Zasto Srbi vole pukovnika

Зашто Срби воле Пуковника

Пише: Бранко Радун
петак, 15 април 2011 22:37





Срби су Путина на Маракани дочекали као ретко кога до сада. Када су му десетине хиљада српских навијача певало, како му никада нису певали у Русији његова реакција је била изненађење и одушевљење. Но на жалост наша политика није била у стању да испрати и искористи ту позитивну енергију која се манифестовала на стадиону. Путин се вратио у Русију са српским обећањима да ћемо испоштовати договоре који су у обостраном интересу, али не превише уверен да су договори затворили то питање и да српска политика позната по превртљивости неће опет окренути ћурак наопако.

После руског премијера Путина који има трајне српске симпатије, које су и посредна порука о изузетно негативном односу према домаћој власти (Тадић се није ни смео појавити на Маракани да не би био извиждан), Срби су нашли новог јунака – Пуковника Гадафија. Јасно је да је „култ“ Путина великим делом заслуга вековне блискости и испреплетености судбина Срба и Руса, али откуд таква отворена и јака подршка једном афричком и арапском лидеру?

Симпатије према Гадафију од стране Срба је питање које иритира неке кругове на Западу јер су они одлучили да Гадафију дођу главе то јест да дођу до његове нафте за коју неки амерички нафташи верују да им је „украдена“ од стране пуковника кроз национализацију. Пример таквог текста који исказује отворени анимозитет према Србима и због подршке Гадафију је текст „Српски националисти су нашли новог идола“ од Јоване Гец (Асошиатед прес, превод видовдан.орг).

Њој је као и другима упало у око да је једна група на Фејсбуку која подржава отпор Либије против НАТО-а скупила врло брзо више од 66.000 чланова. Тамо се могу прочитати ставови који природно повезују садашње бомбардовање Либије са бомбардовањем Србије 1999. године. Она цитира неког члана групе који каже да је „исти агресор убијао нас, сада безочно напада либијски народ“ и то по њој каже „екстремиста нацистичке организације – огранак руске групе са истима именом који стоји иза сајта који подржава прогадафијевску кампању“. Дакле они који подржавају Либију и Гадафија против НАТО-а су екстремисти и можда и нацисти, па још и повезани са Русима – е то је горе и од тога да имате нацистичке ставове. Кључни став који смета и који иритира је изразио један учесник ово доминатно фејсбук антиранте кампање “Ми смо започели кампању супростављања Западу и пружања искрене подршке пријатељу”.

Срби имају симпатије према Гадафија јер је у њиховим очима он био пријатељ када су били сами пред западним силама које су бомбардовали и Србију и Републику Српску. Срби "воле" Гадафија јер он има оно што наши политичари немају – храброст. Исто тако јасно им је да се против Либије води један прљав пропагандно-бомбардерски рат какав се водио и против Србије. Срби изражавају подршку Гадафија и то јавно исказују јер знају да то нервира оне који су бомбардовали Србију 1999. године. Можда га и не воле али га виде у муци на каквој су они били, па су солидарни са њим, као и са Јапанцима уосталом.

Антинато активисти су организовали скуп подршке Либији у медијској изолацији и при томе „покривен“ митингом подршке пострадалом Јапану на којем је дошло до жалосне сцене гурања и хаоса око поделе бесплатних садница трешње. Београд је био излепљен плакатима подршке Гадафију а многи Срби су уместо своје слике као идентификацију на Фејсбуку и широм интернета ставили слику пуковника Гадафија. Ово је прва значајна српска антиглобалистичка и антиратна фејсбук кампања у којој је нарочито нагласак дат на паралели између бомбардовања Србије и Либије са сличним оправдањем „спречавања хуманитарне катастрофе“ и „заштите угроженог становништва од могућих злочина“. У оба случаја су Западне силе на терену нашле савезнике у исламских ектремистима и криминалним групама, но оне су сада преименоване у „побуњенике“ и „борце за слободу“.

“Зар смо заборавили звук сирена ?” каже фејсбук активиста који поставља питање: “Присетимо се како изгледа када се цео свет окрене против некога, кад те сви мрзе, а ти не знаш зашто!?“ но оно што је јасно да није реч само о фејсбук подршци већ да велики део јавности овде сматра за крајњи цинизам изговор који Запад пласира кроз своје медије, све мање убедљиво, да бомбардују Либију да заштите цивиле од напада Гадафијеве војске, па и да спрече злочине који би тек требали да се десе. Већини антинато активиста на Фејсбуку је јасно да „Гадафија НАТО бомбардују због нафте“. Омиљена фотографија антинато активиста је она на којој је из Гадафија постер на коме пише „Косово је Србија“.

