Treci svetski rat - poslednja vremena

Uplaši ceo svet i on će biti tvoj

Najava apokalipse, kao i histerija sa svinjskim gripom i vulkanskim pepelom izazvali su globalne strahove. Oni su najčešće posledica spinovanja iz određenih centara moći zarad velikog profita. Sada su u modi paranoje od grčkog scenarija i propasti evra. ŠTA JE SLEDEĆE?

Grčki scenario i prizori koji se odigravaju na ulicama Atine posle kulminacije dužničke krize uplašili su mnoge ljude i naterali ih da se pozabave pitanjem da li bi isti razvoj događaja mogao da se desi i njima. Svakodnevna upozorenja ekonomskih stručnjaka, koji kao mantru ponavljaju da će kriza potopiti sve nade sveta u brzi oporavak i da bi grčki finansijski kolaps mogao da se odrazi globalno, udari na svetsko kreditno tržište i potpuno razbije evro, logično zabrinjavaju i građane Srbije.
Taman smo preživeli grip, zaobišao nas je vulkanski pepeo, svetska ekonomska kriza je na izmaku, a onda se pojavila pretnja od grčkog scenarija i novi razlog za brigu. Da li je ovo još samo jedna strašna priča, poput svih prethodnih, o onome što nas čeka u skorijoj budućnosti ili su stručnjaci sa mračnim predviđanjem ipak u pravu? Postavlja se i pitanje ima li kraja globalnim prevarama i sejanju straha. Kako drugačije objasniti to što je oblak vulkanske prašine nastao od manje erupcije izazvao prekid vazdušnog saobraćaja nad celim evropskim kontinentom, da bi kasnije priznali da nije bilo realne opasnosti. Ova „greškica" je evropske aviokompanije koštala više od dve milijarde evra, a gubici na dnevnom nivou dostigli su i do 250 miliona dolara. Otkazano je 100.000 letova, a sedam miliona putnika ostalo je da se snalazi i evakuiše sa evropskih aerodroma.
Svinjski grip koji je izazivao histeriju širom sveta sada je sinonim za prevaru i medicinski skandal veka. Da danski novinari nisu otkrili da su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije dobijali novac od farmaceutskih kompanija, koje su usled panike od širenja novog gripa ostvarile prihode od najmanje sedam milijardi dolara od prodaje antivirusnih lekova, ko zna koliko bi nas još plašili.

Pomračenje Sunca samo u Srbiji nije normalna stvar


Kako na ljudsku psihu deluju širenje glasina i fokusiranje na događaje o kojima ljudi ne znaju dovoljno govori slučaj totalnog pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine, koji su Srbi, za razliku od ostatka sveta, doživeli kao opasnu pojavu i reagovali primitivno. I danas mnogi pamte kako se na ulicama Srbije, dok je trajalo pomračenje, odigravao nesvakidašnji prizor - tačnije, nigde nije bilo nikoga. Samo „najhrabriji" su bili van svojih kuća, dok je većina bila zatvorena među četiri zida, spuštenih roletni, u strahu od smaka sveta ili, u najboljem slučaju, za svoje zdravlje.
I dok su u svetu to posmatrali sa divljenjem kao jedinstvenu i retku priliku, u Srbiji je danima pred ovaj događaj vladala neka vrsta masovne paranoje. Čak je i Ministarstvo zdravlja objavilo zvanično saopštenje o mogućim opasnostima pomračenja, pa je između ostalog preporuka bila da se ostane u kućama, da se spuste sve roletne, da se ne gleda napolje jer ljudi mogu da osete uznemirenje, pritisak ili lupanje srca.
Prava istina je bila da pomračenje nije trebalo posmatrati „golim okom" jer to može da ošteti mrežnjaču, a preporučljivo je bilo da se koriste zatamnjene naočare ili zaštitni filteri za teleskope. Iako su stručnjaci za astronomiju objasnili da je pomračenje Sunca sasvim normalna i prirodna pojava, većina je poverovala pričama o smaku sveta, kao i da usled ove prirodne pojave može da se oslepi. Ipak, i to pomračenje smo preživeli bez fatalnih posledica, a slika opustošenih ulica širom Srbije zaslužila da se nađe u rubrici „No Comment" (bez komentara).

Ako se osvrnemo u prošlost, videćemo da je bilo mnogo predimenzioniranih događaja koji su među ljudima izazivali strah koji se širio celom planetom kao epidemija. A epilog mnogih ovih paranoja bio je skoro uvek isti, a to je da se redovno nije ništa ostvarilo od mračnih prognoza.
Poneko je i izvukao korist od ovih paranoja, dok je običan čovek korišćen za manipulaciju u koju je perfidno uvučen. Krajem devedesetih, pred početak novog milenijuma, lansirana je paranoja od dolaska 2000. godine i ere kompjutera. Tadašnje teorije zavere govorile su da će ogroman broj pohranjenih podataka nestati. U to su poverovali čak i pojedini informatički magovi, da bi se na kraju ispostavilo da se iza svega kriju pojedini proizvođači softvera.
Slično je bilo i sa epizodom sa ptičjim gripom iz koje svet nije izvukao pouku, pa je ubrzo bio uvučen u sličnu matricu, tačnije u paranoju od svinjskog gripa za koji se ispostavilo da je odneo manje žrtava nego što svake godine odnese sezonski grip.
Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije „Pragma", kaže da su to primeri klasičnog spinovanja. Za razliku od propagande, gde se barata lažima i na taj način stvara panika, kod spinovanja se barata poluinformacijama. Iza svakog dobrog spina uvek se krije neka korist.
- Priča o svinjskom gripu je savršen primer spinovanja. Grip zaista postoji kao pretnja, ali je činjenicama data megadimenzija i cela priča je prenaduvana, od čega su profitirale farmaceutske kompanije. U slučaju vulkanske prašine zaradili su suvozemni prevoznici na uštrb aviosaobraćaja - objašnjava Milivojević.
Na domaćem terenu prenaduvane priče imaju posebnu težinu. Do kakve histerije mogu da dovedu najbolje govori skoro bizaran slučaj pomračenja Sunca 1999. godine, koji je ovde okarakterisan kao smak sveta. Milivojević kaže da u svakodnevnom životu i u politici u Srbiji postoji gomila takvih primera. Političke stranke koje su poslednjih nekoliko godina pobeđivale na predsedničkim i parlamentarnim izborima širile su u narodu strah od pobede radikala i uz pomoć te priče odnosile pobedu.
- Pojedine partije nisu na izborima nastupale sa svojim idejama nego su plašile narod scenarijom koji bi mogao da se desi ako bi pobedili radikali i to im je bio glavni argument zašto bi trebalo glasati za njih. I na prvim višestranačkim izborima Milošević nas je plašio Vukom Draškovićem i time kako će nas odvesti u rat i neizvesnost. Setite se da je parola glasila „Sa nama nema neizvesnosti", a znamo šta smo posle tih izbora preživeli - rat, hiperinflaciju... - kaže Milivojević.

Katastrofe zbližavaju ljude


Kad dođe do globalnih katastrofa koje mogu da ugroze veliki broj ljudi, ponovo se približavamo svesnosti o tome koliko nemamo kontrolu nad vlastitim životom

Aleksandra Janković, psiholog


Svinjski grip, vulkanska prašina, grčki scenario, šta je sledeće? Kao datum kada će svet zadesiti neka vrsta apokalipse navodi se 21. decembar 2012. godine. Nekoliko godina unazad o tom danu se priča kao o danu smaka sveta, o čemu postoje i brojne teorije. Naučnici kažu će se tada Zemlja naći u istoj ravni sa ogromnom crnom rupom koja postoji u Mlečnom putu, što može dovesti do promena njenih polova, koji će tog dana zameniti mesta, a posledice će biti katastrofalne - jaki zemljotresi, plimski talasi i vulkanske erupcije.
Zahvaljujući masovnim medijima vrlo lako je manipulisati ljudima. Da li su za globalnu paniku krivi samo mediji, naučnici i stručnjaci koji često nemaju odgovor na problem ili je ipak sve pokrenuto sa određenim ciljem iz nekog od centara moći? Kako u situaciji kada svi bruje o tome kako nas očekuje grčki scenario ostati po strani.
Psiholog Aleksandra Janković objašnjava da ovakvi događaji kod ljudi izazivaju strah od smrti i zato je nemoguće očekivati potpuno odsustvo straha. Živimo u kulturi koja negira postojanje smrti i većina ljudi nema vremena da se suoči sa činjenicom sopstvene prolaznosti, a kad dođe do događaja poput globalnih katastrofa koje mogu da ugroze veliki broj ljudi, ponovo se približavamo svesnosti o tome koliko nemamo kontrolu nad vlastitim životom. Tome možemo da se odupremo samo ako pristupimo kritički i istražimo neki fenomen.
- Nisam poklonik teorije zavere,ali je očigledno da postoje centri moći u svetu koji plasiraju određene informacije i kreiraju krize da bi ih kasnije rešavali. Sve grupe za rešavanje kriza imaju svoju prethodnicu, a to su grupe za stvaranje kriza. One zarađuju pare, a sa druge strane ispituju i modeluju javno mnjenje. Važno je očuvati kritički duh i ne primati sve što se plasira zdravo za gotovo, pa makar to bile i jako pozitivne stvari - smatra Aleksandra Janković.

SVETSKA VLADA - POLUGE VLASTI


MEĐUNARODNI sud u Hagu će narednih godina (pisano 1990. godine) sve više da služi za rešavanje pravnih nesuglasica svih vrsta. Taj sud je, naravno, prototip pravnog sistema svetske vlade i zameniće sve ostale sudove. Kada su u pitanju centralne banke, esencijalne institucije za planiranje novog svetskog poretka, u tom području je uglavnom Međunarodna banka za obračun već preuzela vlast. Privatne banke brzo nestaju, kao deo priprema za "deset velikih banaka" koje će kontrolisati bankarstvo celog sveta, pod vođstvom Međunarodne banke za obračun i MMF.

U Evropi postoji veliki broj socijalnih država, a SAD se ubrzano pretvaraju u najveću socijalnu državu na svetu. Kada ljudi postanu zavisni od države u smislu osnovnih sredstava za život, biće veoma teško da se od toga odviknu, što se jasno moglo videti po rezultatima poslednjih izbora u SAD, na kojima je 98 posto kandidata vraćeno u Vašington kako bi mogli da uživaju u lagodnom životu, uprkos njihovim poražavajućim rezultatima.

ZABRANA posedovanja oružja već je na snazi u tri četvrtine zemalja na svetu. SAD su jedina zemlja u kojoj ljudi još uvek mogu da poseduju sve vrste pištolja i pušaka, ali to zakonsko pravo velikom brzinom nagrizaju zakoni saveznih država i lokalni zakoni, kojima se krši ustavno pravo svih građana na posedovanje oružja. Do 2010. posedovanje oružja će postati stvar prošlosti u SAD.

Na sličan način se uznemirujućom brzinom narušava i sistem obrazovanja. Postoji celi niz zakonskih strategija kojima se, uz nedostatak sredstava, prisilno zatvaraju privatne škole. Obrazovni standard u SAD je već potonuo do tako bednog nivoa da se teško može nazvati obrazovanjem. Sve to je u planu. Svetska vlada ne želi da naša deca budu obrazovana.

Razaranje nacionalnog identiteta odvija se ogromnom brzinom. Više nije dobro biti patriota, osim ako to nije deo nekog projekta svetske vlade, poput genocidnog rata protiv Iraka ili mogućeg uništenja Libije. Rasni ponos je danas nešto od čega treba zazirati i u mnogim delovima sveta se smatra nezakonitim činom, uključujući i SAD, Veliku Britaniju, zapadnu Evropu i Kanadu, u kojima bela rasa čini najveći procenat stanovništva.
POD vođstvom tajnih društava u Americi, rušenje republikanskih oblika vlasti odvija se ogromnom brzinom još od završetka Drugog svetskog rata. Dugačak je popis vlada koje su srušene od strane SAD i neupućenima je teško da prihvate mogućnost da vlada neke zemlje, navodno odane republikanstvu pod jedinstvenim ustavom, može tako da se ponaša, ali činjenice govore same za sebe.

To je cilj koji je Komitet 300 postavio još pre više od sto godina. SAD su predvodile takve napade na starne vlade i još uvek ih predvode, i to uz stalno obezvređivanje republikanske baze SAD. Počevši od Lojda Katlera, pravnog savetnika Džejmsa Erla Kartera, jedan odbor pravnika - stručnjaka za američki Ustav, neprestano radi na tome da američki zastupnički sistem, Kongres, pretvori u nezastupnički parlamentarni sistem. Taj posao traje od 1979. godine, po unapred zacrtanom planu, a Katler je, zbog svoje predanosti tom poslu i cilju, postao član Komiteta 300. Konačan nacrt takvog parlamentarnog oblika vlasti biće predočen Komitetu 300 krajem 1993.

U tom novom parlamentarnom sistemu članovi parlamenta neće biti odgovorni svojim biračima, nego parlamentarnoj stezi i glasaće onako kako im bude naređivano. Tako će ustav, subverzivnim delovanjem sudstva i birokratije, da nestane, zajedno sa slobodom pojedinca. Ubrzaće se unapred isplanirano degradiranje čoveka razvratnim seksualnim praksama. Britanska kruna - preko tajnih službi SIS i MI6 - i danas uvodi nove perverzne seksualne kultove. Kao što već znamo, kultovi koji danas deluju su proizvod delovanja Britanske tajne službe u korist oligarhijskih vladara.
POPULARNA zabavna industrija, na kraju krajeva, filmska industrija, jagmila se da diskredituje one koji su pokušavali da upozore na najveću opasnost po slobodu pojedinca i čovečanstva. Sloboda je Božji zakon, koji je čovek oduvek nastojao da podrije i omalovaži, a ipak, čežnja za slobodom je tako ogromna da nijedan sistem do danas nije uspeo da taj osećaj istrgne iz čovekovog srca. Svi dosadašnji ogledi koji su se sprovodili u SSSR-u, Velikoj Britaniji i SAD-u u svrhu otupljivanja čovekove čežnje za slobodom završavali su se bezuspešno.

Ali, dolaskom novog svetskog poretka, odnosno svetske vlade, ubrzaće se dalekosežni ogledi nad ljudima kako bi se ta čovekova Bogom data čežnja za slobodom istisnula iz njegovog uma, tela i duše. Ono što danas doživljavamo, samo je sitnica u poređenju s onim što tek dolazi. Napad na dušu je zadatak mnogih društvenih ogleda koji se pripremaju i tužno je saznanje da će institucije u SAD igrati glavnu ulogu u tim strašnim eksperimentima koji se već sprovode na lokalnom nivou, u mestima poput Bolnice ratne mornarice u Betesdi i zatvora "Vejkvil" u Kaliforniji.

U filmove koje smo do sada videli, ubrajaju se filmovi sa Džemsom Bondom "Asasinejšn biro", "Matarajz serkl", itd. Ti filmovi su bili "bajke" čija je svrha da se sakrije istina o tome da takve organizacije zaista postoje i to u daleko većim razmerama nego što i najplodniji holivudski tvorci ideja mogu da zamisle.

Ipak, "Asasinejšn biro" je potpuno istinit film. On postoji i u Evropi i u SAD, te isključivo po nalogu Komiteta 300 sprovode ubistva ljudi na visokim položajima, pošto sve druge metode propadnu. Kenedijevim ubistvom je rukovodio "Permindeks", pod vođstvom ser Vilijema Stivensona, koji je godinama bio prvi operativac engleske kraljice za "kontrolu gamadi".

Ugovorni Cijin agent Klej Šo, upravljao je "Permindeksom", iz centra "Trejdmart" u Nju Orleansu. Džim Garison, bivši državni advokat u Nju Orleansu, bio je vrlo blizu razotkrivanja zavere o Kenedijevom ubistvu - uspevši da dođe do Kleja Šoa, a potom su ga "rešili" i Šoa proglasili nedužnim u pogledu umešanosti u zaveru Kenedijevog ubistva. Činjenica da je Šo eliminisan na isti način kao i Džek Rubi, koji je takođe bio ugovorni Cijin agent (obojica su umrla od namerno prouzrokovanog brzodelujućeg raka), jasno govori da je Garison bio na pravom tragu.
JEDNA druga kancelarija za ubistva nalazi se u Švajcarskoj i donedavno je na njenom čelu bila "osoba iz senke", čija se nijedna fotografija nije pojavila od 1941. Operacije te kancelarije finansirala je i, verovatno ih još uvek finansira, porodica Oltramejr - Švajcarska crna aristokratija, vlasnici "Ženevske banke Lombad-Odijer", koja je takođe deo Komiteta 300. Prva osoba za kontakt bio je Žak Sostel (prema podacima tajne službe G 2 američke vojske).

Ova grupa bila je tesno povezana i sa Alenom Dulsom i Žan de Menilom, važnim članom Komiteta 300 i vrlo važnim imenom u teksaškoj naftnoj industriji. Baza podataka vojnoobaveštajne službe G 2 pokazuje da je ta grupa bila duboko umešana u trgovinu oružjem na Bliskom istoku. Ta služba je, uz ostalo, organizovala namanje 30 pokušaja ubistva generala De Gola, u koje je Žak Sostel bio direktno umešan. Isti taj Žak Sostel je bio osoba za vezu sa gerilskom grupom "Blistava staza", koja je štitila Komitetove proizvođače kokaina u Peruu.


...zato nije slučajno što Brok Čislom, direktor Svetske organizacije UN tvrdi: "Da bi se uspostavila svetska vlada, potrebno je iz umova ljudi ukloniti individualizam, lično dostojanstvo, odanost porodičnim tradicijama, nacionalni patriotizam, verske dogme". Svako ko želi nazavisnost biće smatran otpadnikom u novoj svetskoj civilizaciji: Bez obzira da li je u pitanju Irak, Somalija ili Srbija.

HRIST I ANTIHRIST


Postoji veliki broj dokaza da dinastija Merovinga potiče iz plemena DAN („Izgubljeno pleme Dan”), koje je i dalje u sukobu sa plemenom Judeja (iz koga je potekao Isus iz Nazareta, ali i Marija iz Magdale). Priča o Samsonu i njegovoj borbi sa lavom je alegorijsko proroštvo koje kaže da će pleme DAN (iz koga je Samson) pokušati da razori pleme Judeja i postavi Mesiju iz svog plemena koji će zavladati Izraelom.

Naime, snažni Samson se nakon borbe sa lavom okrenuo u stranu da još jednom osmotri mrtvog lava, kada je ugledao u lešini mnoštvo pčela na medu. I Samson je podigao ruke i probao med, a onda ga odneo majci i ocu i nahranio ih.

U tumačenju ovih alegorija (Da li vavilonskih pisara?) proizilazi da će iz lešine mrtvog lava (koji simboliše Judeju) pleme Dan (simbol pčela) proizvesti Zlatno Doba (koje simboliše med) koji će ih sve hraniti.

Dakle, ako je pleme Judeja dalo Hrista, pleme DAN će dati Antihrista. DAN će vladati severnim delovima kraljevstva sa planine Sion, (zove se i Planina Hermon). Ovu Kanaansku teritoriju DAN je izabrao jer se nalazi na lokaciji tačno 33 stepena geografske širine i dužine (po starom merenju kada je Pariz do 1884.bio nulti meridijan) i to je mesto gde su, po Bibliji, sišli sa neba nefilimi ili annunaki (anđeli koji su pali na Zemlju) i začeli sa zemaljskim kćerkama ljudski rod. Ime jednog od anđela je bilo Satan. Ovo objašnjava zversku prirodu Antihrista i njegove krvne loze.

Kakva koincidencija da se pisac knjige „Da Vinčijev kod” zove baš DAN (Brown)!

Ovi gnostici iz Haldeje navodno su verovali da su odeđeni da ispune jedno biblijsko proročanstvo po kome baš oni treba da pokore čitav Univerzum obmotavajući ga po principu Ouroborosa. U Bibliji je ovo zapisano u poglavlju 8. knjige Jezekilja kome je Bog dao vizije o mestu gde se nalazio hram judejskih mudraca koji su tu, uz odobrenje kralja Solomona, izvodili rituale u čast boginje Dijane.

Odluka da se pokori čitav Univerzum doneta je navodno još 929. godine p.n.e. a po zamisli samog kralja Solomona i njegovih učenih mudraca sa Siona, utvrdio je profesor Sergej Nilus kada je prvi predstavio javnosti famozne „Protokole Sionskih mudraca”. Ali da li je to onaj kralj Solomon o kome nema nikakvih dokaza da je uopšte postojao? Da li je profesor Nilus ipak doveden u zabludu? Ili je NEKO mnogo kasnije došao na ideju da sve ovo vešto iskoristi i zaista krene u pokoravanje (i pljačku) sveta?

Latinska reč „vatican” izvedena je iz dve reči: vatis = prorok i can = zmija. Vatikan - grad i bazilika Svetog Petra u Rimu, sagrađeni su na starom paganskom mestu nazvanom Vaticanus Mons ili Vaticanus Collis, što znači „brdo proroštva” ili „zmija proroštva”. Novčići kovani u Vatikanu često su nosili oznaku CITTA DEL VATICANO što znači Grad Proroštva. („The Wine of Babylon”).

„Kata” je na grčkom predlog koji označava kretanje ka nekom cilju. „Holos” znači ceo. Kata + holos = katholikos, što znači težnja ka sveobuhvatnom. Princip koji simboliše ouroboros (uroborus) je upravo taj, a to je, pokazalo se, i vekovna doktrina Rimokatoličke crkve. Zločini koje je ova doktrina počinila u svetu u ime borbe protiv jeresi, poznati su.

Krilata zmija (serpent, aždaja, zmaj) nalazi se na starom papskom grbu u vatikanskom muzeju, kao i na podu Vatikana.

Kako je ovaj simbol vavilonskih alhemičara i pagana stigao u sedište hrišćanske crkve u Rimu, postao deo njene doktrine i našao se, ne samo na podu, već i na grbu i papskoj kruni? Mnogo vekova kasnije on će se naći i na grbovima najmoćnijih srpskih vladarskih dinastija - Brankovića, Jugovića, Crnojevića. I Obrenovići su imali na grbu uroborusa.

Sve je više sumnji poslednjih godina izneto o tome da li je rimkatolička crkva uopšte hrišćanska. Za mnoge istoričare i istraživače brutalni i genocidni zločini koje je crkva činila u raznim istorijkim epohama, odraz su uprvo satanističke doktrine u borbi protiv „jeresi”, a koju je ova crkva sprovodila u ime „hrišćanske vere”. Znamo iz istorije da su „jeretici” bili baš oni koji su bili tvrđi u svojim hrišćanskim uverenjima. Pljačka i sticanje ogromnog bogatstva putem krstaških ratova takođe nemaju veze sa hrišćanstvom.

Zanimljiva je i knjiga izdata 1962. pod naslovom „Zavera protiv crkve” („The plot against Church”), koju je napisala grupa sveštenika rimokatoličke crkve i potpisala se kao Maurice Pinay. U knjizi se navodi kako je ova Crkva razradila brojne doktrine za pokoravanje naroda i država, a najmoćnije su bile - komunizam, fašizam i nacizam. Ustaški pokret u Hrvatskoj takođe je delo istih ideologa.

Da li je rimokatolička crkva od početka bila formirana kao zaverenički projekat vavilonskih kabalista i alhemičara ili su se oni u ovu instituciju infiltrirali vremenom i preoblikovali je preuzevši kontrolu nad njom? To je upravo tema istraživanja koje je sprovela Barbara Ejho u svom radu „MYSTERY, BABYLON THE GREAT - CATHOLIC OR JEWISH?”

ALEKSANDRIJSKI GNOSTICI, ANĐELI I ISCELITELJI

Pre nego što dođemo do formiranja rimokatoličke crkve, vratimo se još malo judejskim gnosticima i kabalistima, koji su se kao „Vavilonsko bratstvo” našli u Filistini kako bi preuzeli funkciju nove judejske aristokratije i postavili svog čoveka kao Mesiju, odnosno vladara na prostoru starog Kanaana (Izraela i Judeje).

Grupa ovih gnostika boravila je i u Aleksandriji u Egiptu. Aleksandrija je u to vreme bila stecište gnostika svih istočnjačkih škola i tu se obavljala razmena učenja gnostika iz Grčke i Judeje. U slučaju pada Jerusalima, Aleksandrija bi bila centar kabalističkih učitelja u kome bi oni nastavili rad.

Tako su se vremenom judejska kabala i grčka neoplatonska filozofija sintetizovale. Stvoren je nov kabalizam u obliku hrišćanske (učene) terminologije.

U osnovi ovog novog gnosticizma je mešavina učenja koje uključuje i istočnjački misticizam sa svojom poznatom školom koja uči da se nakon smrti duša oslobađa iz tela i odlazi u nebo kako bi se ujedinila sa bogom. I mnogi bogovi iz Vavilona i Egipta dobili su nova imena, pa su postali grčki bogovi. Tako su antičku Grčku, kako nas laike i danas uče, stvorili bogovi sa Olimpa, baš kao što su Rim stvorili Romul i Rem koje je dojila vučica. Naravno, pravo je svakoga da u ovo veruje, ali i da mu ponešto nije realno.

Po „Jevrejskoj Enciklopediji” gnosticizam je „...bio jevrejski mnogo pre nego što je postao hrišćanski”. ( Ovde se koristi termin jevrejski, iako se ova reč pojavila mnogo vekova kasnije. Ja ću se za sada radije držati termina „Vavilonsko bratstvo”, videćete kasnije zašto.)

Tajna doktrina aleksandrijskih gnostika je tako postala hristijanizovana verzija onoga što je bilo sastavni deo vavilonske kabale. Tako je gnostičko jevanđelje bazirano na kabalističkom poimanju oslobađanja duha od materijalnog sveta uz pomoć anđela.

Savremenik Isusa Hrista bio je i Filo Judeus (30 p.n.e. do 45 n.e.). Ovom helenizovanom Judejcu iz Aleksandrije pripisuje se alegorizacija i misticizam u pisanju Starog zaveta. „Filo je bio tada Pisar bez premca u ezoterijskom znanju”, tvrdi Helena Blavatski, izuzetan autoritet u proučavanju teozofije. Filo je bio i član elitnog aleksandrijskog teozofskog društva nazvanog „Terapeuti”, koji su se nazivali i „Ezoterijski krug prosvećenih ljudi” (Illuminati) ili „Mudraci”.

Oni su bili iscelitelji fizičkih i mentalnih bolesti i učenici ezoterijske škole. Neki sledbenici hrišćanstva takođe su pripadali ovom društvu „Terapeuta”.

I „Terapeuti” i „Eseni” upražnjavali su celibat, sledeći gnostičko uverenje da je materijalni svet stvorio zli anđeo Demijurg (Satan), te umnožavanje ljudi znači širenje satanske populacije.

Nakon Filove smrti uzdiglo se u Aleksandriji društvo „Ormus”, poznato i kao „Mudraci svetla”. Ime su dobili po „misterioznoj” materiji „orme”. I danas neki istraživači nagađaju šta je to tačno, a koja je sastavni deo vode, ali i Sunca, i sadrži neke metale među kojima i zlato, platinu, iridijum... Ova materija je, navodno, povezivala duhovni i materijalni svet. Ormus se nosio kao beli prah, koji je nazivan belo zlato (monoatomsko). Bila je to vrsta soli iz koje je poticala mudrost (Filozofski kamen), ali je korišćen i kao hrana i lek. Nosio se na glavi, u kapama. To je verovatno so koju pominje Isus Hrist svojim apostolima učeći ih da su oni Svetlost sveta i So na zemlji. Društvo „Ormus” imalo je kao svoj znak crveni krst. (Krst je preuzet od egipatskog simbola života - ank-a). Mešavina magije, alhemije i fantastike koja je prisutna i u Novom zavetu svakako je delo Pisara iz ove škole.

JUDAIZERI I KRIPTO-JEVREJI

Dva veka kasnije Filov sistem alegorijske interpretacije Biblije učili su Klement i Origen u svojoj katehetičkoj školi u Aleksandriji gde su sintetisali neoplatonizam sa hrišćanskim učenjem kako bi proizveli hrišćansku verziju gnosticizma. Ovi pogrešnim imenom nazvani „Crkveni očevi” bili su asketi. Kasnije su formirali monaška društva koja su vremenom prerasla u duhovnu aristokratiju koja je bila iznad običnih građana. Dakle, duhovnici posebnih moralnih karakteristika, posebno učeni, koji su zbog toga tražili i dobili najviši društveni status u Judeji. Poznati su kao judaizeri. Veruje se, mada ne postoje pisani izvori, da su oni uveli i pojam Goja, što se odnosilo na sve one pojedince i narode koji ne pripadaju veri koju je propovedalo vavilonsko kabalističko bratstvo, kroz svoje škole i svoja učenja. Tako su samo njihovi sledbenici jedini imali pravo na Spasenje.

Ako se ovde primeni pojam Jevrejin (kako se prevodi i iz Talmuda), i koji danas obuhvata i Judejce i Izrailje i Hazare i svakog ko primi „judejsku veru” (jer i tako se postaje Jevrejin), znači da su oni praktično svi već judaizovani, odnosno preko „judejske vere” prevedeni u isti narod. Jedan narod, jedna nacija, jedna vera. Isti princip koji ima i islam. Hrišćani su, međutim, i nacionalno i etnički podeljeni. Ali šta je prava judejska vera - učenje Hristovo, Mojsijevo (Tora) ili vavilonski Talmud?

Ipak, ova novokomponovana duhovna elita prilično je iritirala Judejce.

Konstantna borba za vlast plemenskih starešina i njihovo nastojanje da baš iz njihovog plemena potiče Mesija (Spasitelj) učinilo je da narod počne da gubi nadu da će Spasioca ikada dočekati. Kada je rimski imperator Titus razorio Drugi (Solomonov) hram (oko 70. n.e.), staro judejsko sveštenstvo, nasleđeno po krvi (sadukejci - potomci Zadoka), prilično je izgubilo svoj uticaj. To je bila prilika da fariseji ojačaju svoj uticaj i maksimalno razviju „alhemijske” doktrine (verske običaje) prekopirane iz Vavilona i Aleksandrije, i da preuzmu potpunu duhovnu upravu nad neukim i lakovernim narodom.

Ovo falš sveštenstvo judaizera prihvatiće kasnije hrišćansko učenje, ali tako da je delovalo kao „peta kolona” među Hristovim sledbenicima.

Deo Judejaca iz Vavilonskog bratstva u Egiptu preobratilo se u začetnike hrišćanstva, i postali su kripto-talmudisti. Za Grke je to ipak bila samo jedna nova vrsta „judaizma”.

JUDAIZERI OSVAJAJU RIM

Jevrejska komuna u Rimu je najstarije mesto naseljavanja Jevreja u Evropu. Za razliku od brutalnog odnosa prema Jevrejima u Filistini (misli se na sva plemena koja su od 300. godine p.n.e. živela na prostoru bivšeg Kanaana), odnos Rimljana prema jevrejskim robovima u Rimu je bio mnogo bolji.

Ovi dobri odnosi posledica su savezništva i prijateljstva Makabejaca sa Rimljanima. Tako su neki od Jevreja, koji su pripadali bogatijim društvenim slojevima i zahvaljujući Makabejcima, došli do veoma visokih državnih pozicija u Rimu, pa su držali i sopstvene robove.

Pominje se naročito naklonost Julija Cezara prema Jevrejima. Kasnije im je naklonjen bio i Augustus („Jewish Virtual Library”).

U vreme ranog hrišćanstva jevrejska zajednica u Rimu imala je 40 000 članova.
Nihov broj u Rimu je bio sve veći nakon masovnih deportacija posle razaranja Jerusalima 70. godine n.e. i odvođenja Jevreja (iz svih plemena) kao robova širom Rimske imperije.
Najveća koncentracija Jevreja bila je na mestu današnjeg Vatikana.

Sama jevrejska zajednica u Rimu od početka je bila u konstantnom sukobu hrišćana i judaizera. Kako bi iznutra razorili hrišćansku zajednicu judaizeri su se čak lažno preobraćali u hrišćanstvo, kako bi i tu unutar hrišćanskih kongregacija delovali kao „peta kolona”.

Apostol Pavle se još u Filistini hrabro suprostavljao ovim lažnim hrišćanima, pa su ga oni često proganjali, tako da je morao da pobegne od njih iz Jerusalima.

Zanimljivo je da je on i pre nego što je morao da napusti Jerusalim prorokovao da će hrišćanske crkve i u Rimu biti infiltrirane jereticima, među kojima će biti najviše judaizera. Posebno je ukazivao na ove jeretike u Korintu i Galateji upućujući im poslanicu: „... I za lažnu braću koja dođoše i privukoše se krišom da uhode slobodu našu koju imamo sa Isusom Hristom, da nas porobe. Kojima se ni sahat ne podasmo u pokornost da istina jevanđelja ostane među nama” (Galatima 2:4, 5).

Pavle je verovatno anticipirao da se judejska jeres, koja se prvo pojavila u Korintu i Galatiji, može kasnije razviti i u drugim crkvama, posebno u Rimu koji je bio centrar tadašnje najveće vojne i političke moći.

Iz Pavlove poslanice Rimljanima (16:5-15) vidi se da je hrišćanska zajednica u Rimu tada bila podeljena na više crkava, kao i da su već postojale trzavice između hrišćana Jevreja i nejevreja.

„Iz ovog razloga doktrinarna pozicija jevrejske hrišćanske zajednice u Rimu, sa snagom i uticajem koji je bio predodređen da raste, nosila je veliki teret u sukobljenosti sa judaizerskom doktrinom koju su nametali sledbenici vavilonskog učenja”, veruje Barbara Ejho. Zato u svojoj poslanici Rimljanima apostol Pavle im nalaže da imaju „revnost za boga, ali ne po razumu i zakonu, već po osećaju pravednosti...” „...Jer je Hristos svršetak zakona. Koji god veruje, opravdan je”.

Ovome je suprotan bio koncept vere judaizera koji su nametali veru po napisanim pravilima odnosno po zakonu.

Najuticajniji među judaizerima bio je Valentinus, čija je gnostička škola opstala 600 godina, sve do danas. On je Judejac rođen u Egiptu 100. godine n.e.
Valentinus je prvi tvrdio da ima vizije uskrsnulog Hrista, nakon čega je otpočela njegova karijera kao učitelja u Aleksandriji.

Valentinus se 136. godine n.e. premestio u Rim gde je osnovao drugu školu gnosticizma i povukao sa sobom veliki broj sledbenika iz Sirije i Egipta. U Rimu se predstavljao kao Hrišćanin. Tu je osnivao i vodio najrazornije tajne sekte za hrišćane.

Zbog stalnih nemira, od Rima do Egipta, koje je jevrejska zajednica podeljena na hrišćane (Jevreje i nejevreje) i talmudiste, činila, Klaudijus koji je vladao od 41. do 54. godine n.e. izdao je edikt kojom je svim Jevrejima zabranio da se „sakupljaju u skladu sa tradicijama i načinom njihovog života”. Naložio je i proterivanje Jevreja iz Rima gde su bili najviše koncentrisani.

Tada je hrišćanska zajednica u Rimu, koju su sačinjavali nejevreji, istinski počela da se razvija. Ali to je trajalo sve dok Klaudijus nije umro, nakon čega se judaizeri ponovo vraćaju u Rim i zauzimaju pozicije u hrišćanskoj zajednici nejevreja.

Paljenje Rima, koje je istorija pripisala Neronu, najverovatnije je delo „jevrejskih fanatika” koji su za to optužili hrišćane tako što su ih cinkarili rimskim iperatorima, baš kao što su Judejci optuživali Pavla vladarima Tesalonikija; kao što su cinkarili Isusa Hrista kod Pontija Pilata, imputirajući mu da se proglašava za kralja Judeje i time nipodaštava rimskog Cezara.

Da li je „alhemijska” doktrina sa podmetanjem i lažnim optuživanjem bila začetak globalne političke doktrine „Divide ut regnes” i „Divide et impera”, koju će kasnije vekovima upražnjavati Vatikan šireći svoj politiički uticaj i moć u svetu, propovedajući upravo „mir među ljudima”?

Da li je ovo začetak doktrine u strategiji prikrivenog ratovanja cionista, gde će Mosad to uzeti i kao svoj moto („kee betachbulot ta'ase lecha milchama”), a što je danas poznato po „false flag” terorističkim operacijama širom sveta?

NULLA DISCORDIA MAIOR QUAM QUAE A RELIGIONE FIT - NEMA VEĆE NESLOGE OD ONE KOJA NASTAJE ZBOG RELIGIJE

Šema preuzimanja vlasti u Rimu otkrivena je kada su dva preobraćena Židova postala rimokatolički sveštenici. („La Civita Cattolica”).

