Znanje je moc - tudjim iskustvima, pomozi sebi

Jetra povećana


Povećanje jetre javlja se kod različitih bolesti jetre kao što su kronična upala, ciroza, masna jetra. Obično dolazi do propadanja stanica jetre i bujanja vezivnog tkiva. U svim slučajevima na smanjenje jetre dobro će djelovati dolje navedeni pripravci.Čajevi
• crvotočina: Dnevno popiti samo jednu šalicu čaja od crvotočine, i to ujutro na prazan želudac i na gutljaje.
• krumpirova kora: Tri žlice krumpirovih kora dodati na šalicu vode i kuhati 5 minuta. Procijediti, ohladiti i piti hladno malim gutljajima.
• osljebad: Žličicu samljevena sjemena prelijemo s četvrt litre kipuće vode. Nakon dvadeset minuta procijedimo u termos-bocu i pijemo tri puta na dan pola sata prije objeda te prije odmora. Paprena će metvica, ako je dodamo, čaj učiniti ukusnijim i djelotvornijim jer ona pomaže čišćenju jetre od otrova. Pomaže također tzv. masnim jetrima.
• jasen, lazarkinja, žutika (bobice - kod natečene jetre), uspravna petoprsta (natečena jetra), marulja (natečena jetra; potiče rad jetre)Čajne mješavine
• peršinova sjemena, zlatnice i očanice: Uzeti jednake dijelove. Tri žlice ove mješavine preliti s 1/2 litre vrele vode i ostaviti 10 minuta. Piti po jednu žlicu ujutro na prazan želudac i uvečer prije spavanja.
• marulja, peršin, zlatnica: Mješavinu od jedne žlice marulje, žlice peršinova sjemena i žlice i pol zlatnice prelijemo s pola litre kipuće vode. Pijemo po jednu šalicu čaja ujutro natašte te navečer.
• čestoslavica, mrkva, krkavina, kadulja: Četiri žlice mješavine biljaka (žlica i pol čestoslavice, po žlica mrkvina sjemena i kore krkavine te dvije žlice kadulje) prelijemo litrom kipuće vode te pustimo da odstoji petnaest minuta. Pijemo tri šalice čaja na dan, i to za vrijeme pojedinih obroka.
• čestoslavica, plućnjak, lazarkinja i maslačakJela
• hmelj: Mladi izdanci u proljeće kao salata.Kupelj
• zob: Kupelj od slame.Oblozi
• s keljom: Izglačane listove stavimo kao obloge u predjelu bolesne ili povećane jetre.

Izvor

Nigella sativa - čudesno crno seme

Dušan N. Kovačević



Njenu lekovitost jednoglasno potvrđuju narodna predanja i savremena medicina. Balkan još nije (pre)poznao vrednost ove česte i lepe biljke...



Nigella sativa L. ~ Ranunculaceae, jednogodišnja je cvetnica poreklom sa Mediterana (Južna Evropa) ili iz Zapadne Azije. Stabljika je visoka do 40 cm (20-30), jednostavna je ili granata, više-manje dlakava; listovi su više puta perasto deljeni, sa lancetastim do linearnim režnjevima; cvetovi su nežni, sa pet listića bledoplave ili bele boje; prašnika je mnogo, zelenkasto žute boje; plod je duguljasta čaura sa 3-7 komora, u kojima je brojno lekovito seme crne boje 2,0-3,3 mm dugo, 2 mm debelo, po površini sitno rapavo. Poznati su varijeteti sitnijeg semena N. arvensis i N. damascena (raste pored puteva, na oranicama, po obodu šume...). Poznatiji narodni nazivi su: mačkov brk, čupava kata, crnika. U Svetu se raznoliko imenuje (često pogrešno: crni kim); Amerikanci je nazivaju čarnuška (od ruskog naziva černuška, što su čuli od jermenskih doseljenika), Hindusi kalonji i, naučno, nigella - što je najispravnije za ozbiljno proučavanje ove kultne/celebne biljke.

Danas se, širom Sveta, u narodnoj medicini, koristi ekstrakt/ulje milenijumima cenjenog crnog semena/„crnog kima” (black seed/”black cumin”) za lečenje i prevenciju brojnih bolesti. Od 1959. godine preko 200 delikatnih naučnih provera potvrdilo je 1400 godina pisanog narodnog iskustva.

Na Orientu čest je začin u kuhinji. Celo seme nema miris a posle drobljenja je sličan kamforu. Ukus je gorkast, ljut. Seme N. damascena miriše na ananas te je prijatnije. Toksikološke analize naglašavaju sigurnu neotrovnost ukoliko se pravilno koristi. Najbolji kvalitet semena postignut je u oazama Egipta te Indiji (kultivisano seme iz Južne Italije).



Hemijski sastav i lekovitost

Seme sadrži masno ulje (37-40%), esencijalna/etarska ulja (0,5-1,3%), proteine, alkaloide, saponine, elemente u tragovima (Fe, Ca, Na, K) i sirova vlakna.



Masna ulja:

A) Trigliceridi: zasićene masne kiseline 16% (miristinska, palmitinska, stearinska), nezasićene masne kiseline koje organizam ne može sintetisati 84% (oleinska-24,64%, linolna-56,12%, linolenska-0,70%, eikosadienoična-2,53%). Visoka zastupljenost linolne i linolenske kiseline omogućava primenu ovog ulja u širokom rasponu od negovanja kože do revitalizacije celog organizma - ovakva aktivnost je moguća jer one predstavljaju prekursore prostaglandina, prisutnih u skoro svakom telesnom tkivu i tečnosti, i odgovornih za važne biološke funkcije. Stoga, ulje nigelle povoljno deluje na jačanje srčanog mišića i bubrežnog izlučivanja, utiče na glatku muskulaturu (reproduktivni organi, gastrointestinalni i respiratorni trakt), deluje na centralni nervni i endokrini sistem, snižava nivo holesterola u krvi, održava strukturu i funkciju arterija i vena (sprečava trombozu), pomaže kod reumatoidnog artritisa i multiple skleroze, leči ekceme/kožne bolesti, sprečava PMS sindrom... protiv tumorni uticaj je vrlo izražen i pažljivo se istražuje.

B) Druga komponenta masnih ulja su steroli/sterini odn. fitosteroidi, sa 27 i više atoma ugljenika sa hidroksilnom OH grupom (otkriveno je 23 sterola). Pošto više hormona kod ljudi i životinja, takođe, ima steroidnu strukturu, izražen je uticaj fitosteroida na kortikosteroide i polne hormone. Kod miševa i ljudi potvrđeno je povećanje lučenja mleka (galaktogeno dejstvo) i uloga u aktiviranju imunološkog sistema. Zbog izražene raznolikosti steroidnih struktura u semenu, naučnici smatraju da će se tek otkriti prava slika uticaja na hormonalni sistem organizma i da, na ovom nivou naučnih saznanja, treba izbegavati nepotrebne senzacije i spekulacije u javnosti (npr. u arapskom svetu vekovima se smatra da nigella od svega leči, osim od smrti!!! - svakako, ljudima se ne sme zabranjivati traženje panaceje, ali ne po svaku cenu, posebno ne novčanu... smatram da do pravog rešenja pitanja jedino vodi skladna saradnja narodne medicine i savremene nauke!!!).



Esencijalna/etarska ulja*:

Ove, isparljive, supstance biljnog porekla imaju svojstva: 1) antimikrobno dejstvo; 2) kada se spolja primene smiruju svrab i imaju srednje izražen, lokalni, anestetički efekat; 3) oralno aplicirana izazivaju lučenje pljuvačke (salivaciju), olakšavaju iskašljavanje (ekspektoranti), sprečavaju nadimanje, zatvor i grčeve creva te deluju kao fiziološki promoteri normalnih pokreta creva (peristaltika); 4) njihovim udisanjem omekšava se sluz i leči zapaljenje bronhiola. (*Ovo nisu ulja već biljne, hidrofobne, aromatične, isparljive materije terpenoidne hemijske strukture i treba ih razmatrati zasebno od esencijalnih masnih kiselina!)

Analize kazuju da etarska ulja crnog semena imaju sledeću strukturu i biološku funkciju: 1- timohinon je glavna mirisna/lekovita komponenta (do 50%); 2- cimen (32-40%), za koji se zna da ima lokalno analgetsko dejstvo kod reumatskih stanja; 3- pinen (9,3-15,0%), interno uzet, blagi je ekspektorans, sprečava grčeve creva a kod spoljne primene sličan je cimenu; 4- karbonske (25%) i fenolne (2%) komponente odgovorne su za antiseptične i antimikrobne karakteristike semena (brojne laboratorijske provere potvrdile su uticaj na gram-pozitivne i gram-negativne mikroorganizme); 5- za karvon (4,05%) utvrđeno je da pomaže protiv grčeva i stabilizuje pokrete creva; 6- limonen (4,27%) efikasan je kod rastvaranja žučnog kamena (koji je, u suštini, posledica poremećenog opšteg metabolizma u jetri a naročito holesterola i minerala).