Но какве то последице има на политички живот Србије. Српска влада је опет као и у случају Путина у незгодној ситуацији. Са једне стране желе да остану лојални Западу а то значи максимално прикрити пропутиновске и прогадафијевске ставове и емоције у јавности, а са друге настоје да остваре обострано корисне економске аранжмане. Наше компаније су деценијама уназад у Либији правили послове као нигде у свету, па и због тога Гадафи ужива подршку и симпатије неких кругова. На другом нивоу као „југословенски зет“ Гадафи је имао за једног муслиманског лидера „проспрски“ став у време распада земље и ратова на просторима бивше Југославије. Гадафи је и осудио бомбардовање СРЈ, па би био ред и да му ми узвратимо барем тиме што нећемо подржати нападе западне Коалације на његову земљу. То није само ствар морала већ и ствар рационалног понашања – јер ко би поштовао земљу која подржава напад на другу земљу која је њему дала подршку када су ти исти напали њих. На крају крајева би подршком нападачима себи затворили и економске перспективе ако Пуковник успе да се одржи у седлу (он или његово окружење).

Разумемо да је наша влада под значајним притиском да одустане од Јужног тока и да није Тадић успео да убеди Путина да то неће урадити иако јој је од виталног интереса да „цевка“ прође кроз земљу Србију. Али исто тако они су свесни да би одустајањем од Јужног тока Србија себи пуцала у ногу, јер су то од ње тражили њени западни „партнери“. Исто тако јасно је да постоји и притисак са Запада да се спречи медијска и логистичка подршка Пуковнику са ових простора (не само из Србије). Чини се да би неки на Западу желели да се у некој мери подржи агресија на либију иако је доминантан став јавности али и конкретни пословни интереси на другој страни. Разумљиво је да се Америци не може тако лако рећи "не" али исто тако је инператив српске политике да се пронађе мера минимума самопоштовања и борбе за своје виталне интересе.



А то значи смоћи храбрости и рећи Западу – Путин је наш пријатељ и ми имамо са њим заједнички пројекат који је и пројекат ЕУ – Јужни ток и нећемо од њега одустати. Исто тако и да смогну снаге и да кажу Тадић и Јеремић својим западним "партнерима" – са Гадафијем сарађујемо деценијама и не можемо подржати бомбардовање Либије кад он има велике симпатије у нашем народу (без обзира на антигагафијевску кампању промаеричких медија попут Б92 и нво сектора). На жалост Тадић и Јеремић ћуте о томе, у целини је српска власт сувише слаба и српска политичка елита сувише посвађана да би могла да се договори око оваквих темељних ставова који су заправо политика опстанка - како моралног тако и материјалног.

Коментари :

Tatjana Dimitrijevic :
Volim Pukovnika jer je omogucio stanovnicima Libije:
1. Beskamatni krediti u toku studija ;
2. Prima se prosečna plata za to zanimanje ako ne nađeš posao nakon
završenog fakulteta ;
3. Država plaća kao da radiš u struci ;
4. Po stupanju u bračnu zajednicu država poklanja stan ili kuću ;
5. Kupovina vozola po fabričkoj ceni ;
6. Libija ne duguje nikome ni centa ;
7. Besplatno zdravstvo i obrazovanje ;
8. 25% ljudi visoko obrazovano ;
9. 40 hlebova košta 0.15$ ;
10. Cena benzina 12 rsd/litar ;
11. Libijci ne placaju nikakve rezijske troskove (struja, telefon, voda i sl.) ;
12. Svaki Libijac koji napuni 18 godina dobija stan od drzave ;
13. Skoro i da nema nezaposlenih ;
14. Sve teške poslove rade strani radnici ukljucujuci i Srbe ;
15. Svaki Libijac ima pravo da se leci o tročku drzave bilo gde u svetu ;
16. Svaki Libijac ima pravo da studira gde hoce a ima ih i u Srbiji ;
17. Svaki student ima placen stan, hranu, skolarinu, knjige, automobil
i mesecni dzeparac od 2500 evra ;
U periodu od 2003-2007 godine je poceo preporod libijskog naroda i zemlje... Jednom prilikom Gadafi je podelio izmedju 10000 i 20000 laptopova svim ucenicima srednjih skola takodje u tom periodu dozvolio je subvencije na sve automobile pa cak i delio mitsubishi pick-upove ljudima kojima su potrebni bez ikakve naknade (slicni tojoti ...hilux), a u periodu od 2008-2010 izdvojio je oko 150 milijardi $ za izgradnju Libije i tada se predvidjalo da ce u narednih 10 godina Libija postati kao novi Dubai! Tacno je to da je bilo ljudi koji su protiv njega, ali je to bila manja grupa ljudi koji su proglaseni teroristima i ziveli su u brdima blizu granice sa Egiptom, vlada nije dirala... Ovo sto se sada desava tamo nije ni malo cudnovato jer je on trn u oku zapadu vec dugi niz godina, cak i ako on ode sa vlasti nece biti dobro, jer glavni plen svega ovoga je 5% nafte koju Libija proizvodi na svetskom nivou!
A necemo zaboraviti ni Projekat Velika Reka - kojim je dovedena voda za 4,5 miliona stanovnika ( od ukupno 6 milona) do SRCA PUSTINJE.
Jer ne zeli da bude rob zapada.
Jer VOLI svoju zemlju.
PUNA PODRSKA PUKOVNIKU U ODBRANI SVOJE ZEMLJE!
Tatjana Dimitrijevic


