Zanimljivi tekstovi za RAZMISLJANJE

Suncokret protiv zračenja



Odstranjivanje zagađivača iz kontaminiranog tla i vode dugotrajan je, skup i težak posao. Obične biljke poput perunike i suncokreta čine to jeftinije i bolje.


Znanstvenici ispituju primjenu običnog mrijesnjaka i zimzelena u čišćenju odlagališta stare municije i oporavku tla.

Eksperimenti su pokazali da sterilizirani vodeni krocanj i zimzelen tako dobro ekstrahiraju TNT da nakon tjedan dana u njihovom tkivu nije ostalo ni traga eksplozivnih tvari niti je spaljivanjem tih biljaka došlo do eksplozije!

Drugi su istraživači otkrili da stanice i ekstrakti obične šećerne repe mogu apsorbirati i razgraditi nitroglicerin.

Što je s vodom koja je jako kontaminirana radioaktivnim tvarima? Izgleda da suncokret pomaže u tome. Suncokreti od šest tjedana upotrijebljeni su da se riješi problem kontaminiranih otpadnih voda u jednoj napuštenoj tvornici urana u Ohiu.

Kakav je bio rezultat? Kontaminacija uranom smanjena je s prosječnih 200 mikrograma po litri na 20 mikrograma po litri, što predstavlja vrijednost unutar granice sigurnosti.

Drugi testovi, provedeni kod černobilskog reaktora u blizini Kijeva, pokazali su da je suncokret apsorbirao 95 posto radioaktivnog stroncija i cezija za deset dana!

Zemljoradnici bi uskoro mogli početi koristiti žutu peruniku i rogoz kako bi izbjegli zagađivanje vodenih tokova pesticidima i herbicidima.

Ovaj postupak dekontaminacije uglavnom obavljaju mikroorganizmi u korijenu biljaka koje razgrađuju zagađivače i čiste vodu.

Gore navedeni primjeri prikazuju čudesnu sposobnost samoobnove Zemlje.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Arheolozi otkrili bizantsko blago



Arhiva

Izraelski arheolozi objavili su u ponedjeljak da je pod parkiralištem kod drevnih zidina u Jeruzalemu pronađeno nalazište zlatnih novčića koji su stariji od 1300 godina.


Arheolozi su iskopali 264 novčića na ruševinama zgrade koja vjerojatno potječe iz 7. stoljeća, kraja bizantskog razdoblja. Otkriće je jedno do najvećih nalazišta zlatnika ikada otkrivenih u Jeruzalemu.

Novčići datiraju iz doba bizantskog cara Heraklija koji je vladao od 610. do 641. godine.

S jedne strane kovanice otisnut je, kako se pretpostavlja, carev lik s križem u desnoj ruci, a na naličju se nalazi samo križ.

Prema areholozima, zlatnici su vjerojatno iskovani za vladavine Heraklija, prije nego što su Perzijanci osvojili bizantski Jeruzalem 614. godine.

Dosad jedino nalazište zlatnih novčića iz bizantskog razdoblja pronađeno u Jeruzalemu sadrži samo pet zlatnika.

[You must be registered and logged in to see this link.]

TV najcesce gledaju nesretne osobe +
Nesretne i nezadovoljne osobe mnogo češće sjede ispred TV ekrana nego što to čine ljudi koji imaju sretan i ispunjen život, otkrili su američki istraživači.
Prema rezultatima istraživanja, koje su sproveli John Robinson i Steven Martin sa Univerziteta u Marylandu, sretne osobe su mnogo društvenije, često čitaju novine i magazine, veoma često upražnjavaju seks, ali i rijetko gledaju televiziju.

S druge strane, osobe koje ne uživaju u životu čak 30 posto više vremena provode na svom kauču, a ispred TV ekrana, u poređenju sa "sretnicima", zaključili su američki naučnici nakon što su analizirali društvene navike 30.000 osoba u periodu između 1975. i 2006. godine.

Novo otkriće djeluje zbunjujuće s obzirom da su ranije studije pokazale kako vrijeme za gledanje televizije predstavlja vrhunac i glavni dio dana jedne osobe.

"Proturječni podaci sugerišu da TV može ponuditi gledateljima kratkotrajno zadovoljstvo, ali na uštrb dugoročnog nezadovoljstva. Ono što gledatelji izgleda poručuju jeste da, iako je praćenje televizijskih sadržaja, općenito govoreći, gubitak vremena i nimalo ispunjavajuća aktivnost, emisije i serije koje sam večeras pogledao bile su odlične", prokomentarisao je profesor Robinson za američke medije.

Stručnjaci vjeruju da mnoge osobe posmatraju televiziju kao nešto privlačno čime se mogu pozabaviti, s obzirom da gledatelji ne moraju nigdje ići, planirati unaprijed, trošiti novac ili trošiti energiju kako bi mogli uživati u različitim emisijama, serijama i filmovima koji se svakodnevno prikazuju na bezbroj TV kanala. Ali ono što ne znaju sigurno jeste da li televizija zapravo čini ljude nesretnim.

Televizija se, prema mišljenju američkih sociologa, može posmatrati kao nešto što odvlači ljude od učestvovanja u nekim mnogo korisnijim aktivnostima ili kao "utočište za nesretne osobe". Profesor Martin tako upoređuje kompulsivno gledanje televizije s ovisnošću o drogama. "Aktivnosti koje vode ka ovisnostima izazivaju trenutno zadovoljstvo, ali i dugoročnu nesreću i kajanje", ističe Martin.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Amerikanci na tragu uredjaju za citanje misli +
Do sada je čitanje misli bilo u domenu naučno-fantastičnih filmova i paranormalnih fenomena kao što je telepatija, međutim tim naučnika iz Kalifornije nakon dugo godina istraživanja nalazi se na korak od pronalaska uređaja za čitanje misli.

Tim američkih naučnika sa Univerziteta „Berkli“ u Kaliforniji, predvođen profesorom Džekom Galantom, sada tvrdi da je načinio važan korak u pravcu izrade uređaja koji bi mogao da „čita“ živi mozak, odnosno, svesno iskustvo i percepciju druge osobe. Ovaj napredak je postignut zahvaljujući prodoru u izučavanju aktivnosti mozga, i to konkretno onog njegovog dela zaduženog za vizuelno opažanje. Različiti delovi centra za vid, smeštenog u zadnjem delu mozga, obrađuju različite karakteristike posmatranih prizora. Prilikom posmatranja karakteristika kao što su ivice, uglovi i krivine angažuju se niži delovi centra za vid, dok se prilikom posmatranja vrlo složenih prizora, kao što je ljudsko lice, aktiviraju njegovi viši delovi, pa se tako praćenjem moždane aktivnosti može prilično dobro ustanoviti šta ispitivani subjekt gleda. Na uzorku od 120 slika, istraživački tim sliku koju subjekt posmatra pogađa sa preciznošću od 90 posto.

Ovaj pristup dešifrovanju moždanih signala predstavlja pravi proboj u razumevanju načina na koji mozak kodira informacije. To razumevanje je omogućilo kompjutersku simulaciju ovog koda, što bi u budućnosti moglo da se iskoristi za praćenje mentalnih procesa kao što je pažnja, a možda bi čak moglo da omogući i pristup vizuelnom sadržaju snova i imaginacije.
„Trenutno nije poznato da li se procesi kao što su sanjanje i maštanje u mozgu ostvaruju na način koji funkcioniše slično spoljnom opažanju. Ako je tako, tehnike razvijene u našem ispitivanju mogle bi se direktno upotrebiti za proučavanje mašte i snova“, kaže Galant.
Uređaji za dekodiranje moždane aktivnosti mogli bi, pored očigledne - policijske, imati i brojne druge primene, recimo kao pomoć u postavljanju dijagnoze, u proceni delovanja medicinskih terapija i u izradi kompjuterizovanih srčanih i neuroloških proteza.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Indijac vec 70 godina nije ni jeo ni pio +
AFP
Indijski vojni znanstvenici proučavaju 82-godišnjaka koji tvrdi da već 70 godina nije ni jeo ni pio. Ako su njegove tvrdnje istinite, vojska bi mogla iskoristiti njegove vještine.



Indijac Prahlad Jani nalazi se u izolaciji u bolnici u Ahmedabadu, u kojoj ga promatraju djelatnici vladine organizacije za vojna istraživanja, jer vjeruju da je razvio sposobnost kojom bi se mogli spasiti brojni životi.

Za sada je pod prismotrom stručnjaka proveo šest dana bez hrane i vode. Liječnici tvrde da njegovo tijelo još nije pokazalo nikakve nuspojave izazvane glađu i dehidracijom.

Jani je još kao sedmogodišnjak napustio svoj dom, i od tada živi kao sveti čovjek u Radžastanu. Smatra se da može živjeti samo do zraka, odnosno od duhovne snage. Vjeruje da mu božica eliksir života ulijeva kroz rupu u njegovom nepcu.

Njegove tvrdnje podupire indijski liječnik koji se specijalizirao za proučavanje ljudi koji tvrde da imaju natprirodne sposobnosti, no većina ga ipak smatra varalicom.

Indijska vojska se nada da bi od Janija mogli naučiti tehnike koje bi vojnicima pomogle da prežive dulje bez hrane i vode.

Za sada Prahlad nije šest dana pio ni jeo, a u skladu sa svojim tvrdnjama nije ni mokrio ni vršio veliku nuždu. Ne pokazuje nikakve znakove letargije.

Liječnici ga planiraju promatrati 15 dana, i u tom razdoblju očekuju ozbiljnu dehidraciju, gubitak težine, smanjenje mišićne mase te umor, za kojim bi moglo uslijediti zatajenje organa.

Za hinduiste je normalno da poste, ponekad i do osam dana bez ikakvih nuspojava. Većina ljudi može bez hrane preživjeti 50 dana.

Doktor Sudhir Shah proučavao je Prahlada prije sedam godina, kada je Indijac proveo deset dana bez hrane i vode, tijekom kojih je njegovo tijelo apsorbiralo urin koji je nastao u mjehuru. Sumnje u njegove supermoći izražene su nakon što je na kraju promatranja izgubio malo na težini.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Globalizacija i antiglobalizacija: mitovi i stvarnost

Mnogi autori ističu kako ono što danas nazivamo globalizacijom nije ništa novo te kako smo i u povijesti svjedočili prekograničnoj trgovini, migracijama i investicijama širom svijeta.[1] U nekim je aspektima sadašnje međunarodno gospodarstvo manje otvoreno i integrirano od sustava koji je vladao 1870.-1914. (Hirst i Thompson, 2001:12). Kako kažu Glyn i Sutcliffe: "...ono što imamo kao posljedicu je jako daleko od globalno integrirane ekonomije... Globalna ekonomija je zasigurno više globalizirana nego prije 50 godina, ali puno manje nego prije 100 godina. Stoga je pogrešno široko rasprostranjeno mišljenje kako je sadašnji stupanj globalizacije nešto novo i do sada neviđeno" (Dicken, 1998: 4). Ellen Wood ističe kako "proces koji se često naziva globalizacijom nije kvalitativno nov, ali predstavlja univerzalizaciju kapitalističkih socijalnih odnosa" (Rupert i Smith, 2002). Ako se okrenemo i bliže, mnogi ističu kontinuitet u odnosu na modernost pa se današnje doba karakterizira "kasnom modernošću" ili "zrelom modernošću" (Giddens, 1990). U nepresušnoj raspravi o modernosti i postmodernosti, Giddens će zaključiti kako je "modernost inherentno globalizirajuća" (1990: 6, 177). Urlich Beck (2001) govori o "novoj" ili "refleksivnoj modernosti", o "modernizaciji modernizacije". S druge strane, Martin Albrow kaže "zaboravite modernost" te ističe kako globalno doba ide preko modernosti, jer globalnost istiskuje racionalnost i nacije-države kako temeljne baze socijalne organizacije (Scholte, 2000: 25). Također ističe Scholte (2000: 19), mnogi autori spominju "nove realnosti" ili "prvu globalnu revoluciju". Bez obzira što smo u mnogim religijama, znanstvenim i umjetničkim krugovima, pa i financijskim i trgovačkim tokovima mogli i do sada, kroz bližu ili dalju povijest, pratiti neke od odrednica globalizacije ili uočiti želje za jednim, ujedinjenim ili jedinstvenim svijetom, razmjeri tih aktivnosti bili su ograničeni na vrlo uzak krug ljudi i mali po opsegu, pogotovo usporedimo li ih s današnjom globalnošću. Također, čini se prilično redukcionistički svoditi globalizaciju samo na trgovinu ili ekonomske odnose. Čak ako i samo o njima govorimo, tada su i opseg, kompleksnost, količina uključenih aktera (državnih i poslovnih) te integracija financija, proizvodnje, usluga i investicija kao dijelova ekonomske globalizacije nešto što uvelike prelazi sve što se unutar toga područja odvijalo (Cohen i Kennedy, 2000).

Mnogi autori ističu kako ono što danas nazivamo globalizacijom nije ništa novo te kako smo i u povijesti svjedočili prekograničnoj trgovini, migracijama i investicijama širom svijeta.[1] U nekim je aspektima sadašnje međunarodno gospodarstvo manje otvoreno i integrirano od sustava koji je vladao 1870.-1914. (Hirst i Thompson, 2001:12). Kako kažu Glyn i Sutcliffe: "...ono što imamo kao posljedicu je jako daleko od globalno integrirane ekonomije... Globalna ekonomija je zasigurno više globalizirana nego prije 50 godina, ali puno manje nego prije 100 godina. Stoga je pogrešno široko rasprostranjeno mišljenje kako je sadašnji stupanj globalizacije nešto novo i do sada neviđeno" (Dicken, 1998: 4). Ellen Wood ističe kako "proces koji se često naziva globalizacijom nije kvalitativno nov, ali predstavlja univerzalizaciju kapitalističkih socijalnih odnosa" (Rupert i Smith, 2002). Ako se okrenemo i bliže, mnogi ističu kontinuitet u odnosu na modernost pa se današnje doba karakterizira "kasnom modernošću" ili "zrelom modernošću" (Giddens, 1990). U nepresušnoj raspravi o modernosti i postmodernosti, Giddens će zaključiti kako je "modernost inherentno globalizirajuća" (1990: 6, 177). Urlich Beck (2001) govori o "novoj" ili "refleksivnoj modernosti", o "modernizaciji modernizacije". S druge strane, Martin Albrow kaže "zaboravite modernost" te ističe kako globalno doba ide preko modernosti, jer globalnost istiskuje racionalnost i nacije-države kako temeljne baze socijalne organizacije (Scholte, 2000: 25). Također ističe Scholte (2000: 19), mnogi autori spominju "nove realnosti" ili "prvu globalnu revoluciju". Bez obzira što smo u mnogim religijama, znanstvenim i umjetničkim krugovima, pa i financijskim i trgovačkim tokovima mogli i do sada, kroz bližu ili dalju povijest, pratiti neke od odrednica globalizacije ili uočiti želje za jednim, ujedinjenim ili jedinstvenim svijetom, razmjeri tih aktivnosti bili su ograničeni na vrlo uzak krug ljudi i mali po opsegu, pogotovo usporedimo li ih s današnjom globalnošću. Također, čini se prilično redukcionistički svoditi globalizaciju samo na trgovinu ili ekonomske odnose. Čak ako i samo o njima govorimo, tada su i opseg, kompleksnost, količina uključenih aktera (državnih i poslovnih) te integracija financija, proizvodnje, usluga i investicija kao dijelova ekonomske globalizacije nešto što uvelike prelazi sve što se unutar toga područja odvijalo (Cohen i Kennedy, 2000).


Je li globalizacija stvarnost ili fikcija?

Ovaj problem se donekle nadovezuje na prethodni. Oni koji smatraju kako je globalizacija novi proces, uglavnom smatraju kako se radi i o stvarnom procesu, dok oni pak koji smatraju kako je globalizacija stari proces, cijelu priču oko globalizacije smatraju običnom fikcijom i izmišljotinom. Neke ta nepreglednost i sveprisutnost globalizacije u našim životima toliko nervira da su skloni i tvrditi kako je sve prenapuhano, kako se, ukoliko govorimo o globalizaciji, zapravo radi o "pomodnom konceptu", izmišljenom pojmu za islužene intelektualce koji su tako dobili novu temu. Bob Fitch je to nazvao "globaloney" (Petras i Veltmeyer, 2001: 27) fenomenom, globalnim sapunom ili bolje rečeno globalnom sapunicom koja je farsa, skrivanje stvarnih odnosa u svijetu, te ništa više od uobičajenog mjehura od sapunice koji treba probušiti. Ruigrok i van Tulder tvrde "kako se čini da je globalizacija koliko pretjerivanje kao ideologija toliko i kao analitički koncept" (Dicken, 1998: 4). Scholte (2000: 17) ističe kako su, s druge strane, Kenichi Ohmae i John Naisbitt postali širom svijeta poznati slaveći "bezgraničan svijet". Neki potpuno iskreno ističu kako sudjelovanje u globalizaciji nije nešto što se može birati, odnosno kako "globalizacija nije izbor. Ona je stvarnost" (Friedman, 2003:106). Kako bi potkrijepio svoj stav Friedman ističe (2003: 100-101) tezu o "zlatnoj stezulji" koja znači svođenje političke volje na izbor između Coca-Cole i Pepsi-Cole – neznatne nijanse okusa, neznatne nijanse politika… Ovdje treba napomenuti kako globalizaciju stvarnom smatraju i akteri alterglobalizacijskoga pokreta pokušavajući njene loše strane promijeniti i zaustaviti, a dobre proširiti i razvijati.