Proteini:

U organizmu belančevine sadrže 24 aminokiseline (9 esencijalnih i 15 neesencijalnih. Analize pokazuju da seme nigelle sadrži 15 aminokiselina od kojih svih 9 esencijalnih.



Alkaloidi:

Izolovana su četiri alkaloida: nigelicin i nigelamin-n-oksid (izohinolini), nigelidin i nigelicin (pirazolidi). Početna istraživanja pokazuju da imaju dejstvo protiv malarije, prevencija srčane aritmije, vazodilatatorni učinak te ublažavanje migrene, kao i antipsihotično dejstvo.



Saponini:

Znano je da izvesna jedinjenja crnog semena imaju citostatično/citotoksično, protiv upalno i hemolitičko dejstvo, snižavaju nivo šećera u krvi, sprečavaju arteriosklerozu i nesanicu, antidepresivno deluju. U poslednje vreme dokazan je antihelmintični učinak (protiv nematoda).

Izvor

Kalinji - crni kumin

Nigella sativa (poznata kao crni kumin, čurekot ili kalinji) je jednogodišnja biljka iz porodice Ranunculaceae, koja je poznata po svom plodu - crnom sjemenu koje se zove crni kumin (nemojte ga zamijeniti sa kuminom, Cumunum cyminum, koji možete pronaći skoro u svakoj trgovini).

Povijest crnog kumina

Crni kumin je jedna od najpoznatijih biljaka u povijesti medicine. U drevnom Egiptu su ga koristili za poboljšanje probave, kod prehlada, glavobolja, infekcija i zubobolja. Sjeme ćurukota bilo je pronađeno u grobnici faraona Tutankamona. Kalinji se spominje u Bibliji i Hadithu.

slamski prorok Muhamed o njemu govori slijedeće:"Crni kumin liječi sve bolesti osim smrti."

Poznati grčki liječnik Dioskorid koristio je čurekot za glavobolju i zubobolju.

Kršćani su ga upotrebljavali za čišćenje od parazita i crijevnih glista, i protiv nadutosti trbuha.



Znanstvena ispitivanja svojstva crnog kumina počela su prije 60-ak godina. Na različitim univerzitetima svijeta bilo je napravljeno oko 200 istraživanja, koja su potvrdila nevjerojatna ljekovita svojstva ćurukota.

Svojstva crnog kumina


Zbog svog bogatog kemijskog sastava - sadrži preko 100 aktivnih sastojaka - čurekot je vrlo ljekovit. Kalinji blagotvorno djeluje na dišni, probavni i mokraćni sustav, imuni sistem i cirkulaciju.

Nigella daje odlične rezultate u liječenju astme i alergije, jer ima svojstva antihistamina (smanjuje i eliminira posljedice djelovanja histamina, koji se stvara kod alergijskih reakcija).

Liječi bronhitis, kronični kašalj i emfizem, bolesti želuca i kože (akne, dermatitis, psorijazu), sprečava napadaje astme.

Crni kumin je prirodni antibiotik, koji nema štetnih posljedica. Kalinji osnažuje i stabilizira imuni sistem i pomaže kod prehlada i infekcija. Ćurukot blagotvoran je za održavanje zdrave mikroflore želuca i crijeva, stimulira rad bubrega i jetre.

Zahvaljujući sterolu i beta-sitosterolu, koji imaju anti-tumorna svojstva, crni kumin je odličan način prevencije svih vrsta raka. Kalinji štiti zdrave stanice i potiče stvaranje u tijelu prirodnog interferona.

Istraživanja jordanskih i američkih znanstvenika su potvrdila, da je ćurukot anti-leukemik. Ulje ćurukota sadrži do 25% thymoquinona, koji je učinkovit u liječenju reume i drugih upalnih bolesti.

Popis svojstva crnog kumina:

antibiotik, stimulant, aromatik, karminativ, digestiv, diuretik, emmenagogue, eksitant, galactatagogue, purgativ, resolvent, stomachic, sudorifik, tonik, vermifuge, anti histamine, antioxidant, antimikrobial, antiparazitik

Sastav crnog kumina



Nigella sativa sadrži više od 100 nutrijenata, mnogi od njih još nisu poznati znanosti. Istraživanja crnog kumina se nastavljaju, a bogati sastav biljke sve više iznenađuje znanstvenike.

Glavni ljekoviti sastojci crnog kumina su crystalline nigellone i thymoquinone. Drugi važni sastojci su aminokiseline, probavni enzimi, masne kiseline i minerali.

Ulje crnog kumina


U medicinske svrhe obično se koristi ulje crnog kumina.

Ulje čurekota se dobiva hladnim prešanjem. Ulje se ne smije podvrgnuti temperaturi višoj od 60–80°C jer tada gubi svoja ljekovita svojstva. Najbolji crni kumin raste u Egiptu, gdje su uvjeti idealni za rast ove biljke. Tamo se proizvodi i ulje - kvalitetno, friško i mirišljavo.

Crni kumin, koji možete kupiti u Hrvatskoj, većinom je uvoz firme Bio-Rama. Kalinji je kvalitetno, friško ulje čurekota, uvezeno iz Egipta.

Kalinji će štititi vas i vašu obitelj od mnogih bolesti. Poboljšat će imunitet, pomoči će kod astme i alergije, učinit će vašu kožu glatkom, a kosu snažnom i sjajnom.


Nevjerojatne činjenice o Nigelle Sativa


kontinuirano korištenje ulja osnažuje imuni sistem
osigurava bolju cirkulaciju, obnavlja koštanu srž, štiti stanice
štiti organizam od virusa i bakterija, sprečava infekcije mokraćnih putova
regulira probavu i rad crijeva
liječi jetru i bubrege
pomaže kod menstruacije
potiče stvaranje mlijeka kod dojilja
donosi olakšanje kod nesanice
oslobađa od bolova u mišićima i zglobovima
otklanja umor, depresiju i pospanost
odgađa nastanak menopauze
Izvor

Lijek za hemoroide


Prirodni lijek za hemoroide koji zasigurno djeluje,probajte,prvo se lijek mora napraviti a ide ovako:

300 grama čuvarkuće, čisti listovi oprani,
1 limun opran ubacite u vodu sa jednom kašičicom sode bikarbone, treba da odstoji jedan sat
750 grama livadskog meda.

Kad limun odstoji, treba ga dobro oprati, isjeći na kriške i samljeti zajedno sa čuvarkućom na mašinu za meso. Dobićete masu koju procijedite kroz gazu, to sjedinite sa medom. Miješati sa drvenom kašikom. Uzeti veću teglu, jer ćete dobiti masu od 1.200 gr,teglu držati u frižideru.
Uzmite svako jutro na gladan stomak po jednu drvenu kašiku smjese.
Smjesa traje oko jedan i po mjesec dana.Poslije toga biti ćete kao novi.



Jedan od komentara citalaca:

Ja sam se rijesila hemoroida na ovaj nacin: samljela sam cuvarkucu i pomjesala s svinjskom domacom masti, napravila cepice i zaledila, najmanje tri puta dnevno nakon pramja u mlazu tekuce vode stavljala cepice. Rijesila se bolova koji su trajali vise od 10 g.

Izvor

Zabranjeno mačkama, ali ne i ljudima
Na zapadu je zabranjeno hraniti mačke i pse goveđom iznutricom

Ako mu kojim slučajem zatreba jetra, on ne bi čekao transplantaciju jetre od Marka Markovića, uz rizik da je odbaci kao strano telo, nego će oni da ubiju i zalede klon, i da jetru tog klona presade nekom moćniku. Naravno da je on neće odbaciti, jer je to njegova jetra. Dakle, u Engleskoj je taj zakon izglasan. Kao da klonirani čovek nije živo biće sa pravom na život.

Pitam se otkud pravo bilo kome da ima monopol na ljudski život? Ili na ljudske gene, na genetsku informaciju? Kako to može da se patentira i da se kasnije prodaje kao industrijski proizvedena roba? Niko od tih "velikih" pronalazača nije izmislio gen za prion, ili gen za na stotine hiljada proteina od kojih je sastavljen naš organizam.

Već 10 godina unazad zabranjena je upotreba goveđe jetre, slezine, limfnih čvorova i mozga, kao hrana za mačke i pse. Zanimljivo je da ovi delovi goveda nisu bili zabranjeni za ljudsku upotrebu! Tek od skoro se postavilo to pitanje, onda kad je postalo pitanje života ili smrti za ljude. Lepo je brinuti za životinje, ali je čudno da ljudi jedu hranu koju ne bi dali ni životinjama.