Mnogo godina pre pada Rimske imperije, čuvena braća Leman, koji su se preobratili iz judaizma u katoličanstvo i postali sveštenici rimokatoličke crkve, u jednom svom radu napisali su:

„O, Izrailji Rima, mi razumemo držanje naših ljudi. Ako ste prihvatili pravo posedovanja u koje se zaklinjete, kladimo se da će za 30 do 50 godina Rim biti u vašim rukama.” (ff. „Rome et les juives” - „Rome and the Jews”).

„I “proročanstvo” se obistinilo. Grad Rim je brzo pao u ambis, i bio je ekonomski i materijalno potčinjen Jevrejima, kao i svi drugi glavni gradovi velikih evropskih nacija” („La Civita Cattolica”).

Nakon 363. godine n.e. oživljavaju „jevrejske studije” u Rimu i mnogi školovani učitelji kabale doprinose razvoju jevrejske tradicije kod rimskih Jevreja, uvodeću u verske običaje liturgijske tečajeve (koji će se kasnije proširiti po celom Rimu).

Da li su upravo ti „liturgijski tečajevi” našli put ka rimokatoličkoj crkvi? Malo po malo oni su se utkali u ono što će kasnije postati rimokatolička misa?

„Katolička enciklopedija” upravo tako i definiše katoličku liturgiju, kao prenesenu iz Mojsijevih zakona, koja „korespondira sa zvaničnom službom u Hramu Starog Zakona”.

ŠTA JE SVE PREUZETO IZ SINAGOGE?

Sveštenstvo (posrednik između čoveka i boga)

Papa = jevrejski visoki sveštenik

Skup kardinala (70) = 70 Mojsijevih mudraca

Ispovedanje greha = traženje oprosta

Dnevna Misa žrtvovanja = dnevno plajnje ponuda

Oltar za žrtvovanje

Oltarske posude zlatne i srebrne = nalik na drevne posude u kojima se čuvao ormus?

Sveštenička odora


Kardinalska kapa

Darovanje

Crkveni hramovi

Liturgija

Obavezna nedeljna služba = jevrejski sabath

Duhovni praznici

Skapular (natplećnik)

Vaferi i pričest

Paljenje sveća

Sveta vodica

Krštenje = Bar Mitzvah

Nema spasenja izvan Crkve = Goje moraju biti preobraćeni u judaizam da bi mogli biti spaseni.

Što znači da je katolička misa hristijanizovana verzija služenja u sinagogama „koju su vodili” učeni mudraci.

Tako, za mnoge preobraćenike u katolicizam (Jevreje) to u stvari nije značilo menjanje vere i preobraćanje, već nastavak judaizma.

(U originalnoj verziji Biblije, kako je kasnije otkrio Martin Luter, nigde se nije pominjala crkva kao institucija, posebno mesto za molitve i postojanje posrednika - sveštenika). Sve ovo bilo je napisano u latinskoj vulgata Bibliji.

Dakle, ako su judaizeri imali glavnu ulogu u formiranju i osnivanju Rimokatoličke crkve, da li je moguće da je ovaj projekat zapravo bio mudra kreacija Vavilonskog bratstva kako bi kroz instituciju za Goje iznutra podrili hrišćanstvo, te da ova institucija 17 vekova funkcioniše kao prikriveno oružje satanista? Ili je, možda, i sama podela vernika na dve žestoko sukobljene religije, kojoj će se kasnije priključiti i islam, na principu zavadi pa vladaj, smišljeni projekat, kojim će se vremenom izvršiti pokoravanja i kontrole čitavog sveta.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Prema jednom UN-ovom znanstveniku, virus svinjske gripe te virusi ebole i HIV-a navodno su ustvari umjetno stvorena vojno-biološka oružja.


Prema uvjerenju dvojce uglednih novinara koji su razgovarali s visoko pozicioniranim osobama u UN-u i WHO-u, epidemija novog soja virusa svinjske gripe u Meksiku je rezultat umjetno proizvedenog patogena, piše Online Jurnal.

Svinjska gripa, ebola i HIV proizašli iz laboratorija

Virus svinjske gripe, A-H1N1

Novinar iz Mexico Cityja tvrdi da je jedan od vodećih UN-ovih znanstvenika pronašao određene zajedničke crte, odnosno slične načine prenošenja virusa svinjske gripe s virusom ebole te virusom HIV-a/AIDS-a, koje upućuju da su genetski modificirani kako bi postali vojno-biološko oružje.


Taj UN-ov znanstvenik je uvjeren da su i virus svinjske gripe, A-H1N1, i virusi ebole i HIV-a ustvari vojno-biološka oružja.

Kao dokaz navode da je uobičajen slijed događaja da virus gripe pređe sa svinje na čovjeka, a u ovom slučaju to se nije dogodilo jer među svinjama nije zabilježena zaraza virusom A-H1N1. Nadalje, virus A-H1N1 se sastoji dijelom od gena američkih svinja, dijelom od sojeva ljudske i ptičje gripe te gena virusa euroazijske svinjske gripe.

Djelo američke vojske

Drugi novinar iz Jakarte tvrdi da se čelnici iz WHO-a pribojavaju da zbog toga što virus A-H1N1 u sebi ima genetski materijal virusa H5N1, odnosno ptičje gripe, da je genetski modificiran kako bi prelazio s jedne vrste na drugu.

Navodno su američki znanstvenici iskopali tijelo ženske osobe koja je umrla 1918. godine od španjolske gripe te iskoristili genetski materijal virusa španjolske gripe kao bazu, temelj iz kojega je genetskom manipulacijom nastao virus H5N1. Sve se to događalo u laboratorijima u vojnoj bazi Fort Detrick iz koje je također proizašao novi soj antraksa nazvan ames.

Ujedini, pa vladaj : Robovi, globalizacija i Goebbels
Iako principijelno ne objavljujemo materijale čiji su nam autori nepoznati, ovog puta radimo iznimku. Razlog tome je kvaliteta napisanog, važnost teme i kritično promišljanje. Evo teksta kojeg objavljujemo upravo onako, kako smo ga i primili na našu adresu:

Vozač kamiona iz Slovenije je negdje na TV-u rekao kako radi dnevno po 16-18 sati za golu plaću, bez plaćenih prekovremenih sati, bez plaćenog toplog obroka. Kad bi se pobunio, kaže, to njegov gazda jedva čeka, jer bi ga poslao na burzu i uzeo Rumunja koji bi mu vozio u pola cijene, ali gazda istovremeno priča kako je u EU super, jer svaki mjesec kupi novi kamion.

Bugarin (poslovni partner) priča kako je Bugarska živjela od izvoza voća i povrća, a sada sve uvoze iz EU, dok se država sve više zadužuje.

Mađari pričaju kako su postali najamni radnici u (do jučer svojim) vinogradima, jer su ih Francuzi najprije uništili s niskim (dampinškim) cijenama, da bi, kada Mađari nisu više mogli vraćati banci kredite, od banaka kupili za sitan novac gotovo sve vinograde. Tako se sada najpoznatiji Mađarski vinogradi (Tokajac) nalaze u vlasništvu Engleza.

U Češkoj je EU prisilila vlasnike šećerana da zatvore tvornice, dok su radnici završili na burzi, a sve zato jer EU ima previše šećera, a previše šećera ima zato jer ga EU uvozi iz Kube i na njemu je puno veća zarada.

Njemačka je zbog prekoračenja kvote dozvoljenog zagađivanja, prema sporazumu iz Kyota, veliki dio prljave industrije prebacila u Češku.

Jedini čovjek koji je zbrojio dva i dva je češki predsjednik Klaus koji tvrdi da je ulazak Republike Češke u EU čisti promašaj i u znak protesta ne dozvoljava da se zastava EU izvjesi na njegovu rezidenciju.

Prošle godine u veljači sam jedne nedjelje u vijestima na radiju u osam sati čuo u špici krajnje uznemirujuću vijest - U Mađarskoj građani nezadovoljni s EU izišli su na ulice i krenuli prema parlamentu, policija napravila barikade, očekuje se ono najgore. Uključio sam radio da čujem vijesti, međutim Mađarska se nije više spominjala. Navečer sam s nestrpljenjem čekao dnevnik na TV, o spomenutom događaju ni riječi.

Znači da je saborska komisija za informiranje već reagirala. Nakon par dana stjecajem okolnosti sreo sam se s nekim Mađarima pa sam upitao što je to bilo. Najprije nisu shvaćali na što mislim, a kada sam im objasnio što je bilo na vijestima, odmahnuli su rukom i rekli "Ma kod nas su stalno neke demonstracije protiv EU".

E pa sada se pitam gdje je demokracija, gdje je sloboda štampe, kojom se toliko busamo u prsa.

Tvrdim da je to zato jer bi protiv EU bilo ne 50% građana RH, već 90%da ovakve vijesti prikažu na našoj televiziji. Bojim se da na kraju građani neće niti glasovati o ulasku u EU, već će do tog vremena Sabor promijeniti Ustav, pa će Sabor mjesto nas donijeti najbolje rješenje, a to je ulazak u EU, jer znaju da su im izgledi da narod glasa za EU veoma mali.

Tako je bilo u Nizozemskoj i Sloveniji, kada su kroz ispitivanje javnog mijenja shvatili da će narod biti protiv ulaska u EU.
Kada se puk pobunio što se nije izišlo na referendum, odgovor je bio:" Vi ste glasali za našu stranku, koja je u svom programu imala ulazak u EU i mi sada samo izvršavamo ono što smo vam u predizbornoj kampanji obećavali".

Nadalje, zašto Ustav EU nije prošao u Francuskoj i Nizozemskoj, zašto su pribjegli Lisabonskom sporazumu, zašto Lisabonski sporazum prihvaćaju parlamenti, zašto ga ne daju na referendum?

Zato jer bi prošli kao u Irskoj, a u Irskoj znamo nisu prošli.

Da li su naši političari svjesni toga što čine ovom narodu? Da li su svjesni toga da će ulaskom u EU u vrlo kratkom roku sva dobra prijeći u vlasništvo bjelosvjetske mafije i da će naš narod biti najamna radna snaga, bolje rečeno robovi.
Oni nisu svjesni da kada vlasnik plati porez na dobit, ostatak dobiti završava van granica RH Samo ako je vlasnik Hrvat ta dobit se opet investira u RH.

Znam dobro o čemu pričam, jer sam donedavno radio u stranoj tvrtci i znam koliko novca je svake godine vlasnik odnosio iz RH.

Što je to potaklo sve naše stranke da u svojim programima gotovo svi (osim nekih malih stranaka) imaju ulazak u EU. Kao jedini logični odgovor nameće mi se misao da su kupljeni, jer bogatoj EU (s velikim osjećajem za pronalaženje zlatnog rudnika) nije problem podijeliti našim političarima stotinjak milijuna eura da bi ovi napravili sve što se od njih traži. Njima investirati taj novac je kao meni dati prosjaku 5 kuna.

Zar nitko ne vidi da su vodeće članice EU (Engleska, Francuska, Nizozemska, Portugal, Španjolska i Njemačka), sve od reda bile kolonijalne sile, da su kolonije osvojili ratom, da su u tim ratovima poubijali milijune ljudi i opljačkali sve što se opljačkati moglo. Ali sve što su oružjem dobili, oružjem su i izgubili. Sada imaju muzeje pune umjetnina, zlata, bjelokosti i dragulja, ali imaju i izdajnike (one koji su za njih ratovali u vlastitoj domovini protiv vlastitog naroda), koji su im sada problem (U Francuskoj: Marokanci, Tunižani, Alžirci, Mauri i.t.d.).

London ima preko 50% obojenog stanovništva, a da ne pričamo o tome na što sliči Nizozemska) i izvor su kriminala. Sada imaju i jedno veliko iskustvo, pa su poučeni Aljaskom, koju su SAD kupile od Ruskoga cara došle do zaključka: što se otme oružjem, oružjem se može vratiti, ali što se kupi, može se samo kupnjom vratiti, pa su sada krenuli osvojiti svijet na novi način: globalizacijom.

Pročitajte malu plavu knjižicu EU-a, koja se zove Ustav EU-a, u kojoj sve piše...

I sada su te zemlje lansirale priču o globalizaciji.
Što se to krije iza globalizacije? Globalizacija je kolonizacija bez ispaljenog metka.

I mi nasjedamo tim hohštaperima, koji nas uče što je to demokracija, što je dobro, a što je zlo, a do jučer su sijali smrt širom svijeta.

Istrijebili su cijele civilizacije. Najveći demokrati na ovome svijetu, SAD, donedavno su imali robove, a do jučer se nisu vozili u istim autobusima sa crncima, dok je Dubrovačka republika 1642. Godine donijela zakon o ukidanju ropstva, dakle u vrijeme kada je Sjeverna Amerika još bila engleska kolonija i nije postojala kao država (SAD su oformljene kao država 1776. godine).

I sada im je taktika da žrtvu najprije bace na koljena (najčešće kroz financijska zaduženja), a onda dolaze s kovčezima novca, odvjetnicima i ugovorima, pa sve vrijedno kroz kratko vrijeme promijeni
vlasnika, naravno za sitan novac, jer i kralj u pustinji, kada umire od žeđi, daje kraljevstvo za kap vode.

Ja jesam za EU, ali ne EU s ovakvom politikom, politikom koju vode kapitalisti, a ne političari.

Kakva je to politika kada su kapitalisti zbog svoje gramzljivosti, pohlepe i nepresušne želje za što većim bogatstvom svoj kapital radi veće zarade prebacili u Kinu (gdje radnik radi za 1 $ dnevno), a radnike uz čiju pomoć su stekli taj isti kapital šalju na burzu, da bi robu proizvedenu u njihovim tvornicama u Kini dopremili u EU da je prodaju svojim dojučerašnjim radnicima, koji sada žive od socijalne pomoći.

Tako su do sada uništili tekstilnu industriju u EU, obućarsku industriju, načeli drvno- prerađivačku industriju, automobilsku industriju i.t.d.

Tvrdim da ovakva politika EU nije dobra, da se bazira samo na kapitalu, a za čovjeka više nitko ne brine. Sada više nije dovoljno raditi radnim danom što bi rekli Zagorci od ve do ve, već je potrebno raditi i subotom i nedjeljom, ali to samo kod nas, dok ti isti centri u svojim matičnim državama nedjeljom ne rade (Austrija i Njemačka).

No, ta politika je politika rezanje grane na kojoj se sjedi, jer kada 50% radnika u EU završi na burzi, a druga polovica više ne bude mogla plaćati socijalu radnicima na burzi, ponovo će poteći krv potocima. Da li će se to krvoproliće zvati Oktobarska ili Francuska revolucija nije bitno, ali to je s ovakvom politikom EU neminovno.

Bogataše u EU kod nas najviše zanima Slavonska ravnica, izvori pitke vode i naša obala zajedno s otocima. Industrija ih ne zanima, to imaju kod sebe u Koreji, Kini, Vijetnamu, Turskoj i Indiji.

Njih naša industrija koja im konkurira smeta. Nju treba uništiti. Pogledajte samo kakav pritisak rade na našu vladu u vezi brodogradilišta. Naša brodogradilišta im smetaju jer konkuriraju Korejskima, koja su u njihovom vlasništvu. To opravdavaju slobodnim tržištem i zaštitom tržišnog natjecanja.

Kad smo već kod slobodnog tržišta, da kažem i to da je njihova teorija da sve što nije profitabilno, dakle što ne može na tržištu opstati, treba propasti.

Ali to pravilo važi samo za neke, iako tvrde da smo svi jednaki (sve svinje su jednake, samo su neke jednakije, Orwell), pa pitam se zašto onda sada u ovoj krizi nisu pustili da propadnu sve banke u EU i
SAD-u, jer su po toj logici trebale propasti, zašto su automobilskoj industriji dali financijsku injekciju, zašto je samo Amerika, da spasi svoje gospodarstvo, žrtvovala preko tisuću petsto milijardi USD?

Zar mi dotacijama ne spašavamo svoje gospodarstvo? Zar nije bolje da im pomognemo sa dva tri milijuna USD, nego da ti radnici završe na burzi, gdje će koštati proračun desetak puta više?

Dakle mi sve slijepo vjerujemo tim bjelosvjetskim lažovima. Možda ćete reći da sam pregrub u iznošenju svojih ocjena. Ne nisam pregrub, ja sam očajan, mogu ovo pismo poslati i u novine ali one ga neće objaviti.

Goebbels, Hitlerov šef propagande je za ove današnje managere propagande bio dječji vrtić. Ovi danas su učenici Američkog agresivnog marketinga rođenog u potrošačkom društvu (Marketing, što je to ustvari?

Jedna definicija kaže da je potrošačko društvo izgradilo marketing, koji je sposoban čovjeka uvjeriti da kupi nešto što mu ne treba, za novac koji nema-karticu). To pak znači da čovjeka treba nagovoriti da
se što više zaduži, jer je onda s njime lakše vladati.

Ako čovjek nikome ništa ne duguje, tada si može puno toga dopustiti, ali ako duguje, za auto, za kuću ili stan, dovoljno mu je priprijetiti otkazom i čovjek šuti, jer ako ostane bez posla, ostat će bez svega, a nitko ne želi ostati bez egzistencije i dobara koja je stjecao mukotrpnim radom, pogotovo kada iza sebe ima obitelj, koja je svakom radniku svetinja.

Koliko su lažljivi, sjetit ćete se i sami, kada Vas podsjetim na obećanja stranih banaka. Dok nisu imali pristup u RH, onda su nas uvjeravali da ako im otvorimo vrata, da ćemo imati kamatu istu kao i u
njihovim matičnim državama (kod njih je sada kamata 3%, a kod nas 13%).

Kada su ušli obećavali su tvrtkama, koje pređu k njima iz tadašnjeg SDK, da će im platni promet raditi besplatno. No naše tvrtke na to nisu nasjedale, pa su onda dr. Šošić i dr. Đodan javno popljuvali SDK, nazvavši SDK komunističkim mastodontom, koji treba ukinuti (jer takvo što ne postoji nigdje u svijetu), a poslovne subjekte prebaciti u poslovne banke. Napokon su donijeli zakon koji je tvrtke prisilio da račune i novac prebace u poslovne banke, ali tog časa više nijednoj banci nije palo na pamet održati obećanje o besplatnom platnom prometu, štoviše cijena platnog prometa je poskupjela otprilike pet puta.

U tim istim bankama danas možete dobiti kredit za auto, kamion ili bilo što drugo proizvedeno na zapadu u roku par sati do par dana, dok za recimo farmu krava kredit će naš seljak ganjati par godina.

Naša vlast je po meni učinila najveći propust 1992. godine, kada je u pretpristupnim ugovorima s EU potpisala da će otvoriti naše tržište europskim proizvodima i da će prodati banke. Tim potezom smo uništili domaću industriju, poljoprivredu i tržište novca - ili rečeno šahovskom terminologijom, poklonili smo protivniku kraljicu i topove.

Da nastavim sa šahovskom terminologijom: naša vlada igra šah s EU, a ima znanje početnika, koji zna samo kako se vuku figure, dok protivnik zna desetak poteza unaprijed i unaprijed zna gdje će nas navući na tanki led i matirati, odnosno postići sve ono što su naumili.

Za ulazak u EU najprije su nam uvjetovali suradnju s Haškim sudom. Zatim smo morali izručiti generala Gotovinu, pa smo morali prihvatiti ZERP, sada ćemo morati dati Slovencima 90% onoga što traže i tako malo po malo, najednom ćemo se naći na koljenima bez hlača.

Ako se samo malo suprotstavimo, izvući će asa iz rukava, a to je da će preko noći zatražiti povrat svih dugova, što je ovoga časa oko 50 milijardi USD.

I što mislite što nas onda čeka?

Čeka nas jedino moguće, a to je uvođenje maksimalnih poreza na sve moguće i nemoguće, od poreza na rogatu stoku za seljake, porez na višak stambenog prostora, porez na vikendice, aute (neke od tih poreza već imamo, ali će sada biti nekoliko puta veći), porez na porez - i do čega će to dovesti?

Dovest će do drastičnog pada cijena nekretnina i do općeg kolapsa u zdravstvu, školstvu i trgovini.

I sada je jasno zašto EU inzistira na brzom sređivanju gruntovnice i zemljišnih knjiga.

Prošle godine, naš bivši premijer je rekao da je Hrvatska jedna velika obitelj, s čime se ja u potpunosti slažem, samo se pitam da li je u njegovu malu obitelj dolazila policija i centar za socijalni rad raditi
reda ili je taj red radio sam, pa se pitam zašto mu u velikoj obitelji EU treba raditi reda?

Nadalje, mnogi besplatni programi EU su izmišljeni za to da pripreme teren za dan D. Npr. program po kojem emisari EU uče naše lumene kako gospodariti društvenom imovinom, a za to im trebamo dati popis društvene imovine s procjenom vrijednosti. Da li Vam to što govori?
DA LI NAS JE TKO PITAO HOĆEMO LI U NATO!!!!!!!

(tekst hrvatskog stručnjaka za gospodarstvo N.N. odbijen u hrvatskim medijima)

NOSTRADAMUS


„In the year 1999 and seven months,
from the sky will come the great terror King,
He will return to life the Mongol king.“
10.72

„ U godini 1999 i sedam meseci,
sa neba će doći Veliki kralj terora,
On će vratiti u život Mongolskog kralja.“
10.72

Ako ćemo ovde primeniti pravilo da se datumi i imena u Nostradamusovim proročanstvima ne moraju uzimati striktno iz raznih razloga, razlike u računanju vremena kod raznih religija, pa i u Katoličkoj i Pravoslavnoj crkvi , proizilazi da je Nostradamus egzaktno prorekao rat 1999. godine, a jedini je pravi rat te godine bio u SR Jugoslaviji - na Kosovu.

Što se tiče „Mongolskog kralja“, opet po tumačima Nostradamusa, naziv „mongolski“ treba podrazumevati religiozno kao „muslimanski“ ili geografski - kao „istočni, daleki, možda azijski“ pojam. To onda upućuje nepogrešivo, na Kosovo, Albaniju i podizanje „Mongolskog kralja“ koji bi mogao ili treba simbolizovati povratak na scenu Turske kao velike sile, koja je nesumnjivo postala zaštitinik Bošnjaka i muslimana na Balkanu i u Evropi, a predsednik Turske danas neizbežni učesnik svih političkih i ekonomskih dešavanja u ovom delu Evrope.

Onda bi srpski rečeno, Nostradamusovo proročanstvo u tom delu glasilo :

„ 1999. godine (par meseci ranije od sedmog), Amerika – Kralj terora u svetu, će doći silom sa neba avionima i raketama ( u Srbiju) i pomoći da azijatska (mongolska) Turska ponovo postane sila (preko Kosova i Balkana u Evropi). „

AMERIČKA CIA HARA PO SRBIJI !


Za šest decenija koliko deluje na prostoru naše zemlje CIA je pet puta menjala svoju obaveštajnu aktivnost, da bi od ljutog neprijatelja postala čudljivi saveznik – tvrdi Marko Lopušina 1. Kada se pojavila CIA i sa kojim zadatkom?

- CIA je na naše prostore došla tokom Drugog svetskog rata kao OSS – vojna obaveštajna služba SAD. U njoj je bilo dosta Srba i Crnogoraca iz Amerike, koji su regrutovani u armiju i radili kao obaveštajci Amerike u Rimu, Bariju, Kairu, ali i u Beogradu i Kotoru. Još u vreme rata ti obaveštajci su sedeli i kod Tita i kod Draže. Kako je britanski premijer Viston Čerčil, mason kao i Tito, odlučio da Jugoslavija bude Brozova komunistička država, to su se obaveštajci preselili u SAD. Centralna obaveštajna sagencija – CIA je nastala iz OSS 1947. godine. Kako je CIA samo produžena i čvrsta ruka vlasti iz Vašingtona, to je od 1947. delovala kao neprijatelj FNRJ i Titovog komunističkog režima.

2. Da li je angažovala ljude iz Jugoslavije i otkrivate li ko su bili prvi agenti?

- CIA je u izbegličkim logorima u Italiji i Austriji regrutovala prebegle oficire i druge emigrante i vraćala ih natrag u Jugoslaviju da vrše diverzantske akcije. Jedan od centara u Trstu vodio je ljotićevac D. Vurdelja. Drugi saradnik CIA je bio emigrant Nikola Kavaja, koji mi je to lično priznao, što sam opisao u njegovoj biografiji “Komandos”. Ali, Kavaja je odbio da pikira avionom na zgradu CK i ubije Tita ??? Od Crnogoraca za najveće i najuglednije saradnike CIA su proglašavani Aleksa Kapičić i Stevan Dedijer?

3. Šta je najinteresantniji deo angažmana CIA na našem prostoru?

- Najinteresantiji angažman CIA je bio prvo ulazak u JNA, preko visokih oficira i bivših članova Generalštaba, a potom ulazak u SANU, preko uglednih intelektualaca. To je rađeno tako što su oficiri vrbovani ili ucenjivani, a profesori “kupovani” raznim stipendijama, od kojih je najpoznatija bila ona Fulbrajtova. Kada se pedesetih godina pojavio prvi srpski disident Milovan Đilas američka strana mu je preko CIA omogućila da objavljuje svoje knjige u SAD, kod izdavača srpskog porekela. To je bio samo jedan od načina da CIA pravi nevolje Titu, a Vašington potopm da stiska Broza da vodi antisovjetsku politiku. Kada je, međutim, Tito toliko ojačao i napravio Pokret nesvrstanih ili treći blok, postao je meta CIA, koja ga je špijunirala, ne bi li preko njega došla do Fidela Kastra.

3a. Kako je uošte CIA uspevala da deluje u Titovo doba?

- Vrlo lako, jer je Vašington menjao politiku, i čas podržavao, a čas napadao Josipa Broza. Kada su SAD bile uz FNRJ njeni špijuni su delovali bez problema, ali kada su se Amerikanci naljutili, jer Tito podržava Palestince i čuvenog teroristu Karlosa (Šakala), CIA ga je progonila po Jastrepcu gde je bio na obuci i po Beogradu, gde je Sančez Ramirez Karlos dolazio po instrukcije.

3b. Koja je uloga bila u razbijanju SFRJ?

- Poznato je da se CIA obrukala u procenama oko sudbije SRFJ posle rušenja Berlinskog zida 1989. godine. Tada je na čelu agenture bio Buš stariji, koji je cenio da će Jugoslavija opstati. Kada su nemci počeli da je razbijaju, da bi povratili svoj uticaj u Sloveniji, Hrvatskoj i Vojvodini, CIA i Amerikanci su shvatili da će SFRJ da pukne i podržali su njeno razbijanje. Time je zapravo otpočeo tajni rat SAD protiv Evrope, jer Vašington ne želi da se posle razbijanja Istočnog bloka i SSSR-a stvori nova sila EU. I CIA je napravila plan rata u Jugoslaviji, s aotcepeljenjem Kosmeta, kako bi EU uvek bila u političkim problemima. A SAD se nudile kao mirotvorac. Tako je Amerika sačuvala svoju vojsku, NATO u srcu Evrope, dobila Veliku Britaniju za saveznika, a potom i Francusku. I najnovijom ekonomskom krizom zadala strašan udarac razvoju ideje o Evropskoj Uniji.

4a. Zašto su SAD i NATO bombardovale Srbiju i Crnu Goru?

- Nisu Srbi i Crnogorci ništa lošiji ili gluplji narod od Rusa, Čeha, Slovaka Ukrajinaca i drugih naroda koji su mirnim političkim putem pocepali svoje države i napravili nove. SAD tj. NATO su želele rat u Srbiji i Crnoj Gori da bi Vašington nastavio sa krizom u Evropi, da bi razbijao EU. A sa druge strane da bi bombarovanjem Srbije i Crne Gore uništena je naša jaka industrija, naša jaka spoljna trgovina, oteta su nam tržišta u nesvrstanim zemljama. Uz to Amerikanci su pokazali drugim državama, Bugarskoj i Rumuniji, da se slučajno ne pune protiv nagle demokratizacije svoje zemlje. A to znači nagla smena ljudi sa vlasti, dovođenje američkih đaka na čelo država i uz to, neprestano gašenje privrede tih bivših komunističkih država. Na taj način su sve države Balkana, ne samo bivše Jugoslavije, pretvorene u zemlje sa bednom privredom, sa jeftinom radnom snagom, ali “otvorene” i danas sigurne za ulaz stranog kapitala. VAC koncern je ušao u sve bivše komunističke zemlje da kupi državne medije, ne zbog razvoja novinarstva i javnosti rada, već zbog zgrada tih medija, koje se nalaze u centru gradova Sofije, Tirane, Beograda, Zagreba, Podgorice. Te zgrade će za koju godinu postati nemački hoteli ili robne kuće, a novina neće biti.

4. Šta se dešavalo u vremenu zajedničke države sa Crnom Gorom, prvo SRJ, a potom SCG?

- Da se razumemo, nisam zagovornik teorije zavere po svaku cenu. Nego samo analiziram sled događaja, koji su diktirani spolja. A jedan od tih dirigenata bila je najveća američka agentura. CIA je zavadila “dva oka u glavi”, onog trenutka kada su SAD napustile svog pulena Slobodana Miloševića i na njega poslale srpsku opoziciju i crnogorske političare. Treba znati, a to je Tim Maršal lepo objasnio u svojoj knjizi “Igra senki”, da su SAD tj. CIA platile 5. oktobar i rušenje Miloševića. A potom su inicirale odvajanje Crne Gore od Srbije i pravljenje male nezavisne države, kojom lako može da se rukuje. Milošević je pao, a CIA je došla i u Beograd i u Podgoricu da preko svojih ljudi uvodi demokratiju, bilo podrškom stranaka i njenih lidera, bilo stvaranjem “savesti” dve države, tj. nevladinih organizacija koje su sebe proglasile za tumače narodnih interesa, a sprovode američku politiku uništavanja nacionalnog kod Srba i Crnogoraca. Umesto ćirilice, dobili smo surogat engleske latinice, medije na kojima plaćenici CIA vode emisije kao da je preki sud i lustriraju sve ljude koji govore nacionalnim kodom. Takvi su proglašeni neprijateljima demokratije i zbog toga su braća posvađana i došla u situaciju da imaju dva jezika i dve kulture (srpsko-crnogorsko- američke).

5. Da li je delovala i da li danas deluje na prostorima Crne Gore ?

- Čim je Crna Gora stekla nezavisnost i dobila američkog ambasadora, dobila je ujedno i šefa CIA u Crnoj Gori. I pre toga su Amerikanci imali svoj konzulat u Podgorici, a samim tim i svoj obaveštajni centar u srcu Crne Gore. Krajem devedesetih, kada se slutio kraj vladavine vožda Slobodana Miloševića CIA je od Crne Gore načinila utočište srpske opozicije i Podgoricu i Budvi pretvorila u jatake odbeglih političara Zorana Đinđića i drugih. Uostalom, CIA je premerila da bi islamski faktor, (čitaj Muslimani, Albanci i Bošnjaci) u Crnoj Gori mogli da ometu vlast Mila Đukanovića, pa ga je nagovorila da prizna Kosmet da bi sačuvao politički mir u svojoj kući.

5a. Šta je sa sadašnjim angažmanom u Srbiji?

- CIA je danas saveznik Srbije i zato se dogodilo da su direktori tajne službe BIA odneli u Vašington diskove sa tajnim podacima iz dosijea državne bezbednosti. Time je omogućeno da SAD i CIA u potpunosti obaveštajno kontrolišu Srbiju i da pedantno prikupljaju podatke o sadašnjosti i budućnosti naše zemlje. Poslednji izveštaj CIA o Srbiji kaže: “Srbija je među četiri najsiromašnije zemlje Evrope, a stopa nezaposlenosti je među najvećim u svetu. Po visini inflacije Srbija je u rangu afričkih i nerazvijenih azijskih zemalja. A po izvozu je potpuno inferiorna u međunarodnoj razmeni.” Zaključak CIA glasi: Srbi, loši ste!

6. Javna je tajna da se ovde prepliću razne obaveštajne službe, da li su one u sukobu, sa različitim interesima i koja je najjača?

- Prema zvaničnim podacima na prostoru Srbije i Crne Gore deluje 56 stranih agentura. Većina od njih sui zvanično prijateljske i zato ni Beograd, a ni Podgorica u poslednjih 10 godina nisu uhvatile i osudile mnogo stranih špijuna. Međutim, i pored savezništva, i sa Zapadom, i sa Istokom, Beograd i Podgorica su izloženi velikom špijuniranju, kako iz kosmosa, tako i sa zemlje, i iznutra. Državni interesi SAD, Rusije, Velike Britanije, Nemačke i Hrvatske su snažni i to otkriva da su i njihove tajne službe CIA, FSB, MI 6 i OSA posebno agresivne na našim prostorima. BND je zainteresovana za Kosmet, Hrvatska je zainteresovana za Vojvodinu, a CIA, FSB I MI 6 za čitavu Srbiju i Crnu Goru. Trebutno se među ovim agenturama vodi bitka kako da se ruski uticaj potisne, a da se Beograd i Podgorica približe Nemačkoj. To će se učiniti tako što će Nemačka preko Turske, u kojoj je investirala ogroman kapital, da šalje novac i investira u Beograd i Podgoricu. Ovu politiku prati i agenturni rad, pa se zato prokupljaju podaci kako će Srbi da reaguju na upliv Turske u JAT, u obnovu (turskih) tvrđava na Dunavu, u izgradnju tri džamije i islamskog centra u Beogradu.

7. Da li se u ovo doba angažuju ljudi koji rade za strane agenture, posebno za američku?

- Agenturni rad CIA i drugih 15 američkih tajnih službi se u 21. veku obavlja preko uticajnih ličnosti, kao što je biviši ambasador Vilijam Montgomeri, koji kao američki penzioner provodi mesece u Beogradu i Podgorici. I kao čovek SAD on okuplja oko sebe istomišljenike, koji zastupaju i realizuju američke interese u Srbiji i u Crnoj Gori. To se ne zove špijunaža, kao u vreme hladnog rata, već se zove politika ili lobiranje. Rezulat takve taktike CIA i SAD je da se mnogo toga dešava “kako Amerika kaže”!

8. Jeste li neke podatke prećutali iz straha i da li je i koliko opasno upletati se u ovakav projekat?

- Prećutao sam, uglavnom, imena plaćenih i aktivnih špjuna CIA, jer SAD nikada neće da potvrde da su to njihovi agenti u vlasti, administraciji, vojsci, policiji i medijima u Beogradu i u Podgorici.

9. Tvrdi se da je nekada Tito bio obavešteniji od američkog predsednika. Znači li to da je tadašnja jugoslovenska tajna služba bila toliko jaka ili je Tito lično dobijao od ostalih državnika informacije?

- Josip Broz je bio školovani špijun NKVD i KGBA. Jedan istoričar iz Zagreba pokušaće preko DNK analize da dokaže da Joža iz Kumrovca nije Tito iz Moskve. Kada je došao na vlast u Jugoslaviji taj predsednik Tito je posetio i završio kamp CIA u Kanadi 1951. godine. Posle toga je Broz sa Amerikancima sklapao dogovor o ulasku Jugoslavije u NATO. Taj posao je vodila CIA, a SAD su nagradile maršala Tita kontigentom američkoj teškog i letećeg oružja. Zato je Tito uvek bio u dosluhu sa Vašingtonom i uvek kada je odlazio u posetu Americi, dogovarao se sa Kenedijem ili sa Karterom, da FBI i CIA otkriju i pohapse sve opasne srpske emigrante. A onda je Broz iz Jugoslavije aktivirao neke lažne emigrante, koji su fingirali operaciju “lov na Tita”. Neki od njih su bili ljuti Crnogorci. I postali su slavni srpski teroristi i komandosi, a da Josipa Broza nikada nisu videli u svojoj blizini.

10. Da li je CIA u vezi i koristi li usluge masonerije, rotarijanaca, raznih sekti?

- Pod uticajem CIA u Beogradu i Podgorici deluju velike masonske lože, udurženja biznismena i poslovne agencije, ali i Sajantološka sekta, koja nam je došla direktno iz Holivuda. Kako je taktika zvaničnog Vašingtona da usitni države na Balkanu, tako CIA ima zadatak da osnivanjem posebni loža razbije srpsku i crnogorsku masoneriju. Konvencija slobodnih zidara kaže da u jednoj državi “ima samo jedan” – dakle, treba da postoji samo jedna velika loža. U Srbiji postoje četiri legalne i 6 ilegalnih velikih loža, a u Crnoj Gori jedna legalna i dve ilagalne. To razbijanje masona, koji mogu da budu uticajni u svetu i da brane interese Srbije i Crne Gore, je đavolji posao CIA.

