Pravoslavlje i ekumenizam

Stihovi: Dobrica Erić

Prkosna pesma

Ja
rab Božji
Srbin
sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!

Kriv sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!

Kriv sam što jesam
a treba da nisam
Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom
Kriv sam što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha),
kriv sam tvrdoglavac
što sam Pravoslavac
i Svetosavac i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!

Kriv sam i grešan
dakle
što postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše

Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisaće na moje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive.

Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja više ne postojim
skinite me s liste
Ja sam od sad samo
vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste
A ovo što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!

Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!

Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost čistu ko bulka u raži
Moji će potomci piti jed i čemer
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš ćemer
rasprodajući moju đedovinu
Usud će ti ludačku košulju obući
i tada će se malo razdaniti
ili će planeta od sramote pući
i sve nas u isti ambis sahraniti!

Mnogo ste važne
Zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
Istina i Pravda
čim se na vas digla ovolika sila
čim su na vas zinule
krivda i nepravda.

Rulje bivših ljudi
ubica i golja
čopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju lipe, jabuke i šljive.

Šta će ovde džihadlije
krstaši, farmeri
koji Ti čereče sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.

Gospodo tužioci
suci i dželati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama
najfinijem staklu
što teže živim, lakše ću umreti
Zašli ste mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud ćete linčovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer Ljudsko Srce
čudo nad čudima
neće da se primi u vašim grudima!

Mi se ne plašimo smrti
crne vuge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava međ nama Srbima
kao što su proleće, leto, jesen, zima
I nije strašnija
pogotovu danju
od suše, poplave, zemljotresa, mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okađene duše i svetla obraza.

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rođenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem umirući
a to se vama više ne događa
ni kad svadbujete
ni kad vam se rađa!

Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
ko vaši praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista Nazarećanina.

Ja ću da gledam
a vi zažmurite
inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, požurite
što pre me razapnete
pre ću vaskrsnuti!

1993.

Profesor Igor Vojinović, lider Narodnog pokreta Otadžbina sa Kosmeta


Vladike rade po volji Vatikana


Dok im Šiptari otimaju zemlju, manastire i crkve po Kosovu proglašavajući ih svojom baštinom, oni ne reaguju već prizivaju papu u Srbiju 2013. na proslavu Milanskog edikta. Ne oglašavaju se ni povodom poslednje poražavajuće rezolucije o KiM u Generalnoj skupštini UN, ali zato su ljudi koji sad proganjaju vladiku Artemija i koji vladaju Eparhijom raško-prizrenskom proterali više od 70 kaluđera iz eparhije i uradili su ono što nije uspelo čak ni okupatorima.


Posle svega što se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi dešava poslednjih nekoliko godina postavlja se pitanje da li danas može da se govori da su to zaista Sveti sinod i Sveti arhijerejski sabor? Ne mora da znači da su sveti samo zato što se jedna grupa ljudi tako predstavlja. Vladika Artemije je tražio da mu vrate nepravedno oduzetu eparhiju, a oni su na to odgovorili novim proganjanjem


Napadima na vladiku Artemija u SPC skreću takođe pažnju sa ekumenizma na kojem intenzivno rade i koji je ušao u sve pore našeg društva.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Посао обављен - Сабор распуштен
ПРАВОСЛАВЉЕ- Актуелно
Saturday, 20 November 2010
Отказана Конференција за штампу

20. новембар 2010 - 8:55

Конференција за медије заказана за данас у 12 часова неће бити одржана, јер је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве синоћ завршио друго редовно заседање у овој години.

Извињавамо се свим медијским кућама и, уједно, обавештавамо да ће Саопштење за јавност у току дана бити доступно на званичној Интернет страници [You must be registered and logged in to see this link.]

Информативна служба Српске Православне Цркве

[You must be registered and logged in to see this link.]

"Златоусти јасно тврди да су не само јеретици, него и они који су у заједници са њима, непријатељи Божји."
Св. Теодор Студит



"Оне који се претварају да исповедају исправну Православну Веру, али су у заједништву са људима који имају другачије мишљење, и ако након упозорења остану непромењени, не само да не смете бити у заједници са њима, него их чак не смете ни браћом називати."
Св. Василије Велики



"Док ходимо безгрешним и животворним путем, извадимо око које нас саблажњава, не физичко око, него мислено. На пример, ако Епископ... који је око Цркве, почини неко зло и саблазни народ, он мора бити извађен. Јер је боље окупити се у дому молитве без њега, него бити бачен заједно са њим у паклену ватру заједно са Аном и Кајафом."
Св. Атанасије Велики
Јеретицима АНАТЕМА



"Грешити у погледу догми мало или много је исто, јер је у оба случаја реч о занемарењу Божјег закона."
Св Тарасије, патријарх Цариграда



“Немојте мислити да вас неће оскврнути општење (са таквим епископом) И жртва коју он приноси”. (Св. Кипријан)

ОДГОВОР ГРОЗНОГ ЦАРА ЈЕРЕТИЦИМА

Иван Грозни је чврсто стајао на заштити Православља и руске државности.Али, Православљу је претио још један противник – католицизам.Иван Грозни се сукобио са њим.
Ево шта пише о покушајима католика да приволе Господара католицизму и његовом одговору на те покушаје,митрополит Макарије Булгаков.(Историја Руске Цркве,књига 4,ч.2.М.,1996).
Папски легат,монах-језуит Антоније Посевин,један од најутицајнијих католичких богослова,специјално од папе послат у фебруару 1582. године је покушао да заведе Ивана Грозног да прихвати унију:
,,Ако се ти сјединиш вером са папом и свим државама,то ћеш у садејству са њима не само бити у својој прародитељској отаџбини,него ћеш и постати император Цариграда и читавог Истока.
Господар је одговорио: О вери ја папи нисам писао па ни са тобом не желим о њој говорити,да ти не би учинио непријатност,и зато што је мој дуг бринути о световним стварима а не о духовним.Ако то говориш и вери,ти си на то послан од папе,и сам си поп,и ја без благослова митрополита и целог Светог Сабора да говорим,није пристојно.Међутим знај,да ми не верујемо у Грке него у Христа.Што се тиче Источне империје,земља је Господња:коме зажели Господ ће је њему и дати.Мени је довољна и моја држава,других и већих држава у целом свету не желим“.
Даље је Цар наставио:,,Причало нам је наше момче Истома Шевригин,да папа Григорије седи на престолу и носе га на престо и целивају његову ногу,а на његовој чизми је крст,на крсту Распеће Господње.Да ли је то угодно дело?Папа Григорије то увео супротно закону светих апостола и светих отаца и такав чин је установљен од гордости“.Антоније је објашњавао да папа не седи на престолу због гордости,него да би удобније благосиљао народ у свечаним приликама,да се клањају папи пред ноге по примеру тога како су се клањали хришћани апостолима,а на папиним ногама је крст зато да би они који би га љубили.схватили да се част коју им папа указује,односи на самог Христа.Затим је рекао:,,Папи се даје част по његовом достојанству и величини:он је свим државницима отац и учитељ и глава;он је сапрестолник Петра и Павла,а Петар је сапрестолник Христу;папа царује у Риму,где леже мошти апостола Петра и Павла,Андреја и другух,мошти васељенских учитеља и многих мученика.Зар тако великог господара папу Григорија,сапрестолника Петра и Павла,сви ми не трба да величамо и славимо? Ево и ти,господар си велики у својој држави и како вас, државнике,не величати и не славити и не поклањати се пред вама?“
При том је Антоније стварно клекнупо пред ноге Ивана Васиљевича.Но Цар је одговорио:,,Твојо похвалне речи о папи Григорију ти говориш по свом мудровању а не по апостолском предању.Светирељима не приличи таква гордост,него им приличи смиреномудрије и подржавање Петру у свему по заповестима Христовим….. Нас државнике је пригодно поштовати због царског величанства,а светитељима ,апостолским ученицима,пригодно је да показују смирење а не да се узносе изнад царске гордости.Цару-царска част,а светитељима светитељска… Ми поштујемо свјатејшег митрополита и тражимо његоб благослов,но он иде по земљи и ме се не поклањамо њему као Богу…Папа наређује да се носи до престола и да се велича као сапрестолник Петра, а преко Петра и самог Христа.Али папа није Христос и престо на коме носе папу није облак и не носе га анђели;не приличи папи Григорију да себе пореди са Христом,па и Петра ,врховног апостола,иако је он створио сва дела по заповестима Христовим,не приличи се сравњивати са Христом…. Који папа живи по Христовом учењу и по апостолском предању,тај је сапрестолник великим и апостолима,а који папа почне да живи не по Христу и апостолском предању,тај папа је вук а не пастир.
Митрополит Макарије је подвлачећи резултате тога сусрета писао:,,Са горким осећајем је морао отпутовати Антоније из Русије.Не само што није постигао главни циљ свога посланства- није обратио руског Господара и његове поданике у своју веру,него је он схватио да ће тај циљ тешко икада бити остварен… Антоније је увидео до ког степена су Руси уверени у преимућство своје вере,сматрајући себе истинским хришћанима а католике-заблуделим јеретицима…. Увидео је и убедио се посебно,до кога степена Руси не воле латинску веру и колико су настројени против папства“.
Н.Таљберг нам наводи такав пример:,,Антоније Посевин је писао да московљани толико воле своју руску веру,да ако некоме желе нешто лоше,говоре:,,О! Дао Бог да дочекам да постанеш латињанин!“.

Тест преузет из књиге ,,Када власт није од Бога“ Татјане Грачове

Poslednja liturgija vladike Artemija u trpezariji manastira Duboki potok


Jutros oko pola pet umirovljeni vladika Artemije, kojeg je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve lišio episkopskog čina i vratio u red monaha, sa grupom monaha napustio je manastir Duboki potok, saopštila je jutros eparhija raško-prizrenska.

Prema tvrdnjama eparhije raško-prizrenske Artemijeve pristalice su izvedene iz manastira bez problema, a manji incident je napravio sam vladika zaključavši se u sobu i odbijajući da izađe. "Tek kada je blagoslov dao iguman manastira protosinđel Romilo, policajci su razvalili bravu, posle čega je bivši vladika sam sišao u kola i odvezao se u pravcu administrativnog prelaza zajedno sa svojim pristalicama", ističe se u saopštenju.

"Nakon izvođenja te raskolničke družine svi manastiri Eparhije Raško-prizrenske ponovo su pod kontrolom kanonske uprave eparhije i u njima se nastavlja redovan monaški i bogoslužbeni život", navedeno je u saopštenju.

Eparhija se u saopštenju zahvalila igumanima manastira Duboki potok i Devine vode, Romilu i Fotiju, zatim namesniku mitrovačkom protojereju-stavroforu Miliji Arsoviću zbog doprinosa u odbrani hramova i "zavođenju kakonskog reda". Pohvalu eparhije je dobila i policija iz Novog Pazara jer je "prisebnom akcijom sprečila nasilni upad 'artemijevaca' u manastir Crnu Reku", naodi se u saopštenju.