Dokida li globalizacija koncept nacije-države?
Utjecaj globalizacije na koncept nacije-države i od Westfalskog mira iz 1648. godine prihvaćeni koncept suvereniteta, jedno je od pitanja koje izaziva najžešće emocije i sukobe. Ističe se kako "uskoro neće biti nacionalnih proizvoda ili tehnologija, neće biti nacionalnih korporacija niti nacionalnih industrija. Nacije-države gube ili će izgubiti kontrolu nad osnovnim elementima svoje gospodarske politike" (Castells, 2002: 250). U Clintonovoj administraciji ministar rada Robert Reich ide još i dalje te tvrdi kako uskoro "neće biti nacionalnih ekonomija, barem ne kako smo ih do sada zamišljali" (Dicken, 1998: 4). Alfred. M. Zeien direktor korporacije Gillette poznate kozmetičke marke najbolje je to sažeo: "Ja ne smatram strane zemlje stranima" (Barber, 2001: 23). Dapače, hiperglobalisti ističu kako je "globalna kompeticija glasnik ljudskog progresa, a globalizacija nova epoha u ljudskoj historiji u kojoj su nacije-države postale neprirodne, čak i nemoguće biznis jedinice u globalnoj ekonomiji" (Held et al, 1999: 3). Held čini razliku između suvereniteta (sposobnost države da stvori i provodi vlastite politike i zakone) i autonomije (sposobnost države da postigne svoje političke ciljeve) (Cohen i Kennedy, 2000). Analogno ovome, mogli bismo reći kako su sve države danas izgubile suverenitet. Na primjer, čak je i SAD izgubio nekoliko trgovinskih sporova unutar WTO-a, poput uspješne tužbe Venecuele i Brazila zbog ograničenja toksičnih elemenata u benzinu koje je nametao Clean Air Act u SAD-u. Kenichi Ohmae ističe kako jedina uloga koja je ostala za "zastarjele" vlade jest "osigurati ljudima najširi izbor između najboljih i najjeftinijih proizvoda i usluga iz cijelog svijeta" (Korten, 1995: 127). Dapače, hiperglobalisti poput Kenichija Ohmaea i samu globalizaciju smatraju novim dobom u kojem su ljudi sve više podanici globalnoga tržišta, odnosno globalnih korporacija. Time se po toj skupini autora Daniel Bell pokazao i više nego dobrim prorokom kada je tvrdio kako je država postala premala za rješavanje velikih problema, a prevelika za rješavanje malih problema (Giddens, 1990). Također nevladine organizacije i civilni sektor na globalnom nivou sve više preuzimaju ulogu partnera ili čak i zamjenjuju države kao subjekte. Na primjer, sve je češći zajednički nastup velikih globalnih NGO-a i siromašnih zemalja na brojnim svjetskim konferencijama koje se tiču trgovine, smanjivanja gladi i vanjskoga duga te bolesti. Nevladine organizacije sve više preuzimaju od siromašnih država čak i neke sektore poput zdravstva, borbe protiv gladi i siromaštva, zaštite prirode i druge. To nas vodi i do kritike pojedinih humanitarnih nevladinih organizacija gdje ih se optužuje kako iskorištavaju nezavidnu poziciju siromašnih zemalja te se nastoje pozicionirati kao posrednici između vlada siromašnih zemalja, vlada zemalja iz kojih potječu ili međunarodnih agencija te samih ugroženih ljudi. Optužbe se nižu prema karijerizmu, oportunizmu, bezosjećajnosti, nestručnosti pa čak i što otvorenom što prikrivenom rasizmu. Posebno se ističu mali rezultati s obzirom na ogromni novac kojim raspolažu pojedine nevladine organizacije (Hancock 1992; Sogge, 2002).

Ne samo da je raširen stav kako globalizacija dokida koncept nacije-države, već neki idu tako daleko i tvrde kako države uopće više nisu važne. Svjedočimo naddržavnom i nadnacionalnom Imperiju koji je globalan (Hardt i Negri, 2003). Dakle, suverenitet postoji, ali je prebačen na novi subjekt. Hardt i Negri ističu kako "se prostorna razdioba na tri svijeta (Prvi, Drugi i Treći) izbrisala tako da stalno nalazimo Prvi svijet u Trećemu, Treći u Prvome, a Drugi skoro uopće nigdje. Dakle, SAD nisu centar Imperija niti centar postoji, jer je Imperij svuda i umrežen je. S tim bi se mogli složiti budući da, na primjer, dijete rođeno u njujorkškoj siromašnoj četvrti Harlemu u prosjeku ima manji životni vijek, nego li dijete rođeno u Šangaju ili Bangladešu (Carley & Spapens, 1998). Premda treba istaći kako Negri i Hardt priznaju SAD-u povlašten položaj u Imperiju, ali to ne zato što su naslijedili bivše europske imperijalističke sile, već upravo zbog razlika kako su SAD-e ustanovljene i kako su širile svoju moć. Hardt i Negri dobili su mnogo kritika zbog "ignoriranja" činjenice kako su SAD jedina svjetska i odlučujuća sila. Pored rata u Iraku, često se navodi i činjenica kako jedino SAD imaju vojne baze po cijelom svijetu, u čak 59 zemalja (Mertes, 2004). Možemo postaviti pitanje koliko se prostire ta "uravnjilovka" između država, odnosno koliko je daleko otišlo micanje država u drugi plan. Odluka SAD-a da krene bez podrške i dozvole UN-a u rat protiv Iraka ili uporno odbijanje potpisivanja Kyoto protokola, spomenimo samo neke od slučajeva, pokazuju nam kako ipak ne možemo govoriti o potpuno jednakim pravima današnjih država, odnosno kako nisu baš moć i suverenitet svih država u nestajanju. Prošlo stoljeće obilježila je Pax Americana (Hippler, 1994), a već u zadnjem desetljeću najavljen je "novi svjetski poredak kao sistem koji ostavlja SAD kao jedinu političku silu koja diktira pravila igre" (Engdahl, 2000), koja je u stanju nametnuti svoje hegemonističke ciljeve ne samo u vojnom smislu, već i ekonomskom, kulturnom i političkom (Hirst i Thompson, 2001). Govori se o 20. stoljeću kao o "američkom stoljeću" (Guyatt, 2000), sa zaključkom kako se ista tendencija može uvidjeti na početku 21. stoljeća. Krajem '80-ih godina prošloga stoljeća John Williamson dalekovidno je cjelokupnu vanjsku politiku SAD-a i bliskih institucija nazvao washingtonskim konsenzusom (Olin, 2003). Williamson je naravno pod tim pojmom mislio i početak širenja neoliberalnoga koncepta kao globalno prevladavajućeg i neupitnog. Takva pozicija SAD-a vodi nas u svijet "izvan kontrole" (Brzezinski, 1994).[2] Skeptici poput Hirsta i Thompsona ističu kako države i dalje igraju najvažniju ulogu u, kako kažu, internacionalizaciji ekonomije, a nikako globalizacije ekonomije. Tome u prilog ide i podatak kako se danas većina trgovine ne odvija globalno, već unutar određenih regionalnih blokova poput Europske Unije, ASEAN-a u Aziji, MECROSUR-a u Južnoj Americi, NAFTA-e (North America Free Trade Agreement) – ugovoru o slobodnoj trgovini između SAD-a, Kanade i Meksika koji se sada kroz FTAA (Free Trade of All Americas) pokušava proširiti i na cijelu Južnu Ameriku. Primjerice, od ukupne trgovine zemalja EU-a, na izvoz izvan granica Unije otpada svega 8 posto (Hoffmann, 1999). Dapače, govori se o blokovskoj trijadi koju čine SAD, EU i Istočna i Jugoistočna Azija te se kao argument regionalizacije trgovine ističe činjenica kako iz tih triju megaregija odlazi 80 posto izvoza u svijet. Tri bloka sudjeluju s tri četvrtine u svjetskom BDP-u, polovinom '90-ih godina prošloga stoljeća zauzimali su 66 posto svjetskih trgovinskih kretanja, i držali 65 posto svih stranih ulaganja. Strana ulaganja u zemlje u razvoju također su nejednako raspoređena te 50 posto svih ulaganja odlazi u svega tri zemlje: Kinu, Brazil i Meksiko. Skoro 90 posto namoćnijih korporacija ima i dalje sjedište u SAD, EU ili Japanu (Kolarić, 2000). Također se osporava i teza kako korporacije više nemaju mjesto, kako su bezprostorne, bez identifikacije s matičnom zemljom. Dicken (1998: 194-195) daje na uvid tablicu UNCTAD-a gdje se istraživalo koliko su zaista "globalne" globalne korporacije. Indeks globaliziranosti je dobiven kroz odnos stupnja imovine u stranim zemljama te kroz udio zaposlenih u stranim zemljama. Svega 13 korporacija ima indeks globaliziranosti veći od 75 posto. Također je indikativno kako među prvih 25 korporacija nema niti jedne koja potječe iz SAD-a, a naftna korporacija Exxon zauzima tek 26 mjesto. Drugi pak ističu kako činjenica da se strana ulaganja uglavnom odvijaju između najbogatijih zemalja, više govori o stratifikaciji stranih ulaganja nego o regionalizaciji. Ističe se kako strana ulaganja sve više igraju ulogu po cijelom svijetu i kako globalne korporacije također postaju trend globalne međupovezane trgovine kao nikada do sada (Held et al., 1999). Ovome se u prilog može istaknuti kako indeks globaliziranosti raste za većinu korporacija, te kako je za 42 korporacije on veći od 50 posto. Dicken (1998) ističe kako je cijela priča oko korporacija koje miču države s vrha piramide moći potpuno pogrešna te bi se zapravo trebalo više posvetiti istraživanju kompleksnih i specifičnih odnosa država i korporacija danas. To ne znači da se uloga i funkcija države nije promijenila, priznaje Dicken, ali "nacija-država nastavlja značajno doprinositi mijenjanju i preoblikovanju globalne ekonomske mape". Ponešto težim riječima, korporacije su bez država ništa. Dapače, ističe se kako je cijela fama oko "korporacijski vođene globalizacije zapravo politička kreacija" (Shipman, 2002: 59), odnosno kako korporacije nikada niti ne bi prešle granice nacionalnih država da im države to nisu dozvolile i podržale ih u tome. Po istraživanju koje su u prvoj polovini '90-ih prošlog stoljeća proveli Winfried Ruigrock i Rob van Tulder gotovo sve najmoćnije korporacije dobile su značajnu pomoć od matične države ili su profitirale zbog politike države na unutrašnjem i međunarodnom planu. Dapače, ističe se kako bi najmanje dvadeset od prvih sto korporacija po ljestvici koju sastavlja časopis Fortune nestalo bez direktne pomoći pripadajućih država kada su se te korporacije našle u problemima (Chomsky, 1999). Upozorava se kako globalne korporacije ipak još uvijek nemaju ključni aspekt koji formira koncept nacije-države, a to je pravo na silu, odnosno međunarodno priznato pravo na stvaranje vojne moći (Cohen i Kennedy, 2000). Casttels (2002: 248) ističe nešto slično tvrdeći kako "se čini da država-nacija, povijesna tvorevina modernoga doba, gubi svoju moć, premda, a to je od ključne važnosti, ne i svoj utjecaj". Ovdje je potrebno dodati kako ta tvrdnja sve slabije stoji, jer brojni slučajevi pokazuju kako su korporacije spremne i sve više koriste tu moć, posebno u zemljama s nezavidnim razvojem demokracije.

Ovdje će nam biti dovoljno istaknuti kako države zasigurno i danas igraju zapaženu ulogu čak i u globalnim razmjerima, no njihov suverenitet je postao "višeslojan" (Scholte, 2000; Held, 2000). Dio suvereniteta je zasigurno prebačen na naddržavne autoritete (Međunarodni sud za ratne zločine u Haagu, WTO…), a dio na poddržavne autoritete (prebacivanje sve veće odgovornosti na gradove i lokalnu samoupravu…). Države naravno i dalje postoje, ali s westfalijanskim suverenitetom je gotovo. Ovome je analogan rast globalnih korporacija koji sve više kritičara smatra pravim upravljačima svijeta (Korten, 1994). Ističe se kako je korporacijama ostavljen otvoren put inkorporirati cijeli svijet. Slilčno tome, Saskia Sassen postavlja koncept ekonomskog državljanstva kao "skupinu ekonomskih prava koja daje ovlasti da se i od vlade zahtijeva odgovornost". No, prema njenom tumačenju ekonomsko državljanstvo ne pripada danas pojedincu ili građanima, već globalnim korporacijama koju mogu "prisiliti vlade da stanovite mjere poduzmu i druge da ne poduzmu" (Meštrović, 2001: 38).


Donosi li globalizacija kulturnu uniformiranost?

George Ritzer (1999) se proslavio svojom tezom o mcdonaldizaciji društva. Ritzer nam je predstavio orwelovsku sadašnjost i budućnost u kojoj učinkovitost, mjerljivost, isplativost, predvidljivost i kontrola postaju temelj ne samo načina na koji spremamo i jedemo hranu, već i po kojima funkcionira društvo, načina po kojima živimo, pa i umiremo. Kao da je slušao tumačenje generalnoga direktora McDonald'sa za Singapur: "McDonald's prodaje sistem, ne proizvod" (Urry, 2003: 57-58). Sistem se uči na Hamburger Universityju do najsitnijih detalja poput načina osmjehivanja kupcima. Dapače, to širenje uniformirane i jednolične mcdonaldizacije Ritzer u weberovskom smislu vidi kao globalni "željezni kavez" kojemu nitko i ništa neće i ne može izbjeći. Kasnije je, slijedeći sličnu nit, Benjamin Barber istaknuo dvije reprezentativne opasnosti za cijeli svijet. Jihad vs. McWorld (2001) su u varljivoj borbi, a zapravo međusobnom prožimanju, dok su žrtve civilno društvo, ljudska prava i demokracija. Dok Jihad s jedne strane traži identitet u krvi, McWorld s druge strane zahtijeva odanost cijeloga globalnoga konzumerističkog plemena. Jihad mijenja koncept slobode i prava na izbor s paranoidnim i suicidalnim ratnikom, a McWorld veselo uzgaja potrošača ispranog mozga (Debeljak, 2000). Odavno je jasno kako autarkične i sebi dovoljne, ksenofobične i zatvorene zajednice ne gledaju s odobravanjem na koncept građanina. No, Barber sada nečemu tako neprivlačnom kao nadopunu stavlja McSvijet koji također zahtijeva svojevrsnu odanost i potpunu ovisnost, te mu kao takvom ne treba građanin, već potrošač. Dakle i jedan i drugi svijet nude jednoličnost te uniformiranost življenja i razmišljanja, samo što se Jihad želi zatvoriti u male zajednice, a McWorld ima globalne pretenzije.[3] Slično zaključuje i Vandana Shiva (2001), nakon terorističkih napada na SAD ističe kako globalizacija proizvodi talibanizaciju. Ljudima koji kreiraju i provode neoliberalnu globalizaciju odgovara porast fundamentalizma i isključivosti, jer je nemoguće da se te snage ujedine u otpor globalizaciji upravo zbog svojega fundamentalizma i isključivosti. Neuspješni rat protiv terorizma usporedila je uvjerenjem kako će upotreba pesticida dovesti do smanjena štetočina. Shiva ističe kako "demokracija nije školjka, već životna krv slobodnog društva. Ona nije puki izborni ritual, već moć ljudi da oblikuju svoju sudbinu i utječu na svoje živote, politike i uvjete koji uništavaju demokratsku kontrolu: kako se njihova hrana proizvodi, kakve zdravstvene i obrazovne sisteme imaju, kako se upravlja njihovim prirodnim resursima te tko je upravljač".

Naravno, jasno je kako su u Barberovom slučaju McWorld i mcdonaldizacija metafore, te je umjesto McDonald'sa mogla stajati i MTV, Nike, Burger King, Coca-Cola ili neka druga korporacija. Po ovom tipu mišljenja jurimo prema sve uniformiranijem načinu prehrane, odijevanja, slušanja muzike, životnih stilova i stavova prema društvu i životu, pa na kraju krajeva i prema sve uniformiranijim društvima. Ovdje treba napomenuti kako Barber ne smatra McWorld istovjetnim zapadnim demokratskim društvima, već jednim njihovim dijelom, koji postaje sve opasniji upravo za same temelje demokracije u tim društvima.[4] Mnogi se autori ne slažu s ovakvim tumačenjem posljedica globalizacije. Ističe se kako smo upravo kroz proces globalizacije u mogućnosti uživati više neko ikad u različitostima, u raznolikim životnim stilovima, te novim kulturama. Ističe se kako protivnici globalizacije često zbog slijepog straha od SAD-a ne uviđaju kako danas "Alžirci u Parizu uče Thai boxing, azijski reperi u Londonu grickaju tursku pizzu, Indijci u New Yorku uče plesati salsu, Meksikanci jedu obroke iz Tihoga oceana pripremljenje od engleskoga kuhara" (Legrain, 2003: 297). Svijet nikad nije bio bliži mogućnosti da svaka osoba kao individua izabere sama za sebe kulturni ili bilo koji drugi identitet. Ne samo da lokalne kulture i tradicija neće doći u opasnost, već će dolazak nepoznatih dobara i novih ideja obogatiti njihove mogućnosti da se izraze i prošire svoje lokalne specifičnosti i posebnosti. Time dolazimo do već spomenutoga pojma glokalizacije koji ističe mogućnost sve heterogenijeg svijeta. Kako smo naveli u uvodu, glokalizacija djeluje u suprotnom smjeru od onoga kada korporacije prilagođavaju svoje proizvode lokalnim uvjetima i vrijednostima (poput McDonald'sovoga vegetarijanskog restorana u Indiji). Glokalizacija nam daje poruku kako živimo u pluralnom svijetu gdje individue i lokalne grupe imaju visoki stupanj mogućnosti prilagodbe i inovacije. Urry (2003), na primjer, ističe da ni globalno ni lokalno ne postoje jedno bez drugoga. Budući da dolazi do miješanja kultura, stvara se plodno tlo za hibridizaciju, za hibridne identitete, dinamično miješanje kultura, od kojih svatko uzima ono što mu odgovara (Pieterse, 1995; Tomlinson:1999). Sličan koncept glokalizaciji je kreolizacija (Pieterse, 1995), no tu se radi o miješanju različitih kultura, odnosno o procesu gdje lokalna kultura izabire određene elemente iz dolazeće kulture, daje im novi smisao i značenje drugačije od prvotnog te ih kombinira s lokalnom tradicijom stvarajući potpuno novi koncept. Primjer bi mogao biti "kreolski" francuski koji se govori na Karibima, a većina Francuza iz Francuske ga ne bi razumjela (Cohen i Kennedy, 2000). Ističe se i kako "isti televizijski program znači različitu stvar različitoj publici" (Lechner i Boli, 2000: 2). Identiteti kao i druge karakteristike globalizacije postaju i transgranični. Akteri alterglobalizacijskoga pokreta, puno se više, s obzirom na zajedničke vrijednosti i stavove, identificiraju sa sličnim pripadnicima i pripadnicama toga pokreta, nego li s osobama iz, na primjer, istoga grada ili države. Vrlo je vjerojatno da će se mirovni aktivisti i aktivistkinje iz Hrvatske više poistovjetiti s mirovnim aktivistima i aktivistkinjama bilo gdje iz svijeta, nego s osobom iz Hrvatske koja odlazi na koncerte i uživa u pjesmama u Hrvatskoj popularnoga pjevača Thompsona. Budući da je došlo do "kraja nacionalnog projekta", "globalizacija ohrabruje rast nenacionalnih obrazaca kolektivnih identiteta" (Scholte, 2000: 160). Dapače, jedna osoba može imati nekoliko identiteta – može se osjećati pripadnikom ili pripadnicom više nacija, više rasa ili seksualnih preferencija tako da danas uživamo u pluralnosti identiteta koje sami izabiremo. Frederic Jameson je takvo stanje opisao "postmodernim uvjetima gdje svatko predstavlja nekoliko grupa odjednom", a Lothar Brock ističe kako globalizacija ohrabruje "surfanje identitetima" (Scholte: 2000: 181). Na pitanje postoji li globalna kultura, Mike Featherstone (1990) odgovara kategorički ne, ukoliko pod globalnom kulturom mislimo nešto slično kulturi nacija-država. Naravno, i dalje trebamo biti svjesni kako za veliki broj ljudi njihov naslijeđeni identitet, na primjer nacionalni ili etnički i dalje igra nezamjenjivu ulogu. Legrain (2003) ističe kako je potpuno krivo govoriti o mcdonaldizaciji kada se istovremeno otvara obilje restorana hrane etničkog i lokalnog porijekla (ne-zapadnog) u zapadnim zemljama. Ritzer pak ističe kako se radi o neusporedivim brojkama s McDonaldsovih 29.000 dućana u 121 zemlji na svijetu. Također, Legrain previđa kako McDonald's samo na reklame godišnje potroši 1,4 milijarde dolara i zaradi preko 15 milijardi dolara, s čim se ni u snovima ne može usporediti niti jedan restoran pa niti lanac restorana etničke kuhinje.[5] Neki primjeri koje navodi Legrain zaista su smiješni. Tako ističe kako se i Hollywood čini amerikaničkijim nego što zapravo jest. Argument za to su ne-američki glumci i glumice, zvijezde, poput Penelope Cruz, Catherine Zeta-Jones, Ewana McGregora i Arnolda Schwarzenegera, koji/e spadaju u sam vrh glumačke scene. Ritzer (2004) dobro zapaža kako SAD kao najveća globalna sila ima mogućnost ponuditi ostatku svijeta baš sve što poželi. Jedan Brazil, na primjer je manje u takvoj mogućnosti. Također raste broj ljudi u svijetu kojima je američka kultura druga kultura. U svojim tumačenjima sve veće homogenizacije svijeta, Ritzer (2004) u svojoj novoj knjizi Globalization of Nothing ide čak tako daleko da tvrdi kako svjedočimo "globalizaciji ničega". Imamo četiri tipa ničega: sve više ljudi u svijetu provodi svoje vrijeme na ne-mjestima (shoping centri, multipleksi…), uživajući u ne-stvarima...