11. Jesu li srpski ili crnogorski političari radili za Amerikance i njihovu službu?

- Srpskoj javnosti je, međutim, malo poznato da je novi ambasador gospođa Meri Vorlik, ne samo diplomatski i politički predstavnik SAD, već ujedno i šef Obaveštajne zajednice ove velike sile u Srbiji. Na čelu te zajednice u SAD od 16 agentura upravo se nalazi CIA, tako da je ambasadorka Vorlik ujedno i šef Centralne informativne agencije u Srbiji. Tako je i u Crnoj Gori, gde je ambasador Roderik Mur, koji je, inače, kao zamenik ambasadora dok je bio u Beogradu bio u stalnoj vezi sa CIA. Njegov posao je bio da vrbuje srpske i crnogorske političare, javne ličnosti da zagovaraju američke interese u Beogradu i Podgorici. Ako znamo da su Tito i Milošević bili “američki ljudi”, zašto to ne bi bili i čelnici Crne Gore?

U 21. veku CIA nema potrebe da vrbuje političare, jer SAD kao saveznik imaju pristup svim državnim tajnama Crne Gore.

/Marko Lopušina/
SVEDOK

KREMANSKO PROROČANSTVO

Dva (parapsihološka) fenomena koja se proučavaju i danas u Fort Bregu kod gradića Fajetvila ( Fort Bragg –North Carolina, Fayettevill) sa prostora bivše Jugoslavije su Kremansko proročanstvo i Prikazanje Gospe u hrvatskom mestu Medjugorje.

Fort Breg je inače najveća vojna baza američke armije sa oko trideset hiljada stanovnika i u njoj je sedište dvadesetak raznih specijalnih jedinica, školski centar „Džon Kenedi“ (čitaj: najveća škola za špijune na svetu) , školski centar za obuku operativaca FBI, i :

- Četvrta operativna grupa za vodjenje psihološkog rata (4th Psychological Operations Group )
- 1. Specijalno Odeljenje operativne grupe Delta (1st Special Forces Operational Detachment-Delta)
- Komanda specijalnih snaga –Zelene beretke (Special Forces Command Green Berets)

Ova dva, nazovimo fenomena su toliko interesantna, da svake godine nova grupa vojnika na obuci iz Fort Brega dolazi u posetu Medjugorju, naravno, kao „bezazleni“ američki turisti. Što se tiče Kremanskog proročanstva, zavisno od gradiva i interesnog i radnog područja budućih „PSI ratnika“ iz Fort Brega, ono je sa Pravoslavnim kalendarom i knjižicom : „O Pravoslavnim praznicima i narodnim običajima Srba“ – obavezna literatura.

Svakako da to nije jedina knjiga proročanstava u ovom školskom centru budućih obaveštajaca, dezinformatora, PSI i Vudu - ratnika, atentarora i državnih ubica, ali je u svakom slučaju aktuelna literatura za Srbiju, Balkan i „ostatak sveta.“ Dakle zadatak je iz nekoliko proročanstava slagati mozaik budućih dogadjaja i saglasno predvidjanjima pripremiti se na dolazeće.

Što se tiče Kremanskog proročanstva, nije tajna da je srpski narod od njegove pojave pre više od 150 godina, snažno verovao u vizije i prognoze kremanskih staraca – proroka Miloša i Mitra Tarabića, do danas. Posebno svi oni koji su mogli čuti za prognoze i ishod Prvog svetskog rata.

Medjutim, pre nego iz Celoga Kremanskog proročanstva „ istrgnemo“ onaj deo koji govori o predstojećoj Apokalipsi opisujući je na „srpski“ način, nekoliko rečenica o sudbini tog proročanstva.

Danas, više niko u Srbiji ne zna pravu istinu o tome, gde se zaista nalaze zapisi Miloša i Mitra Tarabića poznati kao Kremansko proročanstvo.

Ako je verovati nekim istoričarima, većinu tabaka na kojima je ono zapisano je dobio Kralj Milan Obrenović, koji je navodno iste poneo u Beč, a onda po njegovoj smrti volšebno stigli u arhive Vatikana.

Po drugima svi zapisi na „dunst papiru“ su naliveni mašću stavljeni u izdubljeno drvo zaštićeno spolja voskom i zakopani ispod temelja stare Mitrove kuće u Kremnima. Šta je istina ? Istraživačima i čitaocima su dostupna četiri izdanja u fotoprintu delova originalnih listova zapisa Miloša Tarabića, više izdanja knjige dr. Radovana Kazimirovića : Tajanstvene pojave u našem narodu i Kremansko proročanstvo i još dva novija prepričana sadržaja Kremanskog proročanstva, posle Drugog svetskog rata.

Ali kao što postoji i stotinu tumača autora novih i novih štampanih kopija Nostradamusovog proročanstva, tako je svakih par decenija kod nas izlazila po jedna knjiga ili feljton o Kremanskom proročanstvu, reklo bi se od smene jednog do drugog vladara ili promene režima.

Ali šta kaže Kremansko proročanstvo ?

Najuznemirujući delovi Kremanskog proročanstva, koji podsećaju na svetsku kataklizmu a koje Mitar kazuje svome kumu Zahariju glase :

„ Pošlje drugog velikačkog rata ljudi takom silom neće ratovati za dugo vremena...
Biće ratova, ali nekako malijeh;
Jopet će ginuti hiljade i hiljade ljudi u tijem malijem ratovima, ali velikačkog rata jošte neće biti;
Biće nekoliko ratova blizu carstva Judejskog, pa će, malo pomalo i tamo nastupiti mir;
U tijem ratovima će ratovati brat protiv brata, pa će se pošlje miriti i grliti, ali će ostati omraza u njima samima;
Sve te ratove i bune činiće velikačka carstva od svoje čiste zlobe i pakosti, a oni što budnu ratovali ubijaće jedni druge zbog svoje manite pameti;

Ali :

„Kad miris izidje iz poljskog cvijeća, kad milost izidje iz čovjeka,
Kad rijeke izgube svoje zdravlje.. ondakar će nastupiti najveći opšti rat...“
Udariće najveći i najbešnji protivu najvećeg i najbešnjeg. „

„Kad izbije ovaj ljuti rat, teško onijem vojskama koje budnu uzlećele u nebo, a blago onijema vojnicima koji budnu vojevali na zemlji i po vodi.“
„Ljudi koji budnu vodili ovaj rat imaće svoje učenjake i mudrace koji će izmišljati svakojaku tanad za svoje topove. Kad opale, ondakar će sve živo ova tanad, dje god budne pala, umijesto da ubije zamadjijavati sve živo, ljude, vojsku i stoku. Ta madjija bacaće ih u san, a pošlje će se vraćati u svoju pamet.“
„Mi u tom ratu nećemo vojevati, ali će se drugi tući preko našijeh glava.“

(Original kazivanja Mitra Tarabića kumu proti Zahariju na putu posle vašara u Požegi)

„Ja mili Bože, kume proto (Zaharije), čudesnijeh čuda, što će se ovdje desiti !
Vidiš li ovo Požeško polje koliko je? Jednoga dana biće puno zapaljenih ljudi koji će buktati kao luč i padati ozgo sa neba ....
Otkud kume živi ljudi na nebu, pa da još padaju ozgo zapaljeni ?
Nema ih sada kume proto, ali će ih biti na nebu više nego tica.
Leteće na nekijem ladjama sa topovima...
Celo ovo nebo i nad Požegom goreće jednog dana kao zapaljeno i ozgo padaće u plamenu ladje i ljudi i biće ovo polje puno izgorelijeh kao ugljen.
A ko će se to kume tući ?
E to je to, što je najčudnovatije kume, nisu Srbi !
Kao da je Srba nestalo u Srbiji, pa je neko drugi nad njom..
Pobiće se kume proto , strašno Rusi sa Talijanima....
Vidim puno polje izgorelih ladja spaljenijeh krila, i živih ljudi u plamenu,
a još više izgorelijeh, pa se kume svi smanjili ko djeca...
Upamti to kume i ne kazuj nikom da i tebe ne proglase ludim. „

„ Dugo će iza opšteg rata biti mir, a ondakar će nastati velika glad i izbiti grozan pomor od raznijeh boleština.
Našu zemlju i čitavu Jevropu preplaviće mali, žuti ljudi, jerbo će mnoge države ostati brez svoijeh naroda. Pošlje će doći neki novi narod preko dalekijeh mora i otjerati male žute ljude.“
„Onaj koji budne umio to da preživi pobjeći će u u tri krstate gore.
Oni koji budnu pobjegli i sklonili se u tri krstate gore, tamo će naći svoj spas, te će pošlje živjeti u ilju i izobilju, sreći i ljubavi, jerbo rata više nikad biti neće.“

„Ali vidiš kume, kade ljudski rod pošlje Opštega rata stane da živi u miru i izobilju, sve će to biti jedan grki privid ljudskijeh zabluda, jerbo će mlogi zaboraviti na Boga, pa će se klanjati svojo ljudskoj pameti.. A ljudska pamet prema volji i znanju Božjem to nije ni jedna kap vode u najvelikačkijem moru !

Otići će čovjek do drugijeh svetova i tamo zateći prazninu i pustoš , ali će jopet smatrati da sve bolje zna, nego li prosti Bože, sam Bog.
A tamo sem mira Božijeg, ništa vidjeti neće, ali će srcem i dušom osjetiti svu Božiju ljepotu i snagu.

Ljudi će se kolima voziti i po mjesecu i po zvjezdama. Oni će tamo tražiti drugi život, ali tamo života vakog kakav je u nas biti neće. Biće ga, ali oni neće umijeti da razumiju da je to život kakav jeste...

No što se više budne znalo , manje će se ljudi medju sobom voljeti i paziti. Nastaće taka omraza da će im razna sokoćala biti preča od svoijeh najbližih.
Čovek će više vjerovati svom sokoćalu, nego svome prvom komšiji...
Oni koji budu pisali i čitali razne knjige s numerama smatraće se da najviše znaju.
Ti ljudski mudraci će sve prepustiti ovijem nizovima, te nako kako im numera rekne, tako će živjeti i raditi. Medju tijem mudracima biće dobrijeh i rčina. Oni rčinasti će činiti razne zle marifetluke.

Trovaće vazduh i vodu i puštati kijamete po morima sinjim, rijekama i zemlji, te će ljudi svugdje naglo umirati od nekakvijeh boleščina. Oni dobri i mudri vidjeće da sav taj njihov trud i argatluk ne vrijedi ni po lule duvana i da vodi propasti svijeta. Te će umesto numeracija potražiti svoju ljudsku pamet, za zamišljajima. Kad se stignu više baviti zamišljajima, biće ondak bliže Božjoj mudrosti, ali će to dockan biti, jerbo će oni zli svu zemlju upropastiti i nastaće pravi pomor.

Ondakar će ljudi bježati iz varoši u sela i jopet tražiti planine i tri krstaste gore, da tamo u njima, dišu i piju vodu. Oni koji budnu pobjegli, spasiće sebe i porod svoj, ali ne svi i ne za dugo, jerbo će se pojaviti velikačka glad. Biće i onijeh predjela dje će žene od panjeva mišljeti da su to ljudi, te će ih jadne grliti i ljubiti.

Hrane će biti po varošima i selima, ali će svudje otrovata biti. Mlogi će da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te će od toga odmah pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj će ostati živ, jerbo će ga sveti Duh čuvati i biće bliži Bogu.

Ko to preživi živjeće vazda u izobilju i rahatluku“

Rusija i Kraj Sveta


Svaki Pravoslavni Hriscanin postavljen je izmedju dva sveta; ovog, palog sveta, u kome se trudimo da obezbedimo nase spasenje i drugog sveta, Nebesa, otadzbine prema kojoj tezimo i koja nam, ako vodimo istinski Hriscanski zivot, daje nadahnuce da zivimo iz dana u dan Hriscanske vrline i ljubav.

Ali svet je previse sa nama. Mi cesto, ustvari, u sadasnje vreme obicno zaboravljamo nebeski svet. Protisak stvarnosti je toliko strasan danas, da mi cesto gubimo trag, sta nas zivot kao Hriscanski treba da bude. Cak iako prisustvujemo crkvenim sluzbama cesto i smatramo sebe "aktivnim" clanovima Crkve, koliko cesto nasa crkvenost je samo nesto spoljasnje, povezano sa predivnim sluzbama i celokupnim bogatstvom naseg Pravoslavnog Predanja, ali koja manjka u stvarnoj untrasnjoj ubedjenosti da je Pravoslavlje vera, koja moze spasiti dudu nasu za vecnost, manjka u stvarnoj ljubavi i posvecenosti Hristu, Ovaplocenom Bogu i Osnivacu nase vere. Koliko je cesto nas crkveni zivot, samo stvar navike, nesto kroz sta prolazimo spoljasnje, ali koja nas ne menja iznutra, ne cini da rastemo suhovno i vodi u vecni zivot u Bogu.



Nase vreme



Zivimo u vremenima, za koje nas je Gospod upozorio u Jevandjelju, kada ce "ljubav mnogijeh ohladniti."(Mat. 24:12), u poslednjim vremenima, kada je Hriscansko Jevandjelje, primljeno sa takvom revnoscu od prvih Hriscana, postalo samo mali deo zivota koji vodi vecina nas, umesto da bude srediste i smisao naseg zivota - sto bi zapravo trebalo i da bude, ako ostavrimo ono sto nasa vera zaista i jeste.

Pravoslavno Hriscanstvo kao plamena vera, koje se ne stidimo da je ispovedimo i imamo kao najdragoceniju stvar u nasem zivotu, je u velikom stepenu u stanju odricanja i povlacenja u svetu danas.

Ali ironicno - i dalekovido - dok izgleda da se Pravoslavlje povlaci, Rusija (ili bolje reci Sovjetski savez, ateisticki rezim, koji je porobio Rusku zemlju) napredovala je i sada ima vodeci polozaj u svetskoj istoriji naseg vremena. Stoga, ono sto se desava u SSSR-u, danas se posmatra sa velikim interesovanjem u ostatku sveta. Znacajno je da ono sto se danas desava u SSSR-u tice zivota prave Rusije - Pravoslavne Rusije. Pravoslavna obnova u Rusiji, tesno je povezana sa buducnoscu Ruske zemlje.

U XIX i na pocetku XX veka u Rusiji, pre Revolucije iz 1917. godine, postojala su prorocanstva duhovnih ljudi, koja su se ticala ne samo sto se tice dolaska ateizma u Rusiju i razdoblja krvi, ropstva, vec takodje i sto se tice onoga sto se moze desiti sa Rusijom nakon tog doba, ako se Pravoslavni Rusi pokaju za grehe, koji su izazvali to doba.

Pogledajmo stoga u ta prorocanstva i nacin na koji su oni povezani, sa onim sto se desava u Rusiji danas. Pogledajmo ne sa povrsne tacke gledista zute stampe, vec dublje i pokusajmo da vidimo nesto od onoga sta se desava u dusi i srcu Rusije, i sta bi mogli ocekivati prema tima prorocanstvima i prema nasem znanju opstih prorocanstva koja se ticu onoga, sto ce se desavati pre kraja sveta.



Kraj sveta



Ali zasto govorimo o kraju sveta? Da li mi zaista zivimo u poslednjim vremenima sveta? Zasto povezujemo zajedno buducnost Rusije i kraj sveta

Cak i svetovni pisci govore o nasim "apokalipticnim" vremenima. I zaista, problemi koji danas muce svet - iscrpljenost izvora i hrane, prenaseljenost, bukvalno cudovista koje je stvorila savremena tehnologija, a narocito oruzja sposobna da uniste celokupne zemlje il cak celukupnu civilizaciju - sve ukazuje na priblizavanje krize ljudskog roda, daleko od bilo cega sto je ovaj svet ikada video, i verovatno do bukvalnog karaja zivota na zemlji.

U isto vreme, religiozni mislioci ikazuju na cvetanje nehriscanskih pokreta u nase vreme i predvidjaju "novo doba" u kome ce "nova religijska svest" vladati umovima ljudi i staviti tacku na dvehiljadegodinju vladavinu Hriscanstva. Astrolozi upucuju na "Doba Vodolije", za koje smatraju da ce poceti oko 2000. godine. I samo priblizavanje 2000. godine dovoljno je da nadahnjuje u mnogim umovima, ideju o Novom Dobu, na neki nacin drugacije od svega ostalog u ljudskoj istoriji.

Medju mnogim nepravoslavnim hriscanima, ove ideje se vide u vidu ucenja, nazvanog "hilijazam" ili "milenarizam" - verovanje da ce Hristos uskoro doci na zemlju i vladati ovde sa Svojim Svetima hiljadu godina, pre nego dodje kraj sveta.

Ovo ucenje je jeres, osudjeno od Drevnih Otaca; ono ima svoj koren u pogresnom tumacenju knjige Otkrovenja (Apokalipse). Pravoslavna Crkva uci da vladavina Hrista i Wegovih Svetih, kada je ]avo "svezan" za hiljadu godina (Otk. 20:3), preiod u kome zivimo, celo razdoblje (1000 kao broj simbolizuje celinu) izmedju Prvog i Drugog Dolaska Hristovog.

U ovom preiodu, Sveti zaista vldaju sa Hristom u Njegovoj Crkvi, ali to je misticna vladavina, koja nije odredjena nikakvim spoljasnji, politickim ukusom, koji mu hilijasti daju. Djavo je zaista svezan u ovom periodu - t.j. ogranicen u ostvarenju svoje zle volje protiv covecanstva - i verni koji zive zivotom Crkve i primaju Svete Tajne, zive blagoslovenim zivotom, pripremajuci sebe za vecno Carstvo Nebesko. Nepravoslavni, koji nemaju Svete Tajne i nisu okusili istinski zivot Crkve, ne mogu razumeti ovu misticnu vladavinu Hrista i zato traze politicku i spoljasnju vladavinu.

I tako, buducnost sveta, u kojoj ce Rusija ocigledno imati sredisnju, glavnu ulogu, povezana je sa idejama ili kraja sveta u fizickom smislu, ili kraja civilizovanog sveta koji znamo i dolaska novog doba skoro rajskih kvaliteta.

Neki ljudi su protumacili ulogu Rusije u tom novom dobu, u pojmovim vezanim za jeres hilijazma. Ustvari, ako izbliza pogledamo na ucenje komunizma, koje je zavladalo ruskim drustvom u poslednjih 60 godina, mozemo videti da je to svetovna verzija hilijasticke ideje; ono uci da potpuno novo istorijsko razdoblje pocinje sa komunizmom, da kada komunizam konacno zavlada svetom, postojace univerzalna sreca i sloboda covecanstva od svega sto ga je vezivalo u proslosti. Ukljucujuci i religiju.

Danas, sezdeset godina nakon komunistickog eksperimenta u Rusiji, i kraceg perioda u drugim narodima, mozemo videti koliko je nepromisljeno verovanje koje lezi u osnovi komunizma. Stvarnost komunizma noije raj na zemlji, vec Gulag; covecanstvo uopste nije bilo "oslobodjeno", vec porobljeno gore nego ikada pre. Ali Rusija, prva zemlja koja je iskusila komunisticku budalastinu, je i prva zemlja koja je pocela da se budi iz njega i prezivljava ga; bez obzira na nastavljenu vladavinu komunisticke tiranije u Rusiji, ateizam jos nije zarobio dusu Rusija i religiozno budjenje koje se moze videti u Rusiji sada, je nesumnjivo samo pocetak neceg ogromnog i stihijskog: oporavak duse celog naroda od kuga ateizma. Ovo je razlog zasto Rusija moze imati rec od znacaja za ceo svet, koji se potapa u istu zmkua ateizma, iy koga se Rusija uzdize; zato je buducnost Rusije tako blisko povezana sa buducnoscu celog sveta, u religioznom smislu.



Kraj sveta u Hriscanskim Prorocanstvima



Pre posebnog okretanja na procanstva o Rusiji, zeleo bih da ukratko izlozim opste Pravoslavno ucenje o tome sta ce se desiti pred sam kraj sveta. To ce nam dato objasnjenje, u kome cemo moci da predstavimo i prorcanstva kojas eticu buducnosti Rusije.

Dogadjaji pre kraja sveta, opisani su na brojnim mestima Svetog Pisma; 24-ta glava Jevandjelja po Mateju, sa uporednim mestima u drugim Jevandjeljima, najvise u Knjizi Apokalipse, narocito 8-oj glavi i dalje; drugo poglavlje 2. Poslanice Solunjanima; 2. Poslanica Svetog Apostola Petra, 3-ca glava; nekoliko poglavlja knjige Proroka Danila i drugi delovi.

Apokalipsa opisuje ove dogadjaje u seriji vizija; neke su svetle i pozitivne, koje se ticu ispunjenja Bozije Pravde i spasenja Njegovih izabranih; neke su mracne i negativne, koje se itcu uzanih bolesti, koje ce doci na zemlju zbog grehova covecanstva. Nekada mi prenaglasavamo mracnu i negativnu stranu danas, gledajuci uvecanje zla oko nas; ali to dolazi od nase malodusnosti i svetovnosti - mi moramo da sagledamo celokupnu sliku.

Kako se vreme kraja sveta priblizava, istina je da ce biti vreme navolja, kakvo svet nije nikada video (Mat.24;21): bice gladi, kuge i pomora, zemljotresa, ratova i glasova o ratovima, gonjenja, laznih proroka i laznih hristosa, a ljubav mnogih (ukljucujuci i hriscane) ce ohladneti. Ali u isto vreme, Jevandjelje ce biti propovedano svim narodima, i oni koji pretrpe do kraja, uz pomoc Hristovu, bice spaseni.

Zla i lazna religija ce doci do vrhunca u svetu u doba Antihrista, svetskog vladara koji ce naizgled odneti mir od svetskog nereda, izgledace da je Hristos ponovo dosao na zemlju, vladajuci iz obnovljenog Jerusalimskog Hrama.

Ali postojace i oni koji ce gledati kroz obmanu. Posebno, dva Starozavetna Proroka, koji nisu umrli, vratice se na zemlju - Ilija da obrati Jevreje a Enoh da propoveda ostalim narodima. Kratka vladavina Antihrista - samo tri i po godine - zavrsice se u novim neredima i ratovima, u sred kojih ce Sam Hristos doci sa Nebesa, prethodice Mu znak Krsta, ovaj svet ce biti unisten vatrom i ponovo obnovljen, a u isto vreme ce tela mrtvih ustati iz grobova i sjedinjeni sa njihovim dusama, da bi stali pred Strasni Sud Bozji.

Sada, sa ovom uopstenom pozadinom, pogledajmo na prorocanstva koja se ticu Rusije.



Buducnost Rusije



U devetnaestom veku, u Rusiji su brojni proroci i cak neki od dalekovidih mirjana, kao sto je to bio Dostojevski - predvideli Revoluciju koja je dosla na Rusiju, kao rezultat neverja, svetovnosti i cisto formalnog stava prema Pravoslavlju, oskudevanja goruce, samoraspinjuce vere koju Pravoslavlje zahteva. Neki su je videli u opstim crtama uzasnu katastrofu spremnu da zatekne Rusku zemlju, kao sto je Episkop Teofan Zatvornik, kada je pogledao u manjak istinske Hriscanske vere kod toliko mnogo ljudi, izjavio: “Za sto godina, sta ce ostati od naseg Pravoslavlja?”

Drugi su videli zastrasujucu Revoluciju, koja bi mogla da se prosiri na ceo svet. Tako, Sveti Jovan Kronastatski govori, u propovedi odrzanoj 1904. godine: “Rusijo, ako otpadnes od vere, kao sto su mnogi intelektualci vec otpali, neces vise biti Rusija, ili Sveta Rusija. I ako ne bude bilo pokajanja u ruskom narodu - onda je kraj sveta blizu. Bog ce uzeti poboznog Cara i poslace bic u liku nevernih, surovih, samoproklamovanih vladara, koji ce natopiti celu zemlju suzama i krvlju.“

Ovo je stanje u kome se svet sada nalazi, sa skoro polovinom natopljenom u krvi, koja trpi tiraniju koja je pocela 1917 sa Ruskom Revolucijom. Da li ima nade za spasenje, ili ce ateizam jednostavno pokriti ceo svet i uspostaviti Carstvo Antihrista?

Imamo dobre razloge da sumnjamo da ce buduci dogadjaji biti tako prosti, kako zbog toga sto se prva zemlja gde je pocela vladavina ateizma, Rusija sada nalazi u religijskom budjenju, koje je vec prepreka njegovom sirenju; a takodje i sto Antihrist, prema Pravoslavnom Prednju nece biti samo bezbozni tiiranin kao Staljin npr., vec religiozna figura koja ce pre ubedjivati, nego prinudjivati i prisiljavati ljude da ga prihvate.

Sveti ljudi koji su ziveli na pocetku Revolucije, bili su svesni apokalipticne prirode ovog dogadjaja i znali su da ce to biti duga i teska proba za rusku zemlju. Ali su takodje predvideli i da ce biti kraj ovom iskusenju.

Starac Aleksije iz Zosimovog Skita, koji je bio monah, koji je izvukao zreb prilikom izbora Patrijarha Tihona, cuo je ljude kako placu u crkvi Manastira Sudov (to je bilo, u prvim, konfuznim mesecima Revolucije): "Nasa Rusija je izgubljena, Sveta Rusija je izgubljena!" Na ovo, on je odgovorio: "Ko je taj, koji govori da je Rusija izgubljena, da je poginula? Ne, ne, ona nije izgubljena, ona nije propala i nece propasti, ali rusji narod mora biti ociscen od grahova kroz velika iskusenja. Moramo se moliti i cesto kajati. Ali Rusija nije izgubljena i nije poginula." (Pravos. Rusija; br.1,str.9)

Starac Anatolije Mladji Optinski, na samom pocetku, u prvim danima Revolucije, u Februaru 1917, prorekao je prorocanstvo u vidu jake, zive slike buducnosti Rusije: "Bice oluje. I ruski brod ce biti razbijen na komade. Ali ljudi mogu biti spaseni, cak i na dascicama i odlomcima. I nece svi poginuti. Moramo se moliti, svako se mora moliti i kajati cesto. I sta se desava posle oluje?... Bice zatisje."

Na ovo su svi odgovorili: “Ali nema vise broda, razbijen je na komade; propao je, sve je propalo.” "Nije tacno“, rekao je Bacuska, "Veliko cudo Bozije ce se pokazati. Sve te dascice i delici, voljom Bozijom i Njegovom moci, skupice se zajedno i sjediniti, i brod ce biti ponovo sagradjen u svojoj lepoti i ici ce svojim putem, predodredjenim od Gospoda. I to ce biti cudo ocigledno svakome.“ (Pravos. Rusija; br.1,str.9)

Starac Varnava iz Getsimanskog Skita, govorio je pre Revolucije o katastrofi koja dolazi na Rusiju i surovim progonima i gonjenjima protiv Vere Pravoslavne. Rekao je:”Progoni vere ce se stalno uvecavati. Bice necuvene nesrece i mraka, skoro sve ce crkve biti zatvorene. Ali kada ljudima bude izgledalo da nece moci da izdrze vise, onda ce izbavljenje doci. Bice procvata. Crkve ce cak poceti da se grade. Ali ovo ce biti procvat pred kraj.” (privatno pismo od N. Kitera)

Shimonah Aristokle, ne mnogo pre svoje smrti u Avgustu 1918, rekao je da: “sada mi iskusavamo vremena pre Antihrista, ali Rusija ce jos biti izbavljena. Bice mnogo patnje, mnogo mucenja. Cela Rusija ce postati zatvor i moramo mnogo da preklinjemo Boga za oprostaj. Moramo se kajati zbog svojih grehova i bojati se da ucinimo i najmanji greh, vec teziti da cinimo dobro, cak i najmanje. Jer cak i krilo muve ima svoju tezinu, ali Bozija merila su preciznija. I kada cak i najmanje dobro, pretegne na tasu, onda ce Gospod izliti Svoju milost na Rusiju.” Deset dana pre kraja (njegovog zivota), rekao je da ce "kraj sveta doci kroz Kinu. Bice i neobicnog desavanja i cudo Bozije ce se prikazati. Bice potpuno drugacijeg zivota, ali sve to nece biti zadugo.“ (Pravos. Rusija; br.21,str.3)

Starac Nektarije Optinski je u 20-im godinama prorokovao: “Rusija ce ustati i materijalno nece biti bogata. Ali u duhu ce biti bogata, a u Optini ce jos biti sedam svetlosti, sedam stubova.” (I.M.Koncevic. “Manastir Optina i njegovo doba, Dzordanvil; 1973, str. 558)

Interesantno, Sveti Jovan Kronstatski je takodje prorokaovao da ce izbavljenje doci sa Istoka. (I.K.Surski “Otac Jova Kronstatski, Beograd, 1942; 2 tom, str.24)

Arhiepiskop Teofan Poltavski je skupio u 30-im godinama, prorocanstva koja je primio od staraca, kao ovo: ”Pitate me o bliskoj buducnosti i o zadnjim vremenima, Ja ne govorim svoje, vec dajem otkrovenje od Staraca. Dolazak Antihrista se skoro primice i vrlo je blizu. Vreme koje nas od njega deli, trebalo bi da se racuna u vidu godina, a najvise u vidu nekoliko decenija. Ali pre Antihristovog dolaska, Rusija mora jos biti obnovljena - da budemo sigurni na kratko vreme. I u Rusiji, Car mora biti izabran od Samog Boga. Bice covek goruce vere, velikog uma i celicne volje. Ovoliko je bilo otkriveno o njemu. Mi cemo cekati ispunjenje onoga, sto je predskazano. Sudeci po mnogim znacima, brzo se primice, osim ako zbog nasih grehova Gospod Bog porekne, promeni ono sto je obecao. Prema svedocima reci Bozije, ovo se takodje desava.” (The Orthodox Word; 1969, br.4, str. 194)

Prema tome, mozemo videti u prorocanstvima ovih Bogonadahnutih ljudi na pocetku dvadesetog veka, odredjeno ocekivanje obnove Svete Rusije i cak dolaska na vlast Pravoslavnog Cara, za krako vreme pre dolaska Antihrista i kraja sveta. Ovo ce biti nesto cudesno, bice neobican istorijski dogadjaj. Ali u isto vreme, to je nesto sto zavisi od samog sukog naroda, jer Bog uvek delluje kroz slobodnu volju coveka. Kao sto su Ninevljani postedjeni kada su se ljudi pokajali, a Jonina prorocanstva o njihovom unistenju pokazala laznim, tako ce se i prorocanstva o obnovi Rusije pokazati laznim, ako ne bude bilo pokajanja u ruskom narodu.

Blazeni Arhiepiskop Jovan Maksimovic (Sangajski), ciji je grob u samoj crkvi gde se lsuzba odrzala jutros, duboko je razmisljao o smislu i znacenju Ruske Revolucije i o izgnanstvu toliko mnogo ruskog naroda. U svom obracanju na Saboru Cele Dijaspore u Srbijij 1938 godine, zapisao je: ”Ruski narod je kao celina ucinio velike grehe, koji su uzrok sadasnjiih nesreca: posebni gresi su krsenje zakletve i careubistvo. Narodne i vojne vodje odrekli su poslusnost i odanost Caru, cak i pre nego sto se odrekao prestola, iznudjujuci kasnije od Cara, krvoprolice koje on nikako nije zeleo u zemlji; ljudi su otvoreno i bucno otpozdravili to delo, a sada su glasno izrazili svoje negodovanje u vezi sa tim…

Ta krivica greha careubistva, nije samo na onima koji ga fizicki ucinili, vec i na celom narodu, koji se radovao povodom obaranja Cara i dozvolio njegovo ponizenje, hapsenje i progon, ostavljajuci ga neodbranjenog u rukama kriminalaca, sto je u stvari vec samo predodredilo kraj. Prema tome, katastrofa koja je dosla na Rusiju, direktna je posledica uzasnih grehova i ponovno radjanje Rusije, moguce je samo nakon ciscenja od njih. Medjutim, do sada nije bilo istinskog pokajanja, zlocini koji su bili vrseni nisu jasno bili osudjeni i mnogi aktivni ucesnici u Revoluciji su nastavili da cak i sada tvrde, da u to vreme nije bilo moguce delovati na drugi nacin. U neuzdrzavanju direktne osude Februarske Revolucije, ustajanje na Miropomazanog od Boga, ruski narod nastavlja da ucestvuje u grehu, narocito kada brane plodove Revolucije.” (The Orthodox Word; 1973, br.50, str. 91)

Naravno, careubistvo - ubijanje Miropomazanog Cara - je ne samo greh koji lezi na savesti Pravoslavnog ruskog naroda. Taj zlocin je, kao sto je bio, simbol otpadanja Rusije od Hrista i istinskog Pravoslavlja - tok dogadjaja koji je zahvatio najveci deo devetnaestog i dvadesetog veka, i sada samo pocinje da se vraca. Vrlo je interesantno da je u samoj Rusiji danas, pitanje proslavljenja Cara zajedno sa ostalim Novomucenicima, vezano sa dizanjem doslovno kletve koja je lezala na ruskoj zemlji od njegovog mucenistva.

Otac Gleb Jakunjin - koji sada trpi surovo zatvaranje upravo zbog davanja izjava slicnih ovoj - napisao je pismo Pravoslavnim Rusima u Dijaspori, potpisanim od jos nekoliko njegovih drugova boraca, koji izrazavaju iste ideje o Caru, koje je i Vladika Jovan izrazio.

Na kraju ovog pisma, on pise: ”Znacaj za svetsku istoriju, koji ima mucenicka smrt Carske Porodice, jednak je najznacajnijim dogadjajima u Bibliji; sadrzi cinjenicu da se period Konstantinopoljskog postojanja Crkve Hristove zavrsava, a da novi, mucenicki, apokalipticki pocinje. Poceo je sa dobrovoljnom zrtvom poslednjeg Miropomazanog Pravoslavnog Cara i njegove porodice. Tragedija Carske Porodice je lezala kao kletva na ruskoj zemlji, postajuci simbolicki uvod ruske duge staze Krsta - smrti desetine miliona njenih sinova i kcerri. Kanonizovanje Carskih Mucenika bice za Rusiju, podizanje sa nje greha careubistva; ovo ce je konacno izbaviti od zle opijenosti.” (La Pense Russe, Dec.6 1979; br.328, str.5)

Previse je jednostavno, naravno reci da ce proslavljanje Novomucenika, ukljucujuci i Carsku Porodicu, doneti obnovljenje Svete Rusije, Ali ako Pravoslavni narod, i u Rusiji i u Dijaspori, primi ovaj cin sa svim srcem, ondanema pretpostavljanja, kakav bi to uticaj mogao imati na Rusiju.

Jedno veliko prorocanstvo o buducnosti Rusije bilo je znano samo nekima pre Revolucije; bilo je toliko smelo, da ga cenzori u Crkvi ne bi dozvolili da bude odstampano. Pronadjeno je u istoj zbirci Motovilovih rukopisa, koja je svetu dala cuveni “Razgovor” sa Svetim Serafimom o zadobijanu Duha Svetog. Ovo prorocanstvo koje se sad pojavilo u nekoliko izdanja u poslednjoj decnij, tice se bukvalnog vaskrsenja Svetog Serafima, pre kraja sveta. Evo sta je Sveti Serafim Sarovski rekao Motovilovu: “Puno puta samo cuo iz usta velikog Bogougodnika, Starca, Oca Serafima, da on nec pocovati u Sarovu svojim telom. I gle, jednom sam se ja (Motovilov) usudio da ga pitam: “Bacuska, vi blagoizvoljevate sve vreme da kazete da sa vasim telom neceete lezati u Sarovu. Da li to znaci, da vas monasi iz Sarova, dati nekome?“

Odgovorio je: "Vase Bogoljubije, Gospod Bog je odredio da ja, ubogi Serafim, treba da zivim znatno duze od sto godina. Ali posto ce episkopi tog vremena, postati toliko bezbozni, da ce u svojoj bezboznosti prevazici grcke episkope iz vremena Teodosija Mladjeg, tako da vise nece cak verovati u glavnu dogmu Hriscanske vere; tako da ce biti ugodno Gospodu Bogu da mene, ubogog Serafima uzme, iz ovog privremenog zivota do tog vremena i da me onda vaskrsne; i moje vaskrsenje ce biti kao vaskrsnuce Sedam Otroka u pecini Ohlon, u dane Teodosija Mladjeg.“

Motovilov nastavlja: "Posto mi je otkrio ovu veliku i zastrasujucu tajnu, veliki Starac me je obavestio da ce nakoo njegovog vaskrsnuca, on ici iz Sarova u Divjevo i da ce tamo poceti propoved svetski rasirenog pokajanja. Zbog ovog propovedanja i iznad svega zbog cuda vaskrsenja, velika mnozina ljudi sakupice se iz svih krajeva zemlje; Divjevo ce postai Lavra, Vertijanova ce postai grad, a Arzamas predgradje. Propovedajuci pokajanje u Divjevu, Bacuska Serafim ce otkriti cetiri svetinje u njemu,a nakon otkrivanja sam ce leci u sredinu izmedju njih. I oda ce uskoro doci kraj svega."