Vesti-online su noćas objavile da su u rešavanje situacije u manastiru Duboka voda poslati i specijalci Kosovske policijske službe "Rosa", kao i francuski policajci Euleksa, koji su izvodili Artemijeve pristalice iz manastira i legitimisali ih. Eparhija raško-prizrenska je demantovala ovu informaciju, tvrdeći da su u pomoć pozvani samo lokalni Srbi, pripadnici KPS-a.

"Policija, koju u ovom delu Kosova sačinjavaju isključivo Srbi, dostojanstveno je obavila svoj posao i izvela uzurpatore van manastira bez upotrebe sile. Pored četrdesetak pobunjenih monaha oko bivšeg vladike je bilo i desetak civila, koji su takođe bili angažovani u jučerašnim nasilnim akcijama", navedeno je u saopštenju.


U saopštenju je navedeno i da se predstavnici Euleksa nisu mešali u posao policije niti su ulazili u manastir.

"Potpuno su netačne zlonamerne tvrdnje da je angažovana albanska jedinica 'Rosa' ili specijalci", ističe se u saopštenju i dodaje da su "u Dubokom Potoku bili angažovani samo lokalni Srbi koji imaju dobre veze sa sveštenstvom i narodom i koji su u ovoj nimalo lakoj situaciji pokazali zavidnu profesionalnost i strpljivost", kaže se u saopštenju.

[You must be registered and logged in to see this link.]

OPTUZUJEM
Quos Deus perdere vult, dementat prius.

Pro-papine vladike i episkopi kazu:

"Vladika je rascinjen i sa njega je sisla Bozija blagodat. Crkva koja mu je tu bladogat dala, sada mu ju je i uzela."

Medjutim, zaboravili su cak i to (pored svega ostalog kad su se odlucili da saradjuju sa ekumenistima),da nisu oni "dali" Boziju blagodat episkopu rasko-prizrenskom Artemiju, nego su je samo PRENELI.

Bog je dao, Bog jedino moze i da oduzme. Sto naravno, nije ni bitno sa sinodalce i ekumeniste.

Za njih je bitno da urade sta im je naredjeno.

Svestenici SRPSKE Pravoslavne Crkve, doslo je vreme da podignete svoj glas u ocuvanju naseg Svetosavlja i nase SRPSKE Pravoslavne Crkve.

Ne ustanete li, zbog straha, pomankanja vere, ucene ili bilo kog drugog razloga, ja, rab Boziji ***** ******** , krsten imenom Mihaila, vas OPTUZUJEM za jeres i izdaju.

Za jeres, jer cutke podrzavate ekumenizam i papizam.Za izdaju, jer ste izdali svoj narod,Srpski,i prepustili ste stihiji ekumenistickog zapada i poslednji oslonac nas, koji smo sve drugo izgubili.

PODIZEM OPTUZNICU:

-zbog jeresi, jeresi ekumenizma,neljudskog i nekanonkog i nehriscanskog napada na episkopa Artemija, zbog unistavanja eparhije Rasko-Prizrenske, cime su priznali granice nepostojece siptarske drzave i
izdali Srbe i Srbiju;

-zbog prizivanja u Srbiju papu,koji je na celu crkve koja je pocinila nebrojeno zlocina sirom sveta a i nama Srbima je ostala u "lepom" secanju;

-zbog pristajanja da papa dodje medju Srbe, koje su njegovi svestenici i vernici mucili,klali i proterivali sa vekovnih ognjista, a sve u ime nekakve opste "hristijanske ljubavi";

-zbog ucestvovanja u ne pravoslavnim procesijama i molitvama sa pripadnicima onih drugih konfesija, za koje znamo da su u jeresi jos od odvajanja;

-zbog izbacivanja reci SRPSKA iz naziva SRPSKIH Pravolavnih Eparhija;

PROTIV :

- trenutnog Patrijarha Srpskog Irineja(Gavrilovica) ;
- Episkopa backog Irineja(Bulovica);
- Mitropolita srpsko-crnogorskog Amfilohija(Radovica);
- Vladike bez portfelja Atanasija(Jevtica);
- Episkopa australijsko novozelandskog Irineja (Dobrijevica)
(ovog i za lazno pozivanje na plemicko poreklo, rad na jezuitskom koledzu i nasilno uvodjenje novotarija u SRPSKU Pravoslavnu Crkvu i za dobijanje vladicanskog cina bez potrebnog moaskog staza);
- Vladiku raškog i prizrenskog Teodosija (Šibalica) (ovog i za oceubistvo);
- Vladiku zahumsko-hercegovackog Grigorija;
- Vladiku branicevskog Ignjatija (Midica) zbog toga sto velica anti-pravoslavnog "mislioca" i mitropolita nepostojece mitropolije pergamske Jovana Ziziulasa;

i na kraju, sve one svestenike i vladike SRPSKE Pravoslavne Crkve koji cute i dozvoljavaju da njihove nadobudne vladike unistavaju nasu SRPSKU SVETOSAVSKU crkvu.

Vi ste gospodo, ZABORAVILI, da je vasa duznost da brinete o SVOM narodu Srpskom i pravoslavnom. Ne cujete i necete da cujete nase proteste koji vam jasno govore da mi, vernici Srpske Pravoslavne Svetosavske Crkve, NECEMO ni pod Fanar a nedaj Boze pod papu.

To sto ste vi naumili da izdate sve sto je srpsko kako bi vam se imena upisla u sramnu knjigu ekumenizma, zahteva vase rascinavanje i upucivanje u najusamljenije manastire da u tisini i miru ponovo uspostavite vezu sa Bogom.

u Brizbejnu
dana 20-tog meseca Novembra gospodnje 2010-te

rab Boziji
***** ********
krsten imenom Mihaila

[You must be registered and logged in to see this link.]

КАЖИ ЦРКВИ

свештеник Илија Јокић

новембар 20, 2010

Одлука Владике Артемија да повуче овакав потез је, ко зна који до сада покушај, да Патријарху и епископима СПЦ стави до знања да одлуке које је донео САС-од, немају своје канонско утемељење, и фактички шаље поруку да пред САС-ом треба да одговарају они који су доносили те неканонске одлуке. Ово је, собзиром у који су грех огрезли поједини епископи СПЦ, веома тежак задатак и ако добро погледамо след догађаја, онда се веома лако може приметити да га Владика Артемије решава на најбољи начин, тј. по угледу на свете. Ево примера да један човек итекако, ако је исправан и живи светим животом, може зауставити масу безаконика и фактички их натерати да се грче и пресавијају у бљувотини коју су сами избљували. Ја им не би био ни у опанцима. Који апсурд народе мој мили! Епископи који су: самовољно доносили одлуке ( без сагласности САС-ра ), својим поступцима саблажњавали вернике, посматрали туче ( свештеник пред Епископом у храму физички насрћена народ ), оргијали и унередили се оргијајући, за којима је Интерпол расписао потерницу, свештенику дозволили да их јавно назива јеретицима, фалсификују акте, суде Владики Артемију, који се за то време борио за свој народ и очување црквеног поретка. Да ли са таквим гласовима САС-ор уопште може да било кога расчини, а посебно најбољег међу њима, тј. Владику Артемија. То је оно као у оној стихири на Богојављење: „Како слуга да положи руку на господара....“. Које лицемерје! Фарисеји и садукеји су за њих обични шегрти. Ти епископи који причешћују све што са улице улети у цркву, расчињују, забрањују Св. Причешће, одвајају из цркве а самим својим поступцима су направили анархију у СПЦ, тако да свештеници у њиховим парохијама, посебно у градовима, причешћују и знане и незнане. Захваљујући тим сулудим поступцима, о. Антоније и сви који су у његовом положају комотно могу да скину мантије, исплету браде у плетенице, обуку цивилно одело и код сваког тог свештеника тих епископа оду и причесте се. Прво су дакле створили анархију у СПЦ, а након тога, без икаквог реда, кобајаги уводе ред и поредак. Ти слепци који уче да је епископ црква, слепачки се обраћају народу, тј. цркви, коју нити су слушали, нити су ју уважавали ( колико је само писама, потписа, упућено тим слепцима са једном једином молбом да се сачува јединство цркве а они не послушаше ), траже уздржање и поштовање баш онога на што је црква скретала пажњу. Заборављајући речи Апостола, ти слепци прибегавају овоземаљском закону, умишљајући да ће тортуром и силом прикрити своје трагове, и што је најгоре навлаче проклество, ни на кога другог него на наше кћери и синове које припремају да насрћу на Владику Артемија и монахе, који ничим не угрожавају државни поредак ( у Санџаку муфтији и хоџама нису смели ни реч да кажу, а камо ли да их приводе и воде на судове ), него се стојички боре за ред и поредак у СПЦ. Свим кћерима и синовима наше свете цркве поручујем да не чине тако нешто, јер ови који то желе и који ће подносити пријаве, немају ни куче ни маче и њихов нико неће одговарати, а ви који имате потомство своје добро размислите шта радите, и пазите да проклество на своје најмилије не навучете. Један Епископ, који је огрезао у безакоње, свештенику који му је дошао да каже како се плаши да служи по новом, јер има децу, одговара, да само служи и да се не плаши и да он узима грех на себе. Који безобразлук, он који нема ни кучета ни мачета, разрешава, не почињени грех ( ни њега он не разрешава ), него престојећи грех који је сам креирао, не обзирући се на страх свештеника за његово потомство. Пазите се дакле у овим временима јер овај проблем нема никакве везе са нарушавањем било каквог државног устројства ( црква је по државном уређењу одвојена од дрђаве ), него се тиче унутрашњег неслагања у СПЦ.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Најновија
вест:Владику и монаштво,са великом полицијском пратњом возе кроз Србију
у правцу Краљева,веома уморни али чилог духа. И даље према Београду,
вероватно су и судије спремне, брзи су, првосвештеници модерног доба,
одмах разапињу, браво, праве себи попутнину за пакао, добар правац су изабрали!!!

Sara
Уредник

[You must be registered and logged in to see this link.]

Хоће ли православни српски народ овим јерарсима да следује?





Они ведре и облаче! Само себе сматрају Црквом. Они су мерило истине. У јавном медијском сервису објављује се само њихово виђење стварности. Типично фарисејски. Сви остали (осим њих, наравно) у злу леже, секташи су и расколници. Шта они чине не може се видети нити прочитати . Народ се окреће од вас екумениста и папољубаца и наравно да у Епископу Артемију препознаје часног Архијереја Божјег.

Stana

[You must be registered and logged in to see this link.]

Један коментар са вести-онлине:
Цитат:
Нису тачне Теодосијеве изјаве. Цео манастир Дупоки Поток био је под блокадом полиције. Народ који се окупио дошао је да заштити владику Артемија али им јаке полицијске снаге то нису дозволиле. На неколико места народ и политичари са КиМ су покушали да зауставе одвођење владике Артемија. Ромило, настојатељ манастира се народу, који је годинама помагао обнову манастира, обратио речима: “Проклети и ви и ваша деца”. Ово је народ огорчило.