[You must be registered and logged in to see this link.]

КОРЕНИ ПРВОМАЈСКОГ ПРАЗНИКА

Александар Вељић

Први мај слови за празник рада са неизбежним првомајским уранком. Као и по питању неких обичаја чије порекло није познато, или није довољно разјашњено и први мај спада у сличан феномен. О коренима првомајског славља говоре историјски извори.
„Келтски фестивал Белтане, који се изворно славио првог маја у паганско доба, подразумевао је пијанку и плес око подигнутог кипа фалуса (мушког полног органа). Када је у Европи уведено хришћанство, фалус је замењен мајским дрветом“. Током паганских времена која се спомињу у овом цитату људи су практиковали служење божанству Валу или Велфегору - у Светом Писму означен као најодвратнији безбожни култ у којем су приношене људске жртве (деца). Због тога је божански бес пао на оне који су се одавали таквом служењу ђаволу. „Очи су ваше виделе оно што учини Господ с Велфегором; Господ, Бог твој истреби између тебе свакога човека који пође за Велфегором. А ви који се држите Господа, Бога свога, ви сте данас сви живи“ (Пета књига Мојсијева 4:3, превод Луја Бакотића).

„Белтане“ је галско име за месец мај и празновање које се одигравало првог маја. Колико је древна пракса слична данашњој види се из следећег описа: „... млади су се окупљали 1. маја ујутро. Секли су сто округлог облика из неког стабла у зеленом травњаку... запалили би ватру и справили оброк у виду пудинга од јаја и млека. Замесили би овсени колач и пекли га на ужареном пепелу на камењу...“
Од имена древног келтског фестивала „Белтане“ потиче и назив феничанског божанства Бала (Баал, српски Вал). Мајско дрво које се очувало у фолклору данашњих потомака галских народа одражава слику мушког полног уда из древих паганских ритуала.

Хитлер и „Белтана“

Један од најпознатијих вођа у историји одлично је познавао симболику и значење првомајског „празника“. Управо зато је одабрао да жртвује свој живот мрачним силама којима је посветио политичку каријеру и разорни утицај своје ђаволске личности:
„Читајући о тим последњим данима, тешко се можемо одупрети утиску да је Хитлер чекао неки одређени час... Ако је нама, обичним смртницима, један дан изгледао добар као и сваки други, то ниј ебио случај са Хитлером. Он је одлучио о свом часу и био решен да га чека, макар и пао у руке Русима. Час његове смрти морао је да наступи у тренутку који је он одредио – ни пре ни касније. Датум је био 30. април. Мрачни посвећеник остао је веран својем мрачном „вјерују“ до самог краја, па је чак и дан његове смрти морао бити жртва силама Таме – 30. април је, наиме, од давнина био празник Белтане, дан после којег следи Валпургијска ноћ. То је један од најважнијих, ако не и најважнији, датум у сатанистичком календару“. Ж. М. Славински у „Краткој енциклопедији парапсихологије и херметизма“ дефинише Валпургијску ноћ: “Валпургијска ноћ (нордијски и тевтонски) Ноћ уочи мајског дана је када се одржавао вештичји Сабат на Брокену или неккој другој високој планини“.

Дан Илумината

Датум 1. мај носи још једно историјско сведочанство које треба да нас наведе на размишљање о узроцима и последицама тог славља.
„Првог маја 1776. године – на дан једног од највећих сатанистичких празника – почела је нова етапа у историји Римокоатоличке цркве, фаза која ће одјекивати широм света у деценијама које ће уследити. Тог датума је немачки језуита по имену доктор Адам Вајсхаупт основао тајно револуционарно друштво по имену... Ред Илумината (са седиштем на Универзитету Инголштад у Баварској), устројен према моделу језуитског реда... Као што је горе назначено, датум када су Илуминати лансирали своју кампању изгледа да има окултно значење пошто је 1. мај сатанистички свети сабат који се назива „Белтан“ (Beltaine) – једна од најважнијих ноћи у сатанистичком календару када је обавезно принети људску жртву са циљем да се извргне рутлу смрт Исуса Христа.

Заједнички корени „Ноћи вештица“ и првомајске светковине

У чланку Википедије наводи се да су Белтан и Самхаин водећи завршни датуми грађанске (цивилне) године у Ирској, а да је овај други празник важнији од првог. У одредници „Самхаин“ Википедија каже да је то израз из келтског календара, да се односи на празник о завршетку летње жетве и да се одржао до данашњих дана у савременој католичкој традицији „Дана свих светих“ (Дан мртвих), у секуларној светковини празника „Ноћ вештица (Халовин)“ и фолклорним обичајима неких народа. У чланку се додаје да поменуте светковине „славе разни типови неопагана“. Због сличности две светковине које иду руку под руку и ослањају се једна на другу, порекло „Самхаина“ ће вероватно шокирати већину неупућених читалаца.
Халовин, односно Ноћ вештица су изворно славили Друиди у част великог бога мртвих Шамхаина, чији је празник 1. новембар (у католичкој традицији Дан мртвих) пише Ралф Линтон у књизи Ноћ вештица током двадесет векова . Енциклопедија Британика наводи да се још понегде у Ирској 31. октобар назива OIDHCH SHAMHNA (бдење Шамхне, односно Шамхаина, господара мртвих код старих Друида). Римљани су преузели тај обичај и додали му нека своја обележја – славили су га у част Помона, приликом чега су ораси и јабуке симболично представљали зимницу. Рут Кели у свом делу Ноћ вештица пише да су свештеници паганских Друида учили да бесмртна душа приликом смрти прелази у неко друго тело. Друиди су веровали да последњег дана у години (31. октобра) господар смрти окупља душе умрлих у протеклој години и одређује им који ће облик живота да настане у наредних 12 месеци. Душе су могле да ласкају молитвама и даровима господару мртвих не би ли добиле лакшу пресуду.
Ноћ вештица уочи 1. новембра представља вечерњу прославу великог дана посвећеног сотони. Шамхаин старих Друида је сотона, бог смрти и господар мртвих. Јасно је из паганских обичаја и празника одакле потичу два сродна празновања и коме су посвећени Ноћ вештица и такозвани Празник рада. Иако се рад слави нерадно, онај коме је тај дан посвећен ради пуном паром преко заблуда које су се у време социјализма укорениле у народ који не зна порекло првомајских обичаја.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Da li je ledeno doba neizbežno?
Planeta od koje nam sve zavisi




Polako ali sigurno, dokazi o ljudskoj umešanosti u proces globalnog zagrevanja planete tokom poslednjeg veka se gomilaju. Najveća briga čovečanstva je kako će povećanje temperature uticati na staništa mnogih vrsta, uključujući i ljudska bića. I Međunarodni panel vlada o klimatskim promenama (IPCC) i Američka nacionalna akademija nauka tvrde da previše načnika ili ignoriše ili ne razume činjenicu da se klima Zemlje rapidno menjala u prošlosti i da se isto tako može menjati i u budućnosti – u bilo kom pravcu.
Dokazi o naglim klimatskim promenama se neprestano nalaze u uzorcima leda uzetim iz dubine Grenlanda i Antarktika. Jedan od najpoznatijih primera takvih događaja je Janger Drijes hlađenje od pre oko 12 000 godina, nazvano tako po arktičkom divljem cvetu otkrivenom u sedimentima severne Evrope. Taj je događaj započeo i okončao se neverovatno brzo. Tokom čitavih 1000 godina njegovog trajanja, severnoatlantski region je bio hladniji za oko 5 stepeni. Može li se tako nešto ponovo dogoditi? Sasvim sigurno može, a pošto su se promene dogodile u okviru jedne dekade, moguće da ćemo veoma brzo postati svedoci ovakvog događaja.

Janger Drijes se događa u vreme kada orbitalna sila navodi klmu do sadašnjeg toplog statusa. Ovaj neobjašnjeni fenomen je bio predmet mnogih žučnih naučnih rasprava, baš kao i drugi događaji sa milenijumska skale.
Sada je stagnacija u jedanaestogodišnjoj aktivnosti sunčevih pega podstakla strah nekih naučnika da će se umesto da se zagreva, Zemlja možda okrenuti suprotnom periodu hlađenja. Ideja je posebno intrigantna ako se uzme u obzir da se veći deo sveta priprema za globalno otopljenje. Da li treba da se spremimo za gori scenario?
Sunčeva pega je region na Suncu koji je hladniji od okoline i zbog toga izgleda tamnije. Po jednoj teoriji, jako magnetno polje koje izaziva većinu aktivnosti sunčevih pega štiti Zemlju od kosmičkih zraka. Kada je polje slabo – tokom smanjenih aktivnosti sunčevih pega kako je to trenutni slučaj – kosmički zraci prodiru do nižih delova atmosfere i povećava se oblačnost, koja zatim dovodi do hlađenja površine.

Geofizičar Fil Čepmen, prvi Australijanac koji je postao astronaut NASA, primetio je da slike sa američke Solarne i heliosferske opservatorije pokazuju da trenutno na Suncu nema pega. On veruje da se upravo zbog toga svet rapidno hladio u periodu između januara prošle godine i januara ove godine za otprilike 0,7 stepeni Celzijusa.
„To je najbrža temperaturna promena otkako se uopšte vrše merenja, a vraća nas tamo gde smo bili 1930. godine“, izjavio je dr Čepmen Australijskim novinama. „Ako se temperatura uskoro ne oporavi, moraćemo da zaključimo da je globalno zagrevanje gotovo.“
Međutim, naučnici iz američkog Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja su 2006. objavili izveštaj u kome se tvrdi da Sunce ima neznatan uticaj na klimatske promene. Po jednoj drugoj studiji nedavno objavljenoj u Pismima Instituta za proučavanje fizičke okoline, ne postoji jaka korelacija između kosmičkih zraka i stvaranja prekrivača niske oblačnosti. Ako je to tačno, značilo bi da izostanak sunčevih pega nije neophodno indikator veće oblačnosti i kasnijeg hlađenja.
I dok je istina da su u nekim regionima sveta zabeležene rekordno niske temperature, izgleda da se drugi regioni zagrevaju. Australijski Biro za meteorologiju tvrdi da su od kraja sedamdesetih godina tamošnje temperature daleko više nego u periodu 1960-1990. Iako je u Australiji zaista bilo nekoliko hladnijih godina, temperatura je globalno povećana za 0,3 stepena Celzijusa u odnosu na dugogodišnji prosek. I druge zemlje su suočene sa potpuno istim kretanjima. Međutim, pošto globalno beleženje temperaturnih podataka traje relativno kratko u odnosu na istoriju Zemlje, teško je tačno znati šta ovo povećanje znači za dugoročnu perspektivu.

Hlađenje ili mini ledeno doba je teorija za koju se zalaže Čepmen, ali kaže da još uvek ima vremena da se budući događaj okrene i na drugu stranu. On predlaže preventivne mere kako bi se usporilo potencijalno hlađenje, na primer, da se buldožerima preoru sibirski i kanadski sneg kako bi postali prljavi i manje reflektivni. „Mislim da su šanse sada 50:50 da će u decenijama koje slede doći do značajnijeg hlađenja umesto zagrevanja.“
Kanadski naučnik Kenet Teping iz Nacionalnog istraživačkog saveta je takođe primetio da je solarna aktivnost trenutno u posebno neaktivnoj fazi, ali šta to znači – ukoliko uopšte nešto znači – još uvek je velika misterija. Njegov kolega Oleg Soroktin sa ruske Akademije za prirodne nauke se slaže sa Čepmenom. Soroktin veruje da, uprkos rezultatima nekih nedavnih studija, odsustvo sunčevih pega ukazuje na dolazeći period hlađenja. U stvari, on smatra da su klimatske promene nastale uticajem ljudi samo kap u moru, u poređenju sa hladnoćom koju donose neaktivne solarne faze.

I dok Soroktin savetuje ljudima da spremaju veću količinu tople odeće, većina istaknutih naučnika veruje da obilje dokaza ukazuje na globalni trend zagrevanja i da anomalije i izuzeci od pravila ne predstavljaju značajniji udar na ovaj konsenzus.
„Ne postoji apsolutno nikakva sumnja da se svet nalazi u fazi zagrevanja“, tvrdi klimatolog Tomas Rajhler. „Takav zaključak podržava 99 procenata ozbiljnih svetskih naučnika, tako da ovo nije moja proizvoljna tvrdnja“, zaključuje on.
Rajhler je verovatno u pravu, ali ne bi bilo prvi put da se opšte očekivanje pretvori u potpunu suprotnost. Iz šire perspektive, da li je zaista bitno ko je u pravu, sve dok pripreme traju? Bez obzira da li klima postaje hladnija ili toplija ili ni jedno od toga, ljudima će biti potrebne ogromne količine energije. Čak i ako prihvatimo obrnuti pristup i namerno povećamo ispuštanje gasova u atmosferu kako bismo zaustavili hlađenje, teško da bi to imalo većeg efekta od daljeg zagađivanja okoline standardnom potrošnjom energije i stvaranjem brojnih toksičnih nusprodukata.

Da li su ljudi glavni faktor trenutnog trenda zagrevanja planete? Možda, a možda ne. Ali ono što se ne može osporiti jeste da ljudi definitivno zagađuju planetu. Trenutni i budući vremenski uslovi neće promeniti činjenicu da korišćenje uglja i nafte kao energenata nije dobra ideja na duge staze. Potreba za čistom energijom, čistijim vazduhom i čistijom vodom nikada nije bila veća.
U svetu su ljudi okrenuti sve više zaštiti vodosistema i ekoloških okruženja, dok se u Srbiji vodotokovi, šume i polja i dalje koriste kao besplatna đubrišta koja se svakodnevno truju plastikom, pesticidima i drugim toksičnim otpacima. Oni koji izjednačavaju skepticizam u pogledu globalnog zagrevanja sa izjavama „baš me briga“ ili „sve to dođe i prođe“, svesno ugrožavaju zdravlje planete, svoje zemlje i svoje sopstveno. Ako se pripremimo za globalno otopljenjena na način koji će pomoći zašiti okoline, biće nam daleko bolje čak i ako se zaista dogodi da nam umesto visokih temperatura stigne mini ledeno doba.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Čarobne moći uma
Da radost zameni tugu

Molitve


Piše Spasoje Vlajić

U savremenoj psihologiji uspeha, duhovna priprema prethodi fizičkom radu na ostvarenju poslova, namera, želja... Svrha je da se sa što manjim utroškom vremena i energije postigne što više.
Duhovna priprema se temelji na molitvi. Ona smiruje um, budeći u čoveku čarobnu moć da mislima utiče na događaje i lakše ostvaruje svoje želje. Naravno, u svom mističnom vidu, molitva je mnogo više od toga.
Ovde dajem kratke, jezgrovite molitve koje izgovaram neposredno pre nekog događaja – recimo, početka posla, lečenja, putovanja, važnih razgovora, iznenadnih potreba... O tim molitvama sam pisao u prošlom broju, a opširna objašnjenja za njihovu primenu su data u knjigama “Moć je u mislima”, “Stvaranje i privlačenje sreće” i “Knjiga o radosti i uspehu”.
Lične molitve, o kojima govorim, poziv su da svoje duhovno stanje još više usavršite u domu Gospodnjem, crkvi.

Molitveni obrasci

Sada prelazimo na molitvene obrasce koji se koriste u duhovnoj pripremi za psihologiju uspeha. Date su osnove koje možete i sami usavršiti delovima iz Svetog pisma, a i svojim rečima .
Molitveni obrasci su dati po azbučnom redu i pokrivaju period od 22. 09. do 06. 10. 2008. godine. Dakle, na vama je da, po azbučnom redu, nađete ono što vam treba i svakog od navedenih dana odvojite petnaestak minuta (tri puta po pet minuta) za odabranu molitvu.
Pošto se radi o ličnoj duhovnoj pripremi, ceo postupak se sastoji iz četiri koraka, četiri molitve: Oče naš, Gospode pomiluj, Molitva za oproštaj grehova i Odabrana molitva za datu potrebu.
Date molitve možete zameniti onima iz molitvenika, ili molitvama koje ste dobili od svog duhovnika, ili ste sami sastavili.

Uputstvo: prvo pročitajte date molitve za razne potrebe, a onda se narednih četrnaest dana molite za ono što smatrate da je u to vreme najvažnije za vaš život. Molite se, unapred pomireni sa Božjom voljom.