Drugi put je Sveti Serafim govorio Motovilovu u vezi sa duhovnim stanjem poslednjih Hriscana, koji ce ostati verni Bogu, pre kraja sveta: "I u dane te velike tuge, o kojima je receno da se ne bi spasilo nijedno telo, osim ako radi izabranih, ti dani ne bi bili skraceni - u tim danima ostatak vernih, iskusice nesto slicno sto je jednom iskusio Sam Gospod, kada se On, viseci na Krstu, buduci savrseni Bog i savrseni Covek, osetio zaboravljenim od Njegovog Bozanstva i onda je On glasno zavapio Njemu: Boze Moj, Boze Moj, zasto si Me ostavio? Poslednji Hriscani ce takoje iskusiti slicnu napustenost os covekoljublja, mislocu Bozijom, ali samo na vrlo kratko, nakon cega Gospod nece odlagati da se odnah pojavi u svoj Svojoj slavi sa svim Svetim Andjelima. I onda ce se desiti, u svoj svojoj punoci, sve sto je predodredjeno od vekova u Predvecnom Savetu (Svete Trojice).“ (The Orthodox Word, 1973, br.50, str. 123-4)

Ovo prorocanstvo nikada nije stampano u Rusiji, a ipak je poznato danas tamo. U pismu jednog svestenika, objavljenom u prvom broju casopisa „Nadezhda“, opisujuci svoju posetu Sarovu i Divjevu i njegovog otkrica tamo, da je Sveta Rusija i dalje ziva, da monahinje iz manastira Divjevo (koji je zatvoren 1926) i dalje zive tamo. Tu je i prorocanstvo jedne starice, Evdokije, koja je upravo primila Sveto Pricesce: "Uskoro, uskoro, ovde u Divjevu bice proslave. Sada nisu u pitanju godine, meseci, vec dani isati koji ostaju do otvaranja manastira i pokazivnja cetiri Svetinje; one od Svetih Osnivateljki (Divjeva) Aleksandre, Matuske Marte i Blazene Evdokijuske, koja je mucena i ubijena od bezboznika... Sveta mi zapoveda da ti kazem da bezuslovno moras ovde doci za otvaranje crkve i Svetinja." (Nadezhda 1977; br.1, str. 148)

O cinjenici da je Sveta Rusija i dalje ziva, bez obzira na nastavljenu vladavinu ateizma u Rusiji, sada imamo svedocenja brojnih posmatraca u samoj Rusiji. Genadij Siganov govori: "Sveta Rusija ne moze biti sahranjena, ona ne moze proci; ona je vecna i pobedonosna i tacno je da ce poslednja rec u istoriji naseg naroda pripadati... Sveta Rusija je samo otisla sa povrsine savremenog zivota, ali nastavlja da zivi u svojim skrivenim dubinama, klija do vremena, tako da ce u vreme prijatno Bogu, posto je prezivela zimu, ponovo izaci na povrsinu i ukrasiti rusku zemlju, koja je bila tako surovo sibana vrelinom i ledenim olujama." (The Orthodox Word, 1973; br.50, str. 98)



Poruka Rusije svetu



U knjizi koja najpotpunije opisuje dogadjaje koji ce se desiti na kraju sveta, Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova, na otvaranju sedmog pecata, koji prethodi poslednjoj nesreci koja dolazi na ljudksi rod; receno je da je postojala tisinana Nebesima, u roku od pola sata (Otkr. 8;1) Neki su protumacili da ovo znaci kratak period mira, pre konacnih dogadjaja u svetskoj istoriji – naime, kratak period obnove Rusije, kada ce propoved svetski rasirenog pokajanja poceti sa Rusijom - da ce "nova, konacna rec" kojoj se cak i Dostojevski nadao, biti preko Rusije dana svetu. Po sadasnjim svetski uslovima, kada su dogadjaji u jednoj zemlji poznati celom svetu, skoro odmah i kad je Rusija ocoscena krvlju svojih mucenika, zaista ima bolje sanse od bilo koje druge zemlje, da se probudi iz sna ateizma i neverja - vec mozemo videti mogucnost takvog dogadjaja. Kao sto su otac Dimitrije Dudko i ostali rekli, ne moze se desiti da ce krv bezbrojnih Ruskih Mucenika biti prolivena uzalud; nesumnjivo, ona je seme polednjeg, velikog procvata istinskog Hriscanstva. Ali, lako je izgubiti se u snovima buduceg sveta. Treaba da budemo svesni sta ce se desiti na kraju sveta i sta se moze desiti u Rusiji. Ali duhovni dogadjaji, kao sto ja vaskrsenje Rusije, zavise os svkae pojedine duse. Ovi dogadjaji se nece desiti bez ucesca Pravoslavnog naroda - naseg pokajanja i borbe. Ovo ukljucuje ne samo narod Rusije - ukljucuje i celu Rusku Dijasporu i ceo Pravoslavni narod na svetu. Arhiepiskop Jovan u istom izvestaju na Sabori Cele Dijaspore 1938, koji sam vec naveo, govori o apokalipticnoj misiji Ruskog naroda izvna Rusije: "U kaznjavanju, Gospod u isto vreme pokazuje ruskom narodu put spasenja, cineci ga propovednikom Pravoslavlja celom svetu. Ruska Dijaspora je nacinila Pravoslavlje bliskim svim delovima sveta; masa Ruskih izbeglica je za najveci deo nesvesni propovednik Pravoslavlja... Rusima u inostranstvu, darovano je da sijaju celom svetu svetloscu Pravoslavlja, tako da drugi ljudi, videci njihova dobra dela, mogu slaviti naseg Oca Koji je na Nebesima, i prema tome steknu spasenje za same sebe... Dijaspora ce morati da se obrati na stazu pokajanja i imajuci steceno oprostenje kroz molitvu Bogu i kroz ponovno duhovno rodjenje, postane sposobno da omoguci ponovno rodjenje i nasoj napacenoj domovini." (The Orthodox Word 1973, br.50; str. 92-94)

Na taj nacin bi Rusi u inostranstvu zivljenjem istinskog zivota Pravoslavlja, trebalo da vec pripremaju put za propoved svetski rasirenog pokajanja Svetog Serafima.

U odredjenom stepenu, to se i desava i covek moze cak poceti i da vidi, uporedo sa Pravoslavnom obnovom u Rusiji, istinsko Pravoslavno budjenje u Americi i drugim zemljama van Rusije. Ali sve zavisi od nas; Ako smo probudjeni za istinski Pravoslavni zivot, onda ce Sveta Rusija biti obnovljena; ako nismo, onda Gospod moze povuci Svoja obecanja.

Arhiepiskop Jovan zavrsava svoj govor na Saboru '38. prorocanstvom i nadom da ce biti prave Pashe u Rusiji, koja ce sijati celom svetu, pre samog kraja sveta i pocinjanj sveopsteg Carstva Bozijeg: "Otresite se sna utucenosti, o sinovi Rusije! Posmatrajte slavu njene patnje i ocistite se; operite se od svoji grehova! Osnazite se u Veri Pravoslavnoj, tako da budete dostojni da zivite u domu Bozijem i da se naselite na Svetoj Gori Njegovoj! Skoci, skoci, ustani, O Rusijo, ti koja si iz Ruku Bozijih ispila casu Njegovog gneva! Kada se tvoja patnja zavrsi, tvoja pravednost ici ce sa tobom i slava Bozija ce te pratiti. Narodi ce prici tvojo svetlosti, kraljevi ka sijanju koje ce se podici iznad tebe. Onda podigni oci i gledaj; pogledaj tvoju decu kako dolaze sa Zapada i Severa i Mora i Istoka, blagosiljajuci te u Hristu, zauvek. Amin." (Ibid; str.94)

Znaci Vremena


U ovom tekstu Otac Serafim nam govori sa rastojanja od pre skoro dvadeset godina, a opet njegove reci su poprilicno bitne za nase vreme, dok se priblizavamo drugom milenijumu. Iako su se neki od primera koje on navodi vec desili, sada postoje jos ekstremniji primeri istih pojava o kojima on govori.

Kao i uvek on smiruje svoje shvatanje pred Svetim Pismom i tumacenjima Otaca. Stoga njegovo ucenje o vremenu ostaje bezvremeno, slobodno od intelektualnih moda i predrasuda ovoga sveta. Kako vreme odmice, Pravoslavni pogled na svet od koga je zadobio mudrost, postace jos neophodniji za duhovni opstanak istinskih Hriscana.



ZASTO PROUCAVATI ZNAKE VREMENA?



Tema ovog teksta je uocavanje, posmatranje znakova vremena. Pre svega, moramo znati sta u stvari znaci fraza “znaci vremena”. Ovaj izraz dolazi direktno iz Jevandjelja, iz reci naseg Spasitelja u Mateju (16:3). Hristos govori farisejima i sadukejima koji su dosli Njemu: “Lice nebesko umijete poznavati”, tj. znate kakvo ce vreme biti; “a znake vremena ne mozete poznati”. Drugim recima, On im govori da to nema nikakve veze sa naukom, ili sa znanjem o nasem mestu u svetu, ili bilo sta slicno. To je pitanje religije. Mi proucavamo znake vremena da bi mogli da prepoznamo Hrista.

Za vreme Hrista, fariseji i sadukeji nisu proucavali znake vremena da bi videli da je Hristos vec dosao, da je Sin Boziji vec na Zemlji. Vec su tada postojali znaci koje su oni trebali da prepoznaju. Naprimer, u knjizi Proroka Danila iz Starog Zaveta, nalazi se prorocanstvo u pogledu sedamdeset nedelja, sto znaci da je Mesija trebao da dodje oko 490 godina nakon vremena Proroka Danila. Oni Jevreji koji su vrlo pazljivo citali Knjige, znali su tacno o cemu je rec i u vremenu kada je Hristos dosao, znali su da je vreme da se Mesija pojavi.

Ali to je spoljasnji znak. Sto je vaznije fariseji i sadukeji su trebali da paze na unutrasnje znake. Da su njihova srca bila prava pred Bogom, da se nisu trudili da ispunjavaju samo spoljasnje zapovesti zakona, njihova srca bi odgovorila i prepoznala Boga u telu kada je dosao. Kao sto su mnogi Jevreji uradili - Apostoli, ucenici i mnogi drugi.

Dalji pasusi u 16 glavi Jevandjelja po Mateju govore dalje o znacima. Nas Gospod govori Jevrejima: “Rod zli i preljubnicki trazi znak i znak nece mu se dati, osim znaka Jone proroka”. Dogadjaji u Starom Zavetu predocavaju dogadjaje iz Novog. Kada je Jona bio tri dana u utrobi kita, to je bila slika trodnevnog boravka Hristovog u grobnici.

Nas Gospod je govorio farisejima i sadukejima da zli i preljubnicki rod trazi fantasticne dogadjaje, tj. da vatra silazi sa neba, ili da se Rimljani oteraju, da se Andjeli prikazu i da progone strane zavojevace Rimljane i stvari slicne vrste. Hristos im je rekao da im se takav znak nece dati. Zli i preljubnicki rod trazi ovo, ali oni koji su cistoga srca radije traze nesto duhovnije. I jedan od znakova koji im je dan je Jonin znak. Naravno, da je veliki znak da covek bude u grobu tri dana i da ustane, buduci da je Bog.

Prema tome, iz reci Spasitelja, znamo da ne treba da trazimo fantasticne znake, vec da gledamo unutra, duhovne znake. Takodje moramo da pazimo na one znake koji prema Pismu moraju da se dese.



ZNACI KOJE NAM JE DAO HRISTOS



Mi, Pravoslavni Hriscani smo vec prepoznali i usvojili znake Hristovog Prvog Dolaska. Sama cinjenica da smo Pravoslavni, govori o ovome. Znamo sta ti znaci znace: znak Jone, 490 godina kod Danila, i mnoge druge stvari koje je Gospod ispunio. Nase Bozanske sluzbe su pune prorocanstava Starog Zaveta koja su se ispunila Hristovim dolaskom. To smo sve videli i prepoznali - to je jasno. Ali sada treba da trazimo drugaciju vrstu znakova, tj. znake Drugog Hristovog Dolaska. Celokupno ucenje o Drugom Hristovom Dolasku i znaci koji ce prethoditi tome nalaze se na vise mesta u Jevandjelju, narocito u 24 glavi po Mateju. Sveti Jevandjelisti Luka i Marko takodje imaju glave o ovome.

Ovo poglavlje u Mateju, govori nam o tome kako je Gospod izasao iz Hrama i kako su mu Njegovi ucenici pokazivali raskosnu gradjevinu Hrama. Naravno, tih dana je Hram bio centar obozavanja. Svaki Jevrejin je morao doci u Hram bar za Pashu, Izlazak, jer je to bilo jedino mesto gde je Bog mogao biti obozavan na pravi na�in.

Gospod je pogledao u Hram i rekao Svojim ucenicima “Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kazem: nece ostati ovdje ni kamen na kamenu koji se nece razmetnuti.” Reci Jevrejinu u to vreme, da ce ceo Hram biti srusen, da nece nista ostati od njega, bilo je kao da mu se kaze da je kraj sveta, jer je Hram bio tacno i jedino mesto gde je Bog mogao biti obozavan. Kako ces se klanjati Bogu ako nema Hrama? Tako je ovim recima Gospod podstakao ucenike da misle o kraju sveta.

Oni su odmah upitali: “Kazi nam, kada ce to biti? I kakav je znak Tvojega Dolaska i posljetka vijeka.” Drugim recima, oni su znali da ce On ponovo doci i da ce tada biti i kraj sveta.

Onda im je Gospod dao ceo skup znakova koji ce se desiti pre nego On dodje ponovo. Pre svega, On kaze: “Cuvajte se da vas ko ne prevari. Jer, ce mnogi doci u ime Moje govoreci: Ja sam Hristos i mnoge ce prevariti.” Znaci, mnogi ce se lazni hristosi pojaviti. Ovo smo vec videli u istoriji Crkve, oni koji su ustali protiv Crkve, koji su hteli da budu kao Bog, da budu kao Hristos.

Dalje im Gospod govori: “Cucete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplasite, jer treba to sve da bude. Ali nije jos tada posljedak”. Naravno, od pocetka ere Hriscanstva su bili ratovi i glasovi o ratovima, cak i vise u nase vreme “jer ce ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i bice gladi i pomora i zemlja ce se tresti po svijetu.” Opet, ratovi, glad i zemljotresi. I On govori: “A to je sve pocetak stradanja.”

Zatim, dolazi sledeci znak. To su progoni. “Tada ce vas predati na muke, i pobice vas, i svi ce narodi omrznuti na vas Imena Mojega radi.” Tako, prvo imamo lazne hristose, ratove, glad, zemljotrese, progone i veoma vazan znak naseg vremena - u pogledu rastuceg hladjenja ljubavi: “I sto ce se bezakonje umnoziti, ohladnece ljubav mnogijeh.” Ovo je najsmrtonosniji od svih znakova, jer je znak Hriscana, po reci Svetog Jevandjeliste Jovana Bogoslova, da imaju ljubav jedni prema drugima. Kada ova ljubav zahladni, to znaci da su i Hriscani poceli da gube Hriscanstvo.

Jos jedan znak, u narednom stihu: “I propovjedice se ovo Jevandjelje o carstvu po svemu svijetu za svedocanstvo svim narodima. I tada ce doci posljedak.“ Ovaj znak da se Jevandjelje propoveda svim narodima, mi vidimo sada. Jevandjelje se prevodi na stotine jezika, na skoro svim stranama sveta i Pravoslavlje se propoveda u skoro svakoj zemlji sveta. U Africi su velike misije u Ugandi, Keniji, Tanzaniji, Kongu i sire se odatle.

Zatim, jedno dublje mesto gde Gospod govori u pogledu gnusobe opustosenja o kojoj govori prorok Danilo. “Kada dakle ugledate mrzost opuscenja o kojoj govori prorok Danilo, gdje stoji na mestu svetome (koji cita da razumije).” To jest, treba da razumete ovo iz neceg drugog. Ovo je drugi znak. Tice se, naravno, Hrama u Jerusalimu i neke vrste njegovog skrnavljenja.

Onda, u 21 poglavlju, tu je znak velike nevolje: “Jer ce biti nevolja velika kakova nije bila od postanja svijeta dosad niti ce biti.“ To jest bice vreme najvecih i najtezih patnji u istoriji sveta. Mozete da citate knjige iz istorije i pronaci da je bilo mnogo puta u istoriji vreme kada je svet prezivljavao velike patnje. Ako citate sta se desilo Jevrejima kada je Jerusalim zauzet nakon Hristove smrti, naci cete takve patnje koje su u to vreme bile neopisive. Na drugim mestima je takodje bilo mnogo patnje. A opet, patnja na kraju sveta ce biti mnogo veca. Naravno bice rasirena svuda po svetu i obuhvatace svakoga, ne samo jednu grupu ljudi, i bice nesto vrlo impresivnog karaktera. Opisana je kao “takva nevolja kakva nije vidjena”.

Odmah, nakon ovog vremena, dolazi jos nesto gore. U 29 stihu pise: “I odmah ce po nevolji dana tijeh Sunce pomrcati, i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti.” Takav dogadjaj, naravno, se nije desio nikada ranije i ocigledno govori o vremenu uoci kraja sveta, kada ce se celokupna tvorevina raspasti sa ciljem da se ponovo obnovi.

Konacno, sledeci stih: “I tada ce se pokazati znak Sina Covjecijeg na nebu,” tj. znak Krsta ce se pojaviti na nebu. “I tada ce proplakati sva plemena na Zemlji, i ugledace Sina Covjecijega gde ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom.“ To jest, dolazak Hristov ce biti sa neba sa znakom Krsta - i to je sam kraj svega.

Nakon price o znacima na kraju, Gospod nam daje poslednju zapovest, govoreci: “Strazite dakle, jer ne znate u koji ce cas doci Gospod vas... Zato i vi budite gotovi, jer u u koji cas ne mislite, doci ce Sin Covjecij.“

Sve je ovo u 24 glavi Jevandjelja po Mateju. Ali sve ovo, za nekoga ko nije temeljno upoznat sa Svetim Pismom i pisanjima Svetih Otaca, skoro da postavlja vise pitanja nego sto resava. Moramo da razumemo sta je znacenje svih ovih prorocanstava.

Kako da znamo kada ce se ona zaista ispuniti? I kako da izbegnemo lazna prorocanstva? - jer postoje mnogi lazni hristosi, lazni proroci, lazna prorocanstva i tumacenja. Kako mozemo znati koje je pravo tumacenje i koji su pravi znaci vremena?

Ako pocnete da se zanimate za ovo i odete u bilo koju knjizaru, naci cete pune police sa knjigama koje tumace Otkrovenje Jovanovo (Apokalipsu), knjige sa tumacenjima o kraju sveta. U sustini, mnogi koji nisu Pravoslavni, imaju vrlo jasan osecaj da su ovo zadnja vremena, ali svi oni daju tumacenja prema svom misljenju.



OSNOVA ZA RAZUMEVANJE ZNAKOVA



Prva stvar koju moramo imati, ako zelimo da imamo pravo tumacenje, je nesto sto zovemo osnovno znanje Pravoslavlja. To jest, poznavanje Svetog Pisma, i Starog i Novog Zaveta (i to ne onako kako se nama cini, vec kako je Crkva protumacila); poznavanje dela Svetih Otaca; poznavanje istorije Crkve; i svesnost postojanja razlicitih jeresi i odstupanja koja napadaju istinito shvatanje dogmi i ucenja o kraju sveta Crkve. Ako nemamo temelj u ovim izvorima, mozemo se naci nespremni i zbunjeni. To je tacno ono sto nam Gospod govori: da budemo spremni, da budemo pripremljeni. Ako ne budemo imali osnovno znanje, necemo biti spremni i pogresno cemo protumaciti znake vremena.

Pre nekoliko godina, knjiga koja je stampana u Engleskoj, postala je fantasticni bestseler za religioznu knjigu. Prodata je u preko deset miliona primeraka u Americi. Zove se “Nova Velika Planeta Zemlja“, pisac je Hal Lindzi (Hal Lindsey), protestant iz Teksasa. U prilicno povrsnom stilu on daje svoje tumacenje znakova vremena. On veruje da su sada zadnja vremena. On veruje da su svuda oko nas ispunjeni znaci o kojima Gospod govori. Ako citate ovu knjigu, videcete da on nekada navede nesto vise ili manje u skladu sa ucenjem Crkve Hristove, negde je skroz pogresno, a negde delimicno u pravu, delimicno pogresno. On samo nagadja, tumaceci Pisma po svom razumu. To je zato jer nema osnovno znanje Pravoslavlja, pozadinu pravog tumacenja Pisma i Svetih Otaca. Stoga, ako citate knjigu ozbiljno, naci cete se veoma zbunjenim. Ne znate vise u sta da verujete. On govori, npr. o milenijumu koji treba da nastupi pre kraja sveta. On govori o zanesenosti, kada se Hriscani navodno skupljaju na nebesima pre kraja sveta i onda posmatraju kako ljudi pate dole. On govori o zidanju Hrama u Jerusalimu kao da je to dobra stvar, kao da je to priprema za Hristov Dolazak.

Ako citate knjige ovog tipa (a postoje mnoge slicne ovoj; ova je bestseler jer je pisac uspeo da podstakne mastu ljudi na odredjeno vreme) i ako ih sve uzmete kao istinu, naci cete da umesto prepoznavanja Hrista - sto je i ceo smisao razumevanja znakova vremena - vi cete primiti Antihrista.

Uzmite npr. pitanje Hrama u Jerusalimu. Istina je, prema Pravoslavnom ucenju da ce Hram biti ponovo podignut. Ako slusate ljude kao sto su Hal Lindzi i jos gore, fundamentalistu Karl MekIntira (Carl Mc’ Intire), oni takodje govore o zidanju Hrama, ali oni govore o tome u smislu da se on gradi za Hrista kako bi On vladao svetom hiljadu godina. O cemu oni pricaju je u stvari dolazak Antihrista. Milenijum, prema protestantima, specijalna hiljadugodisnja vladavina na kraju sveta, je u stvari vladavina Antihrista.

Zapravo, vec su postojali ljudi koji su se dizali i proglasavali svoja “hiljadugodisnja carstva“ koja ce trajati do kraja sveta. Poslednji je bio Adolf Hitler. Ovo je zasnovano na hijalistickoj ideji: tj. tumacenje milenijuma po svetskom shvatanju. Hiljadu godina Apokalipse predstavlja zivot Crkve koji je sada, tj. zivot Milosti: i svako ko ga zivi, vidi da u poredjenju sa ljudima napolju, to je stvarno raj na zemlji. Ali to nije kraj. To je nasa priprema za pravo Carstvo Bozije koje nema kraja.

Postoje mnoge knjige Pravoslavlja koje su nam sada dostupne. Oni koji zele da ozbiljno tumace i shvate znake vremena, trebalo bi da prvo budu vrlo dobro upuceni u poznavanje ovih knjiga, trebali bi da ih citaju, pazljivo ih proucavajuci i koristeci ih kao dnevnu hranu. Najbolje knjige za tumacenje Apokalipse nisu necija tumacenja.

Najbolje knjige su osnovne duhovne knjige. Pre svega, tu su osnovni tekstovi Pravoslavnih dogmi, razliciti katehizisi. Jedna od najboljih je delo iz osmog veka Svetog Jovana Damaskina “Tacno izlaganje Pravoslavne vere”, koja vodi kroz ceo katihizis. Jos ranije delo Svetog Kirila Jerusalimskog “Lekcije Katihizisa”, tj. lekcije za ljude koji se spremaju za krstenje, koja prolazi kroz Veru i govori tacno u sta Crkva veruje. Postoje mnoge slicne knjige, napisane kako u skorijim vremenima tako i one i drevnih. Od skora, tu su katihizisi Svetog Mitropolita Platona i Mitropolita Filareta koje su kraci i jednostavniji.

Pored ove dve vrste knjiga - katihizisa i tumacenja Pisma- tu su i knjige o duhovnom zivotu. One ukljucuju “Otacnik” (koji govore o zivotu monaha u Egiptu i njihovoj duhovnoj borbi), “Dijaloge” Svetog Grigorija Rimskog, “Lestvicu” Svetog Jovana Lestvicnika, Zitija Svetih, “Besede” Svetog Makarija Velikog, dela Svetog Jovana Kasijana, Filokaliju, “Nevidljivu borbu” i “Moj zivot u Hristu” Svetog Jovana Kronstatskog.

Ove se knjige bave osnovama Pravoslavnog duhovnog zivota, pravoslavne borbe, kako da odbijemo talase demona, kako da ne padnemo u prelest (samoobmanu). Sve one daju osnovno znanje neophodno za razumevanje znakova vremena.

Onda, tu su dela skorijih pisaca, koja su istog duha sa delima drevnih Svetih Otaca. Dva glavna primera su dva velika pisca 19 veka Rusije, Sveti Teofan Zatvornik i Sveti Ignjatije Brjancaninov.Ova dva pisca su veoma vazna, jer prevode ucenje Otaca shodno nasem vremenu. Oni su vec objasnili mnoga pitanja koja se pojavljuju u stvarima razumevanja Svetih Otaca.

Tu je i istorija Crkve, koja govori o Bozijem Otkrovenju coveku i kako Bog postupa sa postovanjem prema coveku. Veoma je korisno da se citaju price iz Starog Zaveta, jer se potpuno iste stvari desavaju i u Novom Zavetu. Onda bi trebalo da se cita, zajedno sa Novim Zavetom i istorija Crkve Novog Zaveta. Npr. postoji Euzebijeva Istorija Crkve, sa tragovima istorije Crkve u prva tri veka, pisano sa strane Pravoslavne tacke gledista. Vrlo je bitno da se vidi sta rani pisci Crkve pisu da je vazno u Istoriji Crkve: Apostoli, Mucenici itd.

Sve ove razlicite knjige daju nam osnovno Hriscansko znanje, tj. katihizisi, tumacenja Pisma, knjige o duhovnom zivotu, skorije knjige pisane u duhu Otaca, istorije Crkve. Pre nego sto procitamo dosta stvari o tome sta tacno znaci vremena znace, trebalo bi da imamo osnovno znanje iz ovih vrsta knjiga. Sve one nas pripremaju da shvatimo ponesto o znacima. Kad neko krene da poducava sebe na ovaj nacin, nije u pitanju samo gomilanje znanja i sposobnost da ponavljamo iz srca odredjene fraze, da posedujemo pravo tumacenje Pisma, ili bilo sta slicno.



DUHOVNA RAZBORITOST



Najvaznija stvar koju neko stice dok cita osnovnu literaturu Pravoslavlja je vestina koja se zove razboritost. Kada dodjemo do dva pojma, koja nam izgledaju istovetni, ili vrlo slicni, vestina razboritosti nam omogucuje da uvidimo koja je lazna a koja je istinita; odnosno sta ima Duh Hristov, a sta moze imati duh Antihrista.

Sama priroda Antihrista, koji ce biti poslednji svetski vladar i poslednji Hristov protivnik je da bude anti - Hrist i to “anti“ ne znaci samo protiv, vec i umesto, imitacija Hrista. Antihrist, kao sto svi Sveti Oci govore u besedama o njemu, ce biti neko ko oponasa Hrista, ko laze ljude da se Hristos vratio na Zemlju.

Stoga, ako neko ima vrlo nejasnu predstavu o Hriscanstvu, ili tumaci Pismo po svom sopstvenom misljenju (i prema onim kaja dolaze iz sfere vazduha, a sfera vazduha nije hriscanska vec antihriscanska), onda ce on doci do vrlo antihriscanskih zakljucaka. Videci Antihrista, on ce misliti da je to Hristos.

Mozemo dati par primera, koji ce nam pojasniti kako rasudjivanje moze da nam pomogne da shvatimo neke prilicno komplikovane stvari, pojave. Jedna takva pojava je harizmatski pokret. Tu je grcki svestenik otac Euzebije Stefanu iz Indijane, koji siri ovaj pokret u Pravoslavnoj Crkvi. Ima veci broj pristalica i simpatizera. Bio je u Grckoj i uskoro ide opet i ima dosta ljudi koji su impresionirani njime. Jedni delimicno vide razlog njegovog uspeha jer dolazi iz jedne atmosfere u kojoj ljudi, posto su rodjeni Pravoslavci, idu u Crkvu, primaju Svete Tajne i sve to uzimaju zdravo za gotovo. Posto kod njih to postaje stvar navike, oni ne shvataju da je cela sustina Crkve da imaju Hrista u srcu, i mogu da prodju kroz ceo zivot Crkve a da im se srce ne probudi. U tom slucaju, oni su kao neznabosci.

Sto je i bitnije, oni imaju vecu odgovornost nego neznabosci. Neznabosci, pagani nisu nikada culi za Hrista, dok osoba koja je Pravoslavna a ne zna sta je duhovni zivot, jednostavno jos nije probudjena za Hrista.

Iz takve sredine dolazi i otac Euzebije. Videci da je to duhovno mrtvilo, a sasvim je u pravu, posto je mnogo toga u Crkvi duhovno mrtvo, on zeli da to ozivi. Ali, sustina problema je sto on sam pripada istom takvom duhu. U sustini, vi vrlo retko vidite da on cita osnovne duhovne knjige. On izabere jednu ili dve koja mu se ucini da je u skladu sa njegovim misljenjem, ali on nema pravu osnovu u Pravoslavnim izvorima. On ne smatra da su to najvaznije stvari za citanje.

Ako pogledate dublje sta on i drugi ljudi koji su u harizmatskom pokretu govore, a knjiga “Religija buducnosti“ ulazi u taj problem do detalja, videcete da ono sto oni nazivaju duhovno budjenje i duhovni zivot je u stvari ono sto skoriji Oci, kao Sveti Ignjatije Brjancaninov pazljivo opisuje kao obmanu, prelest, tj. kao ubrzanije strujanje krvi koje nam daje sliku duhovnog, sto u stvari nema nikakve veze sa duhovnom stvarnoscu uopste. To je toliko razlicito i daleko od istinskog hriscanskog zivota, koji se ispoljava u knjigama koje smo pominjali, kao nebo od zemlje.

Ne obracajuci paznju na detalje kako se oni mole, kakve im se sve pojave javljaju na njihovim sluzbama, uocavate da je osnovna ideja kojom se otac Euzebije i harizmatski pokret rukovode lazna. Dobili smo jedan clanak iz casopisa oca Euzebija, „Logos“. Tu on govori o velikom izlivu Duha Svetog u poslednjim vremenima, pred Dolazak Hristov. Svi hriscani bi trebalo da se obnove, da prime Sveti Duh, da govore jezike. Ovo priprema za Hristov Dolazak i bice veliki duhovni izliv pre nego Hristos dodje.

Ako pazljivo citate Pisma, bez ubacivanja vasih proizvoljnih pretpostavki, cak i bez svetotackih pouka i tumacenja, vidite da nigde nista ne pise o velikom duhovnom izlivu na kraju sveta. Sam Hristos govori suprotno. Prvo daje Njegovo ucenje u pogledu toga kako treba da se molimo i imamo vere i ne budemo bojazljivi. On nam daje primer udovice koja odlazi kod sudije i stalno ga moli da posreduje u njenom slucaju i On nam govori kako i mi tako treba da se molimo i molimo i molimo dok nas Bog ne cuje i uslisi nas. Ovo je veoma dobar primer molitve. A zatim On govori “Pored svega toga (tj. uprkos cinjenice da sam vas tako naucio i da je ovo pravi put molitve), da li ce Sin Coveciji kada dodje, naci veru na Zemlji.“

Drugim recima, uprkos svemu sto vam je dano, prakticno nece ostati ni jedan Hriscanin na kraju sveta. “Da li ce naci veru na zemlji?”, da On nece naci skoro nikog. Nece biti gomila ljudi koji se mole i koji su nadahnuti Duhom Svetim na kraju vremena. Svi Sveti Oci koji o tome govore, govore da ce biti vrlo uzasnih vremena na kraju sveta i govore da ce pravi, istinski Hriscani biti sakriveni, nevidljivi za oci sveta. Oni koji budu vidljivi svetu, nece biti pravi Hriscani.

Danas, imamo izvanredna harizmatska okupljanja u Univerzitetu Notr-Dama, svake godine u Jerusalimu se odrzavaju “harizmatske“ konferencije o Svetom Duhu. Sezdeset, sedamdeset hiljada ljudi dolaze i okupljaju se i mole se i dizu ruke i svi govore jezike. Izgleda kao da se vreme Apostola vratilo, ali ako pogledate sta se tamo radi, vidite da nije u pitanju pravi duh, u pitanju je lazni.

Stoga, kada otac Euzebije govori o Svetom Simeonu Novom Bogoslovu, i kako vi morate znati ko je Sveti Duh i primiti ga svesno, to je lepo, to je dobro ucenje - ali ako imate pogresan duh, to ucenje ne deluje. I to nije pravi duh. Postoje brojni znaci koji govore da je taj duh drugaciji i da nije Duh Sveti.

Evo jednog slucaja, gde ukoliko imate osnovnu hriscansku razboritost, mozete da sagledate pojavu za koju se tvrdi da je apostolska i da je istovetna sa ranim periodom Crkve kada se pripremala za Drugi Dolazak Hristov. Ako pogledate pazljivije, vidite da nije ista stvar. Ako cemo bas, oni su isti kao oni koji zele da grade Hram za Hrista. Oni ga grade za Antihrista, to je totalno suprotna stvar.

Ponovo, vidite kako vam pravilno rasudjivanje omogucava da procenite pojave, koje nisu identicne sa Pravoslavnim pojavama, vec kao nove stvari. Na prvi pogled, pitate se o cemu se sve tu radi. To je karakteristicno za intelektualne pokrete, nesto dospe u vazduh, svi ga prihvate jer su vremena zrela za to i onda svi krecu da pricaju o tome, a to onda postane moda. Niko ne zna kako; samo su svi spremni za to, neko to iznenada pomene i to pocinje da kruzi svuda.



ISKRIVLJENOST HRISCANSKE JEDNAKOSTI



Mi danas imamo jednu odredjenu ideju, koja danas zaokuplja ljude: takozvana ideja zenskih sloboda. Ovo se pojavljuje u vidu svestenica u anglikanskoj crkvi a takodje i u katolickoj, koja se za to priprema.

Naravno, ako pogledate ozbiljno, sednete i razmislite o tome, i procitate sta Sveti Apostol Pavle govori o zeni i tako dalje, necete imati problema. Sve je vrlo jasno da je rec o jos jednoj ludoj ideji.

Ali je vrlo interesantno da se zagleda malo dublje i da se vidi odakle to potice. Zasto postoji takva ideja, sta je to, sta je iza toga? Jer ako razumete strategiju djavola, bicete malo bolje pripremljeniji da mu se suprotstavite.

Ova ideja o zenskim slobodama moze da se prati unazad najmanje dvesta godina. Naravno, mozete da idete i pre toga, ali danasnje stanje potice od pre najmanje dvesta godina, od preteca Karl Marksa, ranih socijalista. Ti socijalisti su govorili o velikom dobu utopije koje ce doci, kada sve razlike medju klasama, rasama i religijama itd. budu srusene. To ce biti jedno veliko novo drustvo, oni kazu, gde ce svi biti jednaki. Ova ideja je naravno, zasnovana na Hriscanstvu, ali iskrivljenom, i vodi ka suprotnom.

Postojao je odredjeni filozof u Kini u kasnom devetnaestom veku koji je doveo ovu filozofiju do njenog logicnog zakljucka, bar koliko daleko moze da se ode. Njegovo ime je K’ang Yu-Wei (1858-1927). On nije narocito zanimljiv, sem kao vaplocenje te ideje, duha vremena. On je prakticno prethodnik Mao Ce Tunga (Mao Tse-Tunga) i preuzimanja Kine od strane komunista. On je bazirao svoje ideje ne samo na iskrivljenom hriscanstvu, koje je preuzeo od protestanata sa Zapada, vec i na budistickim idejama. Dosao je na ideju te utopije, koja mislim, treba da se ostvari u 21 veku, prema njegovim prorocanstvima.

U ovoj utopiji, svi nivoi drustva, sve religijske razlike i sve ostale moguce razlike koje uzrokuju drustvene veze bile bi ukinute. Svi bi spavali u spavaonama i jeli u zajednickim salama, menzama. I onda on sa njegovim budistickim idejama nastavlja dalje. Kaze da ce sve razlike medju polovima da se ukinu. Jednom kada ljudska rasa bude ujedinjena, nema razloga da se tu stane - mora se ici dalje. Moraju se ukinuti razlike izmedju zivotinja i ljudi. Zivotinje takodje ulaze u carstvo, a onda kada imate zivotinje... Budisti takodje vrlo postuju biljke; stoga ce i sve biljke uci u to carstvo, na kraju i sav nezivotinjski svet. Pa ce onda na samom kraju sveta postojati apsolutna utopija svih vrsta bica, koje su nekako postale pomesane medjusobno i sve su u potpunosti jednake.

