Prva pomoc - Trovanje kiselinama

Trovanje kiselinama

Kiseline su korozivni otrovi koji ekstrahuju vodu iz tkiva, koagulišu proteine i formiraju kisele albuminate, a hemoglobin pretvaraju u kiseli hematin. Jake kiseline spadaju u kaustična sredstva. Nalaze se u sredstvima za čišćenje kupatila, u akumulatorima, kod tehnoloških procesa u industriji i sl. Mnoga sredstva koja se koriste u domaćinstvu sadrže razblažene kiseline.

Sumporna kiselina je tečnost bez boje i mirisa i ima jako kaustično delovanje. Ima jak afinitet prema vodi, a mešanjem koncentrovane sumporne kiseline sa vodom oslobađa se toplota i do 1000°C. Takva toplota može da dovede do teških pa i smrtonosnih opekotina na koži. Trovanja sumpornom kiselinom su najčešća u domaćinstvu, laboratorijama, fabrikama boja i akumulatora. Smrtna doza je oko 6-8 g i smrt nastupa obično posle 18-24 sata od unošenja u organizam. Azotna kiselina je bistra, bezbojna tečnost, koja ako se izloži svetlu i kiseoniku dobija žućkasto-braon boju.

Upotrebljava se za nitriranje, za rastvaranje metala i kao oksidaciono sredstvo. Letalna doza za koncentrovanu azotnu kiselinu je 6-8g. Karakteristična je po žutom prebojavanju tkiva kada deluje u koncentrovanom stanju, a razbalažena ne daje ovakvu boju. Toksično je i udisanje azotnih oksida. Hlorovodonična kiselina (sona kiselina) je bezbojna, zadimljena tečnost, zaguščljivog mirisa, koja se koristi u industriji, hemiji, a i u domaćinstvu za beljenje, zbog čega predstavlja potencijalnu opasnost za zadesna i samoubilačka trovanja. Letalna doza koncentrovane kiseline je oko 15g. Sirćetna kiselina je bezbojna tečnost, jakog kiselog ukusa i mirisa. U prodaji se nalazi u više koncentracija i to: glacijalna, ledena kiselina sadrži 98-100% sirćetne kiseline, esencija 50-80% i sirće oko 8%, a razređena u domaćinstvu za pripremu jela je u koncentraciji 2-5g. Letalna doza koncentrovane sirćetne kiseline je 20g. Kiselinama, naročito sirćetnom, često se truju mala deca, koja, ne znajući šta je, popiju kiselinu zaboravljenu ili ostavljenu na mestu sa koga je ona mogu da dohvate. Ali nisu sasvim retki ni pokušaji samoubistva nekom od kiselina. Ima i slučajeva zlonamernih opekotina po licu azotnom ili hlorovodoničnom kiselinom. Jake kiseline su takve da je teško popiti više od jednog, retko dva gutljaja, ali i to je dosta da se stvori brzo ozbiljno, oštećenje dodirnutih tkiva u ustima i jednjaku, pa i kože na licu.
Klinička slika

Kiseline izazivaju koagulacionu nekrozu na mestima kontakta sa tkivom i to izraženiju što je kiselina koncentrovanija.
Ova trovanja lako se poznaju po mirisu koji se jako oseća na povređenoj osobi. Izazivaju jak bol na mestu dodira sa tkivom, kašalj, promuklost, nemogućnost gutanja, slabljenje pulsa, prestanak lučenja mokraće, a smrt može nastupiti posle 1-2 sata zbog edema glotisa ili šoka. Ostavljaju brazdaste razjedne tragove na koži oko usta i na bradi. Kod protrahiranog toka javlja se povraćanje krvavih masa, proliv i mrka stolica, moguća provala zida želuca sa smrtnim ishodom i posle 2-4 dana. Ova trovanja ostavljaju vrlo često teške posledice u vidu suženja jednjaka.

Kako reagovati

Ako povređeni može da guta, treba mu odmah dati da pije vodu ili mleko, ali u samo prvih nekoliko minuta. Greška je davanje povređenom bilo šta da pije ako je prošlo više od nekoliko minuta od trovanja. Ne treba primenjivati neutrališuća sredstva (baze). Ne pokušavati sa povraćanjem, jer kaustik pri prolazu kroz oštećeni jednjak izaziva još dublja oštećenja (perforacija) i oštećenja početnih delova disajnih puteva. Povređenog odmah transportovati u bolnicu.

Izvor