Anđeo čuvar
“Bože milostivi, pošalji svog svetog anđela čuvara da me izbavi od iskušenja i sačuva od zla i daj mi mudrosti i snage da se potpuno uskladim sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Bes (nadmenost, prezir, nemir, zlovolja, mržnja, suze, tuga)
“Bože milostivi, preobrazi moj bes u samilost, nadmenost u smernost, prezir u razumevanje, nemir u smirenost, zlovolju u dobronamernost, mržnju u ljubav, suze u molitvu, tugu u radost i daj mi ostala dobra koja će me potpuno uskladiti sa Tvojom savršenom promisli za naš spokojan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Blagostanje, bogatstvo
“Bože milostivi, daj mi prirodno blagostanje i pravo bogatstvo koje mi pripada po Tvojoj savršenoj promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Božanska moć
“Bože milostivi, obdari me božanskim moćima i daj mi snage da činim ono što je dobro i što čudesima osvetljava Tvoju savršenu promisao za dobro i spas svakog čoveka. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Božanski plan
“Bože milostivi, izbriši iz mog uma misli o smrti, bolesti, bedi...Oslobodi me od briga, straha i svih loših misli, otkrij mi Tvoj savršeni plan za pravi napredak, uspeh, radost i spasenje. Pomozi mi da se uskladim sa Tvojom savršenom promisli za naš spokojan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Bol
”Bože milostivi, oslobodi me od bola, daj mi spokojan, bezbolan život i uskladi me sa Tvojom savršenom promisli za naš spokojan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Bolest
“Bože milostivi, oslobodi me od brige, straha, napetosti, stresova, loših misli, svih bolesti i daj mi smiren um, hrabrost, radost, zdravlje i sva dobra koja dolaze iz Tvoje savršene promisli za naš spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Brak
“Bože milostivi, daj mi porodicu po Tvom savršenom izboru za naš radostan, zdrav, spokojan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Briga
Videti pod “bolest”
Budućnost
“Bože milostivi, molim Te da se u budućnosti ostvari samo ono što je u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, zdrav život ispunjen prirodnim blagostanjem i svim dobrima koje vode spasenju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Vera
“Bože milostivi, obdari me mudrošću da od Tebe tražim samo ono što je u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš spokojan život na zemlji i blažen na nebu. I obdari me savršenom verom da sve što zatražim u Tvoje ime, to i dobijem. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Volja
“Bože milostivi, ujedini mi volju sa nadom i verom da ću ostvariti pravi napredak, pravi uspeh i sve što je uskladu sa Tvojom savršenom promisli za naš spokojan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Vrline
“Bože milostivi, oprosti mi sve grehe i ispuni me vrlinama krotosti, smernosti, uzdržanosti, darežljivosti, moralne čistote, milosrđa i revnosti u veri. Ispuni me vrlinama koje su u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Gnev
Videti pod “bes”
Greh, gresi
“Bože milostivi, oprosti mi sve grehe, daj mi snage da se izborim od njih i ispunim vrlinama koje me približavaju Tvojoj savršenoj promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemljii blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Darežljivost
Videti molitvu za 11. septembar
Darovi:
“Bože milostivi, daj mi veru, nadu, ljubav, mudrost, hrabrost i strpljenje da mirne duše prihvatim svaku neprijatnost i ispunjen Tvojim blagodetima dostignem Tvoju savršenu promisao za naš radostan, smiren, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Deca
“Bože milostivi, predajem moje čedo (ime) pod Tvoju zaštitu, verujući da će po Tvojoj savršenoj promisli za naš život sve biti dobro, na radost i spasenje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Dobro
“Bože milostivi, molim Te za dar vere u dobro i samo dobro. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Dom, porodica
“Bože milostivi, daj mi dom i porodicu po Tvom savršenom izboru za naš život ispunjen radošću, prirodnom blagostanju i Tvojim blagodatima. Daj nam spokojan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Drage osobe
“Bože milostivi, molim Te da se u životu (ime) ostvari Tvoja savršena promisao za radostan, zdrav, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Dug
“Bože milostivi, pomozi mi da vratim dug i rasterećen se uskladim sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Duhovnost
“Bože milostivi, izbavi me od iskušenja i daj mi prave duhovne darove koji će me uskladiti sa Tvojom savršenom promisli za naš spokojan, radostan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Žalost
“Bože milostivi, preobrazi moju žalost u radost i daj mi ostala dobra koja će me ukladiti sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Želje
“Bože milostivi, pomozi da mi se ostvare samo one želje koje su u punom skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Život
“Bože milostivi, pomozi mi da činim samo ono što će me uskladiti sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, zdrav, dugovečan život na zemlji ispunjen spokojem. Prirodnim blagostanjem i svim dobrima koja vode ka blaženoj besmrtnosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Zadatak
Videti pod “smisao”
Zarada, posao, novac
“Bože milostivi, daj mi pravi posao koji ću raditi sa zadovoljstvom i koji će mi doneti dobru zaradu za prirodno blagostanje, usklađeno sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Zahvalnost
“Bože milostivi, odeni srce moje u odeću smirenosti, strpljenja i hrabrosti, da svaku teškoću mirne duše prihvatim kako bi se Ti zaradovao videći snagu moje vere i zahvalnosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Zaštita
“Bože milostivi, oslobodi me od prošlosti, zaštiti u budućnosti i blagoslovi svaki trenutak sadašnjosti. Nada je moja Otac, utočište moje je Sin, zaštita moja je Duh Sveti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Zdravlje
“Bože milostivi, oslobodi me svih bolesti, zaštiti me od bolesti i njihovih uzroka i daj mi savršeno zdravlje koje je u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Znanje
“Bože milostivi, otvori mi um da se kroz mene ispoljava Tvoja savršena mudrost, znanje, dobrota, ljubav, samilost i sve ono što je u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Zlovolja
Videti pod “bes”
Izbor
Videti pod “vera”
Izlečenje:
Vvideti pod “zdravlje”
Iskušenje:
Videti pod “duhovnost”
Ispiti
“Bože milostivi, otvori mi um da znam ono što je potrebno da položim ovaj ispit i pomozi mi da to znanje upotrebim za ono što je dobro i u potpunom skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin”.
Istina
“Bože milostivi, pomozi mi da saznam pravu istinu koja će me osloboditi od privida, umišljaja, sumnje, birge i ispuniti verom, samopouzdanjem i svim dobrima koja su u skladu za Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Kupovina
Videti pod “zarada”
Kuća, stan
“Bože milostivi, daj mi kuću kakva mi dolikuje po Tvom savršenom izboru za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Laž, poroci
“Bože milostivi, sačuvaj me od laži i svih poroka, nauči me da ih prepoznam i odbacim od sebe. Daj mi vrline koje će me uskladiti sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Lečenje
Videti pod “zdravlje”
Ljubav (za one koji je traže)
“Bože milostivi, pomozi mi da nađem i sačuvam pravu ljubav koja mi pripada po Tvom savršenom izboru i Tvojoj savršenoj promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Ljubav
“Bože milostivi, daj mi pravu ljubav, ljubav po Tvom savršenom izboru za život u kojem volim i voljen sam. Neka me prava ljubav nadahne za vrline koje su u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Ljubomora
“Bože milostivi, oslobodi me ljubomore i ispuni nesebičnom, pravom ljubavi koja je u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Magija:“
“Bože milostivi, oslobodi me svakog uticaja i zaštiti od magije i daj mi Tvoju božansku moć da činim ono što je dobro i u skladu sa tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažene na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Malodušnost
Videti pod “hrabrost”
Milosrđe
Videti molitvu za 13. septembar
Moć
Videti pod “božanska moć”
Mržnja
Videti pod “bes”
Mudrost
Videti pod “vera”
Nada
Videti pod “darovi”
Nadahnuće
“Bože milostivi, nadahni me da radim po volji Tvojoj i ostvarim Tvoju savršenu promisao za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Napetost
Videti pod bolest”
Napredak
“Bože milostivi, daj mi napredak koji je u potpunom skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Nasilje
“Bože milostivi, odbrani me od silnika i zaštiti od opasnosti. Ti si moj štit, moja snaga, odbrana samopouzdanje i pobeda. Ti mi daješ radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Nemir, nervoza:
Videti pod “smirenje”
Neodlučnost, nesigurnost
“Bože milostivi, oslobodi me briga, straha, nesigurnosti i ispuni me smirenjem, hrabrošću, samopouzdanjem, sigurnoću i verom koja će me približiti Tvojoj savršenoj promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Nesanica
“Bože milostivi, daj mi spokoj u duši i blažen san. Ja mirno ležem i spavam, jer me Ti, Gospode, čuvaš i daješ mi miran počinak. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Novac
Videti pod “zarada”
Obdarenost
“Bože milostivi, pomozi da svoju obdarenost, koju si mi Ti darovao, upotrebim za dobra dela koja su u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Odbrana
Videti pod “nasilje”.
Odluke
“Bože milostivi, pomozi mi da spontano i kad treba donosim dobre odluke koje su u punom skladu sa Tvojom savršenom promišlju za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Opasnost
Videti pod “nasilje”
Oproštaj
“Bože milostivi, daj mi mudrosti i snage da oprostim svima koji su zgrešili prema meni da se pokajem za sve što sam loše učinio prema Tebi i prema drugima. Uputi me Tvojim savršenim putem za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i bliže na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Oslobođenje
Videti pod “čišćenje”
Patnja
Videti pod “žalost”
Pobeda
Videti pod “nasilje”
Poboljšanje
Videti pod “napredak”
Pokajanje
Videti pod “oproštaj”
Pomirenje
Videti pod “smirenost”
Pomoć
“Bože milostivi, pohitaj da mi pomogneš, Gospode, pomaži mi! I učini da svi oni od kojih to zavisi, pomognu da se ostvari Tvoja savršena promisao za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Porodica
Videti pod “dom”
Posao
Videti pod “zarada”
Poroci
Videti pod “laž”
Potištenost
Videti pod “žalost”
Potomstvo
Videti pod “deca”
Praznoverje, sujeverje
“ Bože milostivi, oslobodi me praznoverja, laži, umišljaja i daj mi mudrost da prepoznam ono što je prava vera usklađena sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Prepuštanje volji Božjoj:“
Bože milostivi, daj mi mudrost da se ne opirem zlu, nego da ga savladam povoljnim mislima i dobrim delima, potpuno prepušten Tvojoj volji i Tvojoj savršenoj promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Pretnja
Nideti pod “nasilje”
Prilagođavanje
Videti pod “prepuštanje”
Prodaja
Videti pod “zarada”
Prokletstvo:
“Bože milostivi, oprosti mi grehe, oslobodi od svakog prokletstva, izbriši sve loše uticaje na mene i povedi me putem Tvoje savršene promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Put
Videti pod “cilj”
Putovanje, putnici
“Gospode Bože, koji su pravi Put, Istina i Život, smiluj se na mene nedostojnoga i budi mi saputnik na ovom putu. Sačuvaj me od iskušenja, od svake prekore i pakosti, zlih duhova i zlih ljudi. Održi me u pravdi i istini po zapovestima Tvojim, da se vratim u zdravlju duše i tela, jer je Tvoje carstvo i sila i slava, Oca i Sina i Svetoga duha sada i uvek i u sve vekove. Amin” (molitva je iz molitvenika).
Radost
“Bože milostivi, daj mi obilje prave radosti iz svoje Božanske riznice pune ljubavi i svega što je u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Razvrat
Videti molitvu za 12. septembar
Red:
“Bože milostivi, uspostavi božanski red u mom umu, mislima, odnosima, poslovima... Uspostavi red koji je u potpunom skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Revnost vere
Videti molitvu za 14. septembar
Reči, rečitost
“Bože milostivi, sačuvaj me od praznih reči i daj mi mudrost da govorim samo ono što je u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Savest
Videti pod “smirenje”
Samoostvarenje
Videti pod “uspeh”
Samopouzdanje
Videti pod “nasilje”
San
Videti pod “nesanica”
Saobraćaj
Videti pod “putovanje”
Saradnici
“Bože milostivi, pošalji mi saradnike za uspešne poslove koji su u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin”.
Sigurnost
Videti pod “nasilje”
Sklad
Videti pod “red”
Sloga:
“Bože milostivi, daj mi mudrosti i snage da kroz oproštaj i pokajanje ostvarim slogu sa svim ljudima i da se dobrotom približim Tvojoj savršenoj promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Smernost
Videti molitvu za 9. septembar
Smirenje, strpljenje
“Bože milostivi, pomiri me samog sa sobom, pomiri sa bližnjima, pomiri s celim svetom. Pomozi mi da se čiste savesti i smirnog uma strpljivo uskladim sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Smisao
Videti pod “zadatak”
Snaga
Videti pod “božanske moći”
Spasenje.
Videti pod “božanski plan”
Sport
“Bože milostivi, daj mi bistar um, snažno telo, vrelo srce i smirene živce koji će mi doneti vrhunske rezultate i poštenu pobedu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Sreća
Videti pod “radost”
Srdačnost.
Videti pod “hrabrost”
Stan
Videti pod “kuća”
Strah
Videti pod “hrabrost”
Stres
Videti pod “bolesti”
Strpljenje
Videti pod “smirenje”
Sud, suđenje
“Bože milostivi, molim Te da ovo suđenje bude pravično i da presuda bude u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek, Amin.”
Susret
“Bože milostivi, dovedi mi osobe koje donose samo ono što je u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin”.
Teškoće
Videti pod “zahvalnost”
Trgovina
Videti pod “zarada”
Trudnoća
“Bože milostivi, sačuvaj me od svakog zla i pomozi da lako rodim zdravo dete čiji će život biti u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Tuga
Videti pod “žalost”
Uzdržanost, umerenost
Videti molitvu za 10. septembar
Umetnost
Videti pod “uspeh”
Usavršavanje
Videti pod “napredak”
Uspeh:
“Bože milostivi, otvori mi put za pravi uspeh koji dolazi iz Tvoje savršene promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Učenje
Videti pod “znanje”
Ušteda
“Bože milostivi, pomozi mi da sa što manjim utroškom vremena i energije postignem pravi uspeh koji je u skladu sa Tvojom savršenom promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlj i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Hrabrost, srčanost
“Bože milostivi, oslobodi me od straha i malodušnosti. Ti si snaga života mog, koga da se bojim? Da pođem i dolinom sena smrtnoga, neću se bojati zla. Ti si, Gospode, štit kojim me zaklanjaš i vodiš putem Tvoje savršene promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Cilj, svrha, put
“Bože milostivi, pokaži mi puteve svoje, nauči me hodati stazama Tvojim i dovedi me do pravog cilja, do Tvoje savršene promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin”.
Čist razum
“Bože milostivi, očisti me i sačuvaj od umišljaja, zabluda, laži, prelesti i daj mi čist razum da vidim pravu istinu koja me vodi do Tvoje savršene promisli za naš radostan, spokojan, dugovečan život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Čišćenje od loših energija (uticaja)
“Bože milostivi, očisti me i zaštiti od loših egergija i loših uticaja. Oslobodi me od njih i povedi putem Tvoje savršene promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Štit:“
“Bože milostivi, ti si snaga moja i štit moj. Ti me čuvaš od teskobe i okružavaš radostima. U Tebe se uzda srce moje, jer me vodiš putem Tvoje savršene promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.”

Ovde su date molitve koje koristim za razne potrebe u duhovnoj pripremi za psihologiju uspeha. Njihov oblik i sadržaj su usklađeni sa uputstvima koje za molitvu daje Sveti Vladika Nikolaj Velimirović u knjizi “Vera svetih - katihizis istočne pravoslavne crkve”.
Bože milostivi, oprosti mi ako sam negde pogrešio i povedi me putem Tvoje savršene promisli za naš radostan, spokojan, dugovečna život na zemlji i blažen na nebu. Tebi slava i hvala vavek. Amin!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kamena knjiga o sudbini čovečanstva
Misterije

Ni na nebu, ni na zemlji


Piše Ljubiša Petrović

U podzemlju budističkog manastira, jugoistočno od Pekinga, monasi su dugo skrivali kamene ploče sa urezanim hijeroglifima. Smatralo se da je na pločama bila ispisana buduća sudbina čovečanstva, do samog kraja sveta.
Nemački naučnik Lotar Lederoze, šef Katedre istorije kulture Istočne Azije na Gejdelberškom univerzitetu, dobio je dopuštenje da u tajnovitom podzemlju dešifruje deo drevnih tekstova. Tačne dokaze o vremenu nastupanja kraja sveta naučnik nije našao, ali je pronašao veliki broj biografskih podataka o osnivaču manastira Nebesko boravište. Na jednoj od kamenih tablica, nepoznati autor unapred je upozoravao potomke o „nebeskom kamenom udaru“. Logično je pretpostaviti da se radi o udaru meteorita i asteroida u Zemlju.

Pre pet hiljada godina, budistički monasi su duboko pod zemljom sakrili svoju „kamenu biblioteku“. Bili su ubeđeni da će u sveopštoj kataklizmi svet uskoro da nestane, pa je trebalo sve premudrosti budističkog učenja i sva зnanja sačuvati za sledeću civilizaciju - verovatno, za nas.
Na prelomu šestog i sedmog veka, monasi su započeli obiman posao: da za potomke sačuvaju suštinu verskog učenja i proročanstva, pritom se strogo pridržavajući budističkih kanona. Osim osnovne sadržine teksta, autor je bio obavezan da podrobno ispripoveda istoriju stvaranja. U manastiru se nalazi 15 hiljada kamenih tablica različitih veličina. Krajem 11. veka, u manastiru je organizovana prozvodnja potpuno istih, glatko izbrušenih kamenih ploča veličine 45 puta 70 santimetara. U početku, tokom šestog i sedmog veka, oni su iz ogromnih kamenih stena tesali masivne blokove dvometarske visine, iz kojih su zatim izrezivali manje ploče.
Na prohladnoj površini izglačanog kamena, neumorni kamenoresci su ispisivali hijeroglif za hijeroglifom. Nije lako napisati čak i jednu stranicu „kamene knjige“. Osim znanja i nadahnuća, potrebne su jake ruke, umešnost i precizno oko.

Teško se i mukotrpno radilo mnogo godina i, početkom 12. veka, posao je bio okončan. Za to vreme, smenjeno je nekoliko monaških pokolenja. Svi su verovali u skori kraj sveta, ali ga nisu zamišljali kao momentalnu vaseljensku katastrofu, već kao bolan proces raspadanja, depresije i degeneracije koji je započeo 553. godine. U to vreme, sledbenike Bude u Kini su nemilosrdno proganjali. Neprijatelji budizma spalili su sve svete knjige, a za monahe su to bili pouzdani dokazi da nastupaju „sudnji dani“: njihovom verskom učenju pretila je sudbina zaborava, a zajedno sa njim, rušio se ceo svet. Mada se ništa užasno nije dogodilo u narednim dekadama, monasi su nastavili život u iščekivanju nesreće: tom grešnom svetu ipak će doći kraj, ako ne danas, ono sutra...

Monasi budističkog manastira stvarali su svoje pismene poruke otprilike oko šest vekova. Ploče i hijeroglifi ležali su ispod zemlje, a njihova kamena površina nije osetila svetlost dana. Veći deo ploča skriven je u dubinama planinskih pećina, čije su ulaze monasi zazidali. Ali, zna se da će doći trenutak kad će starešina manastira dobiti „znak odozgo“: tada će nastupiti kraj sveta, preko planine će proći gigantski talas i potopiti pećine. Zato je kamenu biblioteku trebalo osigurati od predviđenog potopa i sakriti je u podzemlje manastira.
Dugo niko nije pokušao da prouči kamene poruke, namenjene potomcima. Ali, sadašnje rukovodstvo manastira je odlučilo da ne čeka „smak sveta“, već da što pre sazna sadržaj poruka. Zato je pozvalo nemačkog specijalistu za stari kineski jezik i kulturu, Lotara Lederozu, a da bi se lakše pristupilo dešifrovanju hijeroglifa, tekstovi su preslikani na hartiju i dobijena je podebela knjiga.