Apsurdno je da u našem svetu 30.000 dece dnevno umire od gladi, a u istom tom svetu postoji preko 660 stranica na internetu za držanje dijete i skidanje prekomernog sala i kilograma.

Postavlja se pitanje ko to gura životinjske leševe u bezmesnu hranu? Zar to nije zločin?
Možda je dobro to što se pojavila prionska bolest, jer inače niko ne bi ni znao šta nam se nalazi na stolu. Na internetu se čak pojavljuju članci gde ljudi tvrde da je šteta da kad mi umremo da nas zakopaju ili spale, nego da nas lepo prerade i iskoriste, znate već kako. Ovaj korak ne bi bio dalek da se nije pojavila prionska bolest. Za onoga ko je pokrenuo da životinje jedu leševe drugih životinja, nije ništa manje prihvatljivo da životinje jedu leševe ljudi, ako to donosi zaradu. Da se nije pojavila prionska bolest, možda bi pod izgovorom manjka hrane na Zemlji, ljudi od biljojeda stvorili ljudoždere.

Ljudi lepo udu u prodavnicu, nakupuju mleko, sir, jogurt, kajmak, buter, jaja (i kokoške se hrane koštanim brašnom), keksiće, čokoladice - ubeđeni da nema takvih ljudi koji bi im podvalili trojanskog konja u hrani.

Danas je prisutna jedna varka koja se tiče mleka. Svi kažu: mi nismo dokazali prisustvo priona u mleku. Nismo dokazali prione u stočnoj hrani, dakle nema ih. Kada ugine jedna životinja koja ima infektivne prione u sebi i ugine stotine drugih životinja bez infektivnih priona, i sve se pomeša u stočno brašno, naravno da će se broj priona svesti na izuzetno mali broj koji današnji testovi ne mogu da otkriju, ali ih još uvek ima dovoljno da izazovu bolest. Danas je pasterizacija uobičajeni put prerade mleka. Zakon inače dozvoljava da se u mleku smeju nalaziti krvne pločice, trombociti. Zna se da su krvne pločice kod BSE pozitivnih goveda pune priona.

Kako se stvara mleko? Mleko je sekret jedne žlezde koja ima specijalni molekularni filter, koji filtrira mleko. Jedan deo hormona, trombocita i ostalog, ipak završi u mleku. Taj filter kod krava koje daju 30-40 litara mleka dnevno je veći, pa je u njihovom mleku veća količina trombocita. Upravo zato zakon dozvoljava prisustvo trombocita u mleku. Ako u mleku ima trombocita, onda teoretski, a i praktično, ima i priona. To znači da nije bezbedno jesti mleko i mlečne proizvode, osim od krava za koje se sigurno zna da pasu negde u planini, a takvih je malo.

Preporučuje se da majke doje svoje bebe, a ako to nisu u stanju, da bebama daju neku bio zamenu za mleko (bioladen u Nemačkoj). Sojino mleko je odlična zamena za mleko, ali soja koja nije genetski manipulisana. Što se tiče mesne hrane, mesnih prerađevina i svih proizvoda koji sadrže žele ili želatin, koji se bar u zadnjih 10 godina spravlja od stoke, mudar savet je: što dalje od toga.

Želatin se takođe proizvodi od životinjskih ostataka i takođe je mogući put za dobijanje prionske bolesti. Želatin se vrlo često stavlja u raznu primamljivu hranu. Ima ga tamo gde ne bi ni pomislio da ga može biti. Nedavno sam slučajno pogledala sastav prženog kikirikija. Nisam mogla da verujem. Pisalo je: kikiriki, so, ulje i želatin!

Želatin se inače stavlja u pekmeze, kolače, bombone, kremove, ali nikad se ne zna gde ga sve ima. Pre nego što kupite nešto u prodavnici, pogledajte šta piše na kesici i nadajte se da je proizvođač bio dovoljno iskren da napiše šta je sve dodao.
Piše: Vukica Stevanović

Korisno vino od kupina
Ovo piće lakše se čuva ako ima više alkohola i šećera

Od količine šećera zavisi količina alkohola koju će vino imati, dok je sadržaj kiselina značajan za formiranje ukusa. Vina sa više alkohola i šećera lakše se čuvaju. Veliki procenat ukupnih kiselina u sirovini onemogućava normalan tok fermentacije i za to se mora izvršiti korekcija.

Zavisno od sorte i podneblja količina šećera u kupini iznosi od 3,5 do 7,5 odsto, a kiseline od 0,5 do 2,5 odsto.

Od 10 kg kupina dobije se 7,5 do 9 l šire. Voćno vino se može pripremati na nekoliko načina. Jedan je po preporuci profesora mr Slobodana Jovića (Poljoprivredni fakultet - Beograd), kada se mora vršiti korekcija kiselina u širi. Za pravljenje desertnog vina od kupine koristi se uglavnom muljani kljuk, koji se sumporiše sa 15 g vinobrana na 100 kg.

Uz pomoć vode

Ako se ne bi izvršila korekcija kiseline (smanjenje), dobijeno vino od nekorigovane šire bilo bi kiselo i neharmonično. Smanjenjem sadržaja kiselina u širi obavlja se delimičnim razblaživanjem sa vodom. Međutim, ovim se ne smanjuje samo koncentracija kiselina nego i šećera u širi. Iz tog razloga, širi, pored vode, mora se dodati određena količina šećera.

Količina šećera zavisi od toga koliki procenat alkohola u vinu želimo. Tako, na primer, ako se od kupine želi dobiti desertno vino sa najnižim procentom alkohola (12 odsto) na svaki litar šire dodaje se litar vode i 335 g šećera. Za svaki dalji željeni procenat alkohola u vinu, količinu šećera najlakše je izračunati tako što se na pomenutu količinu 334 g doda 40 g šećera.

Ako želimo da dobijemo vino sa 17 odsto alkohola, na svaki litar šire (10 g kljuka od kupina daje 7,5 do 9 l šire) dodaćemo po litar vode i 506 g šećera.

Ovako pripremljen i zasumporisan kljuk od kupine (kao i od drugog jagodičastog voća) previre u vrionim kacama oko 3 do 4 dana, a može i duže što zavisi od mase i temperature, zatim se vino cedi i sipa u čiste bačve. Tiho vrenje u ovoj bačvi potrajaće sve dok se ne ohladi ispod 15 stepeni Celzijusa, kada se vrenje i zbog visokog sadržaja alkohola prekida. Preostala količina neprevrelog šećera vinu će dati slatkast i ugodan ukus.

Ako vino pripremamo u malim količinama, preporučujemo staru recepturu naših baka. Za 4 kg kupina upotrebiti 1 kg šećera. U veću teglu ređati red kupina red šećera dok se sve ne utroši, tako da grlić tegle ostane prazan, povezati hartijom bez štampe i ostaviti na suncu da stoji 10 dana.

Zatim vino pažljivo odliti i sipati u flaše koje se samo sa vatom začepe i ostave na toplo da se završi vrenje. Nakon završenog vrenja, koje traje sve dok se izdvajaju mehurići, flaše se hermetički zatvore. Desertno vino od kupine naročito se preporučuje osobama koje boluju od anemije.

Najzdravije vino

"Kaberne sovinjon", vrhunski izbor za mnoge poznavaoce vina, ujedno je i najbolji izbor za zdravije srce. Doktor Žan-Pol Bruste iz Pesaka, južna Francuska, tvrdi da grožđe vrste kaberne sovinjon sadrži visok nivo resveratrola, jakog sastojka koji podstiče dobar rad srca, a ograničava nastajanje holesterola.

On je u Britanskom medicinskom časopisu objavio da je "najveća koncentracija resveratrola pronađena u crnom vinu, naročito u vrsti kaberne sovinjon iz vinograda u Bordou". Crno grožđe proizvodi resveratrol da bi se zaštitilo od potencijalno smrtonosnih gljivica. Ovo grožđe takođe sadrži visok nivo polifenola, antioksidanta koji sprečava oštećenje ćelija koje izazivaju slobodni radikali. Još jedan bitan sastojak crnog vina jeste i kvercitin, koji pomaže širenje krvnih sudova i sprečava zgrušavanje krvi.

Važno je, ipak, znati da je "efekat dobrog crnog vina usko povezan sa zadovoljstvom čula mirisa i ukusa, izborom pravog vina, poznavanjem njegovog porekla i njegovom degustacijom u toplom i prijateljskom okruženju", kaže doktor Bruste.

Za ove naše prostore postaje već pravilo da previše poverenja ukazujemo svemu što je došlo sa zapada nipodaštavajući svoje ili ono što nam stiže sa istoka. Najmanje prostora ostavljamo stručnjacima, malo za lične logične zaključke, a posledice takvog stava su možda i nesagledive.