Naravno, kada citate o svemu ovome, vi kazete ovaj covek mora da je bio lud. Ali, ako pogledate malo dublje, videcete da sve dolazi od duboke zelje, potrebe za bar malo srece na zemlji. Ni jedna neznabozacka filozofija, medjutim, ne daje srecu; ni jedna ljudska filozofija ne daje srecu. Nase Hriscanstvo daje nadu o Carstvu ne od ovog sveta. Ideja o savrsenom carstvu dolazi od Hriscanstva, ali posto raniji socijalisti nisu verovali u drugi svet, ni u Boga, oni su sanjali o pravljenju carstva od ovog sveta. To je u stvari i sustina komunizma

Mi naravno, vidimo sta se desava kada se takva ideja primeni u stvarnosti. Imate eksperiment sa Francuskom Revolucijom, koja je imala naizgled dobre ideje - sloboda, bratstvo, jednakost - ili Boljsevicka Revolucija, ili jos skorije razlicite druge komunisticke revolucije. Konacno, na kraju imate i Kambodzu, malu siromasnu zemlju koja je tri pune godine trpela apsolutni komunizam i desilo se da je najmanje jedna cetvrtina populacije bila unistena jer se nisu uklapali: svako ko je imao obrazovanje vise od srednje skole, svako ko je razmisljao svojom glavom itd. Sada, rezim je svrgnut od snaga koje su malo manje surovije, ali opet ne postoji razlog za mnogo veselja.

Ovo pokazuje, da kada pokusate da primenite ove ideje u stvarnosti, dobijate ne raj, vec bolje reci pakao na zemlji. U stvari, ceo slucaj sa Rusijom u zadnjih sezdeset godina je dokaz ovoga, da ne postoji raj na zemlji, osim u Crkvi Hristovoj, uz patnje. Nas Gospod je prorekao da cemo vec u ovom zivotu mi primiti stostruko vise nego sto dajemo, ali to mora ici uz progone i patnje. Oni koji zele da imaju raj na zemlji bez patnji i progona, koji su cak i bez vere u Boga, prave pakao na zemlji.



“HRISCANSKA” ZAINTERESOVANOST ZA NLO



Drugi primer novih pojava, za koje na prvi pogled ne znas sta su, je sada vrlo uobicajena pojava tzv. NLO, letecih tanjira. Postoji jedan protestantski propovednik, gorepomenuti Karl MekIntir, koji je ekstremno strog i pravedan i vrlo Biblio – verujuci. Ima radio program, “Reforma 20 veka” i novine. On je apsolutno u pravu - morate se odvojiti od svih ljudi koji su u apostasiji (odstupnistvu) i njegove ideje su vrlo lepe. On je antikomunista. Naziva Bilija Grejema odstupnikom, zajedno sa svima koji se ne slazu sa onim sto on misli da je ispravno. Sa ove tacke gledista on je veoma strog, ali jos cete videti najcudnije stvari u njegovoj filozofiji. Npr. on za sebe gradi Jerusalimski Hram, na Floridi.

On ima model Hrama i hoce da ga napravi, da bi mogao da se takmici sa Diznilendom. Ljudi bi dolazili i placali da vide Hram koji se gradi za Hristov Dolazak. Ovo bi trebalo da bude dobra prilika da se svedoci Hriscanstvo. Takodje se zanima i za letece tanjire. U svakom broju njegovih novina, postoje male rubrike nazvane “NLO rubrike”, gde oni ispoljavaju veliku zadivljenost o svim cudesnim, pozitivnim stvarima koje ovi leteci tanjiri cine. Oni prave konferencije i prave filmove o tome.

Vrlo skoro je bilo par protestantskih knjiga o NLO-ima, koje vrlo jasno pokazuju da je rec o demonima. Osoba koja pise u rubrici o njima, se vrlo uznemirila i rekla da neki ljudi tvrde da su ta bica demoni, ali da ona moze dokazati da nisu.

Ona navodi slucaj porodice na Srednjem Zapadu koja je videla leteci tanjir. Leteci tanjir se spustio, sleteo i porodica je videla malog “zelenog“, obicno su tri metra visoki ili slicno, koji je pevao “Aliluja“. Oni su stali, pogledali i onda odleteli; pretpostavljam da im nista vise nije rekao. I onda se cela porodica bacila u razmisljanje; poceli su da razmisljaju o “Aliluja“, da razmisljaju o hriscanstvu, pogledali su u njihovu Bibliju i na kraju su zavrsili u Fundamentalistickoj crkvi, presli u hriscanstvo. Stoga, ta osoba govori, ta bica mora da su neka vrsta ljudi koja pomazu Bozijem Promislu da ucini svet hriscanskim, jer su oni pevali “Aliluja“.

Naravno, ako citate Svetog Ignjatija Brjancaninova, videcete kakve su sve obmane demoni sposobni da urade: demoni se “mole“ za vas, cine cuda, prave najfantasticnije pojave, dovode ljude u crkvu, rade sve ono sto zelite dokle god vas drze u obmani. A kada dodje vreme, onda ce iznenada izvesti trikove na vama.

Tako da ovi ljudi koji su presli u neku vrstu hriscanstva, zbog tih tzv. vanzemaljaca, cekaju da ih sledeci put vide; a sledeci put njihova poruka moze imati veze sa Hristovim Dolaskom na Zemlju ili nesto slicno. Ocigledno je da je to sve delo demona. To je stvarnost. Ponekad je samo masta, ali kada su to sve stvarne pojave, to sve ocigledno dolazi od demona.

Ovo je osnovno. Ako citate bilo koji tekst ranih Otaca, neka od Zitija Otaca u Otacniku, videcete mnoge slucajeve gde su se ova bica iznenada pojavljivala. Danas, oni se pojavljuju u letecim tanjirima jer su se prilagodili ljudima danasnjice; ali ako shvatite kako duhovna obmana funkcionise i kakve sve vrste lukavstva djavo ima, onda necete imati problema sa razumevanjem o cemu se radi kada su u pitanju NLO. I jos nesto, osoba koja pise “NLO rubrike“ je strogi fundamentalisticki hriscanin. Ona ocekuje nova “otkrica“ od bica iz svemira.



ZASTO MORAMO IMATI PRAVOSLAVNI POGLED NA SVET



Tako, da se vratimo na prvu stvar: mi posmatramo znake vremena da bi mogli da prepoznamo Hrista kada On dodje, jer je bilo do sada mnogo laznih hristosa, mnogo vise ce ih doci a na samom kraju sveta doci ce onaj, ko se zove Antihrist. Antihrist ce ujediniti sve one koji ce u obmani misliti da je on Hristos, a to ce ukljuciti sve one cija su tumacenja hriscanstva izgubljena. Cesto vidite ljude koji ispovedaju hriscanstvo, i izgleda da su mnoge od njihovih ideja u redu - idu prema Bibliji. Onda pogledate malo ovde, malo onde i vidite da je tu greska, pa tu greska itd.

Vrlo skoro, otac Dimitrij Dudko, u malim novinama koje on izdaje, navodi da je sreo nekoga ko za sebe tvrdi da je hriscanin. Kada je krenuo da razgovara sa njim, osetio je da ta osoba nije Pravoslavna i upitao ga je: “Da li ste vi Pravoslavni?“,

“O, pa to nije bitno, svi smo mi hriscani. Najvaznije je da smo svi mi hriscani.“

On je rekao, “Ne, ne mi moramo da budemo precizniji od toga. Naprimer, ako ste vi baptista, a ja Pravoslavan, ja verujem da mi imamo Telo i Krv Hristovu, a vi ne.“

Moramo biti precizni, jer postoji mnogo razlika. Dobro je imati stav, ja to postujem, necu se mesati u tvoju veru, ali pored svega toga postoji pravi nacin verovanja i postoje putevi koji odvode od istine. Ja moram da sam u skladu sa istinom. Na isti nacin mozemo videti mnogo ljudi, koji nisu Pravoslavni, da imaju mnogo dobrih stvari, ali grese u nekom pogledu. Na kraju, na Bogu je da sudi, ne na nama. Ali mozemo videti sta se moze desiti, ako na sve ove nacine ljudi malo pomalo odstupaju, u poslednjim vremenima ako ljudi nastave da veruju na ovaj nacin. Ove greske mogu da uzrokuju da ljudi videci Antihrista, misle da je Hristos. Postoje mnogobrojne sekte, koje veruju da Hristos dolazi da vlada hiljadu godina iz Hrama u Jerusalimu.

Stoga, kada Jevreji krenu da grade Hram, ove sekte ce im se pridruziti, jer po njima, to je znak Hristovog Dolaska. Naprotiv, mi znamo da to nije znak Njegovog Dolaska, jer Hristos vise nece dolaziti u Hram. Hram je srusen. Hristos ce samo doci onda na kraju sveta, kada treba da zapocne svoje vecno Carstvo. Jedini ko ce doci u Hram je Antihrist.

Eto, to je razlog zasto Pravoslavni hriscanin mora da shvati da je priprema na ovom polju apsolutno neophodna. Å to smo blize poslednjim vremenima, to je vise neophodnije razumevanje i priprema.



POGLED NA POSEBNE ZNAKE



Da sada pogledamo na trenutak na znake nasih vremena, koji govore da je Drugi Dolazak Hristov, kome ce prethoditi dolazak Antihrista, blizu. U pogledu prorocanstava iz 24 glave po Mateju, pre svega, lazni hristosi koji ce doci, zatim ratovi, bolesti, zemljotresi, progoni - tesko je prosuditi jer se sve to vec desavalo u toku proteklih dve hiljade godina. Tacno je da je sve to izrazenije kao nikada pre, ali je takodje tacno da moze biti i mnogo gore. Ovi znaci su na pocetku znakova, ali oni jos nisu tako ozbiljni da bi mogli reci da se nalazimo upravo u poslednjim danima.

Jedan znak, ipak, je vrlo interesantan i koji se ispoljava u nasim vremenima, je taj da je sada Hristos izlozen na sceni. U ranijim vremenima, nikad nije bilo dozvoljeno da Hristos bude opisan na sceni, jer glumac daje ljudsku interpretaciju, a Hristos je Bog.

U Pravoslavlju nema odredjenog kanona o tome, ali su Pravoslavni pogledi protiv toga; i protestanti i katolici bi do pre par godina bili uzasnuti da neki glumac igra, tumaci Hrista. Sada je to postalo uobicajeno, ne samo u religijskom kontekstu, vec i u kontekstu daleko od religije. “Jevandjelje“, “Isus Hristos superstar“ i slicno; sve ovo predstavlja svetogrdje, koje prikazuje Hrista u svetovnoj formi ljudima. Ovo je vrlo karakteristicno za nase vreme, jer prikazuje i neverujucim ljudima sliku Hrista, tako da kada se bude pojavio Antihrist, oni ce reci “Aha, video sam nesto slicno na filmu. To mora da je to.“ (film “Hristovo stradanje“ je jos bogohulniji primer nego ovde navedeni)



RASTUCE HLADJENjE LjUBAVI



Jos jedan vrlo karaktreristican znak za nasa vremena, je sledeci pomenut u Jevandjelju po Mateju: da ce ljubav mnogih zahladneti. Ovo izgleda da predstavlja nedvosmislenu, nesumnjivu karakteristiku nasih vremena i to u vecem stepenu nego ikada ranije. Neko moze primetiti da to neki nazivaju i nihilizam. Ljudi cine zlocine bez ikakvog odredjenog razloga, ne radi zarade vec samo iz uzbudjenja, jer oni nemaju Boga u srcu. Gde god da pogledate, vidite manjak normalnih ljudskih odnosa u porodicama, sto proizvodi hladne ljude. To je vrsta ljudi, koja se u totalitarnim drustvima koristi kao radna snaga u koncentracionim logorima, itd.

Skoro smo imali tragediju u Dzonstaunu, koja je bila izazvana od americkih gradjana. Ljudi su bili idealisti, koji su se sasvim posvetili cilju. Iako se sada otkriva da je to bila komunisticka komuna, ipak, ljudi su navodno bili hriscani.

Vodja je bio svestenik tzv. “hristove crkve“, jedne od glavnih njenih struja. Ali iako su ti ljudi navodno imali neku svest o Bogu i Hriscanstvu, oni su se hladno poubijali. Oni koji su ispili otrov i dali ga svojoj rodjenoj deci, ucinili su to sa vrlo smirenim izgledom. Tu nema problema: to je tvoja duznost, to ti je receno da uradis. O ovoj vrsti hladnoce Hristos govori.

Svaka vrsta bilo kakve ljudske topline je nestala, jer je Hristos otisao iz srca: Bog je otisao. Ovo su zastrasujuci znaci naseg vremena. I sto je jos bitnije, tragedija koja se desila u Dzonstaunu je samo upozoravajuci znak, jer izgleda da ce jos mnogo gore stvari naici. Ovo je djavolje delo, ocigledno.

Samo par godina pre tog slucaja, culi smo sta se desilo u Kambodzi. Mala grupa ljudi, njih deset ili dvadeset, zauzeli su celu zemlju i surovo ubili oko dva miliona ljudi, zarad nekih apstraktnih ideja.

“Mi cemo se vratiti na selo,” oni su govorili: stoga su svi morali da napuste gradove. Ko nije mogao, bio je ubijen. Ljudi u bolnicama, na operacionom stolu, morali su da napuste grad, ako nisu, umirali su - bili su ubijani i ostavljeni u jarku. Lesevi su bili nagomilani po gradovima - bilo je zastrasujuce.

Ovo predstavlja isto ono Å¡to se desilo i u Dzonstaunu, hladnocu zasnovanu na nekoj idealistickoj ideji, uspostavljanje komunizma na zemlji. Ispada da je Dostojevski bio u pravu. U jednoj njegovoj knjizi, lik po imenu Å igalov, teoreticar, ima apsolutnu teoriju kako komunizam treba da dodje na zemlju. On smatra da je idealno stanje na zemlji, istinski komunizam. Nazalost, on govori, da bi uredili srecu sezdeset miliona ljudi, morali bi da ubijemo sto miliona ljudi. Ali, zato bi ti ljudi, tih sezdeset miliona bili srecni kao niko pre, a onih sto miliona bi posluzili kao djubrivo za buduci svetski raj. Desilo se da je u Rusiji tacno sto miliona ljudi nestalo, od 1917, od cega su bar sezdeset bili ubijano od Sovjeta licno.

Ovo je vrlo, vrlo prisutno u nasim vremenima: da ljubav zahladjuje. Ovo se javlja i medju hriscanima, ne samo kod svih ostalih.

Onda, jos jedan znak, koji je danas dostigao razmere kao nikada dosad. Jevandjelje se propoveda po celome svetu.

Tekst Jevandjelja se prevodi na skoro sve jezike sveta koji se danas govore, mislim da ih je oko hiljadu. Osim toga, Pravoslavlje se propoveda po celoj Africi. Mi saljemo nase casopise u Ugandu i Keniju - i dobijamo pisma, vrlo dirljiva pisma od mladih Afrikanaca koji su postali Pravoslavni. Vrlo postuju svog episkopa, idu i na seminare. Ocigledno je da je snazno osecanje Pravoslavlja darovano ljudima iz Afrike. Oni su vrlo jednostavni ljudi.

Pravoslavlje ne mora da bude slozeno ako postoje prosti (jednostavni) ljudi, kojima se ono propoveda. Samo u slucaju kada drugi pokusavaju da ga opovrgnu i govore da Pismo govori nesto drugacije, pokusavajuci da daju proizvoljno tumacenje, sto znaci odbijanje svestenika, episkopa itd. Jednostavni ljudi odogovaraju na Pravoslavlje kao sto su uvek i odgovarali u proslosti. Problem je, pre svega, sa komplikovanim ljudima.



HRAM U JERUSALIMU



Tu je i znak “mrzosti opuscenja“, i svega sto je u vezi sa Hramom u Jerusalimu. Po prvi put u istoriji, sada postoji takva mogucnost. Gradnja Hrama je pokusana samo jednom u ranijoj istoriji, u cetvrtom veku. Znanje ovoga, vrlo dobro pokazuje kako istorija Crkve moze pomoci. Mozemo naci vise izvora o tom dogadjaju iz cetvrtog veka: Sveti Kirilo ga pominje, kao i nekoliko istoricara Crkve tog vremena. Julijan Odstupnik, posto je imao veliku zelju da zbaci Hriscanstvo, resio je, posto je Hristos prorekao da nece ostati kamen na kamenu od Hrama, da ako ponovo sagradi Hram, dokazao bi da je Hristos prevarant i neznabostvo bi se povratilo. On je namerno pozvao Jevreje natrag u Jerusalim, da bi oni poceli da podizu hram sa njegovim blagoslovom. U toku dana bi malo sagradili, da bi sledeceg jutra pronasli svo kamenje razbacano po zemlji. Pokusali su ponovo, a onda je plamen krenuo da izlazi iz temelja. Svi se istoricari slazu u ovome.

A pogotovo, sto danasnji moderni, racionalisticki istoricari ne mogu da negiraju spise i cinjenicu da se nesto zaista dogodilo, pocinju da govore nesto tipa: “Mora da su imali skrivenu naftu ili podzemne gasovode.“ To je ocigledno bilo cudo Bozije, koje je sprecavalo gradnju Hrama, jer mu nije bilo vreme. On ce biti sagradjen na kraju vremena. U svakom slucaju, odustali su od gradnje. Od nekoliko kamenova koji su preostali, vise nije ostalo nista. Prorocanstvo se ispunilo za vreme Julijana Odstupnika.

Ali, od 1967 mesto gde se Hram nalazio, je ponovo u rukama Jevreja. Stoga, po prvi put, postaje vrlo moguce da će Hram biti izgradjen. Jedino sto ometa, je velika dzamija koju muslimani imaju tamo. Ako bude unistena, verovatno ce poceti rat.

Od 1948, tamo se nalazi posebna drzava Jevreja na Svetoj Zemlji. Nevernim Jevrejima ce Antihrist doci. On ce prvo doci do Jevreja, a onda celom svetu kroz Jevreje; i sta ce se jos samo desiti ostatku vernih Jevreja, koji ce konacno primiti Pravoslavlje na samom kraju vremena.

Tako da je ovaj znak Hrama vrlo znacajan. Kada vidimo da se Hram gradi, znaci da smo pred vratima, jer je to jedan od kljucnih znakova samog kraja. Za sada, naravno, nema gradnje, ali postoje razne glasine da su planovi napravljeni, da je kamenje skupljeno, itd. Ocigledno je da i Jevreji razmisljaju o tome.



OSTALI ZNACI



Jos jedan znak je cinjenica da ce Antihrist kad bude dosao, biti vladar celoga sveta, a samo je u nasem vremenu postala realnost da jedan covek moze zavladati svetom. Sva svetska carstva do sada su zauzimala samo deo planete a pre modernih komunikacija, bilo je nemoguce da jedan covek zavlada celim svetom.

Stavise, sa povecanim komunikacijama, atomskim bombama i savremenim oruzjem, mogucnost nastanka patnje i nevolja svetskih razmera postaje veca nego ikada. Ocigledno je da ce sledeci rat u istoriji covecanstva biti razorniji nego ikada i verovatno ce uzrokovati u prvih par dana, vise zrtava nego svi ratovi u istoriji. Pored atomskih, tu su i bioloska oruzja za sirenje bolesti medju ljudima, otrovni gasovi i svakakva fantasticna oruzja koja u slucaju opsteg rata mogu biti koriscena.

Tu je i cinjenica da su danas ljudi vise nego ikada medjusobno povezani, sto moze uzrokovati da kada nastupi neka velika katastrofa u nekoj zemlji, inflacija ili slicno, to moze pogoditi ostatak sveta.

Ovo smo vec videli tridesetih godina, kada se Velika Depresija iz Amerike prosirila u Evropu. U buducnosti, ocigledno je da se nesto jos gore moze desiti. Ako jedna zemlja krene da gladuje, ili zetva jedne godine ne rodi u Kanadi, Australiji, Americi i Rusiji - sve cetiri velike zemlje koje snabdevaju trziste - zamislite samo kako ce ostatak sveta biti pogodjen.



UPOZORENjE ONIMA KOJI SU “PRITISNUTI”

SUMORNOSCU I STRASNIM SUDOM



Svi ovi znaci su vrlo negativni. Znaci koji pokazuju kolaps sveta, da je svet blizu kraja, da Antihrist treba da dodje. Vrlo je lako da se pogleda u sve ove znake i da se dospe u negativno raspolozenje ako budemo trazili samo negativnu stranu. Stavise, neko moze razviti celokupnu licnost - negativnu licnost - zasnovanu na ovome. Kada god se neke nove vesti pojave, on kaze: “Ah, pa naravno, tako to ide, a bice sve gore.” Sledeci dolazi i govori: “Da, da ocigledno je sta ce se desiti, a moze biti jos samo gore.” Sve sto pogleda, moze mu izgledati samo kao negativno ispunjenje uzasnih vremena.

Istina je da moramo biti svesni ovih stvari, da ne smemo biti preterano optimisticni zbog savremenih dogadjaja, jer su vesti u nase vreme retko dobre. U isto vreme, medjutim, mi treba da cuvamo na umu razlog sagledavanja znakova vremena. Mi posmatramo znake vremena ne samo da bi videli kada ce Antihrist doci. To je, pre sporedna stvar.

Mi posmatramo znake da bi znali kada ce Hristos doci. To je osnovno sto moramo da imamo na umu, da ne bi bili nadvladani sumornoscu, depresijom, zatvaranjem u sebe, gomilanjem hrane za buducu nesrecu. To nije bas pametna stvar. Mi, radije, treba da se trudimo da budemo Hriscani, tj. da mislimo o drugim ljudima, pokusamo da im pomognemo. Ako smo mi hladni, sumorni i pesimisticni, mi ucestvujemo u hladnoci koja je jedan od znakova kraja. Trebalo bi da budemo topliji i da pomazemo jedni drugima. To je znak Hriscanstva.

Ako pogledate u istoriju, (to je jos jedan od dobrih razloga da se cita istorija Crkve), videcete da je kroz celu istoriju covecanstva, kroz ceo Stari Zavet, Novi Zavet i kroz sva Hriscanska carstva kasnije - ako pogledate neznabosce, pagane, ista stvar - postoji kontinuirano vreme patnji. Gde su Hriscani prisutni, tu su sudjenja, progoni, medjutim svi ovi Hriscani su osvajali Carstvo Nebesko.

Stoga, kada vreme progona nastupi, mi treba da se radujemo. Tu je u novinama oca Dimitrija Dudka opisan zanimljiv slucaj. Zena u Rusiji je zatvorena na psihijatrijsku kliniku, jer se krstila na mestu gde nije trebalo, sto je nosila krst i slicno. Otac Dimitrije i njegova duhovna ceda su otputovali u Moskvu, otisli na kliniku, zakazali sastanak, razgovarali sa doktorom i na kraju ga ubedili da ona ne treba da bude tu. Otac Dimitrije je govorio: “Oni su se plasili nas, jer kada ste ih pritisnuli o njenom drzanju na tom mestu, oni su izjavili da oni u stvari nemaju zakon koji moze da je zadrzi tu.”

Konacno su se slozili da je puste odatle, nakon sto je bila tamo nedelju dana. Dok je bila tamo, davali su joj razne lekove i injekcije, pokusavajuci da je slome i da je odvrate od religije. Kada je izasla, bila je malo uzdrmana.

Sela je na klupu van klinike i pocela da govori: “Znate, dok sam bila tamo i dok su se odnosili prema meni odvratno, bila sam smirena, jer sam osecala da me Neko stiti; ali kada sam izasla, odjednom me je uhvatio strah. Sada sam skroz uznemirena i uplasena da ce oni ponovo doci po mene, da me tajna policija prati iza ugla.”

Ocigledno je zasto je to bilo tako. Kada vas progone, Hristos je sa vama, jer patite zbog Njega. A kada ste napolju, postoji neizvesnost da li cete se vratiti u to stanje. Pocinjete opet da razmisljate ljudski. Kada ste tamo, vi nemate nikakav oslonac, stoga morate imati Hrista. Ako nemate Hrista, nemate nista. Kada ste napolju, pocinjete da razmisljate i da se oslanjate na sebe i gubite Hrista.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Prvi konjanik je jahao na belom konju . Nosio je luk a na glavi mu je bio venac . On je osvajač i pobednik . Prvi jahač se često smatra antihristom . On je imitator Hrista , koji bi takođe trebalo da dođe na belom konju . Iako ga često vezuju za antihrista u Otkrovenju Jovanovom nije pomenut pod tim nazivom .

Drugi konjanik je jahao crvenog konja . Crvena boja simbolizuje krv koja se proliva u ratovima . Jahač je imao veliki mač . Za njega se kaže da će oduzeti mir sa zemlje i naterati ljude da se međusobno ubijaju . On ukazuje na strašne ratove do kojih će doći pred kraj sveta .

Treći konjanik jaše crnog konja i nosi vagu u ruci . On predstavlja glad jer se spominju male količine pšenice i ječma . Doći će do nestašice hrane , verovatno kao posledica ratova do kojih će dovesti drugi jahač .

Četvrti konj je bledunjav . U originalnom tekstu se navodi da je zelene boje , čime se ukazuje na boju teško bolesnih i nedavno umrlih ljudi . Ipak , u većini biblijskih prevoda upotrebljava se izraz bled da bi se označilo truljenje . Poslednji jahač je jedini imenovan - njegovo ime je smrt . Neobično je da ga prati pagansko božanstvo starih Grka , Had koji simbolizuje pakao . Ovaj jahač je kao spoj prethodnih . On ubija ratom , glađu , bolešću i divljim zverima .

Proučavanjem drugih poglavlja koja pominju jahače mogu se izvršiti razne analogije i dati određene pretpostavke . Na primer , u trinaestom poglavlju Otkrovenja Jovanovog navodi se da antihrist šalje vatru sa neba . Jasna je sličnost čoveka na prvom konju sa Zevsom i Jupiterom .

Vrsta hrišćanske eshatologije zvana preterizam zastupa mišljenje da biblijska proročanstva , koja se odnose na takozvani kraj vremena , zapravo predstavljaju događaje koji su se već zbili u 1. veku nove ere . U skladu sa tim je hipoteza da je pobeda drevnih konjanika Parćani nad Rimljanima , u dolini reke Tigar , imala uticaja na jahače apokalipse u Bibliji . Parćani su jahali na belim konjima i bili su jedina vojska u 1. veku koja je imala konjaničke streličare .

Ima tumača koji povlače analogiju između jahača i pojedinih stihova iz poglavlja 24, Jevanđelja po Mateju i onoga što oni simbolizuju i što se pominje o njima . Iz ovoga proizlazi da će katastrofe koje najavljuju jahači apokalipse brzo dovesti do povratka Hrista . Crveni konj sa mačem koji predstavlja rat nameće paralelu sa bogom rata Marsom a i sa istoimenom crvenom planetom , iz čijeg položaja pojedinci izvlače dalekosežne zaključke .

Treći konjanik sa vagom svog premca ima u Saturnu , rimskim božanstvom poljoprivrede i žetve . U njegovoj nadležnosti su , prema mitologiji , i mere i novac . Kod četvrtog konjanika treba imati u vidu da je njegov rimski pandan nazvan Pluton . Neki pisci veruju da je ovaj poslednji jahač u vezi sa bolestima koje dovode do smrti poput side ili ebole . Inače , i nebesko telo Pluton je praćeno mesecom Haronom , koji je toliko veliki da ga neki smatraju ravnopravnim patuljastom planetom sa Plutonom . I ovde je posredi određena dvojnost kao i u slučaju jahača nazvanog smrt sa kojim jaše Had .

Postoje još neka tumačenja proročanskog značaja ovog dela Otkrovenja Jovanovog . Neki veruju da su konjanici počeli da jašu 1900. godine . Prvi jahač se , po ovom shvatanju , povezuje sa britanskim carstvom koje je bilo najprostranije u istoriji . Drugi , sa konjem koji je crvene boje , nalazi svog ekvivalenta u komunizmu i svoj put započeo je Oktobarskom revolucijom 1917. godine . Trećeg konja dovode u vezu sa velikom ekonomskom krizom u SAD 1929. godine . Ovome bi se moglo prebaciti da stavlja u centar pažnje američku istoriju prenebregavajući neke druge ekonomske katastrofe koje bi takođe mogao da predstavlja treći jahač . Četvrti konjanik - smrt jaše od 11. septembra 2001. godine kada se dogodio po mnogima najbitniji događaj posle Drugog svetskog rata . Neki tumači Biblije ovo povezuju sa starozavetnom Knjigom proroka Danila , u kojoj se govori o četiri zveri koje , prema opisu , podsećaju na stvorenja iz grčke mitologije . Četvrta od tih zveri je imala deset rogova . Svaka od njih predstavljala je po jedno carstvo . Deset rogova na poslednjoj , najkrvoločnijoj zveri zapravo su deset careva poslednjeg carstva koje će simbolično prožderati svet .

Konji se spominju i u Knjizi proroka Zaharije , u Starom zavetu . I - ono što je možda slučajnost , to je numeracija . U ovoj knjizi se govori o četiri para konja i to u prvih osam stihova 6. poglavlja . To je identično kao i poglavlje novozavetne knjige , koja opisuje jahače apokalipse .

Znaci zveri su među nama

Andrej Gorbunov, sveštenik moskovske patrijaršije, tvrdi da već živimo u apokalipsi i u našem vremenu prepoznaje i tumači događaje koje najavljuje Biblija

"Otkrovenje" Jovana Bogoslova namenjeno je onima "koji imaju uho da čuju", a šta je čovečanstvu najavilo Sveto pismo pre 2.000 godina pokušao je da razjasni u knjizi "Tajna zveri" Andrej Gorbunov, sveštenik moskovske patrijaršije. Knjiga se u Rusiji pojavila 2004, a kod nas ju je prevela i priredila uz blagoslov ruskog jereja Janja Todorović, književnik, prevodilac i savetnik u Pravoslavnom savetodavnom duhovnom centru Beogradsko-karlovačke arhiepiskopije pod naslovom "Tumačenja proroštva apokalipse". Ovo tumačenje se razlikuje od prethodnih, jer ukazuje na znake vremena i apokaliptične događaje koji uveliko tresu čovečanstvo.
x Kako je Gorbunov došao na ideju da tumači "Otkrovenje"?
- Poslednje decenije javnost se bombarduje medijima, filmovima, internet-sajtovima koji na sva zvona najavljuju apokalipsu, gde će svet propasti u ognju i vodi. Ova knjiga je odgovor Crkve svetovnim autorima koji se pozivaju na kalendar Maja, iako Maje nigde ne spominju kraj, nego novo doba. Zatim se tu nadovezuju Nostradamusova proročanstva, Tarabići, snimljeno je sedam filmova u poslednjih nekoliko godina koji su posvećeni smaku sveta. Čak i naučnici najavljuju kosmičko poravnanje, elektromagnetne oluje, klimatske promene... sve to uznemirava ljudske duše.
x Da li nam se stvarno bliži kraj?
- Mi već živimo u apokalipsi. Priroda protestuje - cikloni, tajfuni, zemljotresi, poplave već haraju svetom, ali to ne znači da će planeta i ljudski rod nestati za jedan dan! Apokalipsa na grčkom znači "kriza, sud svetu", ona označava uništenje starog i početak novog!
x Kad je napisano "Otkrovenje"?
- Pre skoro 2.000 godina apostolu Jovanu Bogoslovu na ostrvu Patmos se javio Hristos u nedelju. On je postio i molio se 30 dana da bi mogao da primi božju viziju o Crkvi do poslednjih dana. Mnogi sveti oci tvrde da upravo mi živimo poslednje dane, da je novi svetski poredak - carstvo zveri.
x Vizija je simbolična, kako je treba tumačiti?
- Uveliko živimo u apokalipsi i to može da vidi svaki duhovan čovek, ali ona je poziv na duhovni preobražaj ljudskog roda, da živi u skladu sa prirodnim i božjim zakonima, a ne da besomučno zloupotrebljava prirodu, igra se sa genetskim inženjeringom. Danas je nekolicina ljudi otela 90 odsto svih bogatstava planete i drma svetom, dok su ostalih pet-šest milijardi puki robovi! Ali ništa ne može da traje beskonačno!
x Da li je svetska ekonomska kriza jedan od pokazatelja?
- Kreatorima novog svetskog poretka odgovara kriza kao dobar biznis, kao što je i priča o apokalipsi odličan poslovni poduhvat! Odlična prilika da se 21. decembra 2012. stvarno izazove razorni cunami (a mnogi tvrde da je onaj prethodni veštački izazvan) ili zemljotres. Nekim masonskim sektama "smak sveta" je odličan plan da stave svetsku ekonomiju potpuno pod svoju kontrolu, a malo razrede čovečanstvo. Apokalipsa je proces duhovnog preobražaja, a ne da planeta izgori u jednom danu!
Koji su znaci poslednjeg vremena?
- Današnji čovek je ozlobljen, okamenjen, sa jedinom brigom da preživi. On je porobljen sujetom i zato je duhovno nedonošče. Dobro je samo ono što je za njega dobro, a zlo ono što za njega ne valja. Bog je prvom čoveku dao ime Adam, a to je božji pečat, sertifikat duha. U starom Rimu robovi nisu imali lično ime, nego su ih zvali "stvar koja govori". Bili su vlasništvo gospodara u svemu, pa čak i u imenu. Današnji čovek gubi svoje lično ime i postaje elektronski broj. Čak u Briselu postoji kompjuter (na tri sprata) koji sabira sve podatke o ljudima a zove se "Zver" ("The Beast").
x A šta je broj zveri?
- "Otkrovenje" kaže da se u žigu datom od zveri nalazi broj 666, a univerzalni kod svih kompjuterskih sistema je 666.
"Svako će dobiti žig na desnu ruku ili čelo, a niko neće moći ni kupiti ni prodati, osim onog ko ima žig". Sa pojavom savremenih sredstava komunikacije prvi put je stvorena mogućnost da jedan čovek vlada svetom. "Ikona zveri" je u stvari ekran, koji je većini ljudi postao idol. Tradicionalna slika sveta transformiše se u novu virtuelnu stvarnost, pa se i sam čovek polako "ekranizuje". Psiholozi dejstvo ekrana upoređuju s narkotičkim stanjem. Ljudi gube individualnost i počinju da liče jedni na druge.
x A Internet?
- Njegove mogućnosti su praktično bezgranične. NjNjNj (Njorld Njide Njeb) znači svemirska paučina. Pitanje je da li će ljudi kao muve biti ulovljeni u paučinu? Neki naučnici prognoziraju da će se čovek najdalje do 2020. toliko izjednačiti sa mašinom, da će osećati da je on - mašina.
x A šta je novi Vavilon?
- To je grad koji ima najveću moć do dolaska antihrista i to je, tvrdi Gorbunov, najverovatnije Njujork. U njemu je sedište UN, ali je i centar finansijske moći. Rušenje dve kule Svetskog trgovinskog centra je samo upozorenje. Reč Vavilon bukvalno znači "pometnja".
x Biblija pominje i novu rimsku imperiju?
- Posle trećeg svetskog rata biće uspostavljena svetska vlada na čije čelo će doći navodni mirotvorac i spasitelj - antihrist. Globalni svetski projekat je već nazvan "novom rimskom imperijom", a njegove ključne organizacije su MMF i Svetska banka. "Otkrovenje" je proreklo da bludnica sedi na zveri sa sedam glava i deset rogova. Stvaranje Evropske unije se može smatrati ispunjenjem proročanstva. Sedam glava je sedam centara moći - sedam najrazvijenih evropskih država G7. U sastav nove rimske imperije ulazi i 10 careva, a među njima prednjači SAD. Srbiji je NATO slao bombe na kojima je pisalo "srećan Uskrs", a danas Amerika i razvijeni svet, pod izgovorom borbe protiv terorizma, lišavaju prava privatnosti čoveka, stavljaju ga pod kontrolu dajući mu identifikacioni broj!
x Koliko traje apokalipsa?
- To niko ne zna, možda će se sve okončati za nekoliko godina, a možda i za hiljadu. Apostol Pavle je apokalipsu očekivao u prvom veku. Zato mi moramo biti duhovno pripremljeni a ne da se bojimo gladi i nesreće. U Svetom pismu je rečeno da će ljudi jesti pet-šest puta više nego što im treba, neće moći da se zasite. "Čuvajte da srca vaša ne otežaju prežderavanjem i pijanstvom" jer tako postajemo robovi svojih telesnih potreba.
x Šta Sveto pismo kaže o antihristu?
- Potiče iz prokletog jevrejskog plemena Danovog, a rodiće ga "pokvarena" devojka i do 30. godine živeće povučeno. Svetska vladavina antihrista trajaće tri i po godine, a onda će biti drugi dolazak Hristov, a to ne znači da će sve propasti do temelja, nego će se ljudi promeniti - postaće jednaki.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Milan Vidojević: POČETAK KRAJA


