Tajanstvenim stazama duse...

A tvoje ime kao kao krik sto tisinu sece
kao ukus vina ostade na usni
i dugo posle toga nastavi da pece.

dal znas
da bol je uvek ista
za sve sto tuguju
noc je poreduga
za sve sto samuju

Prevarila sam noc, ali reci mi, kako da prevarim dan!?

Dodju tako neki trenutci...
Usta zaneme, oci zaslepe, dusa zacuti...
A htela bih mnogo da kazem...
Nemam snage,hrabrosti da prekinem ovo stanje u kome sam
bojim se..sama bez Tebe

Ne ostavljaj me na ovoj ledenoj pucini
jer kosmar kao mecava snezna,
magli pogled suzni...

a osmeh tuzni
pretvara u hladni kamen
koji pod naletima samoce bledi,
mrvi se, pretvara u prasinu
izgubljenu u svom ovom vremenu...

Zelim da me Maj ne izda..Ni Ti .Ni Prolece...

Ne treba gajiti nema osećanja u duši,
treba se samo prepustiti plimi živih osećanja...
i na talasima tih osećanja ploviti...
ploviti ka zvezdama...

Nećeš saznati
da skupljam snove o tebi i slažem ih u riječi.

Ja sam samo najnježnija žena bez lica,
koju si ikad milovao.
Ti si samo ljubav,
jedina koja me je ikad
ovoliko imala.

Ti i ja..stigli smo na rub neba bas sada u trenutku ove vecnosti
iskoristivsi trenutak kad se vreme spotaklo o nas.
Stojimo tako,Ti i ja, na rubu neba,na mestu izmedju dva mesta,
u vremenu izmedju dva vremena.
Ipak, moramo odluciti, i to brzo. Jer ova ce vecnost za cas proci.
Na rubu smo neba..hocemo li se vratiti ili cemo ga prekoraciti..

pokusavam zaustaviti vreme....i Tebe u njemu...

Odlutam ponekad u onu ulicu prepunu bagremova...U onu ulicu gdje sam ostavila kofer pun uspomena i bezbrižnog djetinjstava. Tamo gdje sam znala šta ću biti "kad porastem" i gdje sam bila ušukana u tvom zagrljaju ...
Nema te, a godine lete, donose mi neke nove ljude i osmijehe koji ponekad podsjete na tvoj,donose mi i sreću u komadicima, radost, čežnju i patnju tešku ko breme, donose mi sve i svakoga, ali tebe više nikada ...

Znaš li da i dalje živiš u meni?
Znaš li da ti ponekad šapućem moje tajne, onako tiho, da ih samo vjetar čuje, jer znam da će jedino tako naći put do tebe?
Znas li da fališ? Mnogo ...
Znaš li da me još nijesi prestao?
I hoćeš li ikad?
Šapni mi ... razumjeću taj šapat ... samo na tren da osjetim da si tu ...da si sa mnom ...

Koliko još staza moramo preci za samo jedan trenutak ljubavi...
A toliko toga činimo, toliko lepog nastojimo,
toliko sebe unosimo i raznosimo,
poput vetra što se seca da je bio pustinja...

Vratite mi suze.....
gde ste ih sakrili...
hocu da placem.......
dok u meni snage nestane.......

Postoji li razlika izmedju vecnosti i jednog trenutka kada smo zajedno?
Postoji li bilo sta izvan ove planete da ne ceka nas? Zvezde nas cekaju da ih naucimo da se smeju.
Kad se crna rupa pretvori u najsjajniju zvezdu, shvatices da nista nije ni slucajno ni uzaludno.
Kosmos je haos u mojoj glavi. Sve je tu, samo ja nikada necu nauciti da berem zvezde bez Tebe...

Imamo li dovoljno snage da prodjemo sve ovo a da nas ne promeni i ne istrosi. Ako je dozvoljeno nadati se, smemo li i da ocekujemo?

Zvezda kada se ugasi njena svetlost ostaje da luta beskrajnim predelima kosmosa.
Svetlost je neunistiva i neprolazna u vecnosti, a samim tim i zvezda koja je dala tu svetlost.
Ovo sto osecam duboko u sebi obasjava me svetloscu koja se ne moze ugasiti.

Kada su osecanja prava i uzajamna ne mogu da se potrose, jer neprestano kruze ne menjajuci se.
To je nesto jace od zivotne energije i trajnije.Ako prestanes da volis pretvaras se u neku drugu stvarnost, u secanje.

Ja ne zaboravljam. Ako ti zaboravis, onda sve ovo nisi zasluzio da dozivis.
Nesto nevino postace greh. Slatka tajna sa ukusom pelina...

Zar stvarno mislis
da mozes ovu kap duse
sa dlana prosuti...
Bilo kad...

Zar stvarno mislis
da mozes snove promeniti
Bez nas ...

Zar stvarno mislis
da mozes ovom rekom
plivati uzvodno...
Ka izvoru...
Bez mene

Zar stvarno mislis
da mozes biti sam...
Bilo gde...