Niz autoriteta pokušava da upozori stanovnike raznih prostora šta ih sve ugrožava, ali budući da su to samo naučni autoriteti bez političke i materijalne moći to njihova saopštenja ne dobijaju publicitet. Jedno od takvih je i predavanje održano januara 2001 g u Ofenbahu.

Predavač Dr sci. Robert Elez. pokušava da upozori javnost kakve mu sve opasnosti po život prete. Tekst koji je objavljen na osnovu predavanja donosim u celosti jer smatram da svi moraju biti upoznati šta im se nudi .

BSE - bolest ludih krava

Dr sci. Robert Elez. On se profesionalno bavi lečenjem i istraživanjem raka, ali ima znanje i o drugim bolestima današnjeg sveta.

Posle čitanja ovog teksta mnogima će biti pokvaren apetit za neke namirnice, ali ćemo bar biti u mogućnosti da se sačuvamo od mnogih zala današnjeg sveta. Nemojte da delite ljude na one koji jedu ovakvu ili onakvu hranu, naročito nemojte radi ovog predavanja. Svako od nas ima razum i slobodnu volju, pa treba da napreduje onom brzinom kojom ga Bog poziva da nešto menja u svom životu.
Piše: Vukica Stevanović
Izvor

Vino provereni zaštitnik srca
Crno vino smanjuje rizik od srčanih bolesti za 50 odsto

Ne čudi što su posle 1992. godine, kada su istraživači s Harvarda uključili crno vino među 8 proverenih načina zaštite od bolesti srca i krvnih sudova srca, neke države ozbiljno shvatile ulogu umerenih količina alkoholnih pića u zaštiti zdravlja svog stanovništva. Istovremeno, s crnim vinom u službeni "arsenal oružja" protiv bolesti srca krvnih sudova srca tada je "ubačen" i aspirin.

Da bi se precizno izmerila količina resveratrola u crnom grožđu trebalo je razviti više analitičkih metoda. Dosadašnja istraživanja pokazuju da najviše resvervatrola sadrži sorta kaberne suvinjon, a zatim dolaze sorte muskat tamni i muškat bronzani! Pošto opna crnog grožđa obiluje resvervatrolom, trop koji ostaje posle ceđenja tog grožđa vrlo je zdrav pod uslovom da nisu korišćena hemijska zaštitna sredstva (bakar sulfat).

Što je vino tamnije, to je bolje! Dok čaša crnog gustog vina sadrži prosečno 640 mikrograma resveratrola, šaka kikirikija sadrži samo 73 mikrograma, a gotovi suplementi sadrže do 600 mikrograma resveratrola: dakle, manje nego u jednoj čaši crnog vina.

Duži život

U crnom vinu ima i drugih fenolnih materija, flavonoida (oko 100 mg u 1 litri) koje sprečavaju oksidaciju lošeg (LDL) holesterola. U celom tom procesu etanol, odnosno obični alkohol, služi kao rastvarač. Ljubitelji crnog vina s razlogom mogu da likuju, jer ne samo da štiti srce, već svojim poklonicima crno vino "daruje" i po koju godinu. Oni koji ga piju žive duže, dokazale su finska studija iz 1995. godine, te poznata i cenjena harvardska studija iz 1997. godine. Zanimljivo, obe studije su pokazale veliku zdravstvenu prednost onih koji umereno piju !

U naučnom časopisu "British Medical Journal" objavljeni su podaci istraživanja o crnom vinu, kaberne suvinjon, koji su proveli naučnici sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji. I to istraživanje je potvrdilo sve nalaze finske i harvardske studije. Zlobnici će reći: "Ništa čudno, pa studiju je platio proizvođač vina".

Međutim, tu primedbu treba zaboraviti, jer jednostavno ne mogu svi nalazi biti plaćeni! Upravo zbog toga treba izdvojiti dansku studiju iz 1995. godine, u kojoj je u toku 12 godina ispitano 13.000 muškaraca i žena od 30 do 70 godina. Studija je pokazala da su oni koji su pili crno vino imali 50 posto manji rizik od srčanih bolesti u odnosu na one koji nikada nisu pili vino!

Zato je prof. dr Morten Gronbaek, vođa istraživačkog tima zaključio: "Od bolesti srca i krvnih sudova srca najviše se umire, a crno vino štiti upravo taj sistem". Fenolne materije iz crnog vina sprečavaju nastajanje krvnih ugrušaka u krvnim sudovima srca i mozga. Crno vino nije lek, ali je izvanredno korisna i zdravstveno preporučljiva namirnica, jer sprečava ono najgore - iznenadni kraj života.

Velika prednost u maloj čaši

Prof. dr Džon Pezuto i njegovi saradnici sa Univerziteta Ilinois u Čikagu nisu ni sanjali da će od 1.000 istraženih biljnih vrsta aktivnu supstancu resveratrol upravo naći u crnom grožđu.

Budući da najviše resveratrola ima u opni crnog grožđa, jasno je da ga ima i u crnom vinu, prosečno 5 mg u 1 litri.

Kako se uz ručak može popiti oko 0,5 litre vina, radi se o maloj količini resveratrola, pa ne čude brojni pokušaji da se sušenjem vino koncentriše, a vinski prah pretvori u tablete.

Doktorka Džoan Manson, u svojoj knjizi "Sprečavanje srčanog udara" objavljenoj 1996. godine, zaključuje: "Jedna ili dve čaše crnog vina dnevno mogu da smanje rizik od prerane smrti za 20 do 40 posto. Zašto ljudi to ne koriste?"

Hranljive materije (u 100 g vina) : vitamin A, vitamin D3, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B6, natrij, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fruktoza, glicerol, etanol, ekstraktivne materije.

Blagotvorna dejstva možemo očekivati samo od kvalitetnih vina. I ovog puta nije dobro zaključiti da naša vina ne vrede. Mi imamo dobrih vina, a potvrdu nam je doneo i gospodin Simon Patrika, vrhunski degustator iz Engleske, koji je vranac procenio kao svetsko vino sa odličnom perspektivom. Taj čovek je čitav život posvetio degustaciji vina, nikada nije koristio parfem, niti pojeo nešto ljuto, preslano ili preslatko.

Ocena o tome koje je vino najbolje je individualna, važno je imati kvalitetno vino, a složićemo se da se o ukusima ne raspravlja. Dakle, najvažnije je piti kvalitetna - vrhunska vina.

Međutim, dobro vino možete napraviti i sami koristeći jagodičasto voće. Voćno vino možemo pripremiti u kućnom podrumarstvu, u adekvatnim posudama, sa vođenjem stroge higijene i uz određeno znanje. Voćno vino možemo dobiti alkoholnom fermentacijom voćnog soka ili voćnog kljuka (izmuljanog voća). Da bi se od pojedinih voćnih vrsta dobilo dobro vino, od velikog je značaja količina šećera i koliko kiselina sadrži pojedino voće.
Piše: Vukica Stevanović

Extrakt od belogluka:
300g belog luka
1L domaće komovice (ili bilo koje votke
Pomešati 300g očišćenog belog luka sa oko pola litra rakije u blenderu 10-tak sekundi, presuti u flašu sa širokim grlom, dodati ostatak rakije do litre, dobro, dakle, hermetički zatvoriti (najbolje i voskom)i ostaviti da odstoji 2 sedmice. Tada se procedi i sipa u male bočice od po 1dL. Ona koja se koristi uvek se pažljivo zatvori i drži u frižideru. Ostale se zatvore hermetički i voskom, i čuvaju na hladnom i tamnom mestu (trajnost je oko godine dana).

Preventiva je 10-15 kapi oko pola sata-sat pre jela.
Lečenje od raznoraznih infekcija ide do 3 puta dnevno, 15-20 kapi...
Može u pola čaše mlake vode...

U tinkturu se može dodati kora limuna, radi bolje arome... Može i metvica...

Skupi lekovi nisu i najbolji
Lek ne sme da visokom cenom ograničava mogućnost primene

Citat iz Osnova Farmakognozije: "Međutim, danas je mnogo onih koji sebi pripisuju poznavanje tradicionalnih veština lečenja, dok u stvari poseduju samo ograničeno znanje o nekim lekovitim biljkama, a često ga i nepravilno koriste". Na tu drugu vrstu upozoravam jer je nesumnjivo - pravu pomoć iz prirode će imati samo oni koji koriste sada već bogata naučna saznanja i procene objektivne pomoći koja se može očekivati i dobiti iz prirodnih sredstava.

Farmaceutska tehnologija, kao zasebna nauka koja se bavi formulacijom lekova, u svojim zahvatima za dobijanjem dobrog leka postavila je kao uslov za prolaznu ocenu cenu leka. Naime, lek neće dobiti visoku ocenu ako visokom cenom ograničava mogućnost primene svakom kome je on potreban.

