Tajanstvenim stazama duse...

Hocu da te obgrlim ceznjom nasmejanog deteta.Pozeli moj osmeh, pomalo snen, na tvom levom ramenu.
Negde u buducnosti koja se prikrada na vrhovima prstiju, pozeli me uz sebe.
Za jedan trenutak ili za vecnost, ali pozeli me...

Hocu da te obgrlim
snovima probudjene zene...

Dolaze dani dugi i vedri, dani koji ce nas promeniti,
dani koji ce nebu dati novu boju, dani koji ce stvarnosti dati novi smisao.
Cekam te dane i tebe u njima. Da ulepsamo svemir jednom novom zvezdom koja se Ljubav zove.

Da oplemenimo sebe voleci jedno drugo.
I da se ne zapitam
zasto ni kako
I da trajem
i posle susreta.
I da zivim
i posle budjenja.

Hocu da te obgrlim
krilima Andjela.

I da iskru
u plamen pretvorim.

Ja sam znala.. Ti nisi verovao da je to moguce.
I evo..oboje smo i dalje tu...

I shvatis da je sasvim svejedno da li letis ili padas,
jer ne mozes promeniti ni prodlost, ni sadasnjost,
ni buducnost. Niti se mozes vratiti na ivicu.
Ako ovaj trnoviti put vodi do tvog zagrljaja, nije mi zao - vredi.

Dodje trenutak kada se nadjes na ivici.
Tada rasiris krila i prepustis se vetru.
Ako je vetar povoljan - poletis, a ako nije - padas.
U oba slucaja imas dovoljno vremena da sagledas zivot:
sve promasaje, zablude, uspehe, nadanja, htenja.

Ostani u mojoj stvarnosti jer sam te u vecnost pretvorila.Nemoj ni pokusati ljubav u rec da pretvoris....ostavi je srcu..
Strah me je da ces prestati da me volis i da moje snove razbijeneu paramparcad necu umeti da sastavim ponovo.
I da ja nikada vise necu biti ja od pre ni ja od sada..Da cu ponovo biti na pocetku nekog samo mog puta koji nikuda ne vodi..

Zato pustam vremenu da odlucuje umesto mene..Prepustam se ljubavi kao reci koja tece..
Nadam se da cu preziveti sva poniranja, da me nece progutati nijedan vir i da mi se nece bas svaka stena olupati o glavu.

Sanjati svoj svet, to je jedina realnost na koju možemo pristati,
to je jedino delo koje u nama stvara osećaje slobode i dosanjane mudrosti.
Ne postoje drugi svetovi osim onih u nama, oni su jedina stvarnost,
jedina istina koju možemo razumeti, jedini način da kroz njega,
prepoznajemo svetove drugih, i da ispunimo...neke prazne sobe svog sveta...

Daj mi snagu da te razumem,
da te osetim na javi.
Budi mi tren vremena stvarnog,
probudi u meni onu nadu.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom casu
volim.

I svaki pokusaj biva uzaludan,
Svaka „kula od peska“ urusena,
Svaka zelja kao sidro, na dno bacena..
Ni tisina vise prostor ne ispunjava.

To je ono sto me najvise boli - strah od prolaznosti.

Kazu da se sreca opisuje najteze.

Sreca se zivi, i nema se vremena za pisanje.

Tuga se opisuje najlakse.

Kad si tuzan ionako ne radis nista drugo

Pa imas vremena za pisanje

I za tugovanje...

Kada shvatis da si sebe prodao

za snove koji nikada nisu bili tvoji.

Kako opisati prazninu

koja ostaje posle svega

odnosno posle nicega,

jer je djavo svoje nista

vesto maskirao

u andjeosko sve?

Kako se izboriti sa samim sobom

Kada sebe vise ni nemas?

Razocarenje..

Osecaj koji je nemoguce opisati....

Koja je svrha imati srce ako ga ne podelis sa nekim

Ljubav bez sreće je žrtva, a sreća bez ljubavi koristoljublje.

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutaš
tražeći ljubav...