Lotar Lederoze se oseća srećnikom i odabranikom sudbine, jer mu je uspelo da dešifruje tekstove, koje niko nije čitao hiljadu godina. Očekivao je da pismene poruke propovedaju Budino učenje. Bio je iznenađen podrobnim i lepim opisom letopisaca o realnim događajima koji su se zbili u njihovoj zemlji. Na nekim tablicama, opisana je istorija iz života samog autora, njegove domovine, suseda...
Na tablicama su zapisane biografije skoro svih starešina manastira Nebesko boravište tokom 600 godina. O jednom od njih, dat je podrobniji opis povezan sa predistorijom njegovog rođenja, zajedno sa biografijama njegovog oca i majke.
Budući da su sve poruke pisali različiti autori u različito vreme, one se vidno razlikuju po stilu i sadržaju. Neki tekstovi napisani su kao filozofski traktakti, ukrašeni istočnim poučnim pričama, dok druge više podsećaju na letopise. Neki zapisi izazivaju neobičan utisak - podsećaju na lične dnevnike.
Komplikovana tehnika pisma (složni hijeroglifi, tvrd kamen), nesumnjivo su zahtevali istančani stil. Zato su monasi pisali kratko i izražajno.

O bliskom kraju sveta, u koje su autori tekstova sveto verovali, zapisano je na mnogim tablicama. Predstava o propasti sveta menjala se tokom vremena: u početku, monasi su iz dana u dan iščekivali smak sveta, a kasnije su znake kataklizme otkrivali u slabljenju moralnih normi društva, periodima nerodnih godina, kretanju nebeskih zvezda... Budistički monasi su smatrali da na zemlju samo što se nije sa neba obrušila kamena gromada, koja će uništiti sve građevine, razvaliti planine, ispljuskati sva mora i reke tako da će kapi vode odletati do samog Meseca... To veoma podseća na globalnu katastrofu posle sudara planete sa asteroidom ili padom ogromnih meteorita. U tekstovima zasad nisu nađeni nikakvi rokovi kad bi to trebalo da se dogodi.
Monasi budističkog manastira Nebesko boravište već šest stotina godina se spremaju za smak sveta, ali ga, na svu sreću, nisu dočekali.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ljudska prava (ekonomski rasizam) Orvelova Životinjska farma

Branko Dragaš

Pogledajte sajt Branka Dragaša, negdašnjeg savetnika premijera Zorana Đinđića: [You must be registered and logged in to see this link.]

Veliki Inkvizitor danas je jednako - Veliki Mediji. Oni stvaraju predstavu za slabe duše. Veliki Mediji poseduju tri sile, kojima se pleni savest nemoćnih i porobljenih radi ostvarivanja njihove sreće. Te tri sile su: čudo, tajna i autoritet. Veliki Mediji prave čuda jer mogu preko noći od potpunih životnih gubitnika, nepoznatih, nepriznatih, luzera ili nesretnika da naprave medijske zvezde kojima će se drugi diviti i koje će podražavati. Jednim gostovanjem, nastupom, slikanjem ili reklamiranjem postajete popularni, traženi i bogati. Jednim pojavljivanjem možete da progledate, prohodate, da ozdravite i da se materijalno zbrinete. Dovoljno je samo da pristanete na sve.

Prema poslednjim izveštajima stručnih ljudi iz sveta, koji se ozbiljno bave svetskom ekonomskom krizom, prema njihovim istraživanjima i predviđanjima, naročito onih autora koji su davno pre izbijanja krize najavili njen dolazak, na proleće 2010. godine svetske finansije će upasti u ogromne probleme i kriza će ući u svoju drugu razornu fazu. Krhki oporavak u statističkim falsifikovanim izveštajima svetskih biltena trajao je tačno onoliko koliko je odštampanih dolara i evra ubačeno u teško oboleli finansijski sistem. Narkoman je uzimao sve veću dozu, verujući da se na taj način može osloboditi zavisnosti. Naši narkomani na vlasti ubeđuju nas da je kriza prošla i da blagostanje počinje ove godine. Ne verujte onima koji nisu prepoznali krizu i koji su nas ubeđivali da nas kriza neće pogoditi, te da možemo mirno da spavamo. Opominjem vas, po ko zna koji put, da budete na oprezu i da dobro prekontrolišete svaki trošak, jer dolaze još teža vremena.
Pisao sam već o tome da se to sumanuto ubacivanje štampanih dolara i evra neće dobro završiti za svetsku privredu i za izmanipilisano čovečanstvo, jer se tim lažnim novcem ne može sakriti istina da su svetske finansije bankrotirale i da je potrebno napraviti radikalne reforme u sistemu savremenog kapitalizma. Svetski moćnici su pokušali da kupe vreme potkupljujući, štampanim dolarima i parama poreskih obveznika, sve one koji je trebalo da bankrotiraju, dok su ti sretnici sami sebi isplaćivali bonuse za dobro obavljene krađe. Dobili smo samo privid da izlazimo iz krize, dok smo sve probleme stavili pod tepih.
Tako se ne rešava ništa. Tako samo nagomilavamo probleme. Sve dok oni sami od sebe, prirodno, tako nagomilani i nerešeni, naglo ne eksplodiraju.
Šta treba odmah da se uradi pre tog Velikog praska?
Odmah treba zaustaviti štampanje lažnog novca.To je početak. Odmah treba svima saopštiti pravo stanje. Tako će se ogoliti istina da je svetski finansijski sistem teško oboleo od veštačkog novca i da mora hitno da se leči. A to je prvi korak u otpočinjanju suštinske promene kapitalističkog sistema koji se nalazi na teškim drogama iz štamparije lažnog novca. Uslov da se izlečite jeste saznanje da ste bolesni. Upravljači sveta to saznanje nemaju. Oni i dalje veruju da mogu da zarade na špekulativnom širenju krize i da će se dogoditi neko njihovo čudo koje će spasti čovečanstvo.
Kako čuda nema i kako Spasitelj ne dolazi još uvek na zemlju, ne preostaje nam ništa drugo nego da se sami sučelimo sa okrutnom i teškom istinom. Uostalom, parafrazirajući Dostojevskog i njegovu ideju o Velikom Inkvizitoru, sve kada bi se sada i pojavio Spasitelj i kada bi počeo da oslobađa ljude predrasuda i zabluda, sigurno bi se preko interneta pojavio Veliki Inkvizitor koji bi naredio da ga uhapse, jer je suvišan i smeta im u njihovom vladanju. Šta će nam Spasitelj? Njegovo pojavljivanje bi samo uznemirilo kontuzovano čovečanstvo. Mnoge stvari su se izmenile i Spasitelj bi samo pokvario svoje prvobitno pojavljivanje.
Prema tom tumačenju - ništa i nikada nije bilo za čoveka i ljudsko društvo nepodnošljivije od slobode, jer nema neprekidnije i mučnije brige za čoveka nego da postane slobodan. To čovek ne može da izdrži i zato čovek traži da se potčini. I to da se ne potčini sam, jer bi ga to psihički ubilo, nego da se potčine svi zajedno. A kada se svi zajedno i dobrovoljno potčinjavaju, u strahu da ne ostvare slobodu, onda su presrećni što su se svoje slobode oslobodili u korist onih koji njima manipulišu i vladaju. Onda su ispunjeni što pripadaju krdu i što imaju dovoljno medijskih igara da se narkotizuju.
Eto, gospodo drugovi, objašnjenja zašto je finale Farme gledalo preko 3,5 miliona ljudi i zašto je uspelo pridobijanje savesti. U tajni ljudskog bića sadržano je i pitanje: zašto da se živi? Koji je smisao našega života? Veliki Inkvizitor smatra da bez određene predstave o tome zašto da živi, čovek neće pristati da živi, i pre će uništiti sam sebe nego što će ostati na zemlji, pa makar sami hlebovi bili oko njega. Nije, dakle, suština u hlebu, negu u predstavi koja se prikazuje. Predstava je upriličena. Čovek bez nje ne može. I zato gleda sve te budalaštine koje debilizuju čovečanstvo. Gleda jer to oslobađa njegovu savest i ne opterećuje njegovo narkotizovano biće. Nema ničeg primamljivijeg u tom kolektivnom gledanju prostakluka, bezobrazluka, primitivizma, gluposti i idiotizma, koji nisu mučni kao saznanje da ste siromašni, bez para, podstanari, nezaposleni, bolesni, da ne znate gde će vaša deca da rade i kakva će im biti budućnost u društvu koje se raspada. Ta teška pitanja vas zamaraju, opterećuju i nervoznim i nesretnim čine, i zbog toga je mnogo lakše izvršiti bekstvo od slobode, pobeći od samog sebe, pobeći od nemira, mučnina i nesreća, makar u svoju slabu dušu morali da prime i takve nakaradne tipove koji vam se serviraju u Velikom bratu.
Zapravo, gledajući tu predstavu zajedno sa milionima drugih sapatnika u nesreći, mali čovek se psihoterapeutski rasteretio, jer je shvatio da postoji još gori, suroviji i brutalniji svet od njegovog svakodnevnog života, da postoje oni koji su gori, pokvareniji, lažljiviji, podliji i prevrtljiviji od njega samoga. Oni koji su otvoreno pristali da pokažu svoju pohlepu, zlobu, lenjost i glupost. Oni koji su brutalno prodali svoju intimu i slobodu, znajući da su dobrovoljni gladijatori koji stado drže u toru. Veliki Inkvizitor smatra da mali čovek ne može da nosi svoju slobodu, da voli da bude u toru i da svoju slobodu predaje verujući da će se tako spasti od sebe samog. Mali čovek je ubeđen da će pokoren izbeći nesreću, da će se rešiti velike brige i strašnih sadašnjih muka ličnog i slobodnog odlučivanja. To mu sve ne treba. To ga rastrže i zamara. To ga čini nesigurnim i usamljenim. Više mu se sviđa da mu sve bude određeno, nego da se muči u slobodi izbora. Ako baš mora da bira, onda to radi daljinskim upravljačem. Ima sasvim dovoljno drugih programa koji mogu da ispune prazninu.
Veliki Inkvizitor danas je jednako - Veliki Mediji. Oni stvaraju predstavu za slabe duše. Veliki Mediji poseduju tri sile, kojima se pleni savest nemoćnih i porobljenih radi ostvarivanja njihove sreće. Te tri sile su: čudo, tajna i autoritet. Veliki Mediji prave čuda jer mogu preko noći od potpunih životnih gubitnika, nepoznatih, nepriznatih, luzera ili nesretnika da naprave medijske zvezde kojima će se drugi diviti i koje će podražavati. Jednim gostovanjem, nastupom, slikanjem ili reklamiranjem postajete popularni, traženi i bogati. Jednim pojavljivanjem možete da progledate, prohodate, da ozdravite i da se materijalno zbrinete. Dovoljno je samo da pristanete na sve.
"Zar je ljudska priroda tako stvorena da odbaci čudo i da, u tako strašnim životnim trenucima, u trenucima najstrašnijih, osnovnih i mučnih duševnih patnji svojih, ostane samo sa slobodnom odlukom srca?", pitaju se Veliki Mediji. Ne, takva iskušenja mali čovek nije spreman da podnese. Čuda su poželjna i on ih traži. Kada glasa SMS porukama, on smatra da učestvuje u čudotvornom religioznom obredu.
Druga sila je tajna kojom se sve to dešava. Slabi ljudi ne razumeju tu tajnu. I prepustili su tu tajnu izabranicima. Neka oni organizuju predstavu. Neka manipulišu, špekulišu, lažu i neka nas kradu samo da nam obezbede redovni predstavu, radi smiraja duše. To se mora konzumirati redovno, jer postoji opasnost da se tajna, usled raspada sistema, sama otkrije. A to je onda opasno po čovečanstvo. Može se desiti opšte prosvećenje i opšte buđenje, koje bi se završilo u oslobođenoj zajednici. Čovek bi slobodno stupao u odnose sa drugim ljudima i Bogom, bez posrednika i bez lažnih tumača. O povratku u zlatno doba sanjaju utopisti.
Treća sila je autoritet. Ništa se nije dogodilo ako nije bilo na Velikim Medijima. Oni određuju čovekovu slobodu, meru i budućnost. Oni teže da čitav život obuhvate i naprave prema sopstvenom liku. Oni vladaju ljudima jer u njihovim rukama je medijska moć. Internet je čitavu planetu pretvorio u globalno selo u kome se sve može saznati za nekoliko sekundi. YOUTUBE je smišljen tako da sve bude pod kontrolom jednog oka iz kamere. Nije bitno ko drži tu kameru, misleći da tako postaje moćan, važno je samo to oko koje sve kontroliše i beleži.
Upravljačima sveta, koji teže svetskom carstvu i svetskom miru, radi pretvaranja čovečanstva u veliki svetski hipermarket u kom se pazari izgubljena savest, potreban je autoritet da bi se odbranilo carstvo nužnosti od neprekidnih napada carstva slobode, koje, na sreću, još uvek postoji iz neobuzdanosti slobodnog uma. Veliki Mediji proganjaju slobodu, slobodan um i nauku jer uznemiravaju okovano čovečanstvo.
Veliki Mediji su spremili smirenu sreću za robove i slabe. Oni šire strah od kravljeg ludila, ptičjeg i svinjskog gripa, sada i kozjeg gripa, neprekidno plaše slabe i neodlučne, nastojeći da ih drže okovane. Oni upravljaju paćenicima koje muči velika tuga i svoje blaženstvo postižu u zatvaranju velikog tora. Veruju da se tor u strahu nikada neće sam otvoriti i zato ga ograđuju novim strahovima. I veruju da će taj blaženi mir da potraje do sudnjeg časa, kada će umreti poslednji čovek.
U tu farmu hoće da nas stave.
Hoće da im služimo. I da ništa ne remetimo.
I svako odlučuje za sebe.
Hoće li pristati ili neće?
Hoće li pasti u ropstvo ili će biti slobodan?
I svako odlučuje hoće li u tor ili neće.
I niko drugi vas ne može izbaviti.
Osim vas samih.
I niko vam ništa neće pokloniti.
Osim ako sami ne zaradite.
I niko vam ne može da zabrani da čekate Spasitelja.
Ako vi ne želite da se spasete.
I niko vam ne može ništa zabraniti.
Niti oduzeti.
Niti vas naterati.
Ako vi to ne želite.
Plaše vas i uteruju strah.
Pričajte o Spasitelju i njegovom ponovnom dolasku.
Jer je to opasno za one kojima je odrvenilo srce i ušima teško čuju.
I oči su svoje zatvorili da ne vide.
I srcem ne razumeju.
Toga se plaše.
Šta raditi? Kako dalje?
Sve je već zapisano.
Čitajte i učite.
I uđe Isus u crkvu Božju i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi.
I ispremeta trpeze onih što menjahu novce.
I reče:
Dom moj dom molitve nek se zove.
A vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
I reče:
Sve što vam reknu da držite, držite i tvorite, ali što oni čine ne činite, jer govore a ne čine.
I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogijeh.
I reče:
Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe.
HRISTOS SE RODI!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nojeve barke modernog doba
Opstanak


Piše Slavoljub Marković

Čovek se previše igrao sa prirodom i uskoro će, po svemu sudeći, morati da se suoči sa sve ozbiljnijim posledicama. Drugim rečima, moraćemo da prihvatimo da će i priroda početi da se „igra“ sa nama.
Klimatske promene, u svakom slučaju, tek čekaju svoj danak. Nivo mora skoro sigurno će se podići za 1,5 metar do kraja veka, pokazale su najnovije studije, što je znatno više od prethodnih konzervativnih predviđanja stručnjaka koji su spekulisali sa povećanjem nivoa mora za 28 do 43 centimetra. Njihovi proračuni bili su očigledno pogrešni, jer nisu uključili ubrzano otapanje polarnih kapa zbog sve viših temperatura mora.
Bilo kako bilo, velikim gradovima širom sveta zbog klimatskih promena očigledno preti opasnost od podizanja nivoa mora, kao i druge katastrofe. Od ukupno 33 grada za koje se predviđa da će do 2015. godine imati populaciju od 8 miliona ljudi, najmanje 21 je opasno ugrožen, tvrdi Njorldnjatch institute u izveštaju „State of the Njorld: Our Urban Future“. Među ugroženim gradovima nalaze se Njujork i Los Anđeles u SAD, Buenos Aires u Argentini, Rio de Žaneiro u Brazilu, Šangaj u Kini, Kairo i Aleksandrija u Egiptu, Tokio u Japanu, Daka u Bangladešu...
Tim tragom krenuo je ovoga puta i jedan arhitekta, Vinsent Kalebo, došavši do inovativne ideje koja bi mogla da reši, ili barem - manje pretenciozno rečeno - ublaži, problem podizanja nivoa mora. Ovaj Belgijanac dizajnirao je neobične „plutajuće gradove“ za stanovnike naše planete koji će zbog globalnog otopljavanja u skorijoj budućnosti ostati bez svojih domova. Kalebo smatra da njegov „ekopolis“ nudi dugoročno rešenje za veliki problem koji predstoji.

Novi fenomen: klimatske izbeglice
Grad nazvan Lilipad trebalo bi da bude dom za desetine hiljada tzv. klimatskih izbeglica iz najgore pogođenih područja. Smešten oko jezera koje sakuplja i pročišćava kišnicu, Lilipad će plutati svetskim morima, sledeći okeanske struje i vetrove.
„Neki gradovi troše milione dolara da bi svoje plaže i nasipe napravili većim i čvršćim. Ali, projekat Lilipad je, u stvari, dugoročno rešenje problema porasta nivoa mora“, kaže belgijski arhitekta.
Lilipad je, naime, osmišljen tako da pluta po svetu kao nezavisan i potpuno samoodrživ dom za mnogo ljudi. U njegovom središtu je smešteno već pomenuto jezero koje će skupljati i pročišćavati padavine, a pristup će biti omogućen preko tri odvojene marine. Stanovnicima će na raspolaganju biti i veštačke planine kako bi ponekad mogli da promene svoje okruženje. Svakako, biće i drugih različitih krajolika, zahvaljujući čemu će se imati utisak da živite u potpuno prirodnom, raznovrsnom i bogatom okruženju.
Plutajući gradovi će imati niz obnovljivih izvora energije, uključujući solarne panele, postavljene na planinama, vetrenjače i generatore koji će koristiti snagu talasa. Energija će se, dakle, dobijati iz izvora kao što su: sunce, vetar i voda. Grad će, u stvari, proizvoditi više energije nego što može da potroši i biće potpuno ekološki prihvatljiv, jer će ugljen-dioksid i otpad biti reciklirani. „Ceo grad biće prekriven biljkama u visećim vrtovima. Cilj je da se stvori koegzistencija između ljudi i prirode“, naglašava autor ovog projekta.