Izbor belgijskog "kandidata" na mesto prvog "predsednika Evropske Unije" evropske zemlje članice pozdravile su s olakšanjem. Posle višemesečnih, bolje reći višegodišnjih, natezanja Lisabonski sporazum je uspostavio zajednicu za koju manje upućeni misle da je vrhunac političkog jedinstva Evrope. Neki drugi misle da je to početak kraja Evrope, jer ovo nije nikakav "vrhunac", ovo je postavljanje poslednjeg staklića u mozaik koji su zamislili iluminatski magovi. Pošto je i mene zaintrigirao ovaj završni događaj, koji najavljuje da je to "početak kraja", izložiću vam ukratko ezoterijsku skrivenu agendu izbora "predsednika Evrope."
Nije sporno da će Brisel biti centar Novog rimskog carstva, počev od toga da je tu "Zver," superkompjuter NATO pakta, da je zgrada EU građena kao verna kopija Vavilonske kule (kako je prikazana na Brojgelovom platnu), i da je mandat prvoizabranog predsednika Hermana Van Rompuja 2,5 godina (?), i da se završava juna meseca 2012. godine. Da li ste do sada sreli mandat tako neobičan, sem ako vam nije palo na pamet da on ima ritualno značenje? Šta će da se desi kad istekne mandat ovog bezličnog "potrčka" Bilderberga koji je investituru dobio nekoliko dana pre zvanično objavljene odluke?
Prvi ključ za razumevanje je u Otkrovenju, 17:12-13 : "I deset rogova, koje si vidio, to su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast kao carevi na jedno vrijeme primiti sa zvijeri.
Ovi jednu volju imaju, i silu i oblast svoju daće zvijeri."
Evropska Unija ima trenutno 27 članica, što govori da će u naredne 2,5 godina doći do njenog raspada i da će jedan deo imati 10 članica (prvobitnih osnivača i najvažnijih zemalja), dok će sudbina ostatka biti nevažna.
Interesantno je da ovih "deset rogova" (država) koje će se prepustiti "zvijeri" (caru) spominje i starozavetni prorok Danilo, 2:41:
"I što prsti u nogu bijahu koje od gvožđa koje od kala, carstvo će biti nešto jako, a nešto trošno."
Ovo je peto carstvo (EU), kako Danilo objašnjava Nabukodonosoru, koje će biti napravljeno od gvožđa i gline, i da će prsti (deset!) biti od gvožđa, što će reći jako, a ostatak od gline, što će reći slabo.
Kod Danila se nalaze i ove proročke reči, 7:7-8:
"... i razlikovaše se od svijeh zvjeri pređašnjih, i imaše deset rogova.
Gledah rogove i gle, drugi mali rog izraste među onijema... i gle, oči kao oči čovječije bjehu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari."
Sasvim je jasno, deset rogova su deset država EU, mali rog je kralj Rima. Kralj Rima je naslednik prestola Rima, Svetog rimskog carstva, kome će Rimska crkva "dati presto", kao što je to činila tokom istorije. To će učiniti papa koji će doći posle Benedikta XVI, koji po kabalističkim računima umire 2010. godine, a njegov naslednik, veliki mag, koji će iskoristiti svoja magijska znanja ("usta koja govorahu velike stvari") da uzvisi "zver" (imperatora). Da nije sporno da je reč o papi kaže Otkrovenje 17:9 : "Ovdje je um, koji ima mudrost. Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sjedi" (Crkva u Rimu).I ponovo se u Otkrovenju, 17:12-13, potvrđuje šta je cilj - osnivanje Svetog rimskog carstva, izbor kralja davidijanske loze ("kralja Jerusalima"), kome će vlast potvrditi papa.
Ovaj scenario potvrđuje i Sibilinsko proročanstvo, 3:36, koje kaže: "Onda će Belial doći od Sebastijanaca." "Sebastijanci" su iz krvne loze avgustovaca, koji su krvna loza iz koje su birani rimski carevi.
U apokrifnoj knjizi "Apokalipsa po Danilu", 3:10, piše: "I Gospod će uzdići Kralja Rimljana za koga ljudi kažu da je istrebljen i ne služi ničemu, jer ljudi misle da je istrebljen pre mnogo godina... ovo je njegovo ime, koje počinje slovom K alfabeta."
Ko će biti taj novi Sveti rimski car, čije ime počinje slovom K grčkog alfabeta? Da li je to Karlo fon Habsburg, sin Ota fon Habsburga? Hapsburzi su "sveti rimski carevi", nose i titulu "kraljeva Jerusalima."
U "Jerusalim postu" od 1. decembra, pojavio se tekst "Ministarstvo inostranih poslova traži od Evropske Unije: Nemojte proglašavati Jerusalim glavnim gradom Palestine" (!) U tekstu se kaže da će na "predlog švedske diplomatije Evropska Unija doneti rezoluciju koja će istočni Jerusalim proglasiti glavnim gradom buduće nezavisne Palestine. Ova inicijativa, kako piše "Jerusalim post", biće razmatrana na nekom od redovnih mesečnih sastanaka ministara EU u Briselu i biće uvod u zvanični poziv na podelu Jerusalima."
Kako ova izjava potvrđuje tezu mog teksta, da će "titularni kralj Jerusalima", Karl fon Hapsburg, dobiti ponovo Jerusalim kao posed!
Da ovo nije moja fantazija, potvrđuje i izjava generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, da je "uspostavljanje palestinske države vitalna komponenta neophodna za regionalni mir."
Palestinski predstavnici "će tražiti od Saveta bezbednosti da proglasi palestinsku državu u okvirima granica iz 1967. godine, sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom države."
Šta bih još trebalo da kažem na kraju? Možda da kritikujem šegrte koji bezglavo jure u propast zvanu EU? Nema tu pomoći, sem što će se događaji odvijati pod dirigentskom palicom majstora, a politički šegrti, ili pripravnici ako tako više volite, neće imati vremena ni snage da dodatno otežaju već tešku situaciju. Tu možda leži spas, jer "deset rogova" idu u svoju propast i to je suština "Majanskog proročanstva" za 2012.godinu. Prava Apokalipsa počeće 2016. godine, ali za razumevanje tih događaja potrebna su dodatna iščitavanja, a opisao ih je Nostradamus. Živi bili, pa doživeli!

[You must be registered and logged in to see this image.]


Vanja J. Vučenović: DEKODIRANJE “MEKE” TIRANIJE NOVOG SVETSKOG PORETKA


"Danas bi Amerikanci pobesneli kada bi trupe UN ušle u Los Anđeles da održavaju red; već sutra bi bili zahvalni. To je posebno tačno ako bismo ih ubedili da postoji spoljašnja pretnja, stvarna ili izmišljena, koja ugrožava njihovu egzistenciju. Tada bi svi narodi sveta molili svetske vođe da ih izbave od tog zla. Jedna stvar koje se svaki čovek plaši je ono što je nepoznato. Kada bi bili suočeni sa ovim scenarijom, ljudi bi se dobrovoljno odrekli svojih prava u zamenu za garancije koje bi im pružila Svetska vlada

(Henri Kisindžer,konferencija kluba Bilderberg, Evijan,1992.)




Negde po završetku Zalivskog rata, gotovo svi mediji, u Rusiji, podjednako kao i oni na Zapadu su u svoju terminologiju uključili dobro poznatu kovanicu „Novi svetski poredak“. Reč je o terminu koji je, podsećanja radi, obznanio nekadašnji američki predsednik Džordž Buš (stariji) sada već davnog, ali u mnogo čemu simboličnog, 11. septembra 1991. godine, a kojim su nedugo zatim počeli da se „služe“ državnici i političari svih ostalih zemalja sveta, stidljivo najavljujući na taj način nadolazeće Novo doba na globalnoj političko-ekonomskoj „pozornici“. Novi svetski poredak, kao svojevrsni sinkretički koncept (pokret) bez presedana u ljudskoj istoriji, po priznanju ideologa okupljenih u Bilderberg grupi i Trilateralnoj komisiji, za svoj prevashodni cilj ima uspostavljanje jedne svetske vlade, jednog centra, iz kog bi se upravljalo celokupnim životom na planeti, a ne bi bilo pretereno da se konstatuje i sledeće - i odlučivalo o životu i smrti svih nas običnih „građana sveta“, a neki kažu - „beskorisnih izjelica“. Ipak da ne bi bilo zabune, kada govorimo o fenomenu Novog svetskog poretka, onda ne govorimo isključivo o političko-ekonomskoj dominaciji vladajućih klika globalnog, nevidljivog i u mnogim njegovim aspektima - okultnog menadžmenta.
Ovaj „poredak“ sazdan je, pre svega, na pobedi i dominaciji jednog posebnog globalističkog „viđenja“ sveta, pa, s tim u vezi, on se u svom ostvarivanju ne koristi isključivo tvrdim instrumentima moći, već isto tako i ideološkom revolucijom koja se zasniva na shvatanju o prestanku potrebe države shvaćene u starim „prevaziđenim“ nacionalnim okvirima. Dakle, Novi poredak uvodi jedno novo, revolucionarno shvatanje sveta u kome živimo, shvatanje koje potire i urušava sve stare političke, ekonomske, religijske, kulturološke i šire društvene koncepte i obrasce, a na kojima se ljudska civilizacija izgrađivala gotovo punih dvadeset vekova.

Novi poredak sveta predstavlja i svojevrsni eshatološki, uslovno rečeno, „mesijanski“ projekat ili pokret koji je po svom obimu mnogo značajniji, kompleksniji ali istovremeno po ljudski rod opasniji od svih ranijih znanih planetarnih utopija, kao što su na primer rani protestantski pokreti u Evropi, Arapski kalifat, ili pak nekadašnji „pakleni“ komunistički planovi za svetsku revoluciju. Posmatrajući svet iz današnje perspektive, može se izvesti nedvosmislen zaključak da su sve te ranije utopije poslužile samo kao preludijum ili „predigra“ koja je trebala da dovede do forme mondijalizma (globalne diktature) koji danas poznajemo. Trebalo je kroz sve ranije društveno-političke sisteme i totalitarne režime (komunizam, boljševizam, fašizam) testirati mehanizme kontrole života pojedinaca, građana ili različitih društvenih grupa, i sve to in vivo. „ Moralo je da se vidi do koje granice država, koja inače ima sve poluge vlasti, može da teroriše stanovništvo. Dakle, koliko mehanizmi iz teorije mogu da se primene u praksi i da se vidi da li ta praksa može da opstane; da se ljudi pretvore u robove - to je suština oblika vladavine koji bi iluminati (globalna elita) voleli jednog dana da vlada u celom svetu. Dakle, da čovečanstvo bude porobljeno, ali ne u metaforičkom smislu, nego u bukvalnom: da se otmu svi svetski resursi i da se distribucija svetskog bogatstva napravi tako da je takozvana „zlatna milijarda“ stanovništva dovoljna na zemlji...U toj hijerarhiji iluminatske vlasti, vrh vlasti je taj “ luciferijanski kult“ koji želi da vlada svetom, ispod njega je nešto što se zove „Rotšild tribunal“ i naravno zašto se ovaj Haški tribunal naziva tribunal...dakle, zašto se zove tribunal a ne sud? On jeste sud, ali i još nešto više od toga. Ekperiment stvaranja birokratske države je započet u Rusiji, a onda je varijetet – vojna diktatura, kao oblik totalitarne vlasti napravljen u (nacističkoj) Nemačkoj. Pratili su se paralelno tokovi da se vidi šta će dati jedan sistem, a šta će dati drugi sistem...U jednom trenutku su (globalna iluminatska elita) želeli da okončaju eksperiment, i stvorili su, odnosno izmislili Drugi svetski rat...“ (Milan Vidojević).
Teorijski posmatrano, ideologija Novog svetskog poretka može se posmatrati i tumačiti na četiri osnovna i polazna nivoa:
Ekonomski – ideologija Novog svetskog poretka podrazumeva obavezno i potpuno uspostavljanje liberalnog kapitalističkog tržišnog sistema širom planete, bez obzira na teritorijalne, istorijske, etničke ili kulturne razlike. Svi socio-ekonomski sistemi tj. države, koji se javljaju kao noseći stubovi „socijalizma“, „socijalne i nacionalne pravde“ i „socijalne zaštite“ moraju biti prvo degradirani i obesmišljeni, a potom najgrublje urušeni kao relikti prošlosti, da bi na kraju bili pretvoreni u društva apsolutno „slobodnog tržišta“, pod čvrstom kontrolom globalne „nevidljive ruke“ koja upravlja svetkom vladom.

Geopolitički – Ideologija Novog svetskog poretka daje bezuslovnu i apsolutnu prednost zemljama koje u geografskom, ekonomskom, duhovnom ali i političkom smislu čine „Zapad“, u odnosu na zemlje „Istoka“. Neke istorijske površne i eksperimentalne „alijanse“ Zapada sa Istokom tokom Drugog sv. rata ( kapitalistički Zapad i komunistička Rusija protiv nacional-socijalističke Nemačke) nisu odavno u “opticaju“ u ideološkim kuhinjama „globalnog zakulisnog menadžmenta. Pitamo se zašto? Odgovor je jednostavan ukoliko na objektivan način posmatramo geopolitičke igranke koje SAD preko NATO-a, danas sprovode na planetarnoj „šahovskoj tabli“. Nacistička Nemačka Drugog sv. rata je bila, danas je to potpuno jasno za sve one koji imaju oči da bi videli, čedo i projekat elite o kojoj sve ovo vreme govorimo, dakle, upravo tog globalnog menadžmenta koji danas, na svim poljima, radi na formiranju jedne svetske vlade, tako da se na taj način može pre govoriti o svojevrsnoj zakulisnoj i plišanoj kolaboraciji SAD i Vel. Britanije sa Nemačkom, posmatrano u ključu zajedničkog „zapadnog pogleda na svet“, negoli nekom udruživanju „slobodoljubivog i pravdoljubivog“ Zapada sa Rusijom, a protiv navodno „sumanutog“ Adolfa i njegove nacističke vojne mašinerije. Tačnije, Drugi sv. rat nije bio rat protiv „ludog Hitlera“ kako nam je „ubrizgavano u mozgove“ kroz naše u mnogo čemu namerno i planski „redigovane“ školske programe (kontrole uma), već zapravo planski rat protiv Istoka, odnosno pravoslavnog ruskog naroda i etničke Rusije koja je tada pretrpela i podnela najveće, pokazaće se nenadoknadive ljudske i materijalne gubitke, i koja se danas, u Putinovoj eri, javlja, voleli je ili ne, kao poslednja brana od totalitarnog koncepta zasnovanog na uspostavljanju i dominaciji jedne zakulisne svetske vlade zapadnističkog tipa.
Etnički – Novi svetski poredak insistira na maksimalnom rasnom, nacionalnom, etničkom i kulturnom mešanju i preplitanju ljudi, stavljajući akcenat na kosmopolitizam velikih gradova. Svet je globalno selo, a svi smo mi građani sveta bez razlike - glavna je deviza ideologa „vrlog novog sveta“. Nacionalni „oslobodilački“ pokreti unutar raznih država kojima je “nevidljiva iluminatska ruka“ kroz istoriju manipulisala u njenoj bespoštednoj borbi protiv monarhija, nacionalizama imperijalnog tipa, biće odlučno potisnuti ili uništeni, i kao takvi bačeni na smetlište istorije pošto su odigrali ulogu (korisnog idiota) koju im je dodelio globalni menadžment iz senke. Istovremeno, nacionalne države bi ubrzo, prema zamislima ideologa Novog svetskog poretka, trebalo da postanu prevaziđen i suvišan okvir povezivanja ljudi, te da otvoreno ustupi mesto nadnacionalnim integracionim telima, kao organima jedne i jedino dozvoljene i legitimne buduće (svetske) vlade.
Verski - Ideologija Novog svetskog poretka priprema dolazak u svet jedne posebne mistične figure, pojedinca, „mesije“, čija pojava treba da uzdrma, naglo promeni ili pak sruši sve postojeće zvanične religijsko-verske koncepte koji, prema „globalnim menadžerima“, predstavljaju smetnju uspostavljanju jednog novog globalnog religijskog, pre svega, „nu ejdž“ pogleda na svet, kao svojevrsnog sinkretizma duhovnog lutanja, ništavila i praznine. Ideolozi mondijalizma su ubedili sebe a sve više rade na tome da putem medija ili muzičke i filmske industrije ubede vaskoliko, već u velikoj meri, zavedeno i obezduhovljeno čovečanstvo kako će se, tobože, u svet „spustiti“ novi (po iluminatskom ukusu) Mesija koji treba da otkrije zakone jedne nove - a tada će biti obznanjeno - jedine ispravne i istinite religije. Dolazak novog „Hrista“ pratiće naravno i raznorazna spektakularna čudesa koja će se tih dana odigravati na nebu i na zemlji, a za šta će već postarati ,u domenu stvaranja privida i hologramskih projekcija, više nego dobro istrenirana holivudska A filmska produkcija. Naravno da će se zadojenici i zavisnici od „Farme“, „Velikog brata“ i ostalih postmodernih rijalitija ove „apokaliptične“ predstave dočekati na kolenima sa jezikom do poda, vapijući i zapomažući za tim toliko „očekivanim“ mesijom, koji treba da ih konačno izbavi iz ovog njihovog , već sada, učmalog moralnog i duhovnog stanja. Jer, poznato je „nevidljivoj ruci“ Novog svetskog poretka sa kakvim to „oblicima života“ (da ne kažem ljudima , jer je pojam „čovek“ mnogo kompleksnija i sadržajnija kategorija) ima posla, te će kako scenario tako i čitava scenografija silaska „spasitelja sveta“ biti prilagođena opskurnim duhovnim percepcijama „farmoida“ i big brother robotoida. Već su mnogi naseli na priču o smaku sveta 2012. godine, zar ne? Holivud je čudo. Novi ateizam, otvoreno bogoborstvo, luciferijanstvo i veštičarenje ili pak spiritualizam, prema kreatorima Novog svetskog poretka, treba da budu zamaskirani učenjem o novoj „naprednoj religiji“ na koju će „nasesti“ svi oni kojima nije dato da „vide“. Ali, neko je rođen samo da postane plen, i u tome nema ništa spornog, naravno.
Izvesno je da je sve ovo prethodno izneto slika budućeg „vrlog“ sveta koju su skrojili magovi i tehnokrate Novog svetskog poretka grupisani u Trilateralnoj komisiji, Bilderberg grupi, američkom Savetu za spoljne odnose i drugim tajnim ili polutajnim grupama koje bi mogle vrlo uskoro, mnogo otvorenije i sadržajnije odlučivati o životu svih nas postmodernih hiberniranih „rijaliti robova“. Iz tog razloga, potrebno je da se svi vi "bezbrižno uljuljkani" probudite što pre, iako čak nisam ni posve siguran da bi buđenje i u ovom trenutku bilo pravovremeno kako biste „stigli na voz“ koji vozi u kakvu-takvu slobodu.
A možda ste, ipak, samo rođeni da budete plen?

[You must be registered and logged in to see this image.]


Vanja J. Vučenović: FARMA VRLOG NOVOG SVETA


"Učini nas svojim robovima, samo nas nahrani!"

(F.M.Dostojevski, "Braća Karamazovi")

U potrazi za iole smislenim odgovorima na nezgodne upitanosti o tome kako bi trebalo da izgleda jedna, sa pozicije globalističkog menadžmenta, „idealna“ država miljenica Novog svetskog poretka, koji bi bili njeni prioriteti ili kakvim državnim i (a)nacionalnim interesima ili vrednostima bi bilo poželjno da se rukovodi njena vladajuće politička kasta i intelektualna „elita“, njeno javno mnjenje ili narod, svakodnevni primeri „svetle“ srpske društveno-političke stvarnosti omogućili su autoru ovih redova da čitav navedeni koncept Оrvelove Države-Farme predstavi u nekoliko, ni u čemu pretencioznih, teza. Čisto napomene radi, da ne bi bilo nedoumica ili (bes)potrebnih preispitivanja, svaka sličnost sledećih redova teksta sa prilikama u nekim stvarnim državama, sa političarima ili sa nekim narodom je posve slučajna i nenamerna.
Naravno, dodao bih i to da svim zapažanjima koja će biti izneta ovde pred vas poštovani čitoaci, uvek se još nešto može, bez ikakvih problema ili ograničenja, pridodati ili oduzeti, pa čak i smatram da je svako od vas na osnovu nekog svog ličnog doživljaja (virtuelne) stvarnosti u kojoj živi, taj spisak sposoban, bez nekih velikih poteškoća ili intelektualnog naprezanja, dopuniti i dodatno "nafilovati".
Dakle, da vidimo kako bi to trebalo da izgleda jedna (uslovno rečeno) država, kojom strategijom i vrednostima treba da se rukovodi njena politička elita, javno mnjenje, ali i i kakav bi bio poželjan profil naroda jedne takve surogat političke tvorevine, koja bi imala svu majčinsku naklonost i ljubav "Vrlog novog sveta" u nastajanju:
- To je slika i prilika države koja sa podsmehom i lažnom zainteresovanošću posmatra grubu krađu i otimačinu dela sopstvene vekovne teritorije i likuje nad svakodnevnim pogromom i terorom koji se vrši nad njenim narodom, jer, tobože, novi globalni poredak u nastajanju ne poznaje granice i njemu je oznaka etniciteta posve relativna stvar, s tim što, da ne bi bilo zabune, kada njemu tako nešto zatreba, pravi jasnu razliku između „izabranih“ i onih drugih „odmetnutih“ naroda parija.

- To je država, čija je politička vrhuška spremna da se u ime sopstvenog naroda, ukoliko globalni "Gazda“ u tome vidi neki svoj interes, danonoćno izvinjava za sve nepočinjene zločine prema drugim narodima, a da i na samo pominjanje eventualnih zločina nad sopstvenim narodom s krajnjom nelagodom, odbojnošću i postiđenošću crveni, jer globalni „Gazda“ kaže (a njegova reč je sveti zakon), da su žrtve pojedinih „odmetnutih“ naroda manje vredne od žrtava drugih, za neke njegove interese „korisnih“, naroda.

To je država one političke elite u kojoj se neprestano, papagajski ponavljaju fraze: "skore integracije", "ulaznica za civilizovani svet", "kadidatura za članstvo", samo zato da bi se prikrila sva nesposobnost, svo neznanje i sva nezainteresovanost da se društvo povede napred u bilo kakvu izvesnu budućnost. Naravno, globalni "Gazda" ne podnosi političare i državnike koji rade u interesu izvesne budućnosti svoje države i svog naroda.

- To su država, društvo, javno mnjenje, pa i narod koji veće interesovanje pokazuju za sudbinu nastradalog psa, nego za potresnu sliku svih onih nesrećnih ljudi koji svakodnevno bojažljivo mole za jedan dnevni topli obrok u narodnim kuhinjama. Jer, zaštita životinja mu danas dođe kao globalni „in“ trend, a ljudi su za „globalni menadžment“ ništa drugo nego, u većini slučajeva, „beskorisne izjelice“. Humanost i moral su prilično rastegljive kategorije za poredak koji nam dolazi , zar ne?

- To je društvo, to je javno mnjenje i, napokon, to su ljudi čija je najveća preokupacija da, ako treba i danonoćno posmatraju, komentarišu i ocenjuju „dešavanja“ na „Farmi“, u „Velikom bratu“ ili nekim drugim postmodernim „rijalitiji eksperimentima“, iskazujući tako svu opskurnost svog izopačenog voajerizma i perverznog egzibicionizma. Ne, ne interesuje njih što možda baš na taj način, kao „pokusni kunići“, dobrovoljno učestvuju u eksperimentu in vivo koji „Neko na vrhu“ pažljivo i studiozno obrađuje i proučava, a sve a u cilju daljeg razvijanja mračnog plana uticaja na psihu i ponašanje širokih narodnih masa putem problematičnih „tv sadržaja“. Ili se to samo pod maskom rijalitija proveravaju svi mogući mehanizmi nadziranja ljudskih jedinki u strogo kontrolisanim životnim uslovima, kao uvertira za neke potencijalno krupnije poduhvate u budućnosti, kao što su nadziranje i stroga kontrola nad životom i smrti čitavih društava, kako su o tome svojevremeno (za one koji umeju da čitaju) pisali Džordž Orvel, Oldos Haksli i Zbignjev Bžežinski.

- To je, napokon, država onog naroda i onih ljudi koji bi za povoljan bankarski kredit uradili ama baš sve, izdali i "prodali" brata i sestru, oca i majku, državu, veru, istoriju i tradiciju. I to sve, samo da bi pošto-poto obezbedili sebi odlazak na letovanje ili na predstojeće "nezaobilazno planetarno prvenstvu u fudbalu". Filozofija kredita je istinska paradigma Novog svetskog poretka, koju je moguće izraziti prostom definicijom: nikada ne možeš toliko da potrošiš, koliko možeš da se zadužiš. A zaduživanje vodi gde? Ponovo u nova zaduživanja, pa u ropstvo, prvo ekonomsko, zatim kulturno, fizičko i na kraju, neizostavno, u ono najgore, naporaznije i nabezizlaznije - duhovno ropstvo. A globalni Veliki Inkvizitor, već duži niz godina, sa pobedničkim osmehom posmatra sve te silne redove i gužve u bankama, sve te "pale" građane sveta i sve te silne kreditne kartice, čipovane i nečipovane, zadovoljno trljajući ruke i naslađujući se nad surovom činjenicom da mu je pošlo za (nevidljivom) rukom da da projektuje i stvori još jedno društvo više, baš po njegovom ukusu i njegovim merilima. Uostalom, reč je o istom onom surogat-društvu, koje su u Njegovo ime još davnih dana najavljivali njegovi do smrti odani spisateljski proroci i šegrti, gore pomenuti, Orvel, Haskli, Bžežinski...

Dakle, to bi ukratko, prema skromnom rezonovanju autora ovih redova, bili „idealna“ država, „idealan“ narod, „idealno“ društvo, „idealni“ ljudi i „idealno“ stanje svesti, morala i mentaliteta o kojima sanjari i na kojima neprestano i neumorno, već godinama, decenijama, pa možda i vekovima radi globalni Veliki Inkvizitor. Dabome, to bi bila ta „idealna“ slika budućeg „Vrlog novog sveta“ kojeg iz dana u dan očajnički prizivamo u zagrljaj proročkim rečima velikog Fjodora Mihajloviča Dostojevskog:
„Učini nas svojim robovima, samo nas nahrani!“
Priča se da je ovo omiljena rečenica današnjeg globalnog Velikog Inkvizitora, "Gazde vrlog novog sveta". Da li se još uvek pitate, zašto baš ona?
I da ponovim još jednom za sve one koji su nakon ovog teksta možda nešto i posumnjali: svaka sličnost sadržaja gore napisanog teksta sa nekim stvarnim državama, političarima, narodom ili ljudima je posve slučajna i nenamerna.
A sada, nazad na Farmu da se "naš" Inkvizitor ne bi ljutio, jer ako se naljuti...

[You must be registered and logged in to see this image.]


Već po drugi ili treći put patrijarh Srpski, gospodin Irinej, se javno izjašnjava u medijima kako bi voleo da se sretne s rimskim papom u Nišu, na proslavi 1700 godina donošenja Milanskog edikta, dokumenta koji je uveo versku toleranciju u Rimskom carstvu, zabranio progone hrišćana, te se smatra godinom početka slobodnog ispovedanja hrišćanske vere.

Ja, skromni putnik na stazi Svetlosti, učenik i proučavalac drevnih spisa i poštovalac etike i moralnosti date od Svetog Duha mom narodu da ide putem Istine, ne mogu više da ćutim i gledam laž, prevaru i propast u koju se gura svetlo Božije ime i svi mi koji u toj Svetlosti želimo da nađemo sopstveni spas.

Govoriću jezikom koji fariseji razumeju, kako ne bi bilo dileme šta im šaljem kao pouku, pre nego što bude kasno (po njih). Elem, reč je o Milanskom ediktu. To je za hrišćanstvo "važan" dokument, problem je samo u tome što "nije sačuvan." Nije sačuvan? U Rimskoj carevini je sačuvano hiljade dokumenata pre ovog i hiljade dokumenata posle ovog, ali najvažnijeg dokumenta za hrišćanstvo nema. Kako onda znamo šta je pisalo u njemu? Ko nam interpretira nepostojeći dokument, što je svojevrsni contradictio in adjecto, jer ako ga neko citira, on postoji, sem ako taj ne izmišlja.

Ono što se krije, ono što je podvala hrišćanskom svetu, jeste da je dve godine pre "Milanskog edikta", daklem 311. godine, rimski imperator Galerije (graditelj Felix Romuliane, Tračanin poreklom), u Nikomediji (današnji Izmir u Turskoj) izdao dekret o verskoj toleranciji! Tekst tog imperatorovog dekreta citira Laktancije, prepis je iz IV veka, tobože to je tekst koji su izdali Konstantin i njegov suvladar Licinije, inače šurak, obojica rodom iz Istočne Srbije, verovatno Tračani poreklom. Galerija niko ne spominje, verovatno zato što se nije čudesno preobrazio u hrišćanina kao Konstantin. Sada dolazimo do prvog velikog hrišćanskog čuda, zbog kog je Konstantin tako mio Hrišćanskoj crkvi, Zapadnoj i Istočnoj, jer je doživeo čudesno viđenje krsta na nebu uoči odlučujuće bitke koja će odlučiti ko će postati imperator Rima.
Daklem, Konstantin je video krst na nebu (a ne mač?) i čuo glas anđela koji mu je poručio: "U ovom znaku ćeš pobediti." Ne bih da ulazim u teške teološke rasprave da li anđeli govore, ali mi je zasmetao nastavak priče, naime da su Konstantinovi vojnici odmah u toku noći na štitovima napisali Hristov monogram, "HI" i "RO" i tako krenuli u pobedonosnu bitku. Do ovog trenutka priča, iako fantastična, sadrži u sebi zrno logike. Ali šta radi Konstantin posle pobede pri pobedonosnom dolasku u Rim?

Podiže slavoluk u znak zahvalnosti Bogu na darovanoj pobedi. Kom bogu? Svom bogu - Sol Invictusu, Nepobedivom Suncu! Čekaj, bre, pitam se ja naivno, zašto nije podigao slavoluk u znak zahvalnosti Isusu Hristosu? Ko mu se ukazao, pokazivao simbole, slao anđela - Sol Invictus? Nešto nije u redu u Konstantinovoj logici (glavi). Nije se čudesno preobrazio i postao hrišćanin? Čim je pobedio vratio se u paganstvo i obožavanje Sunčevog diska?

Ni hrišćanska crkva ne stoji dobro sa logikom (istinom). Prvo, nema dokaza da je Konstantin (i Licinije - zašto se u budućoj proslavi ne spominje Licinije, zato što je poražen i zato što je Srbin?) doneo "Milanski edikt" (naravno da nije, to je čista izmišljotina i kasnija interpolacija da bi Konstantin postao "svetac"), onda se lažno preobrazio i pobedio u znaku krsta (mača?), i izneverio taj krst i Isusa. Osećajući da je priča o preobražaju nategnuta i malo verovatna, hrišćanski teolozi su kasnije izneli stav da se Konstantin pokrstio na samrtnoj postelji i umro kao hrišćanin! Prihvatio je hrišćanstvo minut pre smrti? Kakvo bogohuljenje! Znači, u vreme Nikejskog sabora nije bio hrišćanin? Zašto ga je onda sazvao? Kako je usvojena filosofska doktrina hrišćanstva, Simvol vere, ako Konstantin nije bio hrišćanin? Ovde ne da je potrebna "logika", ovde je potreban zdrav razum!
Da ne očekujemo previše od tog Konstantina? Da mu ne pripisujemo olako dobra dela, koja inače nije počinio. Ko je on zaista bio? Zlikovac po karakteru i vladalačkom maniru sigurno jeste bio, što govore njegova dela. Između ostalog, likvidirao je i svog sina Krispa, a o šuraku Liciniju i njegovoj porodici da i ne govorimo. Potpuno nehrišćanski, potpuno nepreobraženo, bez kajanja i potpuno zlikovački. Kako je onda postao hrišćanski svetac?

U celu priču je uvučena i njegova majka Jelena, fanatični tragalac za mestom Isusovog raspeća. Tačnije rečeno, pre Nikejskog sabora, pre kodifikovanja hrišćanstva, Konstantinova mama zna šta će se desiti u budućnosti, zna za Golgotu, zna da će hrišćani u budućnosti pomahnitati za relikvijama (što će Rimska crkva hiljadu godina kasnije pretvoriti u veliki biznis), i zna snagu Časnog Krsta koji pronalazi na Golgoti i, sva radosna, nosi ga sinu Konstantinu, koji ga prima, sav radostan, iako još nije hrišćanin, postaće to tek na samrtnoj postelji, sećate se?

Kakvo bogohuljenje! Kakvo vređanje Isusa Hristosa i njegove žrtve! Ako je Konstantin bio (a nije mogao biti ništa drugo) lažni Mesija, ako je svojim zločinačkim, nemilosrdnim umom shvatio da će ga neki hrišćani, neka od "mnogobrojnih istočnih sekti", proglasiti za Mesiju, spasitelja čovečanstva, proglasiti time za "kralja" na zemlji (možda je umislio da je reinkarnacija tog nekog Isusa), da će to ojačati njegov presto i vladavinu Rimom, pa onda je opravdano dati im "sitnu privilegiju", pravo na postojanje. I to je bilo samo to, trgovinski sporazum.
Onda su na istorijsku scenu stupili novi fariseji, da celu priču upakuju ne u odbojnu priču bez logike (i morala) već u bajku za običan narod koji želi da veruje u spasenje. Farisejima ništa nije bilo sveto, kad su mogli da razapnu Isusa, što ne bi mogli da prodaju i maglu par milenijuma, kad je to tako isplativo? Šta narod zna, šta narodu znače simboli Svevidećeg oka u savremenim hrišćanskim hramovima, na freskama i mozaicima, šta priprostom puku znače osmokraka zvezda (sem Isusa to je simbol i boginje Izide), hermetički i kabalistički simboli ukrštenih trouglova poznatih kao Solomonov pečat? Šta prostom i zaglupljenom hrišćaninu znače stubovi levo i desno od ulaznih vrata u crkvu? Da li je to slučajnost, arhitektonska nužnost ili su to Jakin i Boas? Ili su to rogovi Beliala, kad štrče iznad kupole crkve i nadvisuju je? Ili su se moderni fariseji toliko osilili i uzoholili da će biti upravo onakvi kako ih je Isus opisao?

Moderno ekumensko farisejstvo, bogohulni greh i nepodopština su se zacarili u hrišćanstvu. Opačine svake vrste, smrtni gresi, grešni episkopi, patrijarsi i pape, sve se to danas pojavilo pred očima verujućih ljudi da im pokažu da su uvek "Konstantini" bili ti koji su gnječili i mesili veru i pretvarali je u ono što je njen današnji najniži oblik - preduzeće za obmanu i laž.

Judinim poljupcima proslaviće nepostojeći edikt lažnog Mesije i ponovo varati svet da spasenje postoji samo u njihovoj verziji i da ga nema bez njihovog posredovanja. Jadan li si, svete!

[You must be registered and logged in to see this image.]


Vanja J. Vučenović: BILDERBERG 2010: KRAH EVRA – KORAK KA UVOĐENJU JEDNE GLOBALNE VALUTE ILI VLADE ?


Razloge za okupljanje značajnih finansijskih i političkih figura Španije na ovogodišnjoj konferenciji Bilderberg grupe koja se ovog puta, od 2 do 6. juna, održava u jednom od očiju javnosti poslovično "zamaskiranom" mestu nadomak Barselone, potencijalno bi trebalo tražiti u, kako navode pojedini dobro obavešteni izvori bliski ovoj grupi, veoma izraženoj zabrinutosti bilderbergovaca za potpuno neizvesnu budućnost, pa čak i za - kako su to u svim ovim godinama proročki najavljivali pojedini istaknuti finansijski i ekonomski stručnjaci - mogući krah evra.

