Etrurska Umetnost

ETRURSKA UMETNOST

Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadržalo do VIII veka p.n.e.. U tom veku Etrurci naseljavaju područje današnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g.p.n.e.). Po Herodotu oni su došli iz Male Azije što je i danas predmet i rasprava.

U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok. Takođe kopiraju Grke. Razvijali su se paraleleno sa Grčkom, od Grka preuzimaju alfabet, a preteče su Rima. 280 g.p.n.e. Toscanu osvajaju Rimljani, a u I v.p.n.e. prestaje administrativno da postoji Etrurska država. Njihova kultura je trpela Grčke uticaje, ali je bila samostalna u tokovima umetnosti.

Faze Etrurske umetnosti:

1. GEOMETRIJSKA FAZA, do VII v.p.n.e. (istovremeno sa Grčkom)
ORIJENTALNA FAZA, VII – početak VI v.p.n.e.
ARHAIKA, VI i V v.p.n.e. (mešanje sa Grčkom umetnosti)
PRODUŽENA ARHAIKA, od V v.p.n.e. (arhajska dekadencija)

5. HELENIZAM

Etrurci su bili mnogobožci kao i Grci, ali im je religija mračna i mistična. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost.

Urna je sud od pečene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni život. Oko 700 g.p.n.e. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu).

U periodu VI do kraja V v.p.n.e. etrurska umetnost je pokazala najviše životne snage. Grobnice postaju sve složenije, pokojnici su predstavljeni u punoj veličini u poluležećem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja, kao da učestvuje u kakvom svečanom obredu, dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana.

Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi čoveka u prirodan okvir, pun efekata, uz suprotnost u boji tela muške i ženske figure. Tokom V v.p.n.e. etrursko shvatanje zagrobnog života postaje kompleksnije, manje sklono veselju, pa smrt znači rastanak, a ne produžetak života.

Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnošću, trodimenzionalnošću, snagom i naznakom da je telo u pokretu. Etrurci su posvetili veliki značaj portretu u vidu glave bronzanih statua. Oni su bili majstori u obradi metala, imali su visok kvalitet livačkog rada i doterivanja počev od VI v.p.n.e. rade bronzane statuete, ogledala i sl. za domaće tržište i izvoz. Dela:

Sarkofag iz Cerverterija, 520 g.p.n.e

Mladić i demon smrti (sud za pepeo), IV v.p.n.e.

Apolon iz Veja, 500 g.p.n.e., glina

Vučica, 500 g.p.n.e., bronza, po legendi odhranila Romula i Rema

Portret dečaka, bronza, III v.p.n.e.

Plesačica i plesač, 520 g.p.n.e., detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama, energija i živahnost plesa, dela su zdepasta i mišićava, stopala i noge i glava u profilu, trup iz anfasa

POREĐENJE:

Grčka umetnost
Etrurska umetnost

1. namenjena estetskom uživanju
1. zagrobnog karaktera

2. teme manifestacije ljudskog života
2. tema zagrobnog života

3. optimistična
3. sumornost, oporost, turobnost

4. beli mermer, zlato, bronza, slonovača
4. pečena zemlja, bronza, meki kamen

5. analizira se cela figura
5. razvoj portreta