Kamilica za primer

Čemu sve ovo pitaćete se vi. Samo iz jednog razloga. Ako želite sebi ili svojim bližnjima da pomognete u olakšanju ili otklanjanju zdravstvenih problema prvi uslov da ostvarite svoj cilj da se obratite na pravo bilo za savet, bilo da vam treba pomoć pri izboru određenog sredstva, kvalitetnog proizvoda, načina upotrebe...

Kad su u pitanju prirodna lekovita sredstva koja su vrlo kompleksnog sastava i u mnogim slučajevima na granici između hrane, dijetetskog ili pomoćnog lekovitog sredstava. Da bi ovo o čemu govorim bilo jasno, navešću jedan primer. Svima dobro poznata biljka za koju se može slobodno reći da nema kuće u kojoj se nije našla kamilica.

Njen cvet je lekovit i koristi se za pripremu čaja njen cvet ili prah koji je spakovan u filter vrećice. Odmah da razjasnimo . Filter vrećica je trgovački proizvod koji je ustupak civilizaciji i "nedostatku vremena" ali od njega ne očekujte nikakvu pomoć. Sve blagodeti koje ste osetili od ovakvog čaja potiču od tople vode čiji ukus je popravila filter vrećica ostatkom kompleksnih jedinjenja koja nisu izgubljena tokom prerade.

Lekovitih sastojaka u njemu nema ili ih nema u količini koja obezbeđuju lekovito delovanje. Sa cvetom kamilice će te dobiti svakako kvalitetniji čaj ali ni tada nije sigurno da imate pun efekat. Naime u prometu imate pakovanja različitih proizvođača. Na tim pakovanjima je deklarisan sastav (cvet kamilice) količina, rok trajanja.

Promene u ishrani

Ovakva deklaracija ukazuje da je proizvod koji ste kupili higijenski ispravan. Jedini proizvod koji vam garantuje i lekovitost tog cveta je onaj kada proizvođač deklariše farmakopejski kvalitet. Jedino tada ste sigurni i jedino tada možete očekivati i dobiti lekovite efekte koje ima kamilica.

Deklarisan farmakopejski kvalitet znači da proizvod koji je pripremljen za tržište, sadrži cvet kamilice koji: stranih primesa nema više od 2,5 odsto, drugih delova biljke (osim cveta) nema više od 2,5 odsto, glavica sa drškama dužim od 2cmm nema više od 6 odsto, te sadržaja etarskog ulja najmanje 0,30 odsto. Samo taj kvalitet biljke daje napitak koji ima protivupalna (antiflogistična) svojstva. Samo takav čaj dakle ima lekovita svojstva.

Stoga i upozoravam na proizvođače koji prave proizvode iz lekovitog bilja, koji su preplavili medije nudeći svoje "spasonosne" proizvode koji nemaju pokriće u kvalitetu, a basnoslovne sume ukazuju na njihov cilj. Stoga bilo koji čaj da kupujete (monokomponentni ili čajnu smešu) uporedite sa cenom čaja čiji je proizvođač Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr J. Pančić.

Njihovi proizvodi prolaze kontrolu u otkupu, u preradi i pakovanju . Dobro opremljena laboratorija i visokoobrazovan kadar vam garantuju kvalitet. Njihovi cilj u proizvodnji, koji su sebi postavili je kvalitet. Koji cilj je postavio sebi proizvođač kome za istu količinu čajne smeše izdvajate i do deset puta veći iznos zaključite sami.

Sve ovo do sada je rečeno zarad naglašavanja koliko je važno da se nega početku ne pogreši. Naša samopomoć odnosno rešenost da napravimo promene u svom načinu ishrane i zaštiti zdravlja mora da počne od dobro odabranog proizvoda. U suprotnom očekivani efekti će izostati i razočarani ćemo se vratiti na stare puteve koji nas neće odvesti do zdravlja.
Piše: Vukica Stevanović
Izvor

Sprečimo arteriosklerozu
Četvrtina odraslih svaki drugi dan jede opasnu svinjetinu

Ako pogledamo ovu sliku onda su nam loše navike daleko veći problem od ekonomske situacije, te da se i u ovoj lošoj ekonomskoj situaciji brigom o izboru hrane može dosta učiniti na smanjenju faktora rizika .Međutim, poražavajuće je to što se prema rezultatima istraživanja stvari ne menjaju već trideset godina. Kod nas su, na primer ,neka istraživanja u Beogradu pokazala isti procenat nedovoljno uhranjene i gojazne dece.

Naša dominantna "namirnica" je, svakako, svinja jer su istraživanja pokazala da dvadesetpet posto dece i omladine i isto toliko odraslih svaki drugi dan jede svinjsko meso. Dovoljno povrća kod nas jede 54 odsto mladih i 56 odsto odraslih. U Vojvodini se jede najmanje povrća. Ista slika je i sa voćem. Procenti su slični kao kod povrća, a u Vojvodini više vole štrudlu od voća.U ukupnoj populaciji već imamo 17odsto patološki gojaznih. Podatak koji je, može se reći, zabrinjavajući je da je 40 odsto mladih nezainteresovano za zdravlje.

Ako ovoj ukupnoj slici dodamo i deo naše stvarnosti da se već godinama preti, a nikao da se realizuje i stavi pod kontrolu siva ekonomija. Ovde se možete začuditi upitani kakve ona veze ima sa zdravljem.Ogromne - u svim našim patologijama, počev od ishrane, mi svoje zdravlje ugrožavamo i stresovima koje svakodnevno doživljavamo skrivajući nešto. To što su "sposobni" oni koji izbegnu obaveze vraća se kao bumerang. Utajeni porezi smanjuju zdravstveni budžet i mogućnosti delanja zdravstva u preventivi. Nema novaca ni za lečenje a o preventivi ni govora. Do boljih vremena moramo se sami brinuti o sebi i svojoj porodici.

Hrišćanstvo kojem pripadamo i koje je postalo i naš kod u osnovi nosi duhovnost koja nas vodi na put mira. Uči nas ljubavi, plemenitosti, lepoti davanja. Do sreće stiže onaj ko daje, ko pomaže, a ne onaj ko otima. I baš to učenje je u našem narodu donelo običaj da je svaki kraj imao po neku porodicu koja je brinula o zdravlju ljudi tog kraja. Umeće lečenja se prenosilo odabranom u porodici koji su nastavljali tradiciju.

To su naši znani i neznani narodi travari o kojima prof. dr Nada Kovačević u svojoj knjizi "Osnovi Farmakognozije" u odeljku "Istorijat i primena lekovitih sredstava iz prirode" kaže "Ne mogu biti izostavljeni ni naši narodni vidari i travari jer su odigrali značajnu ulogu u lečenju naroda tokom prošlih vekova". Iz brojnih dokumenata koji su sakupljani nesumnjivo je da su to bili ljudi koji su svoju veštinu lečenja koristili da pomognu bolesnima, a nikako za lično bogaćenje. Međutim danas takvi skoro da ne postoje. Šta imamo danas, opet ću navesti citat iz Osnova Farmakognozije:

"Međutim, danas je mnogo onih koji sebi pripisuju poznavanje tradicionalnih veština lečenja, dok u stvari poseduju samo ograničeno znanje o nekim lekovitim biljkama, a često ga i nepravilno koriste". Na tu drugu vrstu upozoravam jer je nesumnjivo, pravu pomoć iz prirode će imati samo oni koji koriste sada već bogata naučna saznanja i procene objektivne pomoći koja se može očekivati i dobiti iz prirodnih sredstava.

Farmaceutska tehnologija, kao zasebna nauka koja se bavi formulacijom lekova u svojim zahtevima za dobijanjem dobrog leka postavila je kao uslov za prolaznu ocenu cenu leka. Naime lek neće dobiti visoku ocenu ako visokom cenom ograničava mogućnost primene svakom kome je on potreban.

Čemu sve ovo pitaćete se vi. Samo iz jednog razloga. Ako želite sebi ili svojim bližnjima da pomognete u olakšanju ili otklanjanju zdravstvenih problema prvi uslov da ostarite svoj cilj da se obratite na pravo mesto bilo za savet, bilo da vam treba pomoć pri izboru određenog sredstva, kvalitetnog proizvoda, načina upotrebe...

Kad su u pitanju prirodna lekovita sredstva koja su vrlo kompleksnog sastava i u mnogim slučajevima na granici između hrane, dijetetskog ili pomoćnog lekovitog sredstva. Da bi ovo o čemu govorim bilo jasno navešću jedan primer. Svima dobro poznata biljka za koju se može slobodno reći da nema kuće u kojoj se nije našla je kamilica. Njen cvet je lekovit i koristi se za pripremu čaja njen cvet ili prah koji je spakovan u filter vrećice.