Nakon dužeg vremena, velikih i praktično krvavih napora različitih istraživača delovanja Bilderberg grupe koji su tokom svih ovih godina pokušavali da na svaki mogući način dođu do informacija o sadržini tema koje će se raspravljati iza zatvorenih vrata ove polutajne organizacije globalne elite, možda po prvi put da su i neki mejnstrim, uticajni svetski mediji probili dugogodišnji neugodni zid tišine kada je u pitanju rad misterioznog Bilderberga. Tako ovih dana, londonski Tajms (The Times), koji, nesumnjivo, uz Njujork tajms (The New York Times)i Vašington post (The Washington Post) predstavlja najuticajniju novinsku kuću, izlazi u javnost sa pomalo provokativnim naslovom u jednom od svojih izdanja, “Tajnoviti Klub Bilderberg spreman za proteste”.
Ove godine, a što je, inače, bilo potpuno nezamislivo za politiku korporativnih medijskih kuća na Zapadu svih proteklih godina, pa možda i decenija (pošto po mišljenju mnogih presudan uticaj na politiku istih ima upravo Bilderberg grupa), Tajms čak prenosi informaciju jednog od uticajnih učesnika ovogodišnjeg skupa bilderbergovaca u Španiji. Takav potez se čini u najmanju ruku neverovatnim, ukoliko se u vidu ima činjenica da su upravo ovi vodeći medijski magnati tokom svih ovih godina negirali postojanje Bilderberg grupe i eventualnog uticaja iste na društveno-ekonomski novi poredak sveta. Baš zato, ni u kom slučaju nije neosnovana upitanost, da li i ovo senzacionalističko “otvaranje” prema javnosti nije, u stvari, ništa drugo do strogo dozirano i usmeravano “bacanje mrvica sa zelenog stola Bilderberga” svetskoj javnosti a upravo po nalogu ovog konspirativnog kluba.
Prema izveštaju koji je objavio pomenuti londonski magazin, uz poslovično prisustvo “velikog oca” Bilderberga, Dejvida Rokfelera, i svih ostalih “stalnih zvanica” ovo društvo verovatno najuticajnih “globalnih ekonomskih menadžera tehnotronske ere”, ove godine biće “bogatije” i za prisustvo španskog premijera Hose Luis Rodrigez Zapatera (koji bi trebalo da otvori ovogodišnje bilderberško zasedanje), ministra inostranih poslova Španije Migela Anhela Moratinosa i Pedra Solbesa, nekadašnjeg španskog ministra ekonomije.
Potencijalno glavna tema ovogodišnjeg “španskog” sastanka Bilderberga biće – prema iskazu gore pomenutog izvora – ono što poslednjih meseci zaokuplja najveću pažnju evropskog javnog mnjenja, “Budućnost evra - svet posle evra”.
Nesumnjivo je da će trojica pomenutih španskih zvaničnika na ovom značajnom skupu obavestiti svoje globalne “Bilderberg gospodare” o tome koliko je izvesna mogućnost da i ekonomiju Španije u skorijoj budućnosti zadesi po mnogim svojim aspektima enigmatični “grčki scenario”, a koji će, ukoliko se ponovi i u ovoj zemlji vrlo verovatno značiti da je evropskoj valuti bespovratno “odzvonilo”. Dakle, to će sasvim izvesno označiti “smrt” evra kao valute.
Ipak, da cela priča o tobožnjoj zabrinutosti globalne elite za sudbinu evra nije baš toliko iskrena kako nam se pokušava svih ovih dana predstaviti putem raznoraznih sredstava informisanja, ali i da nisu toliko neosnovani ni pojedini navodi prema kojima čitav scenario sa kolapsom evropske valute i nije ništa drugo do dobro izdirigovani, kontrolisani i usmeravni preludijum za neko potencijalno “iznuđeno” uvođenje jedne potpuno nove, globalne valute, iz čega bi na kraju krajeva, globalna (bilderberška) elita po ko zna koji put do sada ponovo izvukla veliku finansijsku korist i benefit, svedoči i govor izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda i vernog šegrta Bilderberga, Dominika Strosa Kana , na jednom nedavno održanom skupu globalne elite u Cirihu.
Dominik je tom prilikom , eto baš slučajno, ukazao na nasušnu potrebu za uvođenjem jedne nove globalne valute podržane od strane nove centralne banke koja bi se pojavila kao “globalni zajmodavac” i tobože poslednje utočište posrnulim svetskim ekonomijama. Navodeći kako je “u krizi prilika i šansa ”, direktor MMF-a je još naglasio “da bi globalisti trebalo da iskoriste trenutni finansijski haos koji bi primorao svet da prihvati novu globalnu valutu štampanu od strane globalne centralne banke”.
Sve mi ovo, baš zato, i isuviše miriše (da ne kažem smrdi!) na jedan od poslednjih paklenih koraka globalističke zakulise na njenom putu ka potpunoj, sveobuhvatnoj centralizaciji planetarne finansijske vlasti, koja je, prema mišljenju mnogih eminentnih ekonomskih stručnjaka, prvo izazvala globalni finansijski haos (nered), da bi potom “posrnulom svetu” ponudila “sveta mesijanska” rešenja. I sve to, naravno, u krajnjoj nameri da se državama i nacijama nametne kao jedini globalni finansijski, politički, a potom i kao svaki drugi suveren. Malo je verovatno da se ne sećate one istorijske, otrežnjujuće izjave Dejvida Rokfelera: „Mi smo na domaku globalne promene. Sve što nam treba je jedna prava i velika kriza i nacije će prihvatiti Novi Svetski Poredak“.
Zato vas pitam: ne obestinjuju li nam se upravo sada sve te reči “velikog” Dejva ili, bolje rečeno, šta još treba da (nam) se dogodi da bismo konačno “progledali” i počeli ozbiljno shvatati reči koje danas doživljavaju i svoje puno ostvarenje?
Zato smatram da je sve ovo, pametnome, i više nego dovoljno.
I na samom kraju, zaključiću ovu posve “bezazlenu” priču navođenjem još nekoliko, čini mi se, bitnih momenata vezanih za Španiju, državu domaćina ovogodišnjeg okupljanja bilderbergovaca.
Naime, ne znam da li vam je poznato da je ekonomija Španije pogođena ne samo posledicama svetske ekonomske krize već i, po mišljenju mnogih nezavisnih ekonomskih stručnjaka, katastrofalnim posledicama napora španskih vlasti da implementiraju tzv. “zelenu ekonomiju” koja predstavlja deo onoga što šef Evropske komisije i veliki miljenik Bilderberga, Žoze Manuel Barozo, označava “postidustrijskom revolucijom”. Tako se u nedavno “procurelom” internom dokumentu Zapaterove administracije navodi kako su inicijative “zelene ekonomije” doživele finansijsku katastrofu. U ovom izveštaju se nedvosmisleno ukazuje na to da je realna stopa gubitka posla kao posledica politike “zelene ekonomije” mnogo veća od 2,2 (izgubljena) radna mesta za jedno dobijeno “zeleno” radno mesto, a da je stopa nezaposlenosti mnogo veća od 18 procenata, kako je to zvanično predstavljenih španskoj javnosti. Zbog svega gore navedenog ovaj dokument poziva na hitno napuštanje “zelene ekonomije” ukoliko zemlja nastoji da se spasi od izvesne ekonomske katastrofe.
Međutim, pitanje svih pitanja je: Da li bilderberzi baš toliko iskreno “navijaju” za stabilnu špansku privredu, i koliko im sve to istinski odgovara? I da li je Španija još samo jedna žrtva u ostvarenju mračnog iluminatskog sna o “društvu nultog postindustrijskog rasta”, u kome će “nacionalna industrija” biti u celosti zamenjena “globalnom industrijom multinacionalnog korporativnog kapitala” i njoj potčinjenim globalnim robovskim društvom, ostaje nam, za sada, samo da naslućujemo.
Zbog svega navedenog, ostaje i dalje ozbiljna sumnja i upitanost da su globalni finansijski nered i “evro-kolaps” dirigovani tako da bi se kao jedino “logično” rešenje nametnulo formiranje neke nove “banke sveta” koja će biti korišćena za dalju i još strožiju centralizaciju globalne finansijske moći i potpuno preuzimanje vlasti nad postojećim nacionalnim ekonomijama. S tim u vezi, nije zgoreg da se pomene da su u Vašington postu u aprilu izneti potencijalni planovi da se MMF pretvori u “Ujedinjene Nacije za globalnu ekonomiju”, uz davanje istom neograničenih ovlašćenja da nastupa kao “globalni bankar koji vlada i bogatima i siromašnima”. Da li je upravo to krajnji cilj i glavni motiv “povlačenja obarača” svetske finansijske krize?
I zato, Špancima preostaje samo da se nadaju da ovogodišnji dolazak bilderbergovca u Španiju neće imati isti domašaj i odjek kao prošlogodišnji sastanak Bilderberg grupe koji je, prisećanja radi, održan u Atini, a posle koga je nedugo zatim Grčka doživela potpuni bankrot i suočavanje sa neredima na ulicama gotovo svih većih grčkih gradova.
Možda je baš to buduća slika i prilika “idealnog sveta permanentnog globalnog haosa i nereda” o kome sanja Bilderberg grupa.

Kao što sam već naveo, Špancima za sada preostaje samo da se nadaju da će ih zaobići grčki, tačnije “španski scenario”… I sanjaju, naravno… Jer kada Bilderberg ode...

Vanja J. Vučenović: KRISTINA AGILERA I OSTALE LUTKE PAKLA (deo prvi)


"Jer će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane" (Mat. 24,24.)


Potpuno sam uveren, vama se obraćam “dušebrižni” srpski roditelji, da velika većina vas svake bogovetne noći sanja isti san: da vaše voljeno dete jednog dana postane neka nova Kristina Agilera, Lejdi Gaga, Britni Spirs ili Louise Veronica Ciccone, svetu poznatija kao Madona. Mogao bih da se opkladim u šta god želite (što inače ne radim) da biste i obe ruke i glavu u vatru bez dvoumljenja stavili, samo kada bi vam neko obećao da će vaše mile ćerke dosegnuti najviše „vrhove“ planetarnog iluminatsko-luciferijanskog (čitaj đavoljevog) šou biznisa na kojima se danas nalaze pomenute „dame“. A sada budite iskreni prema meni, ali prevashodno prema sebi, jer je to mnogo važnije, pa priznajte i recite, da li grešim? I da li ste zapravo svesni kakvu to sreću želite za svoju decu. Smatrate li možda da gurajući sopstveno dete na otvorena vrata pakla prividne raskoši i glamura obezbeđujete detetu bilo kakvu sreću? Pitate se sada verovatno o kakvom to paklu pričam. Pa o paklu predstavljenom kao vrh globalne muzičke industrije, a čije su promoterke pevačice Kristina Agilera, Lejdi Gaga, Britni Spirs i ostale pali anđeli sveta šou biznisa.
Zato ću ovaj prvi skromni tekst u nizu svih narednih koje planiram da napišem o ovoj veoma važnoj temi, posvetiti upravo rasvetljavanju mračne uloge jednog od glasnika pakla, robinje zloglasnog programa kontrole uma Monarh, vama poznatije pod imenom Kristina Agilera.
Kristina Agilera, marioneta Iluminata
Da nesvakidašnji „talenat“ danas super popularne američke pevačice Kristine Agilere nije presudno uticao njen uspeh planetarnih razmera govori i malo poznata činjenica, da je Kristina još od malih nogu bila uključena u mračni projekat iluminatske kompanije „Dizni“(„Disney“, inače specijalizovane za regrutovanje „nadarene“ dece) pod nazivom „Miki Maus Klub“( „Mickey Mouse Club“) s ciljem programiranja u seksipilnu i provokativnu zvezdu koja će, kada dođe vreme za to, svojim pesmama, crnomagijskom simbolikom i pozadinom svojim spotova, širenjem kulture bluda i nemorala najgore vrste „neprimetno“ zavoditi mase obožavalaca i njihove duše prevoditi na tamnu stranu. I sve to, pogodićete, za račun Iluminatskih „bogova“ i njihove bolesne i zaposednute duše i psihe, koji danas, kada je kucnuo čas vešto iz senke (zlo)upotrebljavaju Agileru kao svoga palog anđela glasonošu, sa osnovne zadatkom da pripremi svet za prihvatanje nove i , prema njihovim projekcijama, jedine prave luciferijanske religije budućnosti.

[img][You must be registered and logged in to see this link.]
img]

[img][You must be registered and logged in to see this link.]
img]

Pored Agilere, kursisti (tj. deca robovi) pomenutog zloglasnog „Miki Maus Kluba“ bili su, između ostalih, i Džastin Randal Timberlejk, nekadašnji proslavljeni vokal grupe N Sync (eN Sink), a danas glumac i solo pevač i sve drugo šta iluminatskim gazdama zatreba, i još jedna super popularna američka pevačica, nekadašnja tinejdž-zvezda Britni Spirs, čiji je iluminatski program kontrole uma, uzgred budi rečeno, pucao nekoliko puta, posle čega se Britni u potpunom psihičkom i duhovnom beznađu i rastrojstvu jedno vreme šišala skroz naćelavo, proživljavala teške „ljubavne brodolome“, pa čak je pre par godina nekoliko puta bila na korak od samoubistva. Naravno, takva vam je kleta sudbina robova, tj. novih idola novog svetskog poretka kojima se klanja velika većina ovog zalutalog stada zvanog čovečanstvo. Svedoci ste kakvu je samo zlu sudbinu doživeo tragično nastradali Majkl Džekson, takođe rob Iluminata, a kome se pre izvesnog vremena posvetili seriju tekstova u okviru Srpske analitike.
Upotrebljivi su do jednom, dakle, samo dok ispunjavaju mračnu svrhu zbog koje su "stvoreni" i programirani. Jer da se ne lažemo, nikada od svih tih prosečnih pevaljki ništa veliko ne bi postalo, da se u njihove karijere nije umešala upravo ta đavoljeva nevidljiva ruka koju sada proslavljaju svojim pesmama, spotovima, i ostalom luciferijanskom scenografijom.
Programirana prostitutka pakla
Isti slučaj je i sa Kristinom. Naravno da se Kristina Agilera nije pojavila tek tako, preko noći i niotkuda (kako se to javnosti uglavnom predstavlja), sa nekog „levog“ kastinga za američke „zvezde granda“ na kome se, eto, izborila za svoje mesto pod američkim estradnim suncem. Besmislice. Ili da je do uspeha došla isključivo sopstvenim trudom ili napornim radom. Naprotiv, reč je o ozbiljnom, dugogodišnjem projektu „Agilera“ gde ništa nije prepušteno slučaju, a u koji je ova nesrećna devojka najverovatnije nevoljno uključena od svog ranog detinjstva. Radi se o projektu u koji je uloženo mnogo truda, novca, i na stotine časova različitih manupulativnih tehnika Monarh kontrole uma.
Sve je to bilo potrebno zajedno spojiti, uklopiti i lepo spakovati da bi Kristina danas postala muzičkom udarnom pesnicom i jednim od idola ovog vladajućeg luciferijanskog kulta novog poretka sveta. Tako je stvoreno još jedno postmoderno „zlatno tele“ iluminizma kome se danas klanjaju na stotine miliona duhovno obezglavljenih fanova širom sveta.
Počeci pevačke karijere Kristine Agilere vezuju se za 1999. godinu i njen album prvenac pod nazivom „Kristina Agilera“, kada se američkoj javnosti predstavila sa svojim nevinim „tinejdž stajlingom“. Potpuno je jasno je da su na samim počecima Kristinu morali da upakuju kao vuka u jagnjeću kožu, znajući da će samo na taj način, kao „dobra devojka iz kraja“ najlakše zadobiti poverenje i naklonost masa, pre svega poslovično lakovernih američkih građana, inače bezličnih konzumenata i „žderača“ svakojakog muzičkog i uopšte medijskog smeća. Pokazalo se da su Iluminati tačno znali najbolji način da svetu podvale još jedno kukavičje jaje u nizu. U tome su neprikosnoveni Majstori, mora im se priznati, bez obzira na to šta mi intimno mislili o njima. Međutim, nije trebalo dugo da bi Kristina pokazala svoje pravo lice, lik i naličje zveri koju danas manje ili više neskriveno promoviše u svim svojim pesmama i spotovima. Da počne da odigrava ulogu đavolovog šegrta i promotera luciferijanskog kulta, koju su joj njene iluminatske gazde dodelile.
Da bi transformacija bila celovita, da bi proces „inicijacije“ u svojevrsnog palog anđela bio potpun Agilera je nedavno uzela (tačnije, dodeljeno joj je, jer ono o malo čemu odlučuje) i novo umetničko ime „Xtina“, čime je i simbolično trebalo svetu da se prikaže kako se s gađenjem odriče Hrista i svega što bi moglo da je podseća na Boga (izostavljanjem onog „Christ“ u imenu). Koliko li je sve to jadno. Da li su to idoli kojima se klanjate, da li je to svet i sreća koje želite svojoj deci? Da li im diskove takvih demona podnebesja kupujete?
Gotovo čitav opus (video spotovi, fotografije) ove američke "prostitutke pakla" preplavljeni su iluminatskom, crnomagijskom i luciferijanskom simbolikom. Svevideće oko, zaštitni znak Iluminata (oko njihovog Lucifera), pentagrami, krv, scene bluda i razvrata, prikazi skrnavljenja svetinja i hule na Duha Svetoga nezaobilazni su deo ikonografije koju promoviše i ritualno proslavlja Kristina Xtina Agilera
Naravno da je u celoj ovoj prethodnoj priči Agilera ponajmanje bitna. Ona je ništa drugo do marioneta koja je programirana da bezuslovno sprovodi mračne zamisli Iluminata, a u cilju pripremanja čovečanstva za, kao što sam već naveo, novu luciferijansku religiju sveta.
Zato, ukoliko se divite ili oponašate Xtinu, pevate njene pesme ili balite na njene spotove, vi i vaša deca (ne)svesno pristajete da budete deo tamne strane, saučesnici u permanentnom ubijanju Boga, što je, uostalom, bila i glavna zamisao, ideja vodilja mračnih iluminiziranih vladara planete.


Sve je dozvoljeno, ali sve ne koristi.

Vanja J. Vučenović: SRBIJA U PARADI VELIKOG BRATA



"Uskoro će biti moguće ostvariti skoro potpunu kontrolu nad svakim građaninom i otvarati dosijea, koja će sadržati i najličnije detalje o zdravlju i ponašanju svakog građanina. Ovi dosijei će stajati na raspolaganju vlastima. Vlast će prelaziti u ruke onih koji budu kontrolisali informacije. Postojeće institucije biće dopunjene institucijama za upravljanje pretkriznim situacijama, čiji će zadatak biti da unapred indentifikuju moguće društvene krize i razviju programe koji će se sa njima suočiti."

Zbignjev Bžežinski


Srbija i dan danas, i pored negativne ocene zbog nedovoljno dobre saradnje sa „pravdoljubivim“ Haškim tribunalom, kao i zbog nezaustavljivog jačanja „retrogradnih i mračnih“ političkih snaga, pokazuje visoku svest o „neminovnostima“ uključenja u „vrle“ globalne postdemokratske integracije „civilizovanog“ sveta. „Parada ponosa“ koja je, ako ništa drugo, imala za cilj da kao probni balon probije sve one psihološko-tradicionalne stege i okove kojima je već vekovima utamničen „zaostali“ srpski čovek ( a u čemu je dobrano i uspela), jedan je od nedvosmislenih pokazatelja rasta, kažu neki, dosta zaostale svesti u Srba(lja). Da „eksperiment parada“ nije onaj dovoljan element za rastakanje ionako problematičnog nacionalnog, verskog, kulturnog i svakog drugog identiteta ovog naroda, pokazuje i nastavak ubrizgavanja još jedne doze rijaliti šoua „Veliki brat“ kroz ekrane tv prijemnika diljem Srbije. Naravno, ovaj postmoderni šou koji već nekoliko godina zaokuplja pažnju velikog dela (od raznovrsnog „trash“-a) zavisnog srpskog gledališta ima i one svoje „skrivene“ globalne ciljeve i projekcije. Ali o njima nešto više u nastavku ovog teksta, naravno, za sve one koji „umeju da čitaju“...


Dakle, građani Srbije i - ako još uvek smem da kažem - srpski narod, će i ove godine biti „bogatiji“ za jedan napredni “kulturno-obrazovni“ program koji, u svakom pogledu, nudi „Veliki brat“. Brat će i u ovim jesenjim danima našem gledaocu proročki predstaviti viziju nadolazećeg „vrlog sveta“ budućnosti (Haksli), i to naravno u njegovoj potpunoj fizičkoj i duhovnoj „golotinji“. Celokupna sudbina i vizija budućeg sveta u „Big bradr“ serijalu je, mora se priznati, vešto transponovana sa globalnog nivoa u enterijer jedne skladno uređene i nadasve simpatične „šarene“ kuće. I da odmah udarim u suštinu stvari. Kroz ovu „test-kuću“, mehanizmi planetarne političko - ekonomske, pa i kulturološke kontrole masa, biće simbolički predstavljeni na mikronivou. I naposletku, testirani i isprobani na pojedincu, kako neki autori ističu, „budućem građaninu sveta“. Naravno, predstavljeni za sve one koji imaju oči da vide. Doduše, mnogima oči ne služe da bi „videli“, ali i za to treba imati razumevanja...
Da konačno krenem sa pričom i pokušam da ukažem na neke, prema mom skromnom mišljenju, bitne aspekte ovog, u mnogo čemu, zagonetnog fenomena zvanog "Veliki brat".
Veliki brat predstavlja, kako brojni autori ističu, svojevrsnu konkretizaciju i minijaturizaciju dosta širih socioloških procesa, koji se izvesno već odavno razvijaju na globalnoj sceni. Nastanak i pojava pomenutog rijalitija nije prosto i samo izolovana kreacija ili pak još jedno „bizarno čedo“ velikih i sve uticajnijih medijskih konglomerata. Ova vrsta, na prvi pogled, „naivne i benigne zabave“ za jedne, i “skandalozne razgolićene amoralnosti” za druge, može se posmatrati kao logični odraz i sled „plodova“ globalizacije , vrtoglavog naučno-tehnološkog napretka kao i sve očiglednije (zlo)upotrebe istog. Ali naposletku i kao predstava o samom čoveku koji je neodvojiv deo i centralna figura tog i takvog progresa i „procesa“. A sve to zarad projekcije i testiranja neke nove verzije poželjnog planetarnog „ambijenta“!

O ČEMU JE ZAPRAVO REČ?

Koncepcija svevidećeg i svudaprisutnog "Velikog brata" zasnovana je na suživotu nekolicine „izabranih“ takmičara u jednoj (strogo kontrolisanoj) kući u dužem vremenskom periodu. Svaki takmičar, putem kamera koje su postavljene praktično u svakom uglu kuće, izlaže i najsitniji deo svoje intime i privatnosti na uvid i „ekspertizu“ višemilionskom tv auditorijumu. Isti taj auditorijum postavlja se u ulogu presuditelja i svake nedelje glasanjem nominira, pa potom nemilosrdno „izbacuje“ po jednog „nezadovoljavajućeg“ takmičara iz igre, odnosno kuće. Dakle, procedura je surova i demokratska. I ovde, bar naizgled važi ona : Vox populi, vox dei! Samo poslednji takmičar koji preživi sve psihološke torture i zamke “ Velikog brata ”, odnosno sve eliminacije , degradacije i poniženja ostalih ukućana, pored neke „virtuelne“ slave dobija i novčanu nagradu od stotinu hiljada evra. „Najbolji“ pobeđuje , ili „može biti samo jedan“ - stari je moto „hajlendera”, ali i velikog dela tržišno orijentisane mitologije postmodernog doba.
U tom smislu, novac je glavni i pokretački motiv za svakog takmičara da učestvuje, „preživi“ i na kraju ostane sam u kući. Na ovu činjenicu kao ključnu ukazuju brojni kulturolozi, poput Zorice Tomić koja ističe da i pomenuti rijaliti šou postoji isključivo zbog novca, te da za novac učesnici (takmičari) svoju privatnost i slobodu nude na uvid svima. Jednom rečju, ukućani, bez ikakvih predrasuda i tabua, pristaju – a da verovatno dovoljno nisu ni svesni – na fenomen postmoderne „medijske prostitucije“ privatnosti i intime putem neprestanog nadgledanja i kontrole neke više volje. Prostitucije u kojoj nije (zlo)upotrebljen, kako je već to uobičajeno, samo fizički element bića takmičara – žrtava „Velikog brata“, već ono što je mnogo važnije, ali i opasnije – njihov psihološko-moralni deo egzistencije.
Podsticanje i podražavanje najnižih instikata, a potom njihova kontrola i usmeravanje neodvojivi su elementi ovog medijskog spektakla. Stoga, na različite načine „provociraju“ želju za zadovoljenjem najnižih potreba u moralno-egzistencijalnom smislu, zatim obeležiti i analizirati istu, da bi se kasnije moglo lakše manipulisati njome, a sve zarad postizanja poželjnog i zacrtanog cilja. Podsticanje gladi za novcem i virtuelnom slavom , kao najvažnijim ciljevima pomenutog šoua, otupljuje svaki racio u postupcima takmičara i onemogućava sagledavanje njihove ponižavajuće uloge u čitavom medijskom projektu. Ukućani, zaslepljeni isključivo lukrativnom dimenzijom svog „života“ (novac, prolazna slava), ustupaju svoju slobodu i sudbinu u „ruke drugih“ i nesvesno postaju obični statisti u složenoj medijsko-manipulativnoj predstavi, čiji je scenario svima, osim tamo nekom „nadređenom Bratu“, nepoznat i nedokučiv. Sloboda se žrtvuje zarad pet minuta sumnjive slave ili zbog primamljivih sto hiljada evra, koje u „tranzicionoj Srbiji“ predstavljaju danas pravo bogatstvo. Bogatstvo za koje se vredi boriti svim raspoloživim sredstvima, što je i cilj ovog ultraliberalnog ili socijaldarvinističkog rijalitija.

VELIKI BRAT LIVE

Da svi mi, možda, već živimo “ Velikog brata“ a da te činjenice nismo ni svesni, ili je pak ne želimo shvatiti, govore neke tendencije i pojave koji su već poduže prisutne na planetarnom nivou. Tako je, sada već davnog, 14. maja 1994. godine „Los Anđeles tajms“ objavio pomalo zabrinjavajuću vest, prema kojoj se građani u SAD prate od jutra do večeri. U pomenutoj vesti navodi se da su na autoputevima postavljeni sistemi kamera koji svuda prate kretanje vozila; da kamere beleže dolazak radnika na posao; na radnom mestu se putem odgovarajućeg video - nadzora prati i analizira rad i ponašanje zaposlenih; za vreme ručka kreditna kartica prenosi podatke kompjuteru o računu i restoranu koji je posećen; pri povratku kući kamere ponovo prate radnika. Ako je to bilo pre jedne decenije, možemo se samo pitati koliki je sada stepen kontrole i nadzora kretanja i komunikacija građana. Mobilnim telefoni su postali pravi lokatori, tako da „onaj kome je potrebno“ uvek može da zna gde se nalazite. A svi mi imamo bar po jedan mobilni telefon, zar ne?


Značajno je pomenuti i izveštaj Međunarodne organizacije rada (MOR) iz devedesetih u kojem se napominje da se čak 80% zaposlenih u SAD neprestano prati. Već je „Politika“ u julu 1996. pisala o mogućem sporazumu između jedne beogradske firme i poznate korporacije “Heksnet” o uvođenju novog sistema kompjuterskog nadziranja u Srbiji. No, sporazum sa “Motorolom” o uvođenju elektronskih ličnih kartica sa smart tehnologijom pokrenut je usvajanjem novog zakona o ličnim kartama. Mali broj ljudi zna da se ovim i sličnim tehnologijama mogu pratiti njihova kretanja, snimati komunikacije (telefon, internet), a u perspektivi će biti moguće kontrolisati pojedince kao i u “Velikom bratu”.
Iz tog razloga, rijaliti „Veliki brat“ ne može a da ostane nezapažen kao fenomen velikog simboličkog značaja. Da li je njegov ponovni „silazak među Srbe“ izraz naše napredne svesti u nezadrživom nastojanju i stremljenju ka blagodetima modernog sveta, ili pak model po kome će se dešavati i stvaranje realne tehno-totalitarne utopije? Da li su sadržaj i pravila ovog rijalitija strogo rezervisani za njegove učesnike, ili i svi mi „izvan toga“, hteli–ne hteli, imamo neku svoju rolu koju moramo ili ćemo morati pravilno odigrati? Jedno je sigurno: Kafkin junak, Jozef K. biće zapamćen kao neko ko do kraja Procesa nije pokušao (ili uspeo) da pruži otpor pravilima nekog nametnutog Brata. Da li ćemo i mi, Srbi - u stvari možda je politički korektnije reći -“građani sveta”, slediti Jozefa K. i fatalistički čekati neminovan završetak rijaliti šoua koji dolazi na kraju “kraja istorije”?
Dakle, čitava „parada“ se, ipak, nastavlja u Srbiji, u ovom ili onom obliku. A Veliki brat je tu da nam osmišljava, priprema i organizuje „parade“, ove ili one vrste. Razmislimo o tome.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vanja J. Vučenović: "MONARH" PRESUDIO KRALJU




"I'm Starting With The Man In
The Mirror
I'm Asking Him To Change
His Ways
And No Message Could Have
Been Any Clearer
If You Wanna Make The World
A Better Place..."



Ako su još do juče i postojale neke nedoumice vezane za misterioznu smrt kralja popa, Majkla Džeksona, danas su sve sumnje i definitivno odgnane. Ne, više se ne može govoriti o samoubistvu, iako je uistinu bilo (ne)ozbiljnih medijskih pokušaja da se svetska javnost u prvim informacijama o tragičnom kraju „Petra Pana“ vešto spinuje u tom pravcu. Pošto je s jedne strane „izgrađen“ u večno mladog „čarobnog frulaša“ sumnjivih moralnih nazora, svojevrsnog „sveca“ postmoderne kojem će se klanjati deca budućnosti u nadolazećem „svetu Nedođije“, a s druge strane zaradio dovoljno da bi zadovoljio finansijske apetite onih koji, u stvari, stoje iza eksperimenta „Džekson“, pomenuti „veliki majstori iza zavese“ su jednom zavek rekli - dosta - i pritisnuli dugme „delete“. Majkl je tako jednostavno izbrisan kao broj. Brutalno skinut sa pokretne trake za štancovanje „super heroja“ globalizma. Jer, ne zaboravimo da u „vrlom novom svetu“ sve ima svoj rok trajanja i svoju svrhu. Tako i „eksperiment Džekson“.




Ipak, da bismo pravilno razumeli šta se usitinu krije iza naprasne i zagonetne smrti „večno mladog“ Majkla, morali bismo se vratiti u prošlost, na same početke njegove, mora se priznati, blistave muzičke karijere. Naravno, jedno je uspeh na planu muzike koji se ne može sporiti kod Džeksona, a nešto sasvim drugo cena koju je lično morao da plati za taj prolazni bljesak zemaljske slave. U tu cenu se ugradio još Neko, a radi ostvarenja jednog višeg „paklenog plana“.

Kako je i zašto Majkl postao deo mind control programa, o kome je u svojoj izuzetno zapaženoj kolumni na ovom sajtu pisao kolega Milan Vidojević? Kako je, u stvari, sve počelo?

Da krenemo od Majklovih ranih početka.

Malo je poznata činjenica da je na Majklov muzički put presudno uticao njegov u mnogo čemu problematičan otac, Džo Džekson. Prema pojedinim izvorima iz zanimljive biografije Džeksonovih, upravo je Džo sredinom šezdesetih stvorio muzičku grupu Džekson 5 ( Jackson 5), koju su pored Majkla ( kao „najveće očeve uzdanice“) činila i njegova braća Džeki, Tito, Džermejn, Marlon. Bolesno ambiciozan, otac je nastojao da napravi veliki novac od muzičkog angažovanja svojih sinova. Nemilosrdno je postupao sa njima, a metode putem kojih ih je „disciplinovao“ bile su, najblaže rečeno, zastrašujuće. Deca su podvrgavana raznovrsnim „psiho-tretmanima“, a tokom odrastanja, nije im čak dozvoljavao ni da se druže sa svojim vršnjacima. Džo je svesno - možda sam, ali kako će dalji tekst pokazati, pre pod uticajem nekih drugih „aktera - pravio za dečake poseban autističan svet, u kome oni prirodno nisu ni mogla doseći optimalan nivo psihofizičkog razvoja. Dečaci, u stvari, i nisu imali pravo detinjstvo, pa stoga i ne čudi činjenica da Majkl u suštini nikada i nije odrastao, već je tokom celog svog života u ponašanju ostao dete zatočeno u nekom svom sopstvnom svetu. To je način na koji reaguju žrtve mind control programa baziranog na traumama; oni naprosto ostaju zaustavljeni, zarobljeni u vremenu u kome su preživljavali traume i psihička zlostavljanja. U Majklovom slučaju, to je rano dečačko doba. Onda postaje potpuno jasno zašto se Majkl tokom celog života identifikovao sa večno mladim, čistim i nevinim Petrom Panom, i zašto nikada nije želeo da odraste, da izađe iz svoje bajke u koju je, pokazalo se, protiv svoje volje ubačen. Naravno, „nekome na vrhu“ je bio potreban upravo takav Majkl.



Kada je shvatio da od svih sinova upravo u mladom Majklu leži najveći muzički talenat i potencijal, otac (izvesnije "neko" preko oca) je upravo njega targetirao za najjače i najekstremnije traumatske „tretmane“. Oni koji su znali za pomenute „tretmane“, objašnjavali su postupanje Džoa činjenicom da je bio pohlepan čovek, izuzetno lakom na novac a da je baš u Majklu video potencijalnu „zlatnu koku“ koja bi ga mogla učiniti bogatim preko noći. Opet, neki drugi su smatrali da je to bio jedini način ( tj. što podrazumeva mučenje po cenu slave) da se jedna prosečna crnačka porodica izbavi iz teških uslova života u Americi 60-ih godina.

I zaista, obe navedene teorije bi mogle lako da „piju vodu“, ukoliko bismo zanemarili jednu bitnu stvar, a tiče se činjenice da je tehnika traumatskih šokova kojima su bili podvrgavani dečaci, a pre svega Majkl do te mere bila sofisticirana da jednostavno nije bilo moguće da se, eto, tek tako intuitivno tata Džo bude upoznat sa njom. Ili, pak, da samouk, samostalnim proučavanjem dođe do saznanja o tako usavršenim metodama psihičkog zlostavljanja. Dakle, naprosto, to je nemoguća misija. Poznato je da ključ tih i takvih tajni drže samo „odabrani“.



Onda se nameće pitanje, gde je Džeksonov otac sve to mogao da nauči? Pa, jednostavno, „sve“ što je Džo upražnjavao kao da je doslovce prepisano iz spisa Iluminata („posvećenih“), a bilo je zasnovano na mind control tehnikama (uz upotrebu traumatskih šokova). Ništa što je radio nije moglo niti smelo da bude slučajno ili, tobože, proizvoljno. Improvizacijama, u takvim stvarima, jednostavno nema mesta. Zato sve ovo navodi na neodoljivi zaključak da je Džo Džekson najverovatnije bio duboko uključen u MKULTRA (mind control) program. I pri svemu tome, dobrano savetovan o svakom narednom „koraku“ koji će preduzeti u pogledu nesrećne dece.

S druge strane, da bi priča sa Majklovoj planetarnoj slavi dobila epilog kakav je dobila, bilo je neizostavno potrebno da Iluminati (čitaj „veliki majstori predstave“) ni po čemu poseban, dakle prosečan, crnački tinejdžerski kvintet bend Džekson 5 na mala vrata uvedu u američku muzičku industriju, te da mu projektuju i osiguraju neviđenu slavu. Naravno, kvalitet u tim stvarima ne igra presudnu ulogu. Najbitinije je da postoji neko tako velik da celu priču gura „iz pozadine“, i tada je uspeh zagarantovan. Najuticajniji mediji su u stanju da od ružnog pačeta naprave predivnog labuda, a jasno nam je ko u celoj ovoj priči drži i kontroliše medije. Time se otvorio put slave za Majkla, koji je, u stvari, od samih početaka bio odabran za centralnu figuru „projekta“. Džekson 5 je bio samo dobra odskočna daska za njegovu kasniju solo karijeru. Sve je bilo isplanirano do tančina i ništa nije bilo prepušteno slučaju.

Džeksonovom ocu je, kako stvari stoje, iz iluminatskih krugova ponuđena prilika da stekne veliko bogatstvo preko grupe Džekson 5, ali pod uslovom da zauzvrat uspešno realizuje prvu fazu paklenog mind control „treninga“ sa sinovima, a posebno sa Majklom za koga je, pokazalo se u danima posle, bila rezervisana specijalna „uloga“ u kontrolisanoj industriji zabave i šou biznisa. Preciznije rečeno, Majkl je bio čovek „zadatka“.

