Prva pomoc - Trovanje otrovima

Trovanje otrovima

Otrovi su supstance koje su po svojim obeležjima, količini i koncentraciji strane organizmu, oštećuju strukturu i funkciju tkiva i izazivaju određene posledice. Stepen oštećenja i ishod zavisi od vrste štetne suspstance, načina unošenja, koncentracije i trajanja izloženosti otrovu. Otrovi mogu biti mineralnog, biljnog i životinjskog porekla, a po načinu nastanka trovanje može biti zadesno, samoubilačko i ubilačko. Otrovi mogu da budu u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju. Do trovanja dolazi kada oni dospeju u organizam preko kože, sluzokože i rane, ili kada se udahnu, popiju ili pojedu.
Simptomi i znaci
boja kože – bleda (trovanje nikotinom), crvena (etilni alkohol, ugljen monoksid, cijanid)
miris-na badem (trovanje cijanidima), beli luk (arsenovodonikom), aceton (metilni alkohol i salicilati)
koma-najčešće nastaje kod trovanja lekovima, ugljen monoksidom i alkoholom
halucinacije-alkohol, gljive, organofosfati
zenice-široke kod trovanja atropinom, nekim gljivama, alkoholom, sužene zenice kod trovanja morfinom, organofosfatima, pilokarpinom
nistagmus (podrahtavanje očnih jabučica) kod trovanja alkoholom i barbituratima
smetnje vida-slepilo (metilni alkohol), diplopija (etilni alkohol i nikotin)
žutica-trovanje gljivama, benzinom, fosforom
jaka salivacija (lučenje pljuvačke)-trovanje organofosfatima, nikotinom
suva usta-trovanje nikotinom I antihistaminicima
poremećaj srčanog rada-nikotin, organofosfati i lekovi
Kako reagovati
Pri pružanju hitne medicinske pomoći treba se držati principa-utvrditi vrstu otrova, eliminisati otrov iz organizma, neutralisati ostatke otrova koji se nisu mogli eliminisati i suzbiti pojave koje ugrožavaju život (paraliza disanja, šok, edem pluća). Utvrđivanje vrste otrova nije jednostavno i koriste se podaci od prisutnih ljudi, na osnovu ambalaže i drugih okolnosti. Početak pružanja prve pomoći sastoji se u utvrđivanju vrste otrova i načina trovanja. U tome nam može pomoći povređeni ukoliko je pri svesti. U suprotnom obratiti pažnju na okolinu, jer se tu često mogu naći tragovi otrova. Pružanje prve pomoći podrazumeva sprovođenje postupaka za eliminaciju otrova iz organizma ili njegovo razblaživanje, što zavisi od načina ulaska otrova u organizam. Ako je otrov unet udisanjem, može se javiti kašalj, suzenje, gušenje, kao i lokalni znaci trovanja. Povređenog treba što pre izneti na svež vazduh iz zatvorenog prostora.Među trovanjima gasom najčešće je ono izazvano udisanjem ugljen-monoksida. On se nalazi u gasu za osvetljenje, pri sagorevanju nafte, ćumura, uglja i drva, u izduvnim gasovima motora, u kabinama automobila, u garažama, u rudnicima, u metalurgiji itd. Trovanje ovim gasom je iznenadno. Najpre nastupaju glavobolja, nesvestica, slabost, a zatim otrovano lice gubi svest. Koža i sluzokoža su crvene boje (crveni pečati).

Veoma brzo može da nastupi smrt.
Prva pomoć
Prva pomoć se sastoji u izvlačenju otrovanog iz prostorije zagađene ugljen-monoksidom. Pri tome spasilac treba da vodi računa da se i sam ne otruje. Da bi se to izbeglo, treba otvoriti vrata i razbiti prozor spolja, kako bi se prostorija provetrila. Treba izbegavati udisanje vazduha u prostoriji gde je otrovani. Zbog toga valja prethodno udahnuti svež vazduh ili prekriti usta i nos vlažnom maramicom, pa tek onda prići otrovanom i izneti ga. Nakon toga odmah se pristupa oživljavanju.Trovanje ugljen dioksiodom-ugljen dioksid je teži od vazduha i nalazi se na dnu prostorije koju zauzima (bunar, silos, vinski podrum). Simptomi su glavobolja, vrtoglavica, ošamućenost, poremećaj vida, dispneja (otežano disanje), povraćanje, gubitak svesti. Otrovanog teba izvesti iz zatrovane zone. Kod zastoja srčanog rada i disanja pruža se kardiopulmonalana reanimacija.

Unošenje otrova kroz usta obično se ispoljava mukom, gađenjem, povraćanjem, prolivom, bolovima u stomaku i dr. Poremećaj svesti ukazuje na to da su uzrok trovanja lekovi, alkohol, gljive, nervni otrovi itd. Kada je otrovani bez svesti, tada se ne preduzimaju nikakve mere prve pomoći, jer one mogu da dovedu do ugušenja! Takođe se povraćanje ne sme izazivati kada su uneta kaustičaa sredstva (baze i kiseline).

U slučaju kada je došlo do trovanja unošenjem otrovnih plodova, gljiva ili pokvarenih namirnica, otrovanom treba davati da pije velike količine tečnosti kao vodu, čaj, mleko i druge. Pored toga, valja izazvati što obilnije povraćanje, kako bi se što veća količina otrovnih materija izbacila iz želuca.

Trovanje organskim fosfatima, karbamatima i drugim pesticidima-otrovi iz ove grupe se nalaze u pesticidima, sprejovima protiv buba, komaraca i sl., u sredstvima za zaštitu bilja i bojnim otrovima koji deluju na nervni sistem. Mehanizam delovanja se zasniva na naglom povećanju koncentracije acetilholina na završecima nervnih vlakana. Simptomi i znaci su salivacija, suzenje, proliv, povraćanje, bradikardija, stezanje u grudima (bronhospazam), znojenje, mioza, grčevi skeletne muskulature, otežan govor, koma, konvulzije i smrt.

Treba izazvati povraćanje i transportovati povređenog u bolnicu, uz pažljivo praćenje disanja.

Otrovi dospeli na kožu skidaju se obilnim ispiranjem vodom, takođe i otrov koji deluje na oči potrebno je uporno i dugo ispirati vodom.


Izvor