Теодосије је протерао монахиње из Девиних Вода речима: “Хајде, излазите, није вам ово јавна кућа”. То су “пастири” комунистичко-евро-папоунијатски који се према неистомишљеницима опходе сурово и бескрупулозно.


Они су већ показали своје лице, ово су само детаљи.
Свако ко има макар мало разума види о чему се ради. Док владику Артемија и верно му монаштво представљају као разбојнике, ове ватиканске слуге и разбојници имају подршку власти и медија.
Када погледате Теодосија и подмуклог Саву Јањића, који своју злобу више не може ни да прикрије, па нови швалерски имиџ Григорија Дурића, и упоредите их (ако се уопште сме поредити) са скромним монаштвом владике Артемија, схватате да је разлика између њих непремостива. Схватите да они следе два сасвим супротна пута, два света.
Јер, какве везе има светлост са тамом?
Начин на који се Теодосије обраћа монахињама највише говори о њему самом. Но није чудо, кум Дмитра џудотворца, дечански костоломац, узданица је овог нечастивог сабрања које се још увек зове Сабор СПЦ, а у коме и даље седе разни суманути и настрани типови.
Божија ће наравно бити последња!

Sara
Уредник

[You must be registered and logged in to see this link.]

Теодорос ::
Браћо и сестре помолимо се за здравље нашег преосвећеног владике Артемија који је у критичном здравственом стању након што га је читаву ноћ исцрпљивао помрачени Теодосије са својим горилама, шиптарским полицајцима и припадницима КФОР-а. Владика се тренутно налази у Краљеву.


molitva za sve koji žele da se pomole za naše vladiku artemija i monahe

Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивога
помолимо се Мученику Панкратију
да нашем владици Aртемију да здравље и сачува га од лукавих духова злобе:
молимо се Светом Тихону Задонском,
молимо се Преподобном Макарију Великом,
молимо се Преподобном Јовану Кронштадском,
молимо се Преподобном Антонију Великом,
молимо се Светитељу Василију Острошком,
молимо се Светом равноапостолном Науму Охридском,
молимо се Преподобном Роману Синаиту
молимо се Преподобном Стефану Пиперском,
молимо се Преподобном Јустину Ћелијском
да сачува нашег владику Aртемија и монахе и монахиње њеогове вјерне од сваког напада зла и одагна од њих .
и још се молимо Исусу Христу
молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије,
силом Часног и Животворног Крста,
Светог Архистратига Божјег Михаила и осталих Небеских сила бесплотних,
Светог Пророка и Претече, Крститеља Господњег Јована,
Светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова, Свештеномученика Кипријана и мученице Јустине,
Светитеља Николаја, архиепископа Мирликијског чудотворца, Светитеља Лава,епископа Катанског,
Светитеља Јосифа Белгородског,
Светитеља Митрофана Вороњешког,подобног Сергија
игумана Радоњешког, преподобног Серафима,
Саровског Чудотворца,
Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке њихове Софије, светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане и свих светих Твојих,
сачувај нам владику Aртемија и његове монахиње и монахиње од одврати и удаљи зла свака нечиста која дејствују по наговору ђавола. Ко је тако мислио и чинио - врати њихово зло назад у пакао, јер Твоје је Царство и Сила, и Слава, Оца и Сина и Светога Духа. Амин


[You must be registered and logged in to see this link.]

Јеромонах Дамјан: Прво морамо да се одморимо, а онда ћемо одлучити и како даље
Saturday, 20 November 2010
АРТЕМИЈЕ У КРАЉЕВАЧКОМ ХОТЕЛУ РОЈАЛ

Субота, 20. Новембар, 2010.| Аутор: Агенција БЕТА

КРАЉЕВО - Рашчињени владика Артемије одсео је са групом оданих монаха у краљевачком хотелу "Ројал". Јеромонах Дамјан који је у Артемијевој пратњи рекао је за агенцију Бета да је њихову групу све време од административне линије са Косовом пратила полиција.



"Ми смо и даље под полицијском присмотром, само нам није јасно зашто", рекао је јеромонах Дамјан и додао да су полицајци фотографисали аутомобиле и људе који су у пратњи Артемија. Он, међутим, није могао да каже који су наредни кораци групе монаха коју предводи Артемије, а коју СПЦ оптужују за раскол и насилно преузимање манастира на Косову и Метохији.

"Прво морамо мало да се одморимо, да видим шта смо и где смо, а онда ћемо одлучити и како даље... Сада је све то отворено и ново, такође и непланирано", рекао је јеромонах Дамјан.

Према његовим речима, Артемију је верно око 80 монаха и монахиња. Монаси лојални рашчињеном владики Артемију пре два дана су ушли у манастир Дубоки поток, на северу Косова. Јуче су накратко ушли и у манастир Девине воде, а према саопштењима Епархије рашко-призренске, покушали су да уђу и у манастире Бањска и Црна Река. У томе нису успели.

Јутрос је Косовска полиција извела Артемија из манастира Дубоки поток, након чега је он кренуо ка централној Србији и задржао се у краљевачком хотелу. Сабор СПЦ, највише тело Цркве, јуче је рашчинио владику Артемија и вратио га у ред монаха. Против њега и групе монаха из његовог окружења поднете су и кривичне пријаве због упада у манастире. Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић рекао је раније данас да је кривична пријава против Артемија прослеђена тужилаштву.

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] „прст у око“ за Ар темија

ANTIC.org-SNN
Sat, 20 Nov 2010 08:48:50 -0800
Oni su izbacivali policijski, udruzenim snagama "nase" policije i siptarske.
Kada su po rezoluciji 1244 mogli da dodju na KIM u ogranicenom broju to nisu
uradili, a sad evo ivicinih da se pokazu. Spremljena im povisica sto opet
moraju da se bore po onome Srbin na Srbina (uz pomoc siptara i g. Bajdena).



Jutros na radiju ni reci o dogadjajima po manastirima, oko novog pazara sve
zaposleli policajci (prema sinocnim vestima)


Раскол


Тема дана | 19. новембар 2010. |
19:06


Српска црква је подељена на саборни део и пристали­це владике
Артемија, који је одбио послушност и прекршио синод­ске забране.
„Свети архијерејски Сабор СПЦ прогласио је због то­га трећи по реду
раскол у православној цркви“, потврдио је портпа­рол СПЦ, владика
бачки Иринеј Буловић.


После избора викарног епископа липљанског Теодоси­ја за епископа
рашко-призренског, умировљени владика Артемије, ко­ји је још под
синодском забраном свих свештенодејстава, у манасти­ру Дубоки
Поток у ЕРП одржао је литургију.

У саопштењу Сабора СПЦ каже се да је владика Теодо­сије са жаљењем
и забринутошћу примио вест о Артемијевом покушају насилне
узурпације црквене власти у многострадалној ЕРП, те да је Артемије
овим поступком и формално ушао у раскол са Сабо­ром, односно СПЦ.

Умировљеног владику Артемија и његове присталице Са­бор је
окарактерисао као својеврсну секту, али га је и по­звао да се са
заблуделим истомишљеницима покаје и врати у једин­ство цркве.

Сабор ће току јесењег заседања донети одлуку о ка­зни, која ће
бити изречена Артемију и монасима, као и игуманима који су под
забраном свештенодејстава присуствовали литургији у Дубоком
Потоку. Како „Правда“ сазнаје, Артемију следи раш­чињење и
искључење из црквене заједнице уколико се не пока­је.

Владика Артемије није желео да коментарише званич­но проглашење
раскола и на наш позив је само кратко рекао:

– О расколу питајте оне који су га и прогласили.

Сазнали смо да је у манастиру Дубоки Поток било ком­плетно
Артемијево монаштво, сви игумани, свештенослужите­љи, монаси и
монахиње, искушеници који су се и причестили. Литур­гији је
присуствовало и монаштво из других епархија, као и народ. Током
ноћи, пред литургију, око 60 људи чувало је влади­ку Артемија до
раних јутарњих часова, када је монаштво почело да пристиже у
манастир.

Од извора блиских СПЦ-у сазнајемо да је разлог због којег је
Артемије одржао литургију управо проглашење Теодоси­ја за
епископа ЕРП.


– То је за Артемија био „прст у око“. Није се мо­гло даље, време лети, а
овај раскол само значи да се више не можемо нацио­нално спасти, већ
само појединачно. Ушли смо, такорећи, у дуплу ве­ру, што
проекуменистима, а понајвише Ватикану, и одгова­ра. Сада је СПЦ
тле подложно за ширење унијатског мишљења. Владику Артемија ће
прогласити зилотом, а када 2013. и званично уђемо у екуменизам,
народ ће бити у саблазни који пут да изабере, у ко­ју цркву да иде –
каже наш извор, и додаје да обостране жеље за дија­логом, којим би се
постигао неки компромис, није било.

– То се најбоље видело када Сабор није упутио по­зив Артемију да
присуствује заседању, како би се пред архијерејима изјаснио о
својој одлуци поштовања врховних црквених тела, што је било
очекивано. Срамота је и што владику, који је у чи­ну умировљеног,
СПЦ није позвала ни на парастос патријарху Павлу, као што су то
учинили у случају умировљеног владике Атанасија. Ло­гично, чаша
је морала да се прелије. Јасно је да је Артемије смењен из
политичких разлога, као и да је кључни човек СПЦ владика бачки
Иринеј, а не патријарх – каже наш извор, и додаје да је
блаженопочивши патријарх Павле имао толику моћ да би Артемија
давно сменио да је истинита тврдња о новчаним малвер­зацијама.

Опширније у штампаном издању


______________________________________________
Sim mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Транскрипт беседе Владике Артемија



У име Оца и Сина и Светога Духа.


Данас, браћо и сестре, велики је овај дан и свето је ово место на коме смо се сабрали. Сабрали смо се да ударимо нови почетак, нови поредак, у ствари да вратимо мир, поредак, јединство у Епархију рашко-призренску која девет месеци пролази своју голготу. Није овде место да анализирамо све шта је било, шта се десило, зашто се десило, него да Богу захвалимо на овом дару, на овој милости што нас је поново овде сабрао и сакупио. У Име Његово и у славу Његову да будемо оно што смо били, да останемо Православни Хришћани, да останемо у јединству са Једном Светом Саборном и Апостолском Црквом, Црквом Светих Апостола, Црквом Светих Васељенских Сабора, Црквом Светих Отаца, Црквом нашега Светога Саве и осталих Светитеља из рода нашега.