Naravno, mind control tretmani nad Majklovom ličnošću nastavljeni su i kasnije, tj. nakon prve faze „programa“ o kojoj je bilo reči, a za koju je u većem delu bio zadužen njegov otac. Logično, nakon toga na toj osnovi, usledila je i druga faza „programiranja“. Veruje se da je Džekson još na samim počecima solo karijere, početkom 70-ih, bio uključen u zloglasni program kontrole uma pod nazivom „Monarh“. Informacije radi, reč je o programi čiji je „zamorčić“ bio i sam Elvis Prisli. Kako ističe Fric Springmajer u svojoj sjajnoj studiji posvećenoj upravo ovoj tematici: „ U mnogim filmovima ili šou programima kao robovi Monarh programa „korišćeni“ su glumci ili izvođači, kao što su : Cathy O'Brien, Rosanne Barr, Bette Mittler, Marilyn Monroe, Loretta Lynn, Crystal Gayle, Wayne Newton, Frank Sinatra, Jimi Hendrix, Peter Lawford, Bob Hope i drugi.

Naravno, reč je o tako kompleksnom i sofiticiranom „programu“ da su njemu posvećeni čitavi tomovi ozbiljnih studija i radova ( u inostranstvu) , te bi stoga bio nezahvalan i sam pokušaj da se svi njegovi aspekti obrade i izanaliziraju u jednoj kolumni. Međutim, nastojaću , ako ništa drugo, onda bar da dotaknem neke najbitnije aspekte koji bi se mogli dovesti u kontekst sa tragičnim ulogom koja je „dodeljena“ glavnom junaku ove priče, Majklu Džeksonu.

Korišćenje velikog broja ogledala je u osnovi „Monarh“ programiranja. Svi ste verovatno videli kako izgledaju „sobe sa ogledalima“ u parkovima zabave. Ako i niste imali priliku da to vidite uživo, onda jeste sasvim izvesno u filmovima, jer se u mnogima pojavljuje baš taj detalj. Upravo je to mnoštvo ogledala (u spec. prostorijama) značajno „oružje“ za formiranje, tačnije cepanje više ličnosti u okviru jedne osobe. „Psihička ogledala“ koja se na taj način programiraju u umu žrtve programa, produkuju (po principu refleksije ogledala) hiljade novih ličnosti (identiteta), koje mogu biti akrivirane uvek kada god to „programeri“ požele. Praktično, na taj način stvara se šizofrena (višestruka) ličnost. Naravno, „aktivacija“ svake pojedinačne ličnosti može se izvršiti na različite načine. Najčešće su to određene posebno programirane reči koje po principu „okidača“ aktiviraju željenu ličnost u moru projektovanih ličnosti u jednoj osobi. Koliko je takvih ličnosti postojalo u Majklu? O kojoj ličnosti on peva u njegovoj poznatoj pesmi „The man in the mirror“ („I'm Starting With The Man In The Mirror I'm Asking Him To Change His Ways...“)? А o čemu peva već pominjani slavni Džimi Hendriks u pesmi „Room full of mirrors“ („I used to live in a room full of mirrors all I could see was me then I take my spirit and I smash my mirrors...“)? Kome su se oni tu, u stvari, obraćaju? Kakvi su ih to demoni progonili na javi i u snu? Majkl je patio od nesanice? Koga su to videli u ogledalima? Naravno, o odgovorima na ova pitanja sada možemo samo da nagađamo. To su tajne koje su oni nepovratno odneli sa sobom u grob, nažalost. Nama ne preostaje ništa drugo, nego da sliku ovih zagonetnih života formiramo na osnovu fragmenta koji su nam dostupni.

Naravno, sam Majkl je "uključivan" i "resetovan“ po potrebi „progamera“. Kada je to trebalo, bio je dečak, večno mlađani „Petar Pan“ koji je „voleo“ dečake, po potrebi ozbiljan i odgovoran otac, a što je najindikativnije od svega, ponajviše marioneta koja je finansijska sredstva ostvarena od koncerata i prodanih ploča bespogovorno ustupljivala „gospodarima programa“. Ništa manje nije značajna njegova rola kao odašiljaoca poruka putem pesama, a koje su sastavljala „ gospoda sa vrha“. To je jedan od načina da se „stado“ drži na oku. Ne potcenjujte kontrolu koja može biti uspostavljena putem muzike. Pogotovu u situaciji, kada je neko tako ultra popularan kao Džekson. Naravno , njegove pesme su sadržale i određene skrivene sublimirane poruke. Pogledajte samo ovaj video ispod.




Zanimljivo je i to da je nakon Majklove smrti zabeležen do tada neviđen porast prodaje njegovih ploča. Gde će otići te silne pare, Majklovoj deci, njegovom bratu? Čisto sumnjam. Izvesnije je da će deo pripasti njegovom ocu Džou, koji je bio, kao što smo ukazao nešto ranije, nezaobilazna figura celog programa.

Kao što je kolega Vidojević dobro primetio u svojoj kolumni, Majkl Džekson je prodao oko 750 miliona ploča, a bio je u dugovima?! Naravno, priča o ultra bogatom Majklu bio je ništa drugo do sjajan hologram stvoren za potrebe javnosti i medijskog eksploatisanja. Novac nije bio njegov, pripadao je gospodarima „programa“. Da bi što uspešnije bio podražavan lik Petra Pana koji je obitavao negde duboko u Majklu, da bi programirana slika u njegovoj glavi bila što življa, on je morao da ima i svoj „Neverland“, na kome je trebalo da se druži sa dečacima (svojom voljom ili mimo nje, jer je pitanje koliko je bio u stanju da upravlja svojim postupcima).



Od silnih milijardi koje je zaradio, smrt je dočekao, zamislite, u iznajmljenoj kući koja, eto čuda, nema ni telefon. A verovatno sve to zbog toga, da ne bi mogao da se otrgne iz programa ukoliko bi kojim "nesrećnim" slučajem sećanja počela da naviru. Jedino su ga posećivali "doktori" ( tzv. „program handlers“) koji su održavali program raznim medikamentima. Kada je došlo vreme isti ti „doktori“ su verovatno „na mig“ gore pominjanih prevelikom dozom lekova „ugasili“ program. Sada su, prema nekim informacijama, pod burnim okom i nadzorom CIA-e. Naravno, ništa im se neće desiti. I javnost neće nikada saznati ništa više o stvarnim razlozima i motivima Džeksonovog ubistva. I nije on prvi, a kako stvari stoje ni poslednji velikan u Americi koji je doživeo ovako tragičan i u isto vreme zagonetan kraj.

Elem, da ne bih na kraju ostao nedorečen ili, ne daj Bože, pogrešno shvaćen. Nije ovo samo tekst o Majklu i njegovoj sudbini i užasnoj ulozi koja mu je dodeljena u ovom svetu. Ovde se radi o nečemu mnogo širem. Priča o kralju popa tera nas da se zapitamo, koliko je danas istih takvih lutaka ostalo da „igra“ na svetskoj pozornici. Neki su u sferi kulture, dakle, muzike i filma, a neki i u politici. Nekima možda dajemo i svoj glas na izborima, iako ih ne biramo, a toga još nismo ni svesni. Bar počnite da razmišljate o svemu ovome na šta sam pokušao da ukažem u ovom skromnom tekstu. To će biti prvi pozitivan znak da ste još uvek „van programa“. Da, dobro ste pročitali - još uvek... Sapienti sat.

[You must be registered and logged in to see this image.]

PROROCI STRAŠNOG SUDA

Zaharija
se pojavljuje oko 520. godine pre nove ere. Proročanstva je izricao na
osnovu noćnih vizija kojih je bilo osam. U poglavljima od IX do XIV
Zaharija govori o poslednjem sudu:
...I u taj dan ću istrebiti
iz Zemlje imena idola da se više ne spominju, i proroke i nečisti duh
ukloniću iz Zemlje. I u svoj Zemlji dva će se dela istrebiti u njoj i
poginuti, a treći će ostati u njoj... I u taj dan neće biti videlo
svetlo i videlo mračno, nego će biti jedan dan koji je poznat samo
Gospodu nad vojskama, i neće biti dan i noć, jer će i uveče biti
svetlost...
Malahija se
pojavio oko 465. godine pre nove ere. Njegova knjiga sadrži šest govora
i završnu reč, a proricao je dan kada će sve izgoreti:
...Dan
kada je mrak i koji gori kao peć, i svi će se ponositi i svi koji rade
bezbožno biće strnjika, i upaliće ih dan koji ide i neće im ostaviti ni
korena ni grane...

Joel
je prorok koji je dao proročanstvo o vojsci skakavaca koja će se
pojaviti u 'Poslednje vreme', kao i strašnu sušu. Ovo bi trebalo da
bude uvertira za Dan Gospodnji i strašni Sud koji će se potom desiti:

...Čujte starci, slušajte svi stanovnici Zemlje. Je li ovako što
bilo za vašeg vremena ili za vremena vaših otaca? Pripovedajte to
sinovima svojim i njihovi sinovi potonjemu kolenu. Šta osta iza
gusenica, izjede skakavac, i šta osta iza skakavaca izede hrušt, i šta
osta iza hrušta izjede crv. Opuste polje, tuži Zemlja, jer je potrveno
žito, usahlo vino, nestalo ulja. Seme istrunu pod grudama svojim, puste
su žitnice, razvaljena skladišta, jer posahnu žito. Kako uzdiše stoka,
kako su se smela goveda, jer nemaju paše i ovce ginu. Oganj sažeže paše
u pustinji, i plamen popali sva drveća u polju. Dan kada je mrak i
tama, dan kada je oblak i magla. Kako se zora razastire povrh gora,
tako ide narod velik i silan, kakoga nije bilo od kad je veka, niti će
ga posle kad biti od kolena do kolena. Pred njim proždire oganj, a za
njim pali plamen. Zemlja je pred njim kao vrt Edenski, a za njim
pustinja pusta, ništa neće uteći od njega... Pred njim će se prepadati
narodi, svako će lice pocrneti. Po gradu će hoditi, po zidovima će
trčati, u kuće će se peti, ulaziće u kuće kroz prozore kao lupež. Pred
njim će se Zemlja tresti, nebesa će se pokolebati, Sunce i Mesec će
pomrknuti i zvezde će usegnuti svetlost svoju...
Jeremija
je prorokova oko 60 godina i prorekao je propast Asira onako kako se
stvarno i dogodilo. Takođe se ispunilo i njegovo proročanstvo o
uništenju Jerusalima i odlasku Judejaca u ropstvo. Jeremija je prvi od
proroka predvideo kraj Davidove dinastije, progon sveštenstva, gubitak
Kovčega Zaveta. Po njemu sve buduće nevolje, proizaći će zbog ljudskog
bezumlja:
... Ovako im recite:
bogova koji nisu načinili neba ni Zemlje, nestaće sa Zemlje i ispod
neba. Jer svaki čovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti
likom rezanim, jer su laž likovi i nema duha u njima. Sejaće pšenicu, a
trnje će žnjeti, mučiće se a koristi neće imati, i stideće se žestoka
gnjeva Njegovoga...
Jezekilj
je prorok koji je do najsitnijeg detalja opisao svoj susret sa Bogom na
reci Kebar, 5. juna 592. godine pre nove ere, kada je Jezekilj ušao u životinju i sa njom uzleteo u nebo. Zanimljivo je da je američki inženjer Josef Blumrih, pre oko 40 godina
pokušao da konstruiše model po Jezekiljevom opisu i na zaprepaštenje
svih dobio je svemirski brod koji je umnogome podsećao na prve
svemirske module.
Dok je boravio u životinji, Jezekilj je
gledao šta rade ljudi na Zemlji i video buduće kazne koje će ih
zadesiti. Predvideo je dolazak Mesije koji će na sebe primiti ljudske
grehe, video je ujedinjenje Izraela i njegovo odricanje od Boga. Video
je i strašnu kaznu nad Izraelom u 'Poslednja vremena' kao i ponovno
podizanje Hrama.
Danilo
je bio verovatno najveći od proroka Starog zaveta. Njegova proročanstva
idu toliko daleko da se čak može pronaći i ime čoveka koji će pobediti
zlo. U vreme cara Valtasara pojavila se tajanstvena ruka koja je na
zidu ispisala reči: Mene, tekel, peres. Mnogi proroci su pokušali da
rastumače šta znače te reči, ali jedino je Danilo uspeo da ih
rastumači! Značenje im je bilo sledeće:
...Izbrojio je Bog
tvoje carstvo, i do kraja ga je izbrojio. Ti si izmeren na merila i
našao si se lak. Razdeljeno je carstvo tvoje i dano Međanima i
Persijancima.
Iste noći upali su u Vavilon Međani i Persijanci, ubili Valtasara i uništili carstvo razdelivši ga na dva dela!
Danilo je tačno prorekao i dolazak Aleksandra Makedonskog, odnosno njegovu vlast sve do Persije:
...
I četvrti će biti bogatiji od svih, i kad se ukrepi bogatstvom svojim
sve će podignuti na carstvo Grčko. Potom će nastati silan car i vladaće
državom velikom i radiće šta hoće. A kako nastane, tako će se carstvo
njegovo i razdeliti u četiri vetra nebeska, jer će se carstvo njegovo
ukinuti!
O 'Poslednjim danima' pisao je u poglavlju XI, a u XII
poglavlju je naveo i ime čoveka koji će doći da spase Božiji narod od
nesreća koje će ga zadesiti:
... A u to će se vreme podignuti
Mihail, veliki knez, koji će braniti narod. I biće žalosno vreme, kako
ga nije bilo od kako je naroda do tada. I u to će se vreme izbaviti
tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi. I mnogo onih koji
spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni za život večni a drugi
na sramotu i prekor večni. I razumni će se sjatiti kao svetlost
nebeska, koji mnoge privedoše k pravdi kao zvezde, vazda i do veka. A
ti Danilo zatvori ove reči i zapečati ovu knjigu do poslednjeg vremena,
mnogi će pretraživati i znanje će se umnožiti...
Ovim prorocima moramo na kraju dodati verovatno najvećeg proroka koji je ikada živeo na Zemlji, a to je, sveti Jovan Bogoslov,
pisac Apokalipse (Otkrivenje Jovanovo), poslednje knjige Biblije. On
jedini tačno opisuje buduće događaje i sa neverovatnom preciznošću
opisao događaje koji se dešavaju u našem vremenu.
Sveti Jovan
je precizno opisao događaje koji će prethoditi francuskoj revoluciji,
prvi i drugi svetski rat, pojavu nacizma, stanjinizam, Ujedinjene
nacije, Evropsku zajednicu, prvu atomsku bombu, katastrofu u Černobilu,
bolesti izazvane radijacijom, ekološku katastrofu, Sidu, finansijsku
katastrofu Zapada i na kraju, pojavu najvećeg neprijatelja ljudskog
roda - Antihrista.
Na samom početku može se pronaći stih: Ja sam Alfa i Omega
(početak i kraj), što znači da po ispunjenju proročanstva iz te knjige
sve prestaje da postoji. Apokalipsa je knjiga koja govori o sudbini
sveta tokom čitavog njegovog postojanja i Božijem sudu koji će doći na
kraju vremena. Prethodnica Božijem sudu su razne kazne koje će zbog
grešnosti i bezakonja stići ljudski rod. Te kazne su:

Elementarne nesreće
Suša i glad
Bolesti i velike epidemije
Ekonomske krize
Svetski ratovi
Građanski i lokalni ratovi, kao i revolucije
Diktature u raznim oblicima
Kosmičke katastrofe kakve nisu zabeležene u istoriji

Ove kazne imaju neki logičan red, a kulminacija bi trebalo da bude najstravičnija kosmička katastrofa - eksplozija Sunca.
Međutim,
predviđen je i spas za određeni broj ljudi. Apokalipsa kaže da je to
144.000 ljudi iz 12 plemena. Ti ljudi bi spas našli u nebreskom hramu,
odnosno Jerusalimu.
U poslednjim dvema glavama Apokalipse sveti
Jovan simboličkim slikama opisuje buduće večno Carstvo slave Božije.
On vidi novo nebo i novu Zemlju, jer prethodno nebo i prethodna Zemlja
nestaše.
Izgleda da se suština svih proročanstava svodi na isto: na
smak sveta koji će se dogoditi najviše zahvaljujući nekontrolisanoj
upotrebi atomske energije kojoj čovek uopšte nije dorastao.

Isak Njutn (Isac Newton) je izračunao datum...

Jevrejski univerzitet iz Jerusalima prvi put javno izlaže neke rukopise o alhemiji i biblijskim proročanstvima ovog engleskog naučnika.

Engleski naučnik Isak Njutn (1643-1727), poznat po tome što je postavio osnove mehanike i objavio zakon univerzalne gravitacije, imao je i drugačija interesovanja kojima je primenjivao isto tako stroge principe. Budući da je bio ljubielj teologije i alhemije, Njutn je teoretizirao, počevši sa Biblijom, i u vezi sa ovom dao je datum kraja sveta. Odgovor? 1260 godina posle oporavka sakralnog Rimskog carstva, koje je uspešno ostvario Karlo Veliki.

Jevrejski univerzitet iz Jeusalima primio je ove rukopise engleskog naučnika, kao nasledstvo, skoro pre četiri decenije, od nekog kolekcionara. Iz ovih proizilazi da, oko 1704, Njutn se prihvatio posla da izračuna ovaj datum počevši od jednog fragmenta iz Biblije, konkretnije iz Danijelove knjige.

Tako je stigao do zaključka da će se svet svršiti nakon 1260 godina napomenutog istorijskog dogđaja, tj. Godine 2060.n.e.


[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Proročanstva Sv. Malakije


Biografija Sv. Malakije

Rodio se u Armagh-u, Irska, 1094, u porodici O’Morgair, posle Sv.Bernard Clairvaux. Bio je kršten imenom Maelmhaedhoc (latiniziran kao „Malachia” (Malakija)), što znači „anđeo Gospodnji”).

Sv. Malakija je bio rukopoložen kao Arhiepiskop Armagh-a 1132, iako je to teško prihvatio zbog svoje velike poniznosti.

Putuje u Rim i uz put posećuje Sv. Bernarda u Clairvaux-u. U Rimu je bio rukopoložen kao predstavnik Pape u Irskoj. Na drugom putovanju u Rim, Sv. Malakija se razboleo stigavši u Clairvaux i umire na rukama Sv. Bernarda, 2. novembra. Pripisuju mu se puno mirakla, ali je najviše poznat po daru proročanstva.

Među ovima najpoznatije je ono što se odnosi na pape. Po hipotezi igumana Cucherat-a (1871), Sv. Malakija je napisao proročanstvo u Rimu, između 1139. i 1140. godine kada je posetio Papu Inocencija II-og radi izveštavanja o postojaćim problemima u svojoj episkopiji.

Proročanstva Svetog Malakije

O svojoj sopstvenoj smrti

Kako nam dostavlja Sveti Bernard, Sveti Malakija je tačno predvidio dan njegove smrti (2. novembra) kada se nalazio skupa s njim, u manastiru iz Clairvaux (Klervo).
O Irskoj
On je predvidio da će Irska, njegova domovina, biti ugnjetavana i proganjana od Engleske, da će joj biti nanošene nesreće u toku sedam vekova, ali će čuvati veru prema Bogu i Njegovoj Crkvi ispred svih iskučenja. Na kraju ovog perioda biće oslobođena a njeni osvajači će biti kažnjeni. Katolička Irska je imala esencijalnu ulogu povratku Engleske prema veri. Kaže se da je ovo proročanstvo bilo prepisano od Dom Mabillona iz starog rukopisa iz Klervoa.

O Papama

Najlepše proročanstvo dodeljeno Svetom Malakiji jeste ono o Papama. Ovo je sastavljeno iz nekih “motoa” za svakog od 112 Papa, počevši sa Celestino II-im, izabranom 1130, pa sve do "kraja sveta".

Ovi "motoi" koji opisuju Pape, mogu se odnositi na simbol zemlje njhovog porekla, na njhovo ime, na štit-grbu, na nekom talentu ili na bilo čemu što se odnosi na Papu. Na primer, “moto” dodeljen Urbanu VIII-om je Lilium et Rosa; on je bio iz Florence, Italija, na čijem se štitu pojavljuje cvet krin.

Ova su proročanstva bila izgubljena do XVI- og veka, kada se izdala knjiga "Lignum Vitae" benediktanskog istoričara Arnolda Wiona. Po igumanu Cucheratu (1871), Sveti Malakija je napisao proročanstva u Rimu, između1139. i 1140, kada je posetio Papu Inoćencija II- og da bi ga utešio u svojim brigama. Papa je čuvao rukopis u rimskim arhivama, gde je ostao zaboravljen sve do njegovog otkrića 1590. (Cucherat. "Proročanstvo redosleda papa", ch. xv).

Među poslednjima:
# 106: „Pastor angelicus» (Anđelski pastir). Pijus XII-ti (1939-1958). Poznat kao veliki intelektualac i branilac mira.
# 107: „Pastor et nauta» (Pastir i moreplovac). Jovan XXIII-ći (1958-1963) bio je kardinal Venecije, grad moreplovaca. Rukovodio je Crkvom na II-om Vatikanskom Saboru.
# 108: «Flos florum» (Cvet cvetova). Pavle VI-ti (1963-1978). Njegov grb sadrži cvet krina (cvet nad cvećem).
# 109: «De meditate Lunae» (Polovine Meseca). Jovan Pavle I-vi (1978-1978). Njegovo ime je bilo „Albino Luciani» (bela svetlost). Rođen je u episkopiji Belluno (na latinskom: lepi mesec). Bio je biran 26. avgusta 1978. U noći između 25. i 26. mesec se nalazio u „drugoj četvrtini (polovina meseca)“. Umro je posle nekog mesečevog pomračenja. Takođe, njegovo rođenje, dan kada se zapopljen i dan kad je bio postavljen za episkopa bili su u vreme polumeseca.
# 110: «De labore solis» (Sunčeva radnja). Jovan Pavle II-i (1978-2005). Bio je sposoban da izvanredno mnogo radi. U godinama njegovog rođenja i smrti bila su pomrčenja Sunca. Rođen je u Poljskoj, jedini Papa iz jedne Istočno (gde izlazi Sunce) evropske zemlje.
# 111: «Gloria Olivae» (Maslinova slava). Benedikt XVI-ti (2005). Rodio se u jednoj Slavnoj Suboti, poslednja subota pre Svete Nedelje (za vreme Velikog Posta) koji počinje sa Cvetima (grančicama maslina). Sa drugog aspekta, „benediktski red“ dobija tradicionalan nadimak „maslinasti“.
PREOSTAJE SAMO JOŠ JEDAN PAPA:
# 112: «Petar Rimljanin» (Petrus Romanus). Ovaj će biti poslednji Papa, jer će već u ovom periodu nastupiti kraj, kako takođe govori Sv. Malakija:
U krajnjem progonu Svete Rimske Crkve na prestolu će sedeti Petar Rimljanin (Petrus Romanus) koji će brinuti o stadu usred velikih komešanja. Posle toga, grad sedam brežuljaka biće uništen i zastrašujući sudija sudiće svom narodu. Kraj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


2012. Sujeverje ili Realnost?


O proročanstvima se ponovo govori na prvim stranicama dnevnika; u društvu zahvaćenom skepticizmom i gde se koristi iskljičivo informacija senzacionalističkog tipa da bi privukla audienciju ili “mušteriju” kako bi direkno ili indirekno prodavala.

Danas, imajući u upotrebi tako brze i promenljive informacije, ljudsko biće se nalazi u ulozi jednostavnog posmatrča, spolja manipulisanog. Spoljne percepcije totalno uslovljavaju naša dejstva. Jasni primer je sadašnji slučaj svinjskog gripa. Plaše nas konstantno svim mogućim sredstvima. Tačna reakcija ovog medijatiziranog straha videće se ove jeseni, kada ćemo svi tražiti vakcinu da bi “sprečili” grip.

Svake godine umiru desetine hiljada osoba kao direktna ili indirektna posledica normalnog gripa, ali ovo više nije neka vest.

Ako bi se kritički postavili, mogli bi se upitati: “Da li je vakcina efikasna? Da li je ovo preventivni metod ili su i vakcina i svinjski grip ustvari afera? Kakvo je poreklo gripa-prirodno ili veštačko? Da li se u pozadini vakcine skrivaju namere da se slabi ljudski imunitet i da bi se tako postiglo, u buduće vreme, smanjivanje ljudske populacije, kako neki pričaju?”

Nećemo se uvlačiti u sve ove polemike jer nije zadatak ovog članka; ali za istinu želimo da bude jasno da se iza svakog pitanja nalazi odgovor koji bi nas mogao iznenaditi i ovo bi nam dozvolilo da razumemo nekoliko antičkih proročanstava koja nam govore o radikalnim izmenama koje se približavaju našem voljenom supranaseljenom svetu.

Da li ste možda bili u Latinskoj Americi i tamo pili kokosovo mleko ili sveži voćni sok? Zašto se nisu uvezli ovi običaji, nego za razliku, eksportuje se coca-cola puna hemikalija koje vara ukus i koja čini da se i komad mesa rastvori u njoj, ili moderne pijaće vode pune hemijskih elemenata, radi stvaranja pitkosti? Ili, da li je moguće da sada našim željama nije dovoljna čista voda koju smo pili milenijumima? Što nam se dešava?

Iza svega stoje želje i ambicije koje rukovode svetom, trgovinom; i uslovljavaju naše percepcije (propagandama) i, kao posledica: uslovljavaju našu psihu, naša dejstvovanja i našu volju. Odustali smo da budemo slobodni, u najdubljem smislu reči.

Verovatno će te reći da u ovom članku ne govorimo o proročanstvima, ali baš o toj činjenici je reč jer su ova već realnost u našem svetu, zato što proročanstva nam kazivaju da će stići vremena kada će čovek eksplotisati čoveka, kada će izgubiti slobodu i kada će postati rob sopstvenih poroka.

Čovek star 43 godine, evropljanin, umire ovih dana u bordelu za vreme seksualnog čina; bio je oženjen i imao je dvoje dece. Njegovi su prijatelji nastojavali da njegova supruga ne dozna o okolnostima njegove smrti. Ništa od toga tnije ranscendentalno, ali nam dozvoljava da ponovo reflektujemo o našim životima. Dnevno, više od 1,5 miliona ljudi neke zemlje kupuje seks. Zašto živimo skrivajući se? Zašto varamo i zašto sami sebe zavaravamo? Koji je zadatak našeg života? Da li je to psihološko zavaravanje ili je preče razumevanje naše sopstvene realnosti i bežanje iz našeg sopstvenog psihološkog ropstva? Vladamo li mi nad svim onim što radimo i onim što nam se događa?

Tibetanci govore u svojoj milenijumskoj filozofiji da se ljudsko biće sastoji iz psihološke višestrukosti, ili drukčije rečeno: u svakom momentu dana naše misli, osećanja i dejstva rukovode različiti pshihološki elementi i želje, koje ih nosimo u našoj unutraašnjosti.

U stvari, dobrim posmatraču nisu potrebna proročanstva kako bi razumeo da ljudsko biće gubi svoje humane i socijalne vrednosti.

Zašto smo u našim danima stigli da tako uradimo da se život i društvo obrće više okolo ekonomskih aspekata, nego okolo duhovnih i transcendentalnih?

• Proročanstvo Majaša sa datumom Katum 13 (datum o kom eksperti govore da se poklapa sa 2012-om godinom);
• Proročanstvo Asteka, obeležene na Sunčevom Kamenu;
• Melkisedekovo, Kralja Sveta ;
• Devičino ( Fatima, Lourdes...);
• Biblijska proročanstva ;
• Proročanstva Sv. Malakije ;
• Proročanstva Nostradamusa; itd.

Sva ova govore da u vremenima kraja ili promena, doći će do ljudske dekadencije, kada će se čovek osećati pun samoga sebe i jak, i da će zaboraviti na božanstvo (kako se već dešava u našim danima u nauci, u politici,...) ali koji će, u isto vreme biti okrutan i nemilosrdan sa svojima i sa svojim bližnjima. Vidimo kako nasilje rasti sve više i više u svim sektorima društva; vidimo kako smo zainteresovani za smrt nekog “zapadnjaka” zbog svinjskog gripa, ali smo totalno INDIFERENTNI prema smrti hiljada deca i žena od gladi, žeđi, kolere ili nedostatka vakcine, koja košta nekoliko centi...

Kad u našim zemljama postoji potražnja za posao, tražimo radnu snagu emigranata; kada se završi radnja i nastupi kriza želimo da ih šutnemo i bivamo rasisti. Sa „firmama”, „poslovima” i našim vladama odlazimo u drugim zemljama da ih koloniziramo i da eksplotišemo njihove prirodne i ljudske resurse jer je ekonomičnije...Za njih nije važna kontaminacija ili eliminacija fundamentalnih prirodnih resursi ili zlostavljanje stanovništva, ono što za njih znači je likvidacija te i te firme ili osobe SADA! Dobit je jedina važna stvar...Budućnost nas uopšte ne zanima... i budućnost je već tu! Posledice ovih stavova bile su i nastavljaju da budu: kontaminacija, porast temperature, opustinjavanje, ratovi, klimatske promene, glad, siromaštvo, masovne emigracije, bolesti... Naravno, gospođe i gospodo, da su se proročanstva počela strogo ispunjavati. Naši “napori” su ovome doprineli!

Na Vopusu ne vodimo politiku ali želimo da budemo svesni o onome što se dešava u našem svetu. Gnoza nam dopušta da budemo analitički posmatrači i da možemo razumeti: šta i ko je stvorio sadšnju svetsku situaciju. To je ljudsko biće, njegov ego i nedostatak njegove ljubavi. I kako se ovi uzroci mogu vrlo teško promeniti zbog ljudskog egoizma, mehaničnosti čoveka i nedostatka savesti, i zbog entropije u kojoj je čovečanstvo potonulo, sada je momenat da ono što su profeti predvideli, postane realnost.

Sveti Starci o budućnosti Rusije


Reči prepodobnog Starca Lavrentija o Rusiji, o pojmu “ruski“,
o jeresima i raskolima i o vernosti Majci Crkvi

„Prepodobni Lavrentije je uporno i strogo upozoravao da je naziv našeg roda `Rus` i `ruski`. I obavezno treba znati, pamtiti i ne zaboravljati da je bilo Krštenje Rusije, a ne krštenje Ukrajine. Kijev je drugi Jerusalim i majka ruskih gradova. Kijevska Rusija je bila zajedno sa Velikom Rusijom. Kijev se bez Velike Rusije i odvojeno od nje ni u kom slučaju ne može zamisliti.
`U Poljskoj je postojala tajna jevrejska prestonica. Jevreji su primoravali Poljake da osvajaju ruske teritorije. Kad su Poljaci zauzeli deo Rusije, dali su to Jevrejima u arendu, uključujući i pravoslavne manastire, crkve i sveštenike. Sveštenici i pravoslavci nisu mogli bez njihove dozvole da vrše obrede. Sa svih strana su progonili i tlačili pravoslavce, štiteći Poljsku, katolicizam i uniju. Nije uzalud blaženopočivši `Zlatni` Gric – jurodivi Grigorije – vikao na pijaci, kada su ga surovo tukli: `O, kako bole jevrejske pesnice!`
`Jevrejima se nimalo nisu dopale reči `Rusija` i `ruski`, tako da su zemlje koje su Poljaci zauzeli i dali im u arendu nazvali prvo `Mala Rusija`. Zatim su se dosetili da i ovde postoji reč `Rus`, pa su ih nazvali Krajina. Reč `Krajina` je sramna i ponižavajuća reč! Kakva Krajina? Čega, zašto Krajina?! Pa iza navodne jevrejsko-poljske krajine nalaze se druge zemlje i države. Docnije su Poljaci, takođe po nagovoru tih Jevreja, ozakonili pojmove Ukrajina i Ukrajinci, kako bismo lako zaboravili svoj naziv `ruski` i zauvek se odvojili od Svete Pravoslavne Rusije.
`Prepodobni Teodosije, iguman Kijevsko-Pečerski, pisao je da ne hvalimo tuđu veru, da se ni u kom slučaju ne sjedinjujemo sa katolicima i da ne ostavljamo Pravoslavnu Veru. Po duhu bliski veliki arhiepiskop Lazar Baranovič i svetitelj Teodosije Černigovski – njegove su mošti pred nama` (govoreći to, Baćuška Lavrentije je prineo zemni poklon u pravcu saborne crkve), `kao svetitelj Jovan,, mitropolit toboljski, svim silama su se trudili, po reči Gospoda: Da svi budu jedno, da budu sa Pravoslavnom Rusijom, kako bi zajedno činili Svetu Rusiju. I da bismo se zauvek oslobodili poljske vladavine i jevrejskog ugnjetavanja i njihove arende, i da se izbavimo od katolicizma, koji nam je stran, i od dušegubne unije, koju su uveli i ustanovili pretnjama, mučenjima, nasiljem i smrću. `I još je Baćuška rekao: `Kao što se ne može razdeliti Presveta Trojica, Otac, Sin i Sveti Duh, jer je to Jedan Bog, tako se ne može razdeliti ni Rusija, Ukrajina i Belorusija. To je zajedno Sveta Rusija. Znajte to, pamtite i ne zaboravljajte.`
`U Kijevu nikada nije bilo patrijarha. Patrijarsi su živeli u Moskvi. Čuvajte se jeretičke ukrajinske grupe (crkve) i unije`.
Namesnik Kijevsko-Pečerske lavre otac Kronid rekao je Baćuški da su unijati i jeretici u Ukrajini već nestali. Baćuška je odgovorio tužno, sa bolom: `U njih će ući demon, i oni će sa satanskom zlobom nasrnuti na Pravoslavnu veru i Crkvu, ali će im kraj biti sraman, a njihovi sledbenici će dobiti nebesku kaznu od Gospoda, Cara Sila`.
Kako su Baćuškine reči dragocene, nema ni cene! Baćuška je sve predvideo i znao unapred. Sada se pojavio jeretički ukrajinski arhijerej koji je sebe nazvao ukrajinskim patrijarhom, i to gde? U Americi. Ali on ne zna i zaboravio je da u Kijevu nikada nije bilo patrijarha... A mi svi treba da obratimo pažnju na to otkud u Americi može biti kijevski patrijarh?! A neki na svoju večnu muku i osudu bezumno viču: `Naš patrijarh`.
Baćuška je upozoravao da budemo verni Moskovskoj patrijaršiji i da nipošto ne ulazimo ni u kakav raskol. A oni arhijereji i jereji koji su uneli smutnju među vernike, naneli su sebi ogromnu štetu i pogubili mnoštvo pravoslavnih duša.
`Čuvajte se takozvane Zagranične crkve, i znajte da ona ne postoji u diptihu pravoslavnih crkava. To nije crkva, nego deo Ruske Crkve. Naša mnogostradalna Crkva se održala u bezbožničkoj državi. Njoj priliči čast i slava i večna pohvala! Naša zemlja nije zagranična, niti je naša Crkva zagranična! Mi nemamo zagraničnu crkvu.
Slobodna crkva je jeretički naziv. Sve su naše crkve i manastiri pravoslavni, uključujući i one zatvorene i oskrvljene.
U raskol i jeres odlaze samo oni koji su nedostojni milosti Božije i veliki grešnici koji ne žele da znaju: `Verujem u jednu Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu!` I da je Pravoslavna Crkva Telo Hristovo (zar se Telo Hristovo može deliti?), i, najzad, Crkva je nešiveni hiton Gospodnji (koji se ne sme cepati, kao što je činio Arije).
I zaboravljaju da je Jedan Bog, jedna vera i jedno krštenje.
Gospod Isus Hristos je stvorio Jednu Crkvu (a ne crkve), koju neće nadvladati ni vrata adova. Samo je Pravoslavna Crkva Sveta, Saborna i Apostolska. Druge, koje sebe nazivaju crkvama, nisu crkve, nego đavolji kukolj među pšenicom i rulje đavolje`.
Izgovorivši ove reči, Baćuška se pomolio za sve zabludele, koji su odstupili od pravoverja, zaplakao je i rekao: `Ne, neće ih Gospod prizvati na pokajanje, neće se spasti, jer su nedostojni milosti Božije. Ovo su mi otkrili Carica Nebeska i sveti Anđeo Čuvar`. (Baćuška je svedočio:`Imao sam toliko poseta Carice Nebeske, posećivala me je i Sama, i sa Arhangelima Mihailom i Gavrilom`). `U njima, zabludelima i otpalima od pravoverja, nema blagodati Duha Svetoga, spasenja i Carstva Nebeskog. Nama, pravoslavnima, ništa ne treba osim Pravoslavne vere, spasenja duše i zadobijanja Carstva Nebeskog, a naša majka Ruska pravoslavna Crkva sve to ima. Hvala Gospodu! I odlaziti u raskolnike, i udaljavati se od nje - najveći je greh, koji se ne oprašta ni u ovom ni u budućem životu – to je hula na Duha Svetoga`.
I Baćušku obasja nezemaljska svetlost kada je svoju besedu završio rečima: `Čuj i vidi!` - tako glasi sveto Jevanđelje – i dodao: `Biće gluvi i slepi!`

Shiarhimandriti Teofan, Nikifor i Varlaam