mitz ko :
odlican clanak siri dalje


Ana :
Gadafi je car


амухарике :
Гадафи је просто и једноставно - ЛИК !


Katarina :
Da dodam na ovo sto je Tatjana Dimitrijevic vec rekla - moj poklon g. Gadafiju, jer je od pustinje napravio zitnicu, sprovevsi vodu kroz najveci deo Libije. Ta je zitnic uska, samo uz tok vode, ali dovoljna za dve zetve. Kako mi je poznata kako se dugo i naprono tja vodeni tok gradio, i koliko je radosti bilo i kakva je zahvalnost obicnog naroda kad voda potece, za mene nema veceg uspeha od darivanja VODE... a i za sve ostalo, kapa dole!


velimir :
Gadafi je zrtva bahatih imperijalista, koji jos uvek ne mogu da se pomire da ovaj svet nije njihov i pored sile koju poseduju,da ima moralnih ljudi koji saosecaju sa zrtvom.Ono sto danas prezivljava libiski narod Srbi su osetili na svojoj kozi.Njihove lazi o Gadafiju su gnusne jer nije on podrzan od Al Kaide,nije on koji je za islamski fundamemtalizam vec su ga oni stvorili.Uostalom,ne samo Arapima,
vec nikom oni dobra ne misle,niti treba sta dobrog ocekivati - zato je
duznost svakog Srbina da se nadje na strani Gadafija.


Miroslav :
Odgovor je vrlo lak. Poslednji simbol otpora neofašističkom poretku zasnovanom na papirima koji se zovu evro i dolar, ubilačkom mašinerijom koja se zove Nato, pomoću kojih žele da ovladaju ljudskom civilizacijom.


Сергеј :
Волим Гадафија јер
- богатства Либије није подијелио са својим сарадницима и оставио народ у биједи, већ је направио државу са високим социјалним стандардом за све становнике;
- кад је свака и најмизернија државна творевиница-хијеница у свијету усртала на Србе да се покажу пред Америком, Гадафи није крио симпатије и пружао је материјалну помоћ иако "се Америци не може тако лако рећи НЕ"-као што каже аутор чланка;
- одбио је џентлменску понуду агресора да се повуче у миран живот негдје на Хавајима и препусти сународнике новим колонијалним господарима, понуду какву прагматични агресори увијек пружају прије напада;
- у срамним околностима када су либијци сами, без икакве конкретне подршке и осуђени на пораз, дугогодишње унутрашње масакре између племена и пљачке, он се и даље бори за добро сународника а зна да ће бити линчован као Садам Хусеин;
- и јер не могу да се сјетим ниједног разлога зашто га човјек не би поштовао и волио.


Марко :
Гадафијева грешка је што има НАФТУ, а Французима и осталим "демократама"- то треба. Сви они који "штите" побуњенике хоће либијску нафту. Њима је исто стало до побуњеника као и до Гадафијевих снага, циљ им је освајање 5% светских резерви нафте и - никаква демократија !
Жао ми је Либије, њеног народа и лидера Гадафија.
Мени јесте, али Тадићу и нашим тзв демократама није.
Или можда и јесте, али то не смеју јавно да кажу, баш ми их је жао што не смеју да мисле својом главом !


[You must be registered and logged in to see this link.]