Odmah da razjasnimo. Filter vrećica je trgovački proizvod koji je ustupak civilizaciji i "nedostatku vremena" ali od njega ne očekujte nikakvu pomoć. Sve blagodeti koje ste osetili od ovakvog čaja potiču od tople vode čiji ukus je popravila filter vrećica ostatkom kompleksnih jedinjenja koja nisu izgubljena tokom prerade. Lekovitih sastojaka u njemu nema ili ih nema u količini koja obezbeđuju lekovito delovanje. Sa cvetom kamilice će te dobiti svakako kvalitetniji čaj ali ni tada nije sigurno da imate pun efekat.

Naime u prometu imate pakovanja različitih proizvođača. na tim pakovanjima je deklarisan sastav (cvet kamilice) količina, rok trajanja. Ovakva deklaracija ukazuje proizvod koji ste kupili i proizvođač vam nudi kamilicu koja je higijenski ispravna.
Piše Vukica Stefanović

Srce i bubrezi prvi stradaju
Umni i fizički zamor raste, radna sposobnost opada

Sklerotizovanje krvnih sudova narušava njihovu elastičnost, dolazi do ishemije, degenerativnih i atrofičnih procesa u krvnim sudovima srca, aorte, mozga, bubrega što dovodi do nastupa opšte skleroze.

Proces razmene lipida završava se uglavnom u jetri, a po mišljenju A. L. Mjačinkova nije isključena mogućnost narušavanja specifične funkcije jetre, koja kako je poznato, igra značajnu ulogu u metabolizmu masti.

Prvi znaci

Arteriosklerotična oštećenja srca manifestuju se kliničkim sindromima: napadima stenokardije, trombozom koronarnih sudova, infarktom miokarda, arteriosklerozom koronarki, srčanom insuficijencijom i td. Tegobe obolelih su raznolike: razdražljivost, potištenost, opadanje koncentracije, narušen san...

Umni i fizički zamor raste, radna sposobnost opada, pojavljuje se nesvestica, vrtoglavica, šum u ušima i glavi. Arteriosklerotično oštećenje zidova bubrežnih arterija dovodi do narušavanja funkcije bubrega, a u organizmu se zadržavaju razni toksični sastojci trujući ga.

U početnom periodu arterioskleroza povećava u krvi procenat holesterola, podiže koagulaciona svojstva, a narušava izlučivanje žuči.

Naravno, simptomi se pojavljuju različitom brzinom, na različitim delovima što zavisi od individualnih karakteristika i najčešće korišćenih "nepoželjnih namirnica". Posledice nepravilne ishrane su dovoljni argumenti da se potrudimo i pokušamo da menjamo nešto zarad sebe i svojih najbližih. Kultura nije samo pristojno ponašanje, ili da se zapitamo: da li je pristojno svesno sebe dovesti u neupotrebljivo stanje?

Razvoj arterioskleroze može biti vrlo usporen (godinama). Lečenje je neophodno sprovoditi, ali glavno mesto mora da zauzme preventiva.U terapeutski proces obavezno ulazi promena opšteg režima života sa doziranim (svakodnevnim) fizičkim aktivnostima.

Pri smanjenju umnih i fizičkih napora smanjuje se i intezitet razmene materija a ako se tome doda preobilna i neadekvatna ishrana, šteta se kompletira. Stoga je neopho-dno napraviti osnovnu restrikciju namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani: redukovati broj namirnica koje sadrže holestrol, ograničiti upotrebu masti, kuhinjske soli i ugljenih hidrata.

Svakodnevne obroke obogatiti svežim ili lako obrađenim voćem i povrćem. Alkohol i pušenje potpuno isključiti. Terapija je složena i vrlo ograničena te je ishrana njen neophodan prateći činilac a i preventiva.

Spora a opasna

Pravilna ishrana podrazumeva izbor vrste i količine namirnica za svakodnevne obroke, način prerade ... Dobar izbor, ipravna prerada obezbeđuje dobru iskorišćenost hrane koja treba da nam obezbedi :
- stvaranje izvora energije za razne procese u organizmu i za naše svakodnevne aktivnosti
- stvaranje gradivnih materija za zaštitu organizma i obnovu tkiva koja održavaju funkciju organa našeg tela.
- materije koje su neophodne za regulaciju različitih procesa u našem organizmu

Dakle, ono što je neophodno da znamo jeste da su nam za život neophodni:
- masti, belančevine i ugljeni hidrati
- vitamini i minerali
- voda

Ono što je takođe vrlo važno i što bi svako morao znati jeste da naš organizam u najvećem broju slučajeva hranu koju unosimo prerađuje ( razgrađuje ) i prerađene sastojke pretvara ( sintetiše ) u oblike koje koristi za svoje potrebe.

Pazite na hranu

Međutim, ima određeni broj sastojaka koje organizam nije u stanju da sam stvori ( sintetiše ) iz uzete hrane već se ti sastojci moraju nalaziti u hrani u onom obliku koji je potreban u organizmu. To su sastojci koji su organizmu neophodni pa su stoga i dobili ime bitni (esencijelni).

Pri svemu je važno znati da hrana mora biti raznovrsna kako bi se izbegli njeni loši efekti . Dugo je važilo pravilo da nema kvalitetnog obroka bez mesa. Sporo nam stiže do svesti da je jednolična ishrana pogubna za naše zdravlje.

Podaci vrlo rečito govore o stanju našeg zdravlja. Samo u zapadnoj Evropi i SAD svake godine na svakih 200 stanovnika jedan doživljava srčani udar. Razlozi za ovo su nepobitini - faktor ishrane je osnovni uzrok. Odgovorna je prekomerna količina masti i holesterola u svakodnevnoj ishrani.

Maligna oboljenja zauzimaju vrlo visoko mesto u smrtnosti. Ovde se takođe stiglo do procena da je trećina ovih oboljenja uzrokovana lošom ishranom.

Gde se tu mi nalazimo ? Istraživanja su pokazala da samo 21% dece i mladih pije mleko, da 60% dece i omladine i 63% odraslih nikada ne jede ribu. Voće i povrće nisu naše omiljene namirnice, voćni sokovi nisu deo svakodnevne ishrane, a sokove od povrća i čajeve pijemo samo kad smo bolesni.

Zato je meso, i to svinjsko, u vrlo visokom procentu zastupljeno u svakodnevnoj ishrani. Ekonomska situacija je otežala opštu sliku naše ishrane, jer su loše navike uz nekritičan izbor namirnica pogoršale oštu sliku zdravstvenog stanja. Ako se ovome doda stres kao značajan faktor rizika, onda se može slobodno reći da zvona zvone na uzbunu i da je neophodno da se pokrenemo kako bismo, uz malo truda i sa oskudnim sredstvima, obezbedili pristojan biološki život.

Istraživanja na našim prostorima su pokazala da je dominantno prisutan faktor rizika po zdravlje : nepravilna ishrana, prekomerno uživanje alkohola, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost.
Piše: Vukica Stevanović

Blagodeti breze
Nauka je dokazala lekovite sastojke u listu i pupoljcima breze

Beluta verurucosa - Breza. Prostor koji je Čajkanović posvetio brezi u "rečniku srpskih verovanja o biljkama" govori koliko breza prati čoveka u verovanjima i obredima. On navodi da breza ima mnogo veću ulogu u verovanjima i odredima Istočnih Slovena nego u nas.

U ruskim prolećnim obredima, kao drvo koje najranije olista, češće nego sva druga, javlja se kao ovaploćenje biljne sile zemlje, u Ukrajini narodne pesme čuvaju verovanje da je brezovo stablo - telo, a lišće - kosa devojke koja se utopila.

U nas je breza ima apotropajsku moć. Od nje se plaše veštice. U Beogradu je viđen običaj gde svatovi polaze od kuće u crkvu, oni prelaze preko brezove metle - očevidno u nameri da brezova metla zadrži uroke i zle duše. Za brezu su vezane dve etiološke skaske. Zašto je breza prokleta? Spasitelja su šibali brezovim šibljem i zato ju je on prokleo...

Narod je verovao i u lekovitu moć breze. Koristio je brezovo lišće, koru i svež brezov sok koji se dobija u rano proleće.

Uvin čaj

Nauka je dokazala lekovite sastojke u listu i pupoljcima breze. Mladi listovi breze beru se u proleće, suše na promaji, u hladu. Lisni pupoljci se beru i brzo suše. Koriste se kao diuretici i antiseptici mokraćnih puteva najčešće u obliku čaja.

Uvae ursi folium - medveđe grožđe, medveđe uši ili medvetka, biljka koja se u od Hńúúú veka koristi u naučnoj medicini, a više od 150 godina upisana je u skoro sve farmakopeje sveta.

List se sabira u proleće kad je najlekovitiji . Lekovitost lista potiče od glikozida arbutina (arbutozida) i metilarbutina. Ima ih oko 11% ali propisi nalažu da list koji se koristi za pripremu čajeva ne sme imati manje od 6% ovih sastojaka.

Prilikom pripreme čaja, list se mora usitniti, ali i duže kuvati jer kožasta struktura lista onemogućava ekstrakciju lekovitih sastojaka.