Samodovoljno i trajno utočište
Na prvi pogled, gradovi koje je zamislio nagrađivani belgijski arhitekta izgledaju kao divovske vrtne stolice na naduvavanje koje je odnelo more, ali su ove neobične arhitektonske tvorevine, izgleda, poslednje rešenje za ubrzano podizanje nivoa mora. Vincet je njihov dizajn osmislio po uzoru na lokvanj, kako sam kaže, „sa ciljem osiguranja potpuno samodovoljnog i trajnog utočišta za sve one čiji će se domovi nekada u budućnosti naći pod vodom“.
- O tom danu volimo da ne razmišljamo, stalno misleći da priroda, ipak, ne može da bude tako okrutna. Treba biti realan, a ja sam samo pokušao da svoja znanja, informacije i ideje pretočim u model naselja budućnosti. Apelujem da, svakako, svi zajedno malo usporimo, jer posledice promene klime, na koju čovek utiče mnogo više nego što bi smeo, u jednom trenutku zaista mogu da budu dramatične - kaže belgijski arhitekta.
On, pritom, ima na umu i procenu autora dosad neobjavljene studije Evropske unije o posledicama klimatskih promena u Evropi, predočenu u Fajnešnel tajmsu, u kojoj se upozorava da će globalno otopljenje, osim što će odnositi teško prebrojive ljudske živote (uskoro i po 90.000 godišnje, samo u Evropi), imati katastrofalne posledice i po privredu, pa će umanjen rod, prirodne katastrofe i smanjeni broj turista prouzrokovati gubitke koji će se meriti dvocifrenim iznosima u milijardama evra. Tome treba dodati i štete prouzrokovane podizanjem nivoa mora koje će se meriti u milijardama evra.
To će, opet, upozorava i Vinsent Kalebo, doprineti velikim društvenim i socijalnim previranjima i raslojavanjima, kao i ogromnim nestabilnostima i opštoj nesigurnosti. Podaci za potrebu studije sa alarmantnim rezultatima na koje se on poziva, prikupljeni su, inače, putem satelitskog sistema za praćenje stanja na Zemlji, GMES.
Daleko od toga da plutajući gradovi mogu da reše sve nabrojane probleme. Ali, za početak, mogu pružiti „krov nad glavom“ za one koji bez njega budu ostali. Malo li je?


Prestaće da važe poznati zakoni prirode!
Ne bi se moglo reći da je loše što u atmosferi ima ugljen-dioksida - bez njega, temperatura na Zemlji bila bi minus 15 stepeni, ali je problem što ga je previše. Već više od dva i po miliona godina redovno se smenjuju ledena i topla doba, ali zbog efekta staklene bašte, stvorenog zahvaljujući ljudskoj delatnosti, taj ciklus bi mogao biti prekinut, komentariše Gerald Haug, dobitnik nagrade Lajbnic za proučavanje istorije klime.
Ovaj istraživač klime i geolog u Centru za geoistraživanja u Potsdamu upozorava da od pre 150 godina, industrijske zemlje puštaju toliko ugljen-dioksida u atmosferu da bi sledeće ledeno doba moglo da izostane. To bi bilo nešto sasvim novo na Zemlji, jer su se tokom proteklih dva miliona i 700 hiljada godina redovno smenjivala topla i ledena doba.
- Ono što sada pravimo je nešto kao veštačka grba u tom sistemu. Idemo u pravcu vrednosti koju je, kada jednom bude dostignuta, nemoguće sniziti, stvaramo nešto veštačko na sasvim drugom nivou što više nema veze sa prirorodnim ciklusima - kaže ovaj stručnjak.
Tako će se najverovatnije pomeriti i klimatske zone i morska strujanja. Kako će sve to uticati na ljude, biljke, životinje i vreme, znaće se tek kada se bude desilo. Ali, bar jedno je izvesno - kada se bude otopio i poslednji led na severnoj Zemljinoj polulopti, nivo mora biće šest do sedam metara viši nego danas. To znači da bi se trećina današnjeg svetskog stanovništva našla pod vodom. Problem je u tome što su atmosfera i okeani, današnje ledene ploče i područja na kojima žive ljudi, životinje i biljke međusobno povezani i utiču jedni na druge. Klima na zemlji je veoma kompleksan, nelinearan sistem.
Haug kaže da je moguće usporiti klimatske promene pod uslovom da se oni koji odlučuju u svetu dogovore o urgentnim, oštrim i obaveznim merama i prestanu da usvajaju smernice i neobavezujuće deklaracije. U protivnom, ritam prirode mogao bi da bude toliko promenjen da bi većina njenih postojećih zakona bila maksimalno ugrožena. Ne smemo ni da pomislimo šta bi to u praksi moglo da znači!

NLO mogu da spasu klimu!
Tako barem tvrdi bivši kanadski ministar obrane Pol Helijer, koji javno traži od svetskih vlada da obelodane tajne tehnologije vanzemaljaca i iskoriste ih za ispravljanje klimatskih promena.
Svemirske letelice vanzemaljaca preletele su ogromne udaljenosti dok nisu došle do Zemlje, tako da su morale biti opremljene naprednim pogonskim sistemima, ili su koristile savršene vrste goriva, izjavio je on, dodajući da bi ta napredna tehnologija, ukoliko dovoljno brzo bude zamenila postojeću praksu izgaranja fosilnih goriva, mogla da spasi našu planetu koja je pred katastrofom.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Zemlja na pragu nuklearne zime
Naučna proročanstva

Jupiter i njegovi sateliti


Na Jupiteru, najvećoj planeti našeg solarnog sistema, dešava se zemaljskoj nauci neobjašnjiv fenomen. Ovaj gasni džin je mirovao stotinama godina. Međutim, u poslednje tri godine su se u njegovoj atmosferi formirale dve nove crvene tačke. Svaka tačka je pet ili deset puta veća od Zemlje.
Misteriozni fenomen se događa i na jednom od najvećih Jupiterovih meseca, na Evropi. U maju ove godine Evropini polovi, prekriveni oklopom debelog leda, pomerili su se za 90 stepeni i zamenili položaj sa ekvatorom.
Jupiter je jedina planeta solarnog sistema u čijim se tajanstvenim dubinama odvija termonuklearna reakcija. Taj planetarni proces je sličan onome koji se događa zvezdama, iako Jupiter stvara daleko manje energije kao rezultat procesa. Ne treba naglašavati kakva bi užasavajuća eksplozija mogla pogoditi naš solarni sistem ukoliko u unutrašnjosti najveće planete stvari krenu naopako. Udarni talas bi stigao do Zemlje i sa njene površine zbrisao svaki živi organizam!
Katastrofa Jupitera bi se odigrala prema scenriju opisanom u kultnoj knjizi Artura Klarka, Odiseja u svemiru. U Klarkovim knjigama, Jupiter postaje zvezda – što je rezultat termonuklearne reakcije – čime se stvaraju uslovi za razvoj života na njegovom mesecu Evropi.
A to nije sve. Ruski načnik iz Sankt Petersburga, Eduard Drobiševski, tvrdi da će se drastične promene verovatno dogoditi i na drugom Jupiterovom mesecu, na Kalistu. Ledeni oklop Kalista može eksplodirati, kaže Drobiševski, a džinovski komadi ledenog oklopa će pasti na Zemlju i istrebiti sve oblike života.
Naučnici smatraju da su masivni ledeni oklopi drugih, mesecu nalik, prirodnih satelita džinovskih planeta (Saturna i Jupitera) eksplodirali mnogo ranije. Kao rezultat takvih eksplozija nastale su mnoge kratkoživuće komete.

“Zamislite sledeće: naš Mesec je obložen ledom debljine 800 kilometara. Upravo tako izgleda tipični masivni prirodni satelit Jupitera – Kalisto. To je prljavi led koji provodi električnu struju jer se sve kreće u magnetnom polju, u magnetosferi džinovske planete. Led je veoma dobar provodnik, posebno ako je prljav. Rezultat toga je elektroliza leda”, objašnjava Drobiševski.
On kaže da se jedna takva eksplozija već dogodila pre oko 10 000 godina, kada je eksplodirao ledeni oklop Saturnovog meseca Titana. Eksplozija je rezultirala stvaranjem Titanove atmosfere, Saturnovih ledenih prstenova i nekolicine kratkoživućih kometa.
Jupiterov satelit Kalisto ima najstariji ledeni oklop od svih prirodnih satelita svih planeta našeg solarnog sistema. Taj oklop nikada ranije nije eksplodirao, pa je stoga zasićen vodonikom i kiseonikom – produktima elektrolize leda. Posledice njihove detonacje mogu biti fatalne po Zemlju.
“Kalisto nam je mnogo bliže od Titana. Eksplozija njegovog ledenog oklopa bi izazvala nuklearnu zimu na Zemlji. Bila bi to užasna katastrofa koja bi uništila biosferu planete”, tvrdi Drobiševski.

[You must be registered and logged in to see this link.]

U centru je Rubikova kocka!?
Tajne naše planete


Šta se nalazi u centru naše planete? Uprkos hipotezama da je Zemlja šuplja i, čak, naseljena nekim čudnim bićima (o čemu smo nedavno pisali), zvanična nauka drži se teorije da je u središtu – okruglo čvrsto jezgro prečnika oko 2.500 kilometara, sačinjeno većim delom od gvožđa i nešto nikla. Međutim, istraživači sa Univerziteta Upsala (Švedska) došli su do eksperimentalnih dokaza da je “unutra” nešto malo drugačije. “Centralna kockasta struktura od gvožđa jedina je koja može odgovarati eksperimentalnim posmatranjima” - kaže profesor Borje Johanson, i dodaje da je otkriće značajno za bolje razumevanje brzine hlađenja Zemlje, kao i stabilnosti njenog magnetnog polja.

Otkriće Zemljine unutrašnjosti
O čemu se radi? Posmatranjem je utvrđeno da seizmički talasi brže prolaze kroz jezgro u smeru koji je paralelan Zemljinoj osi rotacije nego u smerovima koji su paralelni ekvatoru, i ovaj fenomen do sada nije objašnjen. Jer, pri visokim temperaturama koje preovlađuju u centru Zemlje, talasi bi teoretski trebalo bi da prolaze istom brzinom, bez obzira na smer.
Švedski naučnici poradili su na objašnjenje za ove zbunjujuće karakteristike. Još 2003, u uglednom časopisu “Science” objavili su jak teoretski dokaz da Zemljino jezgro centralna kristalna kubična struktura, sa iznenađujuće visokim stepenom elastične anizotropije (osobina nekih tela da u različitim smerovima imaju različite fizičke osobine – elastičnost, toplotnu provodljivost i sl), kao što je ste, njegove elastične osobine su uslovljene smerom. A nedavno je ova teorija dobila i odgovarajuću eksperimentalnu podršku.

Kompjuterski model
U novom radu naučnici su predstavili simulaciju reprodukovanja seizmičkih talasa u gvožđu, pod uslovima koji prevlađuju u centru Zemlje, pri čemu se pokazalo da se razlika u brzini prostiranja od oko 12 procenata u zavisnosti od smera talasa. Prvo su trajektorije pokreta bile izračunate za nekoliko miliona atoma u jakoj međusobnoj interakciji, a zatim je progres talasa proučavan u kompjuterski generisanom modelu gvozdenog jezgra, pri uslovima koji preovlađuju u “pravom” centru Zemlje. I, došlo se do zaključka da je centralna struktura Zemlje – kocka, najsličnija onoj Rubikovoj.
S.M.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ko ne dođe, kajaće se...

Đavolja varoš


Piše: Nena Lalović

Đavolja varoš je skup 202 zemljane piramide, glavutka ili kula na površini od oko 4.500 kvadratnih metara, različitog oblika i visine od dva do 15 metara, a širine od pola do tri metra, sa kamenim kapama na vrhu. Nalazi se u opštini Kuršumlija, u južnom delu Prolomske planine, u dolini Žutog potoka, desne pritoke Kosanice na desnoj dolinskoj strani, u ataru sela Zebice.
Zemljani stubovi su građeni od tri sloja različitog sastava: u podlozi je sloj laporca, debeo do jednog metra, u sredini žućkasta glina, debela do tri metra, a iznad nje je najdeblji sloj peščara, pokriven andelitskim pločama koje, kao pravi kišobran, štite rastresitu podlogu od razaranja i spiranja. Materijal od kojeg su glavuci, čvrsto je vezan i obložen korom od gvožđevitog limonitskog cementa.
Ovi oblici reljefa nastali su delovanjem kišnice na nekadašnju topografsku površinu koju čini veoma rastresit ali i čvrst materijal. Spiranjem peska i šljunka ispod manjih ili većih kamenih blokova, ostale su figure u obliku piramida ili kula. Njihovi vrhovi se približno nalaze u nivou topografske površine zemlje.
Spoljne sile, kiša, sneg, led, vetar... vremenom nagrizaju kule rušeći ih, dok sa druge strane, usled spiranja tla nastaju nove. Tako se zemljani stubovi menjaju, smanjuju, nestaju i „pomeraju“, uvlačeći se sve dublje u unutrašnjost planinske kose, te teren na kojem se kule nalaze postaje nepristupačniji za posetioce.
Osobenost zemljanih stubova dopunjuju dva izuzetno retka, hladna i kisela mineralna izvora, ostaci naselja, rudničkih jama, crkve i grobalja. Jedan izvor se nalazi visoko u brdu u Đavoljoj varoši, pa ga narod zove „Đavolja voda“. Meštani veruju u lekovitost vode, pa je nude na prodaju. Voda je ekstremno kisela, poseduje značajan postotak sumporne kiseline, visoke je mineralizacije a u svom sastavu ima i aluminijum, gvožđe, bakar, nikl, mangan i litijum.
U dolini Žutog potoka postoji još jedan izvor vode slabije mineralizacije, nazvan Đaka. Ovi izvori spadaju u veoma retke, ne samo kod nas, već u celom svetu.

Zaboravljeni na sto godina

Nestvarna slika čudno poređanih kula na padini brda, položaj i osobine pomenutih mineralnih voda, kao i tragovi ljudske aktivnosti u njihovoj neposrednoj blizini, snažno su uticali na maštu meštana, pa je tako o Đavoljoj varoši stvoreno nekoliko legendi.
Jedna legenda kaže da su se đaci, koji su više voleli provod nego učenje, opkladili sa đavolima da će ih nadmudriti. Pošto su opkladu izgubili, đavoli su se pretvorili u glavutke, a đaci, ogrešivši se o dati zavet, pretvoriše se u - đavole.
Prema drugoj legendi, u dalekoj prošlosti, ovde se nalazilo dobro utvrđeno naselje. Čitavim krajem vladao je neki aga čiji zulum nije nikog poštedeo. Narod je mislio da ima veze sa đavolom. Zbog nepokornosti raje, strašni aga se naljutio, sakupio silnu vojsku i porušio grad, a njegove stanovnike pretvorio u kamene figure.
Treća legenda kaže da kamene figure nisu ništa drugo no okamenjeni svatovi. Davno u prošlosti, zbog jedne lepe devojke, zavadile su se dve porodice. Obe su pošle po devojku, srele se na tom mestu i sukobile. Da bi se izbeglo prolivanje krvi, neka tajanstvena sila ih je kaznila i okamenila. Trebalo je da tako skamenjeni ostanu 100 godina, ali je tajanstvena sla zaboravila na njih, te su skamenjeni ostali do današnjih dana.
Po četvrtoj legendi, u ove stubove pretvorili su se svatovi koji su po nalogu đavola venčali brata i sestru.
Sledeća legenda navodi da su đavoli porušili obližnju crkvu i sledeći svoju đavolju rabotu, od porušene crkve sačinili su stubove.
Legenda ima mnogo i stalno nastaju nove, a prirodan razlog ove čudne pojave, naučnici su samo delimično odgonetnuli.

Kule pod kišobranom

Gotovo niko ne sme da zanoći u Đavoljoj varoši, jer se iza pola noći, celim ovim područjem čuju zaglušujući i nestvarni krici i hučanje koje kao da dolazi iz dubine zemlje. Ne mali broj očevidaca koji je pokušao da proveri istinistost ove priče, pobegao je glavom bez obzira, uplašen zvucima i kricima koji se horski čuju. Izmešani su krici odraslih ljudi, žena i dece, a s obzirom na kameno i peskovito okruženje, da li od staha ili priviđenja, meštani tvrde da su videli siluete nekih bića koja su viša i pogrbljenija od čoveka.
Ovakvi oblici reljefa veoma se retko sreću i izazivaju znatiželju turista, naučnika i umetnika. Slični glavuci postoje kod sela Miljevine nedaleko od Foče. Ima ih i pored auto-puta preko prevoja Brenera koji povezuje dve alpske doline kako sa austrijske, tako i sa italijanske strane kod Bolcana, mada su male visine. Najlepši „stubovi pod kišobranom“ su u Gornjoj Savoji (Francuska), a u Valerijenu ih je čitava povorka. Završavaju se malim stubovima i „rastu“ posle svake kiše koja spira stenu i izdužuje ih. Kule u Đavoljoj varoši su većih dimenzija i postojanije od pomenutih, pa predstavljaju interesantnije prirodne spomenike. U SAD je poznata „Bašta Bogova“, čiji glavuci ne samo što su većih dimenzija, već se prostiru na velikoj površini tako da su, kao takvi, neprevaziđeni.

Drveće raste nadole!

Iz Prolom banje do Đavolje varoši se može stići pešice za oko dva sata dobrog hoda ili zaobilazno asfaltnim putem preko Rudara, Rače i Zebica, u dužini od oko 29 km.
Prolom banja za svoje goste organizuje posete Đavoljoj varoši, a preduzeće „Planink“a iz Kuršumlije svake godine u hotelu „Radan“ u Prolom Banji priređuje slikarske i foto-kolonije koje okupljaju umetnike iz celog sveta. Kolonije traju od 7 do 10 dana, a motiv svih umetničkih dela koji tom prilikom nastanu su ove kamene figure neobičnog oblika, rasporeda i visine. One doprinose stvaranju specifične, istovremeno prelepe i zastrašujuće atmosfere oko ovog prirodnog spomenika. Jedno je sigurno: ravnodušnih nema, a bilo je i onih osetljivijih koji, uplašeni pričama i legendama, nisu uspeli duže od pola sata da se zadrže na ovom području. Pričali su da su osetili neko čudno strujanje iako nije bilo vetra i kako kažu, pred očima su im se prikazivale slike davne prošlosti, svatovi u koloni, muzika, pesma i veselje a potom zastrašujući muk koji ih je preplašio. Sve posete Đavoljoj varoši se završavaju sa prvim sumrakom, a ni oni najhrabriji se ne usuđuju da među kamenim stubovima dočekaju noć, a kamoli da prenoće u ovoj vanredno lepoj, netaknutoj prirodi.
Postoji i jedan interesantan detalj koji se odnosi na rastinje u Đavoljoj varoši. Svako drvo koje raste ovde je na neki način izobličeno. Neka rastu protivno silama prirode, dakle naopako sa granama uperenim ka zemlji, a ne ka nebu. Drugo drveće, najčešće hrast i bukva, imaju oblike koji se ne sreću na drugim mestima. Ti oblici, zadebljanja i ispupčenja na samom stablu su vrlo inspiratuvni za umetnike, jer na njihovim platnima ta stabla liče na razne prikaze, demone i utvare koje, kako meštani tvrde, kreira sam đavo prema svom liku.
Đavolja varoš je kao svojevrstan prirodni spomenik stavljena pod zaštitu države od 1987. godine od kada je sproveden program sanacije, zaštite i uređenja lokaliteta.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Zemlja na pragu velikog problema?