Ми нисмо се одвојили ни од кога. Ми нисмо никакви расколници, ми не стварамо ништа ново, ми се само трудимо да одржимо оно што су нам наши славни и свети преци предали. Биће напада на нас и даље, али не треба се плашити, јер Господ је рекао и назвао своје следбенике малим стадом рекавши: „Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашега небескога да вам даде царство.“ Сваки почетак је течак, свако пробуђење долази из пустиње и ово је једна од наших пустиња у којој смо се сабрали. Ево уместо у цркви, у храму Божијем, ми смо у овој тесној трпезарији се сабрали, јер тако су они који власт имају наредили – да не можемо у цркву да уђемо. Али ми знамо да је земља Господња и све што је на њој, и да је Бог свуда и на сваком месту присутан и да се Богу може молити и треба молити на свакоме месту кугле земаљске. Сигурно да су храмови посвећена места за Богослужења, али у невољи и катакомбе су римске биле места света, места за сабирање Цркве Божије, за богослужења. И ово данашње наше сабрање личи на она сабрања хришћана из првих векова.


Нека би дао Господ молитвама Свете Богородице, свих Светих угодника Божијих, пре свега из рода нашега Светога Саве, Светог Кнеза Лазара, Светог Владике Николаја и Оца Јустина Ћелијског, да останемо верни њиховом путу, њиховом аманету и њиховом завету, да одржимо њихово Јеванђеље које гласи: „Све за Христа – Христа ни за шта.“ Чувајмо своју веру, браћо и сестре. Чувајмо своје јединство са овом Светом Саборном и Апостолском Црквом и онда ће и Бог благословити нас, наше породице, наше домове, наша села и градове, наше Свето Косово и Метохију и целу нашу земљу и свуда тамо где наш народ живи и Богу се моли и чува своју Веру Православну. Нека је овај дан Богом благословен, и ви који сте се овде сабрали да заједно с нама поделите ову прву нашу радост и ову заједничку молитву, нека Бог благослови и дарује све оно што је потребно за живот вечни и за спасење вечно сада и увек и у векове векова. Амин.

[You must be registered and logged in to see this link.]

На многаја љета нови Јоване Златоусте - часни Епископе Артемије!!!






Страшно је када човека опхрва завист. Новог Јована Златоуста по исповедништву, прогону и страдању за Веру Православну - Епископа Артемија - кажу, поједина "браћа" прогоне баш из зависти. И то још из студентских дана. Сав ревностан, смирен и послушан своме духовном оцу Јустину - још тада је био трн у оку ( да ли само у оку!) лажној "браћи".Један старац- духовник каже да такве личности многи не воле јер их својим врлинама потсећају на то шта они не чине. Јер их тада сопствена савест разобличава.
Ретки су, на жалост, Епископи који се могу похвалити да су прошли искушенички и монашки испит онако како то бива у Православној Цркви.
На сутрашњи празник, светог архангела Михаила, пре 50. година, часни Епископ Цркве Христове Артемије примио је ангелски-монашки чин. У свему је последовао своме духовном оцу.Оставио је иза себе, што се из приложених фотографија да и видети,мноштво духовне деце. Иако прогнан у Шишатовац и тамо су га посећивала верна чеда СПЦ. Чујемо да и данас у Краљеву долазе људи по благослов.
Нека би му Милоостиви Господ, коме ревносно и верно служи, подарио здравља, снаге и истрајности на његовом страдалном путу.
Нека би и нама грешнима, Пастир Добри Христос, на многаја љета подарио то светило Цркве Православне - многострадалног Епископа Артемија. Амин. Боже дај.

[You must be registered and logged in to see this link.]


Народна мудрост каже: Ко другоме јаму копа сам у њу упада"!
Још један који мисли да прогонећи Епископа Артемија "службу Богу чини". Ако Епископ Теодосије погледа своју сопствену биографију, мораће себи да призна да све дугује часном Епископу Артемију кога сада кукавички и подло назива проблемом. У ЕРП КиМ сада влада полтронски дух али и утеривање страха неподобним свештеницима.
Кажу, нико се не може надати добру, ако на туђој несрећи хоће да гради своју срећу!!!

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] CRKVENI RASKOL ILI BRAVAR JE BIO BOLJI I PREMA CRKVI

ANTIC.org-SNN
Sat, 20 Nov 2010 08:48:28 -0800
ŽELJKO CVIJANOVIĆ: CRKVENI RASKOL ILI BRAVAR JE BIO BOLJI I PREMA CRKVI

petak, 19 novembar 2010 22:38


Zašto su i Sinod i episkop Artemije počeli da računaju vreme po Borisu Tadiću

Sve je, od prve do poslednje, bilo baš onako kako je Đavo hteo: Srpska crkva
je u raskolu. I, naravno, ne postoji danas niko ko je na neki način odan Crkvi,
bilo da veruje da je u pravu Sinod ili da je u pravu episkop Artemije, ko zbog
ovakvog raspleta može da bude srećan, kao što ne postoji nijedan neprijatelj
Crkve koji danas nema razlog da nazdravi dobrom razvoju stvari. Ali to nije
kraj, Đavo hoće još, on danas stvara novi kvalitet krize koja mesecima razara
Crkvu. Taj kvalitet sastoji se u tome da se niko od onih koji su pali u taj
grešni ponor danas ne oseća krivim, niko od njih ne vidi greh nigde osim na
suprotnoj strani, i sve to samo zato jer niko ne vidi dubinu raskolničkog
poraza, jedinog što je ovde ravnomerno raspoređeno na svim stranama, jedinog
čega ima dovoljno za sve.

Idemo redom. Krivci su Borisovi demokrate, koje, kad vidiš u crkvi, nikad ne
pomisliš na liturgiju, već da su radovi u toku. Ne mislim na te radove.
Naravno, sada će oni, kao, da jako žale što došlo do raskola i još će, kladim
se, reći kako ih sve to jako zabrinjava zbog novih podela u našem narodu na
Kosovu. Žuta suza će stizati žutu suzu, a ne bi me čudilo ni da sam Boris pusti
neku pošto je prethodno navukao jedan od onih svojih izraza lica iz Srebrenice
ili Vukovara. S tim što se ovde nikome izviniti neće.

Ali hajde da mi vidimo šta je njihov udeo u raskolu. Najpre su podelili Srbiju
na onu koja je slepo lojalna njihovoj imbecilnoj provincijalnoj viziji Evrope i
na onu za koju veruju da nema pojma o životu. Potom su prvima pokazali da se
može pristojno živeti od verovanja u gluposti, kao što su pokazali drugima da
da svaka ozbiljna moždana aktivnost može da skupo košta. Zatim su sve učesnike
u javnom životu podelili na podobne i nepodobne, na one s kojima se diluju i na
glupake, sa kojima neće da imaju ništa. Na kraju su one sa kojima diluju
pretvorili u krpe, a one sa druge strane počeli da otpuštaju, zatvaraju, a
poneke čak i da bockaju nožem.

Samo će oni takvi znati koliko su sami uradili da do razdora u Crkvi dođe, ne
samo po tome što su dakle ponovo podelili društvo već i, direktnije, po tome
što oni znaju koliko su i koje vladike držali na vezi; oni znaju kako su ih
instruisali i šta su im sve nalagali, koga su među episkopima vukli na dno i
koga su gurali prema gore; samo njih treba pitati koliko su nasilja poslednjih
godina uneli u Crkvu; njih pitajte čime su pritisnuli neke od vladika da su
potom pisali pokorna pisma Borisu u kojima su se kleli u svoju odanost
evropskom putu Srbije; samo žuti mogu da vam kažu kako su upali u Crkvu, kao da
su upali u kafanu u kojoj je trebalo zavaditi naše i njihove, naravno, samo
zato da bismo pokazali njihovima.

VREME ČUDA Ali, istovremeno, jedino oni danas pojma nemaju u kakav su organizam
ušli da uspostave svoj nastrani poredak i samo oni nisu očekivali da će taj
organizam pre pući, kao što danas puca, nego što će oni u njemu uspostaviti taj
svoj red, koji počiva na tome što se ljubav među ljudima meri kintom i uticajem
a strah od Boga silom.

Kad vam kažu kako se politika ne meša u crkvene stvari, pitajte ih tada kako su
pravili liste podobnih episkopa za izbor novog patrijarha; pitajte ih koga su
slali po eparhijama da lomi vladike; neka vam kažu čime su pretili vladikama
koji se nisu dali slomiti i šta su obećali Džou Bajdenu kada je ono Artemije
pozvao Boga da ga otera s Kosova. Naravno, većeg nasilja svetovne vlasti u
Crkvi nije bilo još od Titovog vremena i Pekićevog „Vremena čuda". Žuti su,
dakle, ti koji su danas podeljenim Srbima srušili poslednji krov ispod koga
mogu da se osećaju kao jedno, poslednja vrata ispred kojih su mirne duše mogli
da ostave sve svoje razlike.

Pišem ove redove sa nelagodom nekoga ko se mnogo ne razume u pitanja i odnose u
Crkvi, ali, nažalost, tu nelagodu nadjačava mi svest o njenoj društvenoj ulozi
i osećanje da je raskolom razbijeno poslednje mesto koje nas bezuslovno
ujedinjuje. Počinjen je poslednji veliki istorijski greh, koji će već sutra
biti okajan na ovome svetu.

Zato svoju odgovornost za raskol mora da ponese Sinod, koji je u svojoj
slabosti od ovoga sveta poverovao kako je uspostavio produktivan dijalog sa
svetovnom vlasti, krijući i od pastve i od sebe samih da to nije nikakav
dijalog, već ispunjavanje želja svetovnih moćnika. Nije, dakle, svaka vlast od
Boga, poneka je od Đavola. Ona se danas prepoznaje po tome što nikakvu svest o
istoriji nema, što samim tim ne može imati ni bilo kakav odnos prema Crkvi i
njenoj misiji jer Crkva je za nju ništa više do jedna dobra pi-ar agencija,
samo nešto starija od drugih. Šta je drugo mogla takva ekipa da proda Sinodu
kao svoju istorijsku viziju do istorijske vizije svojih stranih nalogodavaca,
kojima trebaju baš ti razbijeni i obezglavljeni Srbi.

Jer, pazite, ovde je reč o dve kuće; jednoj koja vreme meri vekovima, koja je
pola milenijuma ovaj narod držala u dobroj veri čekajući da prođe jedna od
najdužih svetskih okupacija, i drugoj, koja vreme računa do ponedeljka ili, kad
uđe u stanje svoje najdublje autorefleksije, do prodaje Telekoma. I ko je kome
nametnuo svoje računanje vremena? Ovi drugi ovim prvima.

Tako smo dobili jedan lojalni pokoreni Sinod i veći deo episkopa, gde, da
đavolje delo bude veće, sede bar dvojica vladika koji su se svojim delom
upisali u istoriju Crkve i bar još petorica koji u svojim glavama drže više
znanja i dela nego što je iko od žutih ikada mogao da pojmi. Tako je, na kraju,
srušena i poslednja linija odbrane jedinstvene Crkve, naše verovanje da je,
Svetim Duhom nadahnuti Sabor, mnogo više od prostog aritmetičkog zbira njegovih
članova.

ARTEMIJEV GREH Kako znamo da je Crkva pristala na žuto računanje vremena?
Jednostavno, zato što se nekome ko vreme računa u vekovima toliko žurilo da
otrese Artemija, zato što su mu nabrzinu skinuli glavu kao da su neki centralni
komitet, uveren da se stvar mora oposliti sa današnjom verom jer ko zna kakva
će vera sutra biti na snazi. Po čemu još?