Ovde posebno želim da napomenem i razjasnim nesporazume koji se događaju zbog istog naziva različitih sastava čajeva koji se nalaze na tržištu.

UVIN ČAJ je jedan od najpoznatijih, a od lekara najčešće preporučivan čaj. Na tržištu je dugi niz godina najviše prodavan UVIN ČAJ koji je proizvodila fabrika lekova Pliva iz Zagreba. Taj čaj je smeša više biljaka koje svojim zajedničkim delovanjem pomažu terapiju upale mokraćnih puteva.

Naime list uve ima antiseptička svojstva i ne pokazuje nikakva diuretička svojstva, dakle ne podstiče jače mokrenje koje lekari žele da podstaknu u terapiji infekcija mokraćnih puteva. Stoga je fabrika napravila smešu biljaka koje imaju dobra antiseptička, ali i značajna diuretična svojstva. Taj čaj je pokazao vrlo dobra svojstva i masovno je preporučivan od svih lekara.

Bakterije u mokraći

Paralelno sa ovim proizvođačem je INSTITUT ZA PROUČAVANJE LEKOVITOG BILJA odnosno dr J. Pančić napravio smešu pod nazivom UVENOL u kojoj biljne vrste obezbeđuju dobro antiseptično i diuretično delovanje, ali je kao diuretik upotrebljena situacija kojoj se pored diuretičnog pripisuje i umirujuće dejstvo na muskulaturu mokraćne bešike te tako obezbeđuje kompletnije delovanje.

Međutim, na tržištu je u prometu i UVIN ČAJ koji nije smeša različitih biljnih vrsta već monokomponetni čaj lista medveđeg grožđa (Uvae ursi folium). Čaj pripremljen od lista uve pokazuje samo antiseptična svojstva, laži ne dovodi do pojačanja diureze koja zavisi u ovom slučaju samo od količine popijenog čaja. I ovakav čaj nekad lekari preporučuju jer na početku lek daje bolje rezultate u terapiji upornih bakterijskih infekcija.

Na kraju terapije se propisuje čajna smeša koja se pije nekoliko meseci nakon završene terapije kako bi se obezbedilo dobro ispiranje mokraćnih puteva i sprečila pojava recidiva.

Ovo sam želela posebno da naglasim jer mnoge ljude zbunjuje činjenica da se na tržištu nalaze pod istim nazivom (UVIN ČAJ) proizvodi različitog sastava.

Posebno želim da podvučem jednu važnu stvar vezanu za primenu UVINOG ČAJA bilo da je u pitanju čist list UVE (MNOKOMPONENTNI ČAJ) ili čajna smeša. Naime, na početku terapije uz lekove koje je lekar prepisao ne treba piti prekomerne količine čaja (2-3 litra), kako mnogi praktikuju .

Ovo iz razloga što se tako velikim količinama tečnosti smanjuje koncentracija leka u mokraći i slabi ili gubi njegovo dejstvo. Stoga uz lekove treba piti normalne količine tečnosti, a tek po završenoj terapiji čaj pripremati i piti u velikim količinama.

U terapiji infekcije mokraćnih puteva korisnim se pokazalo svakodnevno ispiranje jakim čajem od lista uve čiji antiseptički efekat sprečava zadržavanje bakterija na izlaznim mokraćnim putevima te tako sprečava ponovnu infekciju.

Infekcije mokraćnih puteva su vrlo česte, bakterije izazivači vrlo uporne i teške za lečenje, i stoga je vrlo važno napomenuti da ovde nikako ne treba primenjivati automedikaciju. Naime, ni lekar ne određuje terapiju bez antibiograma što govori o velikoj šteti koju će te naneti sebi, ako se u ovim problemima ne obratite lekaru.

Neadekvatna terapija će samo lekaru otežati lečenje jer se samolečenjem bez laboratorijskog praćenja nećete izlečiti već stvoriti rezistentne (otporne) sojeve bakterija prema aktuelnim lekovima. Koliko je ovo važno, mislim da nema reči da se iskaže jer zapuštene infekcije mokraćnih puteva mogu se proširiti i na bubrege i dovesti organizam u vrlo loše zdravstveno stanje.

Recepti za smeše

Dakle, uz terapiju lekara, možete koristiti čajeve koji se nalaze u prometu, a s obzirom na to da terapija traje mesecima i da čajeve treba duže koristiti, zarad promene ukusa uz uspešno delovanje možete sami sačiniti sledeće smeše:
- 50g lista breze
- 50g lista kadulje
- 50g lista uve
- 50g rastavića
- 50 g lanenog semena

Odmerene čajeve dobro izmešati i jednu supenu kašiku smeše preliti ključalom vodom poklopiti i kuvati 3-5 min. Poklopljeno ostaviti na toplom 2-3 sata. Piti 4-6 čaša dnevno bez šećera.
- 50g lista uve
- 50g lista breze
- 50g kukuruzne svile
- 50g sitnice
- 50g korena sladića
Ovu smešu pripremati na isti način kao prethodnu.

Na isti način se može pripremiti i sledeća smeša, ali se ona preporučuje kao dopuna terapiji onih koji imaju probleme sa peskom u bubrezima
- 50g lista uve
- 50g lista breze
- 50g rizoma pirevine
Izvor

Seme bundeve
Izuzetno je važno za ublažavanje tegoba kod uvećane prostate

Cucurbita pepo - bundeva, bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva... U junu 2000. NIN je preneo vest sa naslovne strane "Klajne Cajtunga", dnevnog lista iz Graca, da je "ugrožen prinos bundeva". Verovali ili ne, ali bundeva je jedan od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda Austrije, i ulazi u bilans godišnje proizvodnje produkata važnih za ishranu.

Seme bundeve je razlog što je bundeva dobila takav značaj među poljoprivrednim proizvodima, a ljubav Austrijanaca prema bundevi je i interes farmaceutskih kuća. Iz semena se dobija ulje koje je cenjeno zbog svog sastava i košta deset puta više od suncokretovog (oko trideset maraka litar). Novosadski Dnevnik je četrnaestog septembra doneo vest da se jedan Horgošanin, dugogodišnji uspešni povrtar, preorijentisao na uzgajanje bundeve. Kupac je farmaceutska kuća iz Švajcarske.

Naš narod je koristio za lek i bundevu i njeno seme. Seme ima oko 33% masnog ulja. U pulpi (mesu) ima oko 93% vode, a ostatak su: belančevine, bezazotne, materije, ekstraktivne materije, malo ulja...

Navika redovne upotrebe u ishrani sigurno je doprinosila opštem zdravstvenom stanju, kao što je pad upotrebe imao suprotne efekte. Uticaj potrošačkog odnosno medijskog pritiska već više godina sigurno je jedan od razloga pada potrošnje, kako bundeve tako i njenog semena. Tako smo bundevu, kao i niz drugih korisnih namirnica, zanemarili, odnosno zamenili novim industrijskim proizvodima.

Korisno seme

Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojačani. Tako nam se bundeva vraća zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvećane prostate i pozitivni efekti su potvrđeni.

Stoga je mnogo korisnije u svakodnevnoj ishrani putem raznovrsnog voća i povrća obezbediti zaštitu i preduprediti poremećaje. Tako, na primer, za zaštitu prostate treba obezbediti u svakodnevnoj ishrani: med, polen, seme bundeve... U napitke, kroz koje se obezbeđuju vitamini i minerali, uvrstite i sok bundeve:
- limuntus - 2 kes
- prirodni ekstrakt kajsije - 2 kes
- voda - 7 lit
- šećer - 2 kg
- bundeva - 3 kg

Očišćenu bundevu staviti u šerpu i naliti vodu, kuvati dok bundeva ne omekša. Ispasirati bundevu sa tom vodom, dodati sve ostalo, izmešati da se istopi šećer i sipati u flaše.

Velika je grupa biljaka koja pokazuje diuretične efekte (pojačava mokrenje). Vrsta i intenzitet njihovog diuretskog delovanja veoma su različiti. Da bi se obezbedilo korisno delovanje, treba znati tačnu indikaciju.

Kod upalnih oboljenja bubrežne čašice, mokraćne bešike, mokraćnih kabala, mogu se koristiti uspešno biljni diuretici. Ovde se koriste takozvani diuretici u užem smislu, a oni se dele dalje na diuretike sa etarskim uljima i diuretike koji u svom sastavu imaju saponine.

Kod lečenja akutne upale bubrega potrebno je, osim diuretskog efekta, delovati i na povećanje kapaciteta bubrežnih funkcija. Danas se u svetu kod hroničnih nefroza, gde se pojavljuje jako izlučivanje belančevina, nastoji delovati na čitav metabolizam i ćelijske funkcije. Uz klasičnu sintetsku terapiju, koriste se prikladne biljke sa gorkim materijama.