Brodom do Severnog Pola?


Nestankom arktičkog morskog leda, postaće moguće da se do Pola doplovi brodom. To će biti jedan od najdramatičnijih – i isto toliko zabrinjavajućih – primera uticaja globalnog zagrevanja na planetu. Naučnici kažu da se led na 90 stepeni severno može otopiti već ovoga leta.
„Sa gledišta nauke, Severni Pol je samo jedna tačka na planeti, iako simbolično ima veliku važnost. Svi znaju da na Severnom Polu treba da bude led a ne otvorena voda“, kaže Mark Serizi iz američkog Nacionalnog centra za sneg i led u Koloradu.
Ako se to dogodi, povećavaju se izgledi da će nacije u arktičkom krugu dobiti neverovatnu mogućnost za eksploataciju nafte i bogatih naslaga minerala sa dna okeana koji su do sada bili potpuno nedostupni zbog debelog sloja leda na površini.
Polarni naučnici veruju da su šanse da se ovoga leta sav led otopi sa Severnog Pola veće od 50:50, jer je uobičajeno debeli led koji se godinama formirao na Polu sasvim nestao, a zamenio ga je tanji led formiran tokom samo jedne godine i ispresecan ogromnim pukotinama.
Ovaj jednogodišnji led je izuzetno podložan topljenju tokom letnjih meseci. Satelitski podaci koji pristižu poslednjih nekoliko nedelja, ukazuju da se proces topljenja odvija daleko brže nego prošle godine kada je tokom leta zabeležen rekordan gubitak leda na Arktiku.
„Stvar je u tome što je ovo prvi put koliko znam, da je čitavo more Severnog Pola prekriveno samo širokim slojem jednogodišnjeg leda – leda koji je formiran prošle jeseni i zime. Rekao bih da su šanse da se taj led otopi vrlo izjednačene“, tvrdi doktor Serizi.
Inuiti koji žive blizu zaliva Bafin između Kanade i Grenlenda takođe javljaju da je morski led tamo počeo da puca mnogo ranije nego što je to uobičajeno. Oni su primetili ogromne pukotine na mestima gde je ranijih godina led bio čvrst i stabilan.
Svakog leta se morski led topi pre nego što se ponovo formira tokom duge arktičke zime, ali je prošlogodišnji gubitak morskog leda je tako veliki da će veći deo Arktičkog okeana uskoro postati otvorena voda, sa ledenom granicom udaljenom samo 1300 km od Severnog Pola.
Ruski naučnici su uspeli da pomoću kompjuterskog modela reprodukuju klimatske uslove iz prošlosti i urade detaljnu analizu klime u budućnosti. Akademik Valentin Dimnikov kaže da će globalno zagrevanje na kraju 22. veka biti veće od tri stepena. On predviđa izuzetno povećanje temperatura i u 21. veku. Najveće zagrevanje će u sledećih 200 godina uslediti na Arktiku. Led na Severnom Polu će se redovno topiti i pojavljivaće se samo zimi. Temperature u umerenom klimatskom pojasu na svim kontinentima severne hemisfere porašće za šest setepeni. Zagrevanje iznad okeana i na južnoj hemisferi će biti znatno manje – dva ili tri stepena.
U svetu postoji još 17 sličnih kompjuterskih modela koji predviđaju klimatske promene. Polovina je napravljena u SAD. Jasno je zbog čega naučnici imaju različita mišljenja kada su u pitanju cifre Kjoto protokola. Svako želi da bude u pravu, ali niko nije naučio kako da izračuna jednostavni prosek na osnovu tih modela. „Cifre koje se odnose na restrikciju emisije gasova u Kjoto protokolu su neutemeljene. Efikasnost predloženih mera je daleko sumnjivija od načina posmatranja ekologije“, kaže Valentin Dimnikov.
U sledećih 200 godina, prema ruskim naučnicima, klimatske promene na Zemlji će izazvati i sledeće posledice:
U Moskvi i Sent Petersburgu će biti moguće uzgajanje lubenica i kukuruza;
Arktički beli medvedi će migrirati u industrijske oblasti koje su trenutno pod upravom ruskih giganata Gasproma i Norilsk Nikela;
Turisti će prestati da odlaze u Tursku i Egipat, jer tamošnja klima više neće biti topla i prijatna...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Iskopala 130 bunara


Piše Golub Lazarević

Kada u prigradskom selu Erdeč, nadomak Kragujevca, potražite nekoga ko je vičan kopanju bunara, iznenadićete se kada vas odvedu kod Ilinke Vuković. Iako zašla u sedmu deceniju života, ova neobična žena , „dok trepneš“ siđe u bunar, bez obzira kolika je njegova dubina. Ilinka se više od tri i po decenije bavi napornim i veoma opasnim poslom. Poslom za koji se nerado opredeljuju i pripadnici jačeg pola. Jedina žena u Srbiji koja se bavi kopanjem bunara, radi to od svoje 25. godine. Kako reče, namerava da stavi tačku tek kada iskopa bunar na sopstvenom placu u Adžinim Livadama, u selu na obroncima Gledićkih planina.

Pod zemljom

“Prvi bunar sam iskopala sa suprugom Budimirom daleke 1971.godine u Erdeču, pre nego što smo započeli da zidamo kuću. Na ovakav potez nas je muka naterala, jer smo kao Zastavini radnici jedva sastavljali kraj sa krajem. Nekako istovremeno je teško oboleo stariji sin Milorad, tako da je za njegovo lečenje a kasnije i školovanje, kao i za studije mlađeg Zorana, trebalo dosta novaca”, priseća se Ilinka i dodaje da su vodu našli na 12 metara dubine.

Opasan i naporan posao nije uplašio preduzimljivu ženu. Od tada je, kaže, iskopala 130 bunara, ukupne dubine 2.600 metara! Sa mužem je kopala bunare u Erdeču, Stanovu, Grošnici, Korićanima, Dragobraći, Pretokama, Prekopeči, Đuriselu, Divostinu i mnogim drugim selima u kragujevačkom ataru. Odmah nakon završene smene u fabrici hitali su, najčešće pešice, da odrade ugovoreni posao. Muž nije uvek bio oran za ovaj posao i ne retko je govorio kako bi mnogo lagodnije i bezbrižnije živeo da Ilinku nije upoznao. Ona se branila rečima kako se jesu namučili, ali i ozidali kuću i nabavili mnogo stvari, kojih ne bi bilo da nije bilo zanata. U šali kaže kako je imala i specijalnu taktiku saopštavanja mužu da je „pogodila“ neki posao. Činila bi to uglavnom izjutra kada žure na posao i nemaju vremena za dužu raspravu. Do kraja rada muž bi se odljutio, slegao, pa zajedno sa Ilinkom prionuo na posao.

“Najplići bunar smo iskopali u Grošnici, nedaleko od stadiona. Bio je dubok svega šest metara. Najdublji beše onaj u Korićanima, u kojem smo vodu našli tek nakon 22 iskopana metara! Ali, najteže je bilo u Drači. Teren bio kamenit pa smo prilikom kopanja koristili i mine, kako bismo došli do vodene žice. Kopanje bunara, u proseku, traje od pet do deset dana. U početku, na površini se dnevno iskopa metar do metar i po. Kasnije jedva pola metra i to u zavisnosti od kvaliteta zemljišta, kaže vremešna bunardžika.

Opasnost od urušavanja

Više puta su bunardžiku Ilinku i njenog muža vrebale opasnosti prilikom kopanja. Nekada su uslovi rada zahtevali izvanredne napore i da se posao što pre uradi kako bi se vodena žica „uhvatila“ ili kako ne bi došlo do urušavanja terena, što je bilo posebno opasno za majstore.
„Dešavalo se i da se bunar obruši na dubini od 15 do 17 metara. Ili da se na površini opuči kamen i lupi u glavu ili telo, što je dosta bolno. Sve se, ipak, preživi. Za bunardžiju je najgore kada se u dubini pojave gasovi. U takvim slučajevima smo ubacivali kiseonik usisivačem okrenutim naopačke pomoću dugačkog creva i tako sprečavali da se ugušimo“, uz osmeh objašnjava Ilinka i dodaje da je sve poslove, isključivo, ona ugovarala.
Ilinka se nije štedela. Naprotiv, često je radila i više nego muškarci. Kako sama kaže, ovaj posao ju je „baš hteo“. U najvećem broju slučajeva dešavalo se da baš ona prva budakom naiđe na vodenu žicu.
„Najlepši trenutak je kada se naiđe na žicu sa vodom i ona iz kamena počne da šiklja. Jedino je još lepši izlazak iz bunara, kad punim plućima udahnete vazduh”, kazuje naša sagovornica i tvrdi da je posao bunardžije neizvestan u pogledu krajnjeg ishoda, ali isplativ. Tone iskopane i izbačene vodom natopljene zemlje zaborave se čim se voda pojavi. Potom se kopa još dva, tri metra kako bi se načinio rezervoar i osiguralo da bunar ni tokom letnjih žega ne presuši.

Ilinka dodaje da od bunardžijdžkog zanata može pristojno da se živi i zaradi. Metar kopanja i zidanja košta 100 evra. A domaćini često zadovoljni što su, nakon višedecenijskih uzaludnih nastojanja, najzad dobili vodu u svom dvorištu, nisu žalili da časte majstora bunardžiju i preko utvrđene pogodbe. Ali i pored toga, niko neće u bunardžije. Pokušavala je više puta da mlade uvede u tajne ovog zanata koji polako odumire, ali retko ko pristaje da dobrovoljno ide pod zemlju.
“Nekada se samo u Erdeču ovim poslom bavilo četvoro ljudi. Danas niko ni u široj okolini. Svaka čast vodovodu, ali bunar je zakon! Voda iz dubine je zdrava i pitka”, zaključuje Ilinka, koja je usput kopala i tuđe njive, plastila livade, heklala i plela. Njen radni dan trajao je u proseku dvadesetak sati. Kaže da je zahvaljujući tome ostvarila sve što je zamislila.

Nafta

Kopali Ilinka i Budimir bunar kod uglednog trgovca u Korićanima. Domaćin, poprilično, zakerao. Nekako mu ništa nije bilo potaman. Izmišljao i zbijao šale na račun majstora, pa je Ilinka rešila da mu priredi iznenađenje. Kada se na 15. metru pojavila voda, iz sveg glasa je uzviknula: „Nafta gazda“! Napunila ja kantu mutnom vodom i muljem, a potom zahtevala da je hitno izvuku na površinu. Pozvala je gazdu, rekla kako je srećan što se u njegovom bunaru, namesto vode pojavila nafta, pa će „debelo“ da zaradi. Prinela je kantu uz domaćinovo lice i zahtevala da pomiriše. Ne sluteći Ilinkinu ujdurmu, gazda posluša. U tom trenutku bunardžika mu pritisne glavu u kofu i propisno ga uprlja. Nastane opšti smeh, a Ilinka bila presrećna što se revanširala nezgodnom poslodavcu.

Pivo

“Bunar u dvorištu domaćina ne znači samo da je on za sebe i ukućane obezbedio vodu za piće, kućanske poslove i pojenje stoke, već je, istovremeno, nabavio i prirodni frižider, kome nema premca. Od davnina je poznato da su se životne namirnice, dobro upakovane, najbolje čuvale u bunaru. Mnogi znaju da se i pivo najbolje ohladi u bunarskoj vodi i tada je najprijatnije za organizam”, podseća iskusna bunardžika iz Erdeča.

[You must be registered and logged in to see this link.]

U kandžama hamburgera

„Brza hrana“


Piše Miodrag Milanović


Ministarstvo zdravlja prošle srpske vlade imalo je u planu da ovu godinu proglasi godinom borbe protiv gojaznosti, pa je čak bilo u planu i donošenje globalne strategije protiv ove, sad već masovne negativne pojave. U zemlji Srbiji ne postoji tačan podatak koliko je mladih ljudi gojazno (mladost je budućnost sveta), mada se barata podatkom da četiri odsto dece ima višak kilograma. Pa šta, reći će neko. Međutim, broj dece između 6 i 17 godina deblji je nego što bi trebalo – a ta se cifra utrostručila tokom poslednje četiri decenije.
Broj gojaznih u svetu prvi put je prošle godine nadmašio broj neuhranjenih, govore podaci Svetske zdravstvene organizacije(Detaljnije pogledati na sajtu [You must be registered and logged in to see this link.] Posmatrano u celini, zemljina kora preti da se prolomi pod težinom ljudi, jer planetom šeta preko 300 miliona gojaznih osoba, a taj se broj iz godine u godinu stalno povećava.

BUCE NA DRŽAVNIM JASLAMA

Da bi zaštitila zdravlje dece (juvenilna gojaznost mnogo je opasnija od one u srednjim godinama) Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane u školskim dvorištima. Velika Britanije je takvu odluku donela prošle godine, skandinavske zemlje su takođe zabranile reklamiranje proizvoda koncerna brze hrane (Mc Donald’s, Kentucky...), a u Srbiji se, još ništa ne preduzima. Retke su škole u kojima deca mogu u kantinama da pojedu kuvanu hranu već užinu kupuju uglavnom u obližnjim pekarama i kioscima brze hrane
Kod nas su gojazna deca uzrasta od 12 do 18 godina, prvi put dobila pravo da o trošku zdravstvenog osiguranja provedu tri nedelje godišnje u nekom od rehabilitacionih centara. Ova odluka doneta je nakon izmene Pravilnika o upućivanju na rehabilitaciju, a debeljuce će u tim centrima naučiti kako da se pravilno hrane i kako, kroz brojne programe fizičkih vežbi, da smanje suvišne naslage sala.

U ČELJUSTIMA MEKIĆA

Trećina naše dece svakoga dana pojede nešto sa kioska, iz pekare, ili Mekdonalda. Klinci dnevno popiju pola litre soka ili koka-kole, što je isto kao da pojedu 10 kašičica belog, rafinisanog šećera. Samo litar soka, kažu nutricionisti, pogotovo onog koji je, navodno, 100 procenata bez šećera, sadrži čak 500 kalorija. Razne kole i gazirana pića su prave energetske bombe, a masne naslage koje oni proizvode utiču na pojavu niza zdravstvenih poremećaja.
Kod nas je „in“ i „kul“ ići u restorane brze hrane, pa im se čak i tepa. Zloglasni koncern Mekdonald čiji hamburgeri sadrže tek 7 procenata mesa i 300 takozvanih praznih kalorija bez biološke vrednosti, na reklamu troši milijarde dolara a, marketing brze hrane najefikasnije namami mlade – još kad im uz visokokalorični obrok dele igračkice, uživanje je potpuno. Reklame u koje buljimo svakog dana usmerene su, ciljano, ka deci do 14 godina. Sve one preporučuju proizvode koji nisu nikako zdravi, ali šarene i atraktive sekvence „kupuju“ mlade. Niste uspeli u društvu ako vam dete ne slavi rođendan u Mekiću – radi brze zarade i gomilanja profita, uz stolove je montirana i silesija igračaka – da se klinci i klinceze zabave. Ključno je stvaranje navike odlaska u Mekić. Namamljeno dete postaje tako redovni konzument brze hrane („junk food“ kako joj tepaju stručnjaci, tj. hrana- smeće).
Pravo iskušenje za mlade su i popularne pekare kojih ima bukvalno na svakom koraku. Tamo se uglavnom prodaju peciva od belog, rafinisanog brašna, kvasca, šećera i masnoća, uz dodatak konzervanasa (ima ih oko 500), koji „poboljšavaju“ ukus. Masnoće, upotrebljene za pravljenje raznoraznih „žuža-buža“, su takozvane zasićene masti – ulja koja na visokoj temperaturi prelaze u transaminazne kiseline izuzetno štetne za krve sudove. Masnoće iz ovih popularnih peciva podstiču i stvaranje slobodnih radikala, odnosno loših faktora u organizmu koji utiču na razgradnju ćelija i uzrok su i najtežih oboljenja.

PANDEMIJA GOJAZNOSTI

Prema podacima SZO, u svetu postoji više od 40 miliona izuzetno gojazne dece predškolskog uzrasta. Ono, što u svemu ovome zabrinjava, jeste da se taj broj utrostručava, te se može govoriti o pandemiji gojaznosti koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja.
Razlozi, potpomognuti reklamom, kriju se u bukvalnom proždiranju brze i nezdrave hrane u koju, pored pomenutih, spadaju i razne grickalice i gazirani napici. Ali, razloge treba tražiti i u sve manjoj fizičkoj aktivnosti mladih i višesatnom sedenju ispred kompjutera i televizora.
Kod naše dece bitan faktor gojaznosti je svakako i siromaštvo koje nameće ishranu sa više brašna, krompira i masti, odnosno hranu koja pruža osećaj sitosti i – goji. Stoga doktori i nutricionisti upozoravaju, ne bez razloga, na sve veće prisustvo povišenog krvog pritiska, neprimerenog dečijem uzrastu, koji je posledica prekomerne telesne težine i gojaznosti.
Ako se ima na umu da je uzorak ispitivane dece u Srbiji pokazao da ih je čak 4-6 procenata gojazno, to onda znači da svako treće dete od 7 do 14 godina ima povišen krvni pritisak! Takođe, sve veći broj klinaca bukvalno živi na „pekarskoj hrani“, pa je rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i dijebetesa tipa dva izuzetno visok.