Po tome što je njihovo viđenje isključive Artemijeve odgovornosti i sopstvene
nevinosti zapravo nemoć da se pojmi tragična dubina raskola i odbijanje
razumevanja da je veličina tog zla identična veličini projektovane promene
sveta u kome ćemo u budućnosti živeti. Po čemu još?

Po tome što su neki naši episkopi na kraju i sami poverovali kako su oni jedna
dobra pi-ar firma, pa su punili anticrkvene „devedesetdvojku" i „Blic" teško
kompromitujući Artemija. A danas se verovatno čude kako im se iz vedra nebe na
glavu sručio raskol i kako to ovi mediji danas toliko seire nad raskolom kad su
vladike bili toliko sigurni da njihovoj dobroj veri ne može da naudi ni to što
sa Đavolom tolike tikve posadiše.

Iako mi, kao, rekoh, laiku za crkvene stvari nije bilo van pameti da u tom
sukobu budem skloniji Artemiju, koji je mogao da probudi moju empatiju kao
progonjeni i kao neko ko ne odustaje od svoga, spreman da za to plati najvišu
cenu, danas je sasvim jasno da je, pravedan ili ne, izazvan ili ne, on bio taj
koji je povukao potez raskola.

Šta god da je bilo razlog, da mu se sam Gospod javio i naložio mu da sa svojim
sledbenicima uđe u kosovske manastire, Artemije to nije smeo da učini. Nije
smeo po prostoj logici što nam je danas bolje da imamo i jednu crkvu koja je u
grehu nego dve koje su u zakonu. Jer događalo se u istoriji crkava da vrh neke
od njih bude čak i u jeresi, ali su prolazila zla vremena i rđavi vladari, pa
je vreme ispravljalo stvari. Greh raskola, međutim, čini se mnogo dubljim i
mnogo trajnijim, i baš ovo je to što je opravdalo najhrabrija očekivanja i
neprijatelja Crkve i neprijateja Srba.

Jer šta je mogla da bude Artemijeva kalkulacija nego da tim činom Saboru poruči
kako bi baš voleo da vidi hoće li mu ti izdajnici u zauzete manastire poslati
šiptarsku policiju da ga istera. Šta uopšte može da bude kalkulacija nekih
episkopa iz Sabora dok, sakriveni kao anonimni izvori, Artemija tovare u
„Blicu"? Da li i jedni i drugi veruju da se u ratu među braćom tako mogu
koristiti neprijatelji dok oni misle da su toliko u pravu da njihovu misiju ne
mogu da naruše ni šiptarska policija ni anticrkveni mediji.

Naravno, rizikujući da sam ulogu crkve redukovao na društvenu ulogu zajednice
(comunity), rekao bih da je poslednje vreme da dve strane shvate da je stvar
otišla suviše daleko i da samo mudrost i popuštanje mogu donekle da izglade
stvar. Šta može da bude smislena alternativa tome? Samo to da utehu pronađu u
tome što se Borisova stranka na svom saboru polovinom decembra definitvno neće
pocepati. Jer nju vezuje nešto mnogo čvršće od onoga što je stotinama godina
vezivalo crkvu.



[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
Sim mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.
Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.
Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.
Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе. Господе, изнеможе народ Твој од чекања.
Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо, а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.
Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.
Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.
Амин.
Владика Николај Велимировић

RASKOL U SPC: POČELA BORBA ZA MANASTIRE
subota, 20 novembar 2010 04:56

Sabor i monaštvo okupljeno oko vladike Artemija slažu se samo u jednom - da je u SPC došlo do raskola, ali se uzajamno optužuju ko je do toga doveo

Odlukom Svetog arhijerejskog sabora episkop umirovljeni raško-prizrenski Artemije juče u jednom danu najpre optužen da je stupio u raskol, a potom je i raščinjen - oduzet mu je sveštenički čin i vraćen je u red monaha. Kako je našem listu nezvanično rečeno u visokim crkvenim krugovima, "za" raščinjenje glasao je 21 episkop, sedam je bilo "protiv", a šestoro su bili uzdržani. Prema saznanjima Danasa, pojedine vladike su iz zdravstvenih i drugih razloga napustile jesenje zasedanja Sabora i pre rasprave o "slučaju" vladike Artemija.

Sabor je pre odluke o raščinjenju, koju su pojedini beogradski mediji najavljivali tokom celog jučerašnjeg dana, optužio vladiku Artemija da je služenjem svete arhijerejske liturgije u manastiru Duboki Potok, uprkos saborskoj odluci da ne može da boravi na Kosovo i Metohiju i sinodskoj privremenoj zabrani bogosluženja, "pokušao nasilnu uzurpaciju crkvene vlasti u Eparhiji raško-prizrenskoj (ERP) i time formalno ušao u raskol sa Saborom odnosno SPC". Vladika Artemije, koji tvrdi da su ranije saborske i sinodske odluke u vezi s njim nekanonske i protivne Ustavu SPC, tražio je da se o tome izjasni jesenji Sabor, ali posle saborske odluke o imenovanju novog episkopa raško-prizrenskog, vratio se na KiM. On je sinoć izjavio za naš list da neće komenatrisati najnovije saborske odluke sve dok ne dobije zvanični akt.

"Posle upoznavanja sa svim relevantnim činjenicama i iscrpne rasprave, Sabor je, sa velikom žalošću, ali i odlučno stajući u odbranu svetog i spasonosnog jedinstva Crkve, zbog dokazanih i od njega samoga potvrđenih najtežih kanonskih krivica lišio umirovljenog episkopa raško-prizrenskog Artemija episkopskog čina i vratio ga u red monaha", saopšteno je sinoć iz Patrijaršije. Njemu se na teret stavljaju: sveštenosluženje pod važećom zabranom sveštenodejstva, odbijanje poslušnosti Saboru, stvaranja raskola i nasilno zauzimanje pojedinih manastira SPC u Eparhiji raško-prizrenskoj (ERP), uz učešće naoružanih pojedinaca i fizičko ugrožavanje monaha u tim manastirima", navodi u vanrednom saborskom saopštenju koje je potpisao portparol SPC episkop bački Irinej.

U crkvenim krugovima spekuliše se da su se članovi Svetog arhijerejskog sinoda pre jučerašnje poslepodnevne sednice sastali s ministrima unutrašnjih poslova i vera Ivicom Dačićem i Bogoljubom Šijakovićem. Sinodalci su, kako tvrde crkveni izvori, odbili predlog pojedinih vladika da se za "slučaj" vladike Artemija osnuje crkveni sud i otvori sudski proces, sa obrazloženjem da, navodno, nema vremena za suđenje.

Prema izveštajima agencija, Sabor je odlučio i da se protiv vladike Artemija podnese krivična prijava zbog uzurpacije imovine SPC na KiM, ali za to još nema zvanične potvrde.

Informativna služba ERP saopštila je sinoć da su pripadnici MUP Srbije priveli "nekoliko nasilnika - sledbenika raščinjenog vladike Artemija, prilikom pokušaja provele u manastir Crna reka". Privedeni su monasi Kiprijan i Martinijan, kojima je određen 48. satni pritvor, dok su ostali monasi, među kojima je bio i bivši crnorečki iguman Nikolaj dali izjave u policiji.

Sabor i monaštvo okupljeno oko vladike Artemija slažu se samo u jednom - da je u SPC došlo do raskola, ali se uzajamno optužuju ko je do toga doveo.

"Neovlašćenim služenjem svete liturgije i zloupotrebom gostoprimstva Dubokog potoka prekršeno je više crkvenih kanona, pa je episkop Artemije, zajedno sa sledbenicima, ovim krajnje nerazumnim postupkom stupio na put otvorenog raskola i ustao na saborno jedinstvo SPC", ističe se u saopštenju koje je juče novinarima pročitao portparol SPC episkop bački Irinej.

U saopštenju se tvrdi da vladika Artemija "u svojim samovoljnim aktivnostima nema podršku episkopata, sveštenstva i monaštva SPC, koji su ostali verni svom svetosavskom nasleđu i vekovnom crkvenom predanju", ali da ga sledi "četrdesetak odbeglih monaha i monahinja, koji su pogazili osnovni monaški zavet poslušnosti i mali broj putujućih pristalica". Sabor je pozvao vladiku Artemija i "njegove zabludele istomišljenike i poslušnike na pokajanje i povratak blagodatnom crkvenom jedinstvu i kanonskom poretku".
Kako Danas nezvanično saznaje u visokim crkvenim krugovima, Sabor nije glasao o ovom saopštenju. Isti izvori tvrde da su juče odbijeni predlozi pojedinih vladika da se "slučaj" vladike Artemija vrati na početak i otvori rasprava.

Bivši crnorečki monasi koji su prošlog leta napustili ERP zbog sinodske zabrane vladici Artemiju da i dalje bude duhovnik monaštvu ove Eparhije, za raskol krive patrijarha i članove Sinoda. "Dugotrajni napor patrijarha Irineja i sinodalaca, kao i njihovih istomišljenika među episkopima, urodio je plodom. Proglašenjem tobožnjeg episkopa raško-prizrenskog, pored živog kanonskog episkopa raško-prizrenskog Artemija, ostvarila se njihova davnašnja namera i želja, stvoren je raskol u SPC. Praksa koja je izričito zabranjena kanonskim ustrojstvom Crkve, da se pored živog nadležnog episkopa imenuje drugi, danas je primenjena u SPC. Tim činom patrijarh je za samo nekoliko meseci nakon svoga izbora uspeo da stvori raskol u Crkvi, što nije uspelo čak ni patrijarhu Germanu, koji je kao poslušnik Brozovog režima za vreme svoga mandata proizveo dva raskola - makedonski i američki, ali ne takvom brzinom", ističe se u saopštenju "crnorečkog bratstva u egzilu".

Iz ERP juče je saopšteno da je vladika Artemije "u pratnji svojih fanatizovanih sledbenika i grupe političkih aktivista s Milanom Ivanovićem i Draganom Velićem na čelu upao u manastir Duboki potok", čime su "potvrđene proverene informacije da je pripremao raskol u SPC za koji se sprema da optuži patrijarha i Sabor SPC". U sedištu ERP tvrde da je "celokupno parohijsko sveštenstvo i monaštvo Eparhije u potpunosti verno privremenom administratoru mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju i novoimenovanom episkopu Teodosiju, kao i da neće dozvoliti ulazak "uzurpatorima ni u jedan hram ERP". Informativna služba ERP saopštila da je "sveštenstvo je s vernim narodom angažovano na više lokacija kako bi bilo spremno da odbrani svetinje od pokušaja nasilnog provaljivanja".

Takođe, navodi se da mitropolit Amfilohije i vladika Teodosije "preduzimaju sve zakonske mere kako bi se imovina SPC zaštitila od nezakonite uzurpacije ove odmetnute raskolničke družine", što ne isključuje mogućnost "pokretanja svih pravnih sredstava pred državnim sudovima Srbije".