Terapije nefritisa i cistitisa se redovno dopunjavaju čajevima. Protiv grčeva koji se pojavljuju u akutnim stanjima, pored redovne terapije, preporučuje se čaj od sitnice.

Problem bubrežnih kamenaca poslednjih godina je u porastu. Napadi koji su izuzetno bolni smiruju se i vrućim kupkama. Primenjuju se i čajevi kojima se podstiče snažna diureza.

Da bi se postigli željeni efekti, moraju se upotrebiti kvalitetni čajevi. Takav čaj može ponuditi proizvođač koji prati uslove razvoja biljke, sazrevanje, berbu, sušenje, skladištenje i transport. Tek tada možemo reći da imamo prvoklasan proizvod.

Dragoceni čaj

Koristiti čajeve kao dopunu terapije svih navedenih oboljenja je skoro obavezno. Izazivači oboljenja su bakterije koje su vrlo uporne, lako mutiraju i stvaraju sojeve koji su otporni na lekove. Stoga i dopunsku terapiju treba voditi pažljivo, birati najkvalitetnije proizvode i vremenski je duže primenjivati kako bi se sprečila pojava recidiva.

Otpornost bakterija, duža terapija i mogućnost recidiva je razlog da i ove opšte stvari i svaka biljka budu malo detaljnije obrađeni kako bi se shvatila važnost da se u infekcijama urogenitalnog trakta ne ulazi u samoterapiju već da se ovi problemi rešavaju sa lekarom, uz fitoterapiju kao dopunu lečenju. Samo tako se može obezbediti korektno lečenje i smanjiti pojava recidiva.
Piše: Vukica Stevanović

Rastavić protiv
vodene bolesti
Korovska biljka koja se pojavljuje po vlažnim, podvodnim, kiselim, livadama, njivama, močvarama i ritovima

Među slavnim imenima stare Grčke je i Pedanije Dioskorides ili Dioskorid. Njegovo delo De Materija Medica, napisano u 77 godini prvog veka, bilo je najznačajnije delo o poznavanju lekovitog bilja starog veka. Ovo delo je punih 15 vekova imalo ogroman uticaj na lekare mnogih kultura.

Kasniji medicinski pisci su obavezno, kad je reč bila o lekovitom bilju, isticali i citirali mišljenje Dioskorida. Njegovo delo je bilo prevedeno na rapski, talijanski, francuski i španski, a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. I rastavić, o kojem će danas biti reči, preporučivao je Dioskorid protiv plućne i vodene bolesti.

Korovska biljka koja se pojavljuje po vlažnim, podvodnim, kiselim, livadama, njivama, močvarama i ritovima. Pri sakupljanju treba voditi računa da se, na primer, ne znameni ili ne izmeša sa Eljuisetum palustre (žaba preslica, žabnica) koji sadrži toksične materije. Ovo je još jedan od razloga što treba voditi računa od koga se nabavljaju čajevi.

Muke s prostatom

Lekoviti sastojci, nosioci dejstva su silicijumova (kremena) kiselina do 10%, ali je u vodi rastvorljivo oko 0,5%, saponina, gorkih materija, flavonoida, fitosterola, tanina, minerala.

Sastav mu određuje i delovanje te opravdava upotrebu kod edema prostate, noćnog mokrenja, osteoporoze, krvarenja.

Ovde će detaljnije biti reči o problemima koji se javljaju kod hiperplazije prostate o kojoj muškarci nerado govore. Nakon 40-te godine prostata može stvarati neprijatne probleme pri mokrenju.

To je razlog da se odmah nešto preduzme. Kod lekara treba svakako utvrditi koji su razlozi nastalim problemima. Dijagnozu i terapiju mora odrediti lekar. Bez obzira da li su tegobe posledica hoperplazije ili upale, treba uz terapiju lekara učiniti neke promene i u ishrani i u navikama, što će svakako pomoći uspešnijem lečenju.

Pre svega, treba isključiti alkoholna pića i voditi računa gde i kako se seda, naime sprečiti bilo kakvu prehladu. Takođe izbegavati napitke sa ledom, koji mogu izazvati nagli i bolni zastoj mokraće. Svakodnevno koristiti med sa polenom (o čemu je ranije bilo reči).

Obroci treba da budu obogaćeni povrćem i voćem, a siromašni mastima, što će obezbediti dovoljno vitamina i minerala prirodnog porekla. U obavezan dodatak hrani uvrstite i semenke bundeve. Napitke u dovoljnim količinama u obliku čaja redovno uzimati, što će pomoći boljem ispiranju mokraćne bešike.

Evo nekoliko čajnih smeša koje možete i sami sačiniti:
Po 20g. rastavića, lista breze, žalfije, lista uve i korena koprive. Sve pažljivo izmešati i pet supenih kašika smeše popariti litrom ključale vode, poklopiti i ostaviti preko noći. Sutradan ocediti i popiti u 5-6 doza. Na isti način pripremiti smešu od po 25g rastavića, sitnice, lista borovnice i korena koprive. Čajeve piti nezaslađene ili ako se sade to činiti medom.

Svoje zdravstveno stanje možete očuvati ili narušeno popraviti ako i sami učinite napor da svojim ponašanjem i ishranom pomognete lekaru, a nikako neće biti rezultata ako nastavite po starom, a svoje probleme očekujete da vam reši lekar propisujući vam lek koji ćete redovno uzimati.

Neprestano se pozivamo na civilizacijski trenutak i šta mi to moramo sve imati jer smo u dvadeset prvom veku. Ako malo zastanemo i pogledamo što smo to radili u srednjem možda se malo postidimo i svoje pismenosti i svog odnosa pre svega prema sebi.

Od naše srednjovekovne medicine najviše sačuvanih spisa nam je ostalo iz higijene ishrane. Ova pojava se objašnjava time što je naš narod verovao da se može sačuvati od bolesti pa i od epidemija, ako svoj način života prilagode izvesnim higijenskim shvatanjima, pri čemu je način ishrane smatran najvažnijim higijenskim faktorom . Spisi koji su nam ostali ukazuju da su propisivana pravila po mesecima ili godišnjim dobima. Rado su čitani i prepisivani te su i bili najrašireniji spisi iz preventivne medicine. Mogli bi se danas ti spisi podeliti: na spise iz higijene ishrane i spise iz specijalne higijene.

Stari recepti

Najstariji spis sačuvan je u Prizrenskom zborniku. Sadrži kratke higijenske propise za sve mesece u godini počev od septembra do avgusta. Ovaj spis sadrži i savete koji se odnose na kupanje i spavanje. Spis upućuje da za ishranu treba upotrebljavati sve vrste riba, povrće i jagnjetinu, treba jesti što više povrća, ujutru piti mleko i često uzimati laksancije. U junu treba jesti zakiseljena jela, često se kupati i noge zalivati hladnom vodom. U julu dolazi do oboljenja intestinalnog aparata. Ovo izaziva ishrana voćem...

U hilandarskom medicinskom kodeksu se, uz poglavlja o bolesti, nalaze i zapisi iz specijalne dijetetike za pojedine vrste oboljenja. U poglavlju o efemernoj ognjici (koja nastaje zbog velike žalosti između ostalog) preporučuje i razonoda kao jedno od sredstava za lečenje... i da bijut kod njega laute i glumci da svire i da pije samo belo vino, i to umereno...

Mnoge od ovih propisa ne bi odbacivala ni savremena medicina.
Piše: Vukica Stevanović

Ehinacea - depo belih krvnih zrnaca
Ta zrnca su poznata po nazivu "prirodne ubice" virusa

Za negu kože potražite marsejski sapun i kremu sa uljem noćurka. Rezultati se neće videti preko noći jer ni problemi nisu nastali preko noći.

Ovde moram opet da naglasim da danas na našem tržištu postoji značajna ponuda biljnih ulja hladno ceđenih koja se mogu koristiti u ishrani. Preparate treba uzimati samo u slučaju da niste u stanju da menjate svoje navike u hrani.

Za negu kože treba brižljivo birati proizvode. Nekvalitetna krema koja je puna emulgatora, konzervansa, boja, parfema i sličnih dodataka neće negovati vašu kožu - naprotiv izazvaće probleme koji se posle sporo i teško otklanjaju.

Iz Severne Amerike

Poplava proizvoda Ehinacee na našem tržištu je povod da se malo pozabavimo ovom temom odnosno biljkom Echinacea. Za koji (čiji) proizvod se odlučiti teško je i stručnjaku, a pacijenti su potpuno zbunjeni. Pri tom je otežavajuća okolnost, da je biljka neupućenima potpuno nepoznata jer nije sa našeg podneblja. Oglasi, TV spotovi prepuni su raznih spasonosnih eliksira koji vraćaju zdravlje, mladost...

Među njima su i preporuke za proizvode sačinjene iz