KAKO IZ ZAČARANOG KRUGA

Kako, onda, dalje? Treba poći od tačke gde problem nastaje (sasecanje u korenu, što bi rekli naši stari), a to su velike kompanije koje proizvode nezdravu hranu (tu spadaju i brojne „čipsare“). Samo prošle godine najmoćnije svetske kompanije potrošile su 12,8 milijardi dolara na reklamiranje bezvredne hrane, a oko 5,4 milijardi na promociju gaziranih napitaka. Jedno od rešenja smanjenja broja mladih koji bukvalno proždiru brzu hranu jeste i aktivnija uloga države, koja mora da povede računa o zdravlju nacije i to u domenu donošenja odgovarajućih zakonskih akata. Njima treba regulisati pitanje cena takve hrane – da se primeni slučaj kakav je primenjen na duvanske proizvode. Tada bi, recimo, visoke cene kojekakvih“ kokiški“, za koje se sigurno zna da goje, bile obeshrabrujuće za potrošače tih proizvoda. Ili, da se na njihovim omotima, kao kod cigareta, naglasi štetnost - na primer, „ova boca tog i tog gaziranog pića ima 1000 kalorija, potpuno bezvrednih, a štetnih za vaš organizam“.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Halejeva kometa nosi smrt
Vizije i hipoteze



Piše Miodrag Milanović
Svakih deset hiljada godina dolazi do naglih, praktično trenutnih izmena magnetnog polja, što odgovara tačkama preseka drevnih kalendara i – kataklizmi u kojoj su mnoge civilizacije i drevne kulture potpuno uništene
Ako ništa drugo, sledeći blizak susret sa kometom bi trebalo da usledi oko 3000. godine, smatraju naučnici

Više od jednog veka, astronomima su poznata dva veoma zanimljiva datuma: 11652. i 11542. g. pre n. e. Ove godine predstavljaju tačke presecanja i prožimanja drevnih kalendara starih Egipćana, Asiraca, Indusa i Maja. U njihovim pisanim svedočanstvima nalaze se tragovi sećanja na neku praiskonsku katastrofu. Ako se pretpostavi da razlika (110 godina) između ovih datuma nije slučajna, zanimljivo je zapitati se, kakav je to zajednički događaj registrovan kod drevnih naroda koji su živeli na različitim delovima Zemlje? Taj im je događaj poslužio kao orijentir u početku hronoloških praćenja razvoja njihovih kultura. Danas mnogi naučnici smatraju da je pre 13-14 hiljada godina našu planetu zahvatila globalna kataklizma u kojoj su mnoge civilizacije i drevne kulture potpuno uništene.

Evolucioni skokovi
Paleomagnetna istraživanja pokazuju da geomagnetno polje Zemlje periodično menja svoj polaritet. Tokom poslednjih 76 miliona godina, ovakvih promena je bilo 170, a poslednja se desila pre 730 hilajda godina. Utvrđeno je da je svaki proces preobaćanja magnetnog polja trajao oko 20 hiljada godina. Tada je dolazilo do naglih skokova u evolucionoj lestvici biosfere, o čemu govore fosilni ostaci biljaka i životinja iz tog perioda. Tada su iščezle brojne biljne i životinjske vrste, a na njihovom mestu pojavljivale su se nove forme života.

Ovi evolucioni skokovi posledica su višestrukog slabljenja ili čak iščezavanja magnetnog polja. Kosmička radijacija tada naprosto bombarduje Zemljinu površinu, uništavajući organski svet. Radijaciju prati tektonska aktivnost, desetostruko veća od normalne. Danas naučnike posebno privlače specifične pojave, takozvane “epizode” u vremenskoj strukturi magnetnog polja.
Na početku, one su smatrane greškama u paleomagnetnim merenjima, ali je sa dobijanjem novih podataka postalo jasno da je reč o normalnoj pojavi koja se, u više navrata, ponovila u istoriji naše planete. Tokom perioda od 10 hiljada godina, dolazi do naglih, praktično trenutnih izmena magnetnog polja, koje se odvijaju istovremeno sa promenama njegovog polariteta. Posle određenog vremena, magnetno polje se vraća u prethodno stanje, što znači da se promena polariteta magnetnog polja ne održava. Naime, na razvučenoj paleomagnetnoj karti, u proteklih milion godina, već spomenuta “epizoda” u evoluciji Zemlje odigrala se pre 13-14 hiljada godina, što odgovara tačkama prožimanja drevnih kalendara i – kataklizmi.

Deformacija Zemljine ose
Bugarski matemaričar Ivanov je pre desetak godina izveo teoriju o periodičnim promenama oblika Zemlje, pod uticajem promena u litosferi, izazvanih snažnim tektonskim poremećajima – razornim zemljotresima. Usled poremećaja nagiba ose obrtanja Zemlje, žitka užarena masa unutar nje, najpre jezgro, pomera se čas u zonu južne, čas u zonu severne polulopte. Periodičnost ovoga procesa iznosi 26 hiljada godina. Sada je osa rotiranja Zemlje tako nagnuta da, kada je na severnoj polulopti zima, jezgro je udaljenije od Sunca, dok je Zemlja najbliža Suncu.

U vezi s tim, zimsko privlačenje nastaje usled intenzivnijeg gravitacionog polja Sunca, koje nam je tada najbliže i kao posledica se javlja unutrašnje komešanje materija Zemlje u južnoj polulopti. Za vreme leta, isti se proces odvija u unutrašnjosti severne polulopte. Takođe, tokom leta, Zemlja je udaljenija od Sunca, pa je njegovo privlačenje nešto slabije. Rezultat je da rasplinute mase ostaju u južnoj polulopti, pa je naša planeta poprimila neku kruškoliku formu, sa nešto nižom polovinom.
Pre 13 hiljada godina, nagib Zemljine ose bio je potpuno suprotan današnjem! Drugim rečima, značajne mase žitke, užarene materije nalazile su se unutar severne polulopte. Sa promenom nagiba Zemljine ose povezane su deformacije i, kao posledica toga, sve geofizičke i geološke pojave koje su se odvijale između 11652. i 11542. g. pre n. e. Te pojave mogu se okarakterisati samo jednom rečju – kataklizma!

Udarni talas
Ruski fizičar Perebijnos je prvi povezao kataklizmu pre 13-14 hiljada godina sa preletima Halejeve komete. Ova, najpoznatija od svih kometa, kreće se po jako razvučenoj eliptičnoj putanji, uz pratnju mnogobrojnih manjih nebeskih tela. Neka od njih predstavljaju veće meteore, ali većina satelita su sićušna tela, nastala raspadom komete tokom njenog kruženja oko Sunca. Najveći komadi su registrovani na maksimalnom rastojanju od jezgra komete, na oko dve milijarde kilometara (!), dok je ostatak koncentrisan u zoni jezgra u obliku ogromnog prstena, prečnika do 40 i dužine oko 180 miliona kilometara!

Kada se analizira karakter promena na Zemlji, prilikom njenog susreta sa Halejevom kometom, vidi se funkcionalna zavisnost koja varira tokom određenih perioda. Intervali opadanja i narastanja “krive”, posledica su haotičnih promena parametara orbite komete. U trenutku uzlaznog momenta “krive”, a period ponavljanja je 1770 godina (kad ona prolazi pored Zemlje na najmanjem rastojanju), našoj planeti preti kataklizma. Poslednji takav slučaj registrovan je 837. g. Tada je Halejeva kometa prohujala na svega 6 miliona kilometara od Zemlje.
Ako na našoj “krivoj (vremenskoj osi), krenemo ulevo, odnosno u duboku prošlost, i to 7 intervala po 1770 godina, to je period ponavljanja već spomenutog narastanja funkcije i dolazimo do 11553. g. pre n. e. - svega 11 godina posle dodirne tačke kalendara drevnih civilizacija. Znači, 11 godina posle znamenite 11542. g. pre n. e. Halejeva kometa je prošla na veoma malom rastojanju od naše Zemlje i prouzrokovala katastrofu. Udarni talas komete prostrujao je Zemljom, brišući sve pred sobom, prouzrokovavši takvu katastrofu koju će čovečanstvo večno pamtiti.

Propast egejske kulture
Grčki seizmolog Galanapus je u Atinskoj akademiji nauka izneo hipotezu o uzrocima propasti egejske kulture koja se odigrala na kraju jedanaestog milenijuma pre n. e. On propast ove civilizacije povezuje sa povišenim seizmičkim aktivnostima u oblasti Sredozemlja koje su povezane sa prolaskom Halejeve komete pored Zemlje. Razvijajući svoju pretpostavku, Galanapus će sa akademikom Hantakisom lansirati teoriju o globalnim klimatskim promenama i povećanju nivoa radijacije usled probijanja ozonskog omotača od strane nekog velikog kosmičkog tela koje se odvojilo od Halejeve komete. Na taj način, moguće je objasniti nagla pustošenja i iščezavanje naroda na teritorijama Mesinije, Lakonije i Aheje, oblasti u Grčkoj i Maloj Aziji, koje su u dalekoj prošlosti bile gusto naseljene.

Evo još jednog primera fatalnog susreta naše planete sa Halejevom kometom. Naučnici su ustanovili da je u 9. veku zemlje naroda Maja, koji je bio u punom kulturnom procvatu, iznenada zadesila neka tajanstvena tragedija. U Istovremeno su porušeni mnogi gradovi i nikada nisu obnovljeni. A poslednji bliski susret Zemlje i komete odigrao se 837. g, znači u 9. veku. U pisanoj zaostavštini Maja, postoji mnogo tragova kojima se nagoveštava nova kataklizma.
Galanapus podseća na susrete Zemlje sa pratiocima Halejeve komete u periodu od jeseni 1983. do sredine 1984. g. Evo nekoliko činjenica: prvog decembra 1983. nad Ukrajinom, Belorusijom i centralnom Rusijom uočena je izuzetno svetla zvezda koja se nekoliko minuta kretala noćnim nebom, vukući za sobom raznobojni rep koji je zahvatao četvrtinu nebeskog svoda. Dva meseca kasnije, u Turkmeniji, Irkutskoj oblasti i Portugalu, narod je posmatrao jata svetlih bolida na nebu; u Australiji, na drugom kraju sveta, domaći astronomi su registrovali mnogobrojne svetle meteore i bolide, iznedrene iz Halejeve komete.

Gde je Atlantida
U svom nastojanju da objasne nije li Atlantida bila tek Platonov mit ili stvarni kontinent, naučnici idu dalje, smatrajući da je za udes Atlantide kriva Halejeva kometa, odnosno udar džinovskog bolida, nedaleko od Bahama. Na osnovu satelitskih snimaka, vidi se da je dno Atlantika podeljeno na dva grebena, čija se visina pruža na 3 km iznad dna okeana. Negde između Evrope i Amerike, u zoni Azora, greben se širi u plato dužine oko 1000 i širine 400 km. To se podudara sa Platonovom tvrdnjom da je površina nestalog kontinenta iznosila 154 000 kvadratnih km. Pre više godina (prvo u Izvestiji), objavljene su fotografije dna Atlantika koje je, u ovoj oblasti, načinio sovjetski podvodni robot. Na snimku morskog dna se dobro vide oblici, tačnije dugački zidovi, koji ne mogu biti prirodnog porekla.

Našu planetu je udar kosmičkog tela snažno uzdrmao, izazvavši njeno pomeranje na orbiti. Geografski polovi su se pomeril i prebacili za 30 stepeni u smeru dejstva te spoljašnje sile. Na odgovarajući način, i Ekvator je izmenio svoj položaj. Usled udara, bolid se raspao na nekoliko delova velike mase, tako da su oni, poput nekih kosmičkih bombi, probili tananu koru okeanskog dna. Kao što je poznato, u Karipskom moru, na delu koji naučnici smatraju mestom udara meteora, postoji velika depresija okeanskog dna koje doseže dubinu od oko 9 km. Da li je ovu rupu u morskom dnu napravio pratilac Halejeve komete?
Usledila je serija stravičnih eksplozija: iz Zemljine utrobe pohrlila je užarena magma koja je, pomešana sa vodom, izbijala na površinu u vidu vatrenih fontana. Vode okeana su se pretvorile u oblake vrele pare koja se brzo podizala, a vrtlozi dima i pepela, milioni tona prašine, prekrili su čitave kontinente, zaklanjajući Sunce godinama, tako da su veliki delovi planete ostali u mraku. S lica Zemlje zbrisani su gradovi i sela. Prostrujivši ostrvima, prašina se spustila na priobalje okeana i pod naletom vodene stihije, potopljena je Atlantida i njena visoko razvijena civilizacija. U stravičnom zemljotresu nestalo je hiljadugodišnje carstvo ili, kako Platon piše “za jedan užasan dan i jednu užasnu noć”.

Šta nas čeka?
Hipoteze koje povezuju prirodne katastrofe sa sudarom naše planete i nebeskog tela, mogu nam dati mnogobrojna objašnjenja. Savremenim naučnim metodama je ustanovljeno da je, na primer, poslednji period ledenog doba u Evropi završen pre oko 12 000 godina – tada je došlo do prodora toplih voda Golfske struje u severni polarni bazen.

Kako je došlo do tog prodora? Da li je, možda, Atlantida bila ona brana toplim vodama s juga, na njihovom putu ka severu? Da li su one zapljuskivale obale Atlantide, dok je Evropa bila okovana ledom? Da li je iznenada Alantida nestala i otvorila put toplim vodama koje će osloboditi Evropu ledenog okova? Propast Atlantide odigrala se u vreme bliskog preleta Halejeve komete i sudara Zemlje sa nekim od njenih pratećih džinovskih meteora.

Sledeći dolazak Halejeve komete nas očekuje između 2537 i 2607. g. što je teško tačno ustanoviti, s obzirom na njenu jako razvučenu eliptičnu orbitu – blizak susret trebalo bi da usledi oko 3000. g. sličan onome s kraja 9. i početkom 10. veka, kada je u većini evropskih zemalja došlo do meteorske kiše i pojave mnoštva bolida na nebu. Ako ćemo verovati Apokalipsi i nekim uvaženim srednjovekovnim francuskim prorocima, neka od godina između navedenih biće fatalna. Do tada, valja se opustiti...

[You must be registered and logged in to see this link.]

ČUDNA SKULPTURA

U središtu našeg mozga postoji jedna mala žlijezda koja se zove pinel gland. Ta žlijezda luči melatonin koji regulira našu budnost i spavanje. Ime je dobila po tome što je "češerastog oblika". Gore na slici je Vatikanski trg koji se zove, PINE CONE SQUER. Dakle na tom Vatikanskom trgu se nalazi skulptura našoj pineal glandu ili epifizi. To je samo po sebi čudno, no kad uzemo u obzir da ispred skulpture stoji otvoreni sarkofag, čovjek se zamisli. Što bi to trebalo predstavljati? Još je nešto ovdje izrazito zanimljivo. Najme mnogo drevnih Bogova, starih Sumerana, Egipćana, Grka, itd., prikazano je upravo s pine conom ili češerom. Što se krije iza svega ovoga???

TRI NAJBOGATIJA ČOVJEKA SVIJETA, IMAJU VIŠE NOVCA NEGO TRI MILIJARDE DRUGIH LJUDI



Po prvi put nakon 1970., broj gladnih u svijetu je premašio jednu milijardu a možda i puno više - ovisi o tome kako se računa. Istovremeno gotovo polovica od 6,8 milijardi stanovnika naše planete za svoje potrebe ima manje od dva dolara na dan, što znači da su i oni prije gladni nego siti.

No s druge strane imamo i ovako nešto. Prije par mjeseci je britanska vlada odlučila da će pokrenuti program smanjenja gomilanja bačene hrane, što je dio globalnih napora kako bi se zauzdao rast cijena hrane u svijetu. Supermarketi će se naći pod vladinim pritiskom da odustanu od akcija "kupiš dva, dobiješ tri" koje potrošače potiču da kupuju više hrane nego što im je potrebno, što na kraju rezultira zalihama koje bivaju bačene u smeće. Točnije u Velikoj Britaniji 4,1 milijun tona hrane koja se nije ni konzumirala, završila je u smeću. Kamo ovo vodi, ljudi zatvaraju oči nad ovim činjenicama...

ATLANTIDA.hr

Tko ili što su Bilderbergovci. Bilderberg grupu čine utjecajni ljudi, većinom političari i poslovni ljudi, čije postojanje i djelovanje je tajno, a shodno tome tema su mnogih teorija zavjere. Grupa se sastaje jednom godišnje i to na skupim odredištima diljem svijeta gdje privatnost i sigurnost osigurava VOJSKA. Iako grupa nema službeno ime, poznata je pod nazivom “Bilderberg grupa” prema lokaciji njihovog prvog sastanka 1954.g. u hotelu Bilderberg, Arnhem, Nizozemska. Grupa je opisivana kao internacionalna spletka utjecajnih i bogatih, elita elite. Neki vjeruju da su diktirali nacionalnu politiku Amerike, podvalili tj. lažirali nacionalne izbore, izazvali ratove, recesije, naručivali ubojstva i izgone svjetskih vođa kao npr. Američkog predsjednika J.F.Kennedyja, i Britanske premijerke Margaret Thatcher.

ATLANTIDA.hr

Iz vojne baze u Norvešoj ispaljena je ova neobična zraka u nebo. Ili je nešto iz neba ispalilo tu zraku u vojnu bazu (koja se nalazi točno na kraju ove spirale). >>Čemu služi, koja joj je svrha, zašto je to najstrože čuvana tajna? Ovakve se pojave pojavljuju na svim kontinentima, što predstavljaju ove spirale? Astronomi tvrde kako sigurno nema veze s aurorom borealis, polarnom svjetlošću. Stvorila se teza da bi mogla biti riječ o ekstermno velikom meteoru koji je sagorijevao u atmosferi. No astronomi kažu kako je trajanje događaja, od nekoliko minuta, predugo jer bi meteor sagorio puno brže.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Mliječni put (Mliječna staza, Kumova slama, Slamotres, Rimska cesta, Galaktika) je galaktika kojoj pripada naš Sunčev sustav, u kojem je Zemlja jedan od planeta. Sastavljena je od najmanje 100 milijardi zvijezda, u prosjeku na svakih 100 zvijezda mogu se pronaći oko 23 zvjezdana sustava koji imaju planet slična Zemlji. Proučavanjem zvijezda sličnih Suncu astronomi su otkrili kako svaka četvrta može u svom zvjezdanom sustavu imati planet koji uvelike sliči našem planetu Zemlji. Astronomi su uvjereni da većina njih ima uvjete na kojima nije ni pretoplo ni prehladno. Gotovo sigurno da ti planeti imaju tekuću vodu i, velika je mogućnost da na njima ima života.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Danas se ljubav predstavlja kao nešto prolazno, veoma kratkog vijeka. To je možda najveća glupost ovog našeg svijeta, jer ja još nikada nisam čuo da je neko dijete prestalo voljeti svoje roditelje. Ili pak da roditelj prestane voljeti svoje dijete. Kada je ljubav utemeljena na pravim temeljima stvarno ju ništa ne može uništiti. Sada bi netko zasigurno mogao pomisliti, pa to je druga vrsta ljubavi. To je apsolutno točno, to je prava istinska ljubav! Prave ljubavi nema deset podvrsta, ona je jedna i jedina. Sve ostalo je hedonistićka i komrcijalna verzija tzv. ljubavi. Ako prevedemo naslov knjige dr. Scotta Pecka dobit će mo: Put kojim se rjeđe ide. Baš to je suština problema, sve manje ljudi ide putem prave ljubavi, sve više ljudi idu putem hedonističko -kapitalističke ljubavi. To donosi mnogo patnje i boli, ali se ništa ne mijenja... Čudno!!!!

[You must be registered and logged in to see this link.]