Prema nezvaničnim informacijama, nije isključeno da bi srpske vlasti mogle da se obrate i Euleksu sa zahtevom za zaštitu imovine SPC na KiM. Vladika Teodosije napustio je saborsko zasedanje još u četvrtak uveče i odmah se vratio na KiM, gde je juče u severnom delu Kosovske Mitrovice, kako javlja Beta, razgovarao s predstavnicima Ministarstva za KiM.

Milan Ivanović, predsednik SNV severnog KiM, negira optužbe iz ERP da povratak vladike Artemija na KiM ima političku pozadinu. On tvrdi da "nije bilo nasilja i upada u Duboki potok", gde su vladika Artemije i grupa monaha "dočekani prijateljski i posluženi".

- Vladika je došao po svojoj volji, a građani severnog dela KiM su ga dočekali i poželeli dobrodošlicu. Nije tajna da oba SNV stoje iza peticije koju su potpisali građani tražeći od Sabora i patrijarha Irineja da vrate vladiku Artemija na KiM. Dolazak monaštva koje je napustilo ERP posle smene vladike Artemija potpuno je u duhu poziva na povratak koji im je uputio Sinod. Ovakva saopštenja su na liniji nipodaštavanja onih koje vernici na KiM vole, jer je očigledno da je vladika Artemije na KIM veliki autoritet. Liturgiji u Dubokom potoku prisustvovalo je nekoliko stotina Srba - kaže Ivanović za Danas.

U sedištu ERP tvrde da je liturgiji u Dubokom potoku juče prisustvovalo "pedesetak vernika, većinom redovnih posetilaca manastira Šišatovac, kao i jedan broj političkih aktivista tzv. SNV". Agencije navode da je bilo "puno vernika".

Vladika Artemije je do zaključenja drugog izdanja Danasa bio u manastiru Duboku potok, gde je sinoć stigao i novoimenovani episkop raško-prizrenski Teodosije. Infomativna služba ERP tvrd da je bio u pratnji sveštenstva i monaštva. Kako je Danasu rečeno, dvojica vladika se nisu susrela. Vladika Teodosije sedeo je u salonu, monahinje koje je tokom popodneva isterao iz manastira Devine vode u manastirskoj trpezariji, dok se vladika Artemije povukao u keliju. Sinoć oko 22 sata komandir KPS koji je objasnio da je došao na poziv SPC, pozvao je sve koji bez dozvole nadležnih crkvenih vlasti borave u Dubokom potoku da napuste manastir, ili će u suprotnom biti preduzete dalje mere, javljaju izvori Danasa. Manastir su, kako je rečno našem listu, "čuvali" KPS sa sedam vozila i Euleks, a tokom večeri u Dubokom potoku okupili su se i Srbi iz Ibarskog Kolašina. Sat kasnije Euleks je povukao, a u isčekivanju akcije KPS monasi su se okupili ispred kelije vladike Artemija. U Dubokom potoku tokom jučerašnjeg dana bili su francuski Kfor i KPS, koji su se povukli jer su konstatovali da u manastiru vlada mir. Kako javljaju agencije, KPS nije reagovala, jer u manastir nije provaljeno. Pojačane mere bezbednosti preduzete su juče i u manastirima u Raškoj, nezvanično je potvrđeno Danasu u MUP Srbije. Prema nezvaničnim informacijama, na administrativnim prelazima između centralne Srbije i KiM pojačane su provere monaštva.


Formirana Kruševačka eparhija
Sabor SPC odlučio je da od delova Niške, Žičke, Šumadijske i Braničevske eparhije formira novu Kruševačku eparhiju, sa sedištem Kruševcu kojom će do majskog zasedanja i izbora eparhijskog arhijereja administrirati episkop žički Hrizostom, saopštio je juče vladika Irinej bački. Prema njegovim rečima, načelno je doneta odluka i o podeli Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, ali će naknadno biti rešeno da li na dva ili tri dela. Kvart oko Patrijaršijskog dvora od juče popodne ponovo su čuvale pojačane policijske snage zbog najavljenog okupljanja antiekumenista.


Monahinje isterane iz Devinih voda
- Vladika Teodosije nije dozvolio monahinjama koje su se u ERP vratile s vladikom Artemijem da ostanu u Devinim vodama. U ovaj manastir zbog dolaska monahinja, koje su posle uvođenja "privremenih mera uprave u ERP" sredinom februara napustile Eparhiju, kako je nezvanično rečeno našem listu, juče su najpre došli pripadnici KPS i Kfora. Oni su se povukli pošto im je pokazan akt vladike Artemija za postavljenje nastojateljice monahinje Sare, bivše igumanije končulske. Izvori Danasa tvrde da je posle toga u manastir došao vladika Teodosije sa sveštenicima i isterao monahinje. Informativna služba ERP sinoć je negirala da je vladika Teodosije "lično učestvovao u izbacivanju monahinja" i da je bilo "fizičkog nasrtanja". On je, kako je saopšteno, "u manastir ušao kao kanonski episkop i bez ikakve primene sile obavestio uzurpatore da moraju da oslobode prostorije uzurpiranog manastira", za šta se kao svedok navodi "inspektor srpske policije".


Kazne uoči jubileja
Vladika Artemija (1935), u svetu Marko Radosavljević, rodom je iz Lelića. Na njegov životni i monaški put presudni uticaj imali su njegov duhovnik otac Justin Popović i zemljak vladika Nikolaj (Velimirović) - obojica proglađeni za svetitelje. Školovao se u Valjevu, Beogradu, Atini, bio profesor na bogoslovijama u Krki i Prizrenu, a kao duhovnik od zapustelog manastira Crne reke napravio je "rasadnik" monaštva ne samo u ERP, nego u celoj SPC. Na tronu ERP 1991. nasledio je pokojnog patrijarha Pavla, a njegova smena na majskom saboru 2010, na kojem je kanonizovan njegov duhovni otac, jedan je od prvih poteza patrijarha Irineja. Iako se očekivalo da će to staviti tačku na njegov višegodišnji spor sa crvenim vlastima, nastao zbog političkog neslaganja u vezi s tužbom ERP protiv četiri države članice NATO zbog stradanja srpskih crkava i manastira na KiM i Memoranduma o njihovoj obnovi, koji je SPC 2005, uprkos protivljenju nadležnog episkopa, SPC potpisala sa Prištinom, tokom proteklih pola godine neslaganja između njega i Sinoda su se produbila. "Crkvena vlada mu je najpre zabranila da ostane duhovnik monaštvu u ERP, potom je bila nezadovoljna okupljanjima naroda i odbeglog monaštva u Šišitovcu, a potom mu je izrekla i kaznu privremene zabrane bogosluženja. Saborske odluke o raskolu i raščinjenju donete su dan uoči 50. godišnjice njegovog zamonašenja. Mada su isprva zvanični razlog za njegovu smenu bile sumnje u finansijske zloupotrebe njegovih saradnika, to proteklih meseci nije umanjilo spekulacije da je reč o političkom uklanjanju za državni i crkveni vrh "nepodobnog" javnog kritičara državne politike prema Kosovu i Metohiji - od pokojnog Slobodana Miloševića do aktuelnog režima, protivnika podele KiM i antiekumeniste.


Kazne za monahe
Posle povratka vladike Artemija na KiM uprava ERP juče je prvi put zvanično saopštila ranije izrečene kazne odbeglim monasima. Jeromonasi Naum Mirković, Irinej Ristić i Ksenofont Tomašević su raščinjeni. Bivši iguman Crne reke protosinđel Nikolaj stavljen je pod zabranu sveštenodejstva i pričešća u trajanju od sedam, a jeromonah Benedikt od 10 godina. Slične kazne u trajanju od jedne do 10 godina dobili su svi ostali klirici u zavisnosti od stepena njihove anticrkvene aktivnosti, dok su obični monasi i monahinje ostavljeni pod zabranu pričešća do njihovog pokajanja.


Autor Jelena Tasić
Izvor Danas, 20. 11. 2010.

Artemije: Stradaću do kraja


Raščinjeni vladika Artemije rekao je monasima koji su sa njim, posle deportacije sa Kosova i Metohije preko Kraljeva danas došli u Beograd, da je spreman „da za Hrista strada do kraja“ i da je „očigledno mora da do dna ispije čašu žuči koju su mu spremili braća arhijereji“.

On je to kazao na pitanje monaha šta će dalje da rade, posle odluke crkvenih vlasti da mu oduzmu zvanje vladike i da ga vrate u rang monaha.

Policija prati monahe


Monasi su preneli za "Vesti-online" da su i dalje pod policijskom pratnjom, odnosno da ih nadgledaju ljudi bez vidljivih policijskih oznaka i u civilu.


Spekuliše se da je pratnja određena, jer je iz SPC sugerisano MUP-u da bi Artemije mogao da napusti Srbiju.


Jedan on monaha nam je preneo i da se bivši episkop neće povinovati stavovima SPC.

Danas se grupa od 16 monaha iz bratstva manastira Crna reka, koji podržavaju raščinjenog vladiku Artemija, predvođena bivšim igumanom Jovanom, vratila u selo Loznicu na planini Jelici, nedaleko od Čačka.

Celokupno bratstvo, koje od juna ove godine boravi na imanju čačanskog privrednika Miloja Stevanovića, koga meštani zovu "grešni Miloje", bilo je u kosmetskom manastiru Duboki potok na liturgiji, koju je u petak služio raščinjeni vladika, prenose beogradski mediji.


Kako saznaje portal ''Vesti-online'', Artemije je u nedelju posle podne stigao u Beograd.


Naime, sada monah Artemije, koji je rekao da ne priznaje odluku o raščinjenju tvrdeći da je nekanoska, danas je sa sledbenicima napustio hotel „Rojal“ u Kraljevu u kojem je boravio od subote nakon deportacije sa Kosova i Metohije. U popodnevnim časovima oni su stigli u Beograd.

Kako se nezvanično saznaje, očekuje se da protiv bivšeg vladike raško-prizrenskog bude podignuta još jedna optužnica, pored već podignute krivične prijave za uzurpaciju crkvene imovine.


Nova prijava mogla bi, kako se može čuti u episkopskim krugovima, da sadrži zahtev za proširenje optužnice po pitanju finansijskih malverzacija u eparhiji raško- prizrenskoj zbog čega se već vodi sudski spor protiv Artemijevog bivšeg sekretara Simeona Vilovskog i Predraga Subotičkog, upravnika eparhijskog graditeljskog centra "Rade Neimar“, koji se terete za proneveru više od 300.000 evra crkvenog novca.

Artemiju presuđeno po kratkom postupku


Kako saznajemo u episkopskim krugovima, vladike koji su na Saboru tražili da se ne ide na Artemijevo raščinjenje dok o tome ne presudi crkveni sud.


"Neki od vladika su sabraći arhijerejima predočili da Artemije posle ovako donete odluke može SPC da tuži sudu za ljudska prava u Strazburu i dobije spor, drugi su predlagali da se u vidu kompromisa Artemiju odredi doživotna zabrana sveštenosluženja. Ima i onih koji smatraju da će konačna odluka sabora SPC o 'slučaju Artemije' loše odjeknuti u pravoslavnom svetu, jer ne treba smetnuti s uma da je u slučaju američkog raskola u SPC, u vreme diktature Josipa Broza, tadašnji patrijarh German odbio da problem lomi preko kolena, već je do kraja ispoštovana kanonska procedura, iako je Brozova vlast vršila stravičan pritisak da se Dionisije, inače poznati antikomunista u SAD, eliminiše po kratkom postupku", navodi jedan od starijih visokodostojnika.

S obzirom da je bivši episkop raško-prizrenski Artemije u svojstvu svedoka na Višem sudu u Beogradu, tokom istrage i samog sudskog procesa, u dva navrata bio kategoričan da pronevere nije bilo, da su sve novčane transkacije išle sa njegovim znanjem i odobrenjem, a isto je ponovio i pred sudom u Grčkoj kada je Srbija tražila izručenje Vilovskog, vladika bački Irinej Bulović tada je rekao da bi optužnica morala da bude proširena i da se, na žalost, vladika Artemije sam nudi.


Po zahtevu vrha SPC, Artemije može slobodno da se kreće ali samo uz policijsku pratnju jer u episkopatu, kako se čulo, postoji bojazan da bi on mogao da napusti Srbiju kao što je to učinio Vilovski, te je na to iz vrha SPC skrenuta pažnja MUP-u Srbije.

Monasi su u Kraljevu sačekali da Artemije, za koga tvrde da je bolestan, krene prema Beogradu, pa su došli u Loznicu gde nameravaju da prezime.

Nema povratka u Šišatovac


Varsanufije iguman manastira Šišatovac u kojem je od letos po sinodskoj odluci boravio vladika Artemije sa nekolicinom monaha, predao je ključeve vladici sremskom Vasiliju Vadiću i, kako se saznaje, tamo im više nema povratka.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Јеромонах Наум: Истина о најновијем прогону Владике Артемија и његових монаха
субота, 20 новембар 2010 18:02

С обзиром на неистине које се пласирају у јавност од несрећних расколничких групација окупљених око духовног прељубочинца и оцеубице Теодосија, дужан сам да, као учесник у протеклим немилим догађајима, обавестим српску јавност шта се заиста дешавало у манастиру Дубоки Поток, тј. како су протекли други по реду прогон Владике Артемија и избацивање монаха и монахиња из манастира од законитог им Епископа одређеног за монаховање.




Хронологија догађаја и лажи расколника




Владика Артемије је са неколико својих монаха пристигао у манастир Дубоки Поток, у четвртак 18. новембра увече. Том приликом Владику је дочекао игуман Ромило. Према оцу Ромилу су се сви односили коректно. Владика га је, као Епископ Епархије, обавестио да би сутра служио Свету Литургију и упутио му позив да саслужује. То је отац Ромило одбио. Надаље, слободу кретања оца Ромила нико није ограничавао. Према томе најбезочнија је лаж безаконика и расколника, изнесена на њиховом сајту, да је игуман Ромило био у „својеврсном статусу таоца у манастиру“.


У осталим извештајима безаконика стварана је слика да је верни народ био „спреман да одбрани светиње од покушаја насилног проваљивања“. Истина је да је верни народ одушевљено дочекао своје монахе из егзила и у великом броју дошао на Свету Литургију.


Такође је лаж да се нико од монаха који су остали у Епархији није прикључио монаштву уз Владику Артемија. Истина је да је јерођакон Мартинијан из манастира Зочиште саслуживао на Литургији и да се прикључио монаштву уз Владику Артемија.


Истина је да нико од нас није био наоружан и да нико није примењивао силу.



У једном тренутку један од монаха се дрско понео према игуману Дубоког Потока и отео му кључеве. Међутим, и он се касније покајао за свој преступ и затражио опроштај од игумана Ромила.



Неколико сати по доласку Владике Артемија, у манастир су почели да пристижу и остали монаси и монахиње у егзилу. После Свете Литургије Владика Артемије је манастирима и црквама упутио акт којим се поништавају све раније одлуке оба администратора. Део монахиња је истог дана упућен у манастир Девине Воде. Улазак у манастир је протекао без било какве примене силе. После неколико сати пристигао је духовни прељубочинац Теодосије са свештеницима-избацивачима и буквално изгурао игуманију Сару из манастира. Овај духовни оцеубица је, на запрепашћење монахиња, говорио: „Ово није јавна кућа, ово је моја кућа“. И остале монахиње су биле „изгуране“ или „извучене“ из манастира од стране свештеника пристиглих са Теодосијем. Сестре, њих двадесет и две, су се после тога поново вратиле у манастир Дубоки Поток.


Монаси из Црне Реке су такође у току дана, по благослову Владике Артемија, кренули према свом манастиру. Нажалост тамо им је српска жандармерија спречила улазак. Отац Кипријан и отац Мартинијан су се ипак некако искрали и успели да уђу у манастирски конак. Нешто касније су били избачени из конака и притворени у полицијску станицу у Тутину. Немамо информацију да ли су тренутно на слободи. По сведочењу црноречана улазак у манастир је спречавало педесетак полицајаца.


У Дубоком Потоку је Теодосије је са својом свешеничком свитом стигао око седам сати увече. У манастиру је тада било десетак монаха које је Владика Артемије задржао у манастиру и 22 монахиња и искушеница пристиглих из Девиних Вода. Теодосијев позив, упућен преко трећег лица, да дође у гостопримницу на разговор, Владика Артемије је одбио. У међувремену је у манастир придошло тридесетак верника у намери да спречи избацивање монаха. С обзиром на бројност монаштва и цивила окупљених око Владике Артемија, посао сличан оном у Девиним Водама је пропао. Зато је убрзо пристигла косовска полиција, специјална јединица еулекс полиције и НАТО трупе. Испред манастирске капије могла су се видети бројна возила: пет блиндираних џипова марке „Ландровер“, неколико еулексових џипова, један оклопни транспортер, и нешто даље од манастира (200 – 300 м), четири хамера и два оклопна транспортера НАТО – а. По слободној процени број људи задужен за избацивање Владике Артемија и његових монаха био је око 100.


Пошто Владика и монаси нису ни помислили да својевољно напусте манастир, полиција КПС-а је приступила изношењу монаха и монахиња изван манастирске капије и то у глуво доба (око пола два после поноћи). При томе су угасили поједина светла у ходнику где су били сконцентрисани монаси. Ово због оних који су снимали телефонима. Пред сам приступ КПС полиције монаси су поседали на под. Сво време су певали песме о Косову и тропаре Часном Крсту, Светом Јустину ћелијском, Светом Николају жичком... Кренула је неславна „чистка“ по налогу Теодосија. При томе неке монахе и монахиње полиција је морала да носи до капије манастира а неке само да приведе. Нико од монаха није примењивао силу према полицији. Ускоро, у конаку је остао само Владика Артемије и два монаха који су код њега били у келији. Келија је била закључана а Владика није самовољно хтео да напусти свој манастир. Полиција КПС-а је убрзо на захтев игумана Ромило развалила врата. При уласку врата су силом затварали монаси који су били са владиком. Убрзо је и та препрека савладана и полиција се сада нашла у владикиној келији. После дужег убеђивања да од предпостављених добијени налог о депортовању морају да изврше, Владика је без присиле сам кренуо ка свом ауту испред конака. Ту је дао свој благослов већ избаченим монасима и у пратњи полиције кренуо према граничном прелазу. На самом прелазу је обављена редовна контрола после чега је Владика под пратњом два полицијска аутомобила из МУП –а Србије кренуо према Краљеву. Ова пратња је код Владике изазвала чуђење. Остали монаси и монахиње су кренули за Владиком својим аутомобилима без пратње и ограничавања кретања од стране полиције.


Тако је протекао најновији прогон Владике Артемија из Богом му дане епархије, прогон дарован му од „духовног сина“ за педесетогодишњицу ношења часног монашког лика (пре 50 година, на Аранђеловдан, Владика Артемије је замонашен од стране свог духовног оца Авве Јустина ћелијског).



Треба нагласити болну чињеницу да су специјалне јединице еулекса и НАТО снаге у сваком тренутку биле спремне да интервенишу, нарочито у слушају озбиљнијег отпора. Владика Артемије је, по сведочењу полицајаца из КПС-а, по сваку цену морао бити избачен ван граница Косова. Монаси су при томе морали бити избачени само из манастира. Потпуна ратна спрема и транспортери који су били спремни за акцијуи о томе најбоље сведоче. Према томе безаконици и расколници опет лажу када скривају кључну улогу ЕУЛЕКС-а и НАТО снага у операцији избацивања Владике Артемија из своје Епархије. Овај окупациони фактор је уствари био и налогодавац и контролор свега што се дешавало у манастиру Дубоки Поток. Ово је кристално јасно ономе ко зна крајњи циљ глобалиста. Да је рука КПС-а била немоћна, није тешко предпоставити, исход би био трагичан. Владика Артемије, је једноставно морао бити избачен са Косова жив или мртав. Он је био и остао сметња остваривању крајњег циља безаконика и окупатора - одвајање Косова као независне државе и стварање Косовске православне цркве тј. уништење српског православног бића. Све ово ипак, уз Божију помоћ, неће бити остварљиво док је законити Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Владика Артемије. То што је сада, слично Светом Јовану Златоустом, по други пут у прогону, далеко од своје Епархије, није, нити може бити сметња у Његовој даљој борби. Када је Господ са Њим, ко ће против Њега?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Миладин Петровић: Још није касно да се разговара у смирењу и љубави
Sunday, 21 November 2010

Још није касно да се разговара у смирењу и љубави

БУДИМО ЉУДИ И ПРЕМА ВЛАДИКИ АРТЕМИЈУ

Мада је још рано говорити о свим могућим последицама прогона Његовог преоствештенства владике Артемија и великог броја монаха и искушеника, извесно је да ће нам тај брзоплети и непромишљени чин одузети много сунчаних сати. Просто је невероватно да су, одједном, на истој страни, у истом колу, гласила попут „Блица“ и званична гласила СПЦ.



Нас обичне вернике не чуди „Блицов“ говор мржње јер знамо одакле тај говор долази, али нас чуди и боли кад тај говор мржње чујемо од црквених гласила и од појединих епископа који у својим изјавама показују пуно мржње према брату у Христу, Владики Артемију. Ко је претходних дана и ноћи пратио актуелна дешавања око заседања Сабора, а није довољно информисан, на основу наших униформисаних гласила и једностраних пропагандних синодалних саопштења, могао је да закључи да владика Артемије са некаквом војском следбеника осваја (у ствари ослобађа) наше свете манастире на Косову и Метохији. Каква се силна хајка подигла на незаштићеног владику и монахе, али није могла да пригуши речи „Не бој се се мало стадо...“, јер зна се да Бог није у сили него у правди.

Немилосрдна кампања против владике Артемија се наставља. Може ли Његова Светост патријарх Иринеј да се издигне изнад те паклене буке и пилатовских поклича са свих страна, и изнад дневне политике, па да онима који траже Артемијево распињање каже: „Доста! Не поступа се тако са братом и са православним епископом који је 33 године ишао путем Јеванђеља, најужим путем, по светој српској земљи – Косову и Метохији“.

Да ли је Његова светост имао прилике да види колико су монаси и верни народ привржени владики Артемију и колико му верују. Да ли је, на пример, видео како на литургији плаче владика Артемије, како сви плачу док се моле и певају, како благодатне сузе теку...

Још није касно да се врати мир у СПЦ који је почео убрзано да се урушава после смрти Патријарха Павла, човека небеског и анђела земаљског. Ко год је био међу милион људи на последњем испраћају Патријарха Павла, могао је да осети шта је снага вере, богољубља, човекољубља, родољубља и свега што је окренуто ка добру. Те људе нико није позвао осим њихове савести, Божијег дара, која им је говорила: „Будимо људи, испратимо достојно нашег патријарха.“

А шта ће се догодити са том савешћу код људи, кад виде да се цепа наша СПЦ, када виде да се прогањају правоверни а повлашћују они који се полако и сигурно одвајају од учења Светих Отаца Цркве. Можда то неће схватити одмах, али схватиће кад дође време. Није тешко претпоставити да ће више веровати владики Артемију него Бајдену и „Блицу“ ...

Није касно да Свети архијерејски сабор СПЦ, још једном, у смирењу и љубави, осветли све догађаје који су пратили прогон Његовог преосвештенства владике Артемија. Кола су пошла низ брдо али још могу да се зауставе.

Да ли смо стварно у ропству о коме пева наша славна песникиња Десанка Максимовић за коју је један од наших епископа рекао да је, такорећи, монахиња.

Миладин Петровић



У РОПСТВУ

Некад смо сви знали јасно,
од најнеписменијег сељака
па до господе и деце њине,
шта је родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих јунака.

Не могу да познам народ
чије су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско се стадо мало
све до последњег руна
разбило и ошугало.

Постали ми смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робијаша.

На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших и рана.

Десанка Максимовић

[You must be registered and logged in to see this link.]

Изводи из текста Слободана Антонића "Раскол последње зло"
Sunday, 21 November 2010

Слободан Антонић

РАСКОЛ ПОСЛЕДЊЕ ЗЛО?
Моје поколење је, до сада, видело готово свако зло: од распада државе, преко хиперинфлације и бомбардовања, до претварања земље у (полу)колонију. Тој колекцији зала сада додајемо најновије – црквени раскол.


Истога дана када је Сабор рашчинио вл. Артемија, саборски јерарси су, увече, у Коларчевој задужбини, присуствовали духовној академији ’’Будимо људи’’, поводом годишњице од упокојења патријарха Павла. Годину дана након што је Црква „дотакла небо“ по угледу и друштвеној моћи (а све захваљујући делу управо тог, великог, мајушног старца), од свег Павловог завештања остале су само руине. И не само да се потрошио онај огромни кредит у народу који је оставио Патријарх. Црква се за ових годину дана, као у неком филму о времеплову, вратила у 1963. годину.

Тада је, наиме, почео раскол који је трајао следећих 35 година. Он је раздирао Цркву све док патријарх Павле, 1998, није саставио два поцепана крила. Сада смо, изгледа, поново тамо где смо били 1963. Не знамо какве ће размере добити овај раскол, колико ће трајати и са каквим последицама. Оно што можемо да претпоставимо јесте да ће раскол вероватно расти што се више буде инсистирало на Папиној посети 2013. године (а без претходног поклоњења јасеновачким великомученицима), као што ће га готово засигурно разгоревати и власт тзв. државе Косово, која ће свакако покушати да раскол усмери у стварање некакве „Косовске православне цркве“. Али, оно што је већ сада јасно јесте да ће Црква као институција, у свом друштвеном деловању бити, у наредних неколико година (а можда и деценија), ослабљена и блокирана расколничким свађама, да ће приљежни верници постати још дубље и трагичније подељени („екуменисти“ против „зилота“), а да ће највећи део народа запасти у још већу малодушност, разочараност и чамотињу.

Наши непријатељи ликују и задовољно трљају руке/.../

...Најтеже је ипак ишло са Црквом. Шта све ту није покушано. Од стварања моралне панике због „црквене педофилије“, па све до „Блицових“ чувених насловница „Попови опљачкали банку!“ (са огромном сликом српских монаха који ужурбано корачају улицом; тек из текста, затуреног негде у унутрашњим странама, читалац би могао да сазна да су пљачкаши заправо били само прерушени у калуђере). Ипак, све док је био жив добри патријарх Павле те оптужбе су се некако одбијале о Цркву – чак и оне које нису биле без икаквог основа (рецимо, несклад завета сиромаштва са луксузним џиповима и раскошним резиденцијама). Али, кад је нестала заштита коју је благодат једног светитељског живота давала читавој Цркви, готово одмах је започела јавна свађа архијереја, а са њоме и урушавање угледа и институционалне снаге СПЦ/.../

...Срећом, божја благодат је нешто што и даље обитава у многом клирику наше Цркве и што се не може тек тако уништити – ма колимо да онај демонски ћата и његови овдашњи помагачи били вешти и упорни. А да је неко људско биће постало достојно благодати Св. Духа, најбоље се види по присуству огромне љубави и смирености – управо онакве какву смо сретали код паријарха Павла. Ако и ми, у свом срцу, имамо нешто од те љубави и смирености, лако ћемо, у нашој Цркви, наћи духовнике богате благодаћу. И преживећемо ово чудо, и ми, и наша Црква/.../

[You must be registered and logged in to see this link.]

"SPC zvala KPS da izbacuje Artemija"

Srpske crkvene vlasti su, po pitanju bivšeg episkopa raško-prizrenskog Artemija, tražile pomoć instutucija policije - i države Srbije i samoproglašenog nezavisnog Kosova i međunarodnih mirovnih snaga na Kosmetu.

U regionalnoj Kosovskoj policijskoj službi tvrde da je akcija izvedena na osnovu naredbe Euleks tužilaštva da se raščinjeni vladika Artemije i njegovi sledbenici "izbace iz Dubokog potoka“.



Portparol KPS-a Besim Hoti rekao je da ta policijska služba "nije reagovala sve do momenta dok nije dobila službeni zahtev predstavnika SPC na Kosmetu za asistenciju, zbog ilegalne okupacije objekata“.




Akciju su, prema Hotijevim rečima, izveli policajci iz lokalnih stanica u Zubinom Potoku, Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici, uz asistenciju specijalnih jedinica Euleksa, koje se, kako je kazao, nisu „mešale“.


Bajram Redžepi, ministar unutrašnjih poslova samoproglašenog Kosova pod čijom je ingerencijom KPS, rekao je da nije detaljno upoznat sa akcijom oko Artemijeve deportacije sa Kosmeta, u kojoj su pripadnici KPS bili u komandnom lancu Euleksa i radili su ono što je od njih zahtevano.



S druge strane, srpski ministar unutrašnih poslova Ivica Dačić, koji je po pozivu Sinoda u petak 19. novembra popodne dolazio u Patrijaršiju u Beogradu, izjavio je da je srpska policija „uradila svoj deo posla“.


"MUP je od SPC dobio krivičnu prijavu i zahtev za zaštitu njihovih objekata svuda gde je to u domenu našeg ministarstva. Obavili smo takvu vrstu zaštite", objasnio je Dačić.



Prema njegovim rečima, "pojedinci iz okruženja bivšeg vladike uhapšeni su i zadržani u policijskom pritvoru, a MUP je krivičnu prijavu protiv raščinjenog vladike Artemija prosledio tužilaštvu".

Zorić: Skupljamo podatke o Artemiju

Slučaj raščinjenog vladike Artemija Radosavljevića, umirovljenog episkopa raško-prizrenskog, koji je 19. novembra lišen episkopskog čina na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC bez prethodno održanog crkveno-sudskog postupka, narednih dana mogao bi da bude predmet rasprave ali pred građanskim sudom, na osnovu krivične prijave vrha SPC koja ga tereti za uzurpaciju crkvene imovine.



Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je danas, prema rečima portparola Tome Zorića, u predkrivičnom postupku uputilo policiji zahtev za prikupljanje potrebnih informacija povodom krivične prijave protiv bivšeg vladike Artemija.



On je izrazio očekivanje da će "vrlo brzo nakon prikupljenih informacija i obaveštenja Tužilaštvo moći da donese odluku u ovom predmetu"



Krivična prijava je, da podsetimo, usledila zbog služenja liturgije u manastiru Duboki potok, upkos zabrani Sinoda SPC da vladika Artemije boravi na Kosmetu i privremenoj kazni kojom mu je zabranjeno bogosluženje, kao i zbog pokušaja monaha koji su se sa Artemijem 18. novembra uveče vratili u Eparhiju raško-prizrensku i pokušali da uđu u manastire na severu Kosmeta i u Raškoj.

Zbog ovog postupka Sveti arhijerejski sabor SPC je ocenio je da je vladika Artemije "formalno stupio u raskol", oduzeo mu episkopski čin i vratio ga u red monaha.


Nije međutim, odlučeno u kojem srpskom manastiru će ubuduće boraviti bivši vladika s obzirom da se ne može vratiti u Šišatovac u Eparhiji sremskoj, koji mu je Sinod proletos odredio za mesto boravka.

Spekuliše se da bi sadašnji monah Artemije moga da bude na teritoriji Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke koja je u nadležnosti patrijarha Irineja Gavrilovića.

[You must be registered and logged in to see this link.]

"SPC priznala nezavisnost Kosmeta"

Srpska pravoslavna crkva posredno je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije time što se obratila pripadnicima Kosovske policijske službe za pomoć u izbacivanju raščinjenog vladike raško-prizrenskog Artemija iz manastira Duboki potok na teritoriji južne srpske pokrajine, smatra magistar pravnih nauka Zoran Čvorović.

Poziv koji je KPS-u uputila Srpska pravoslavna crkva je "još jedan od činova koji, na žalost, potvrđuju da deobe među Srbima najviše odgovaraju srpskim neprijateljima", rekao je Čvorović za "Vesti-online".


"A kao pravnik mogu da kažem da partikularni kontakti sa nelegalnim kosmetskim institucijama koje su do sada održavali pojedini državni organi, a sada se tome pridružili i pojedini episkopi SPC, u očima kosmetskih Albanaca i onih iz međunarodne zajednice koji su im naklonjeni, predstavljaju se i predstavljaće se kao svojevrsni akti priznanja terorističke kvazi države Kosovo, nastale na državnoj teritoriji Srbije", navodi Čvorović.

Time, nažalost, pojedinci iz SPC, kao i državni organi Srbije, svesno ili nesvesno podrivaju ustavni poredak Srbije" , ocenio je on.

[You must be registered and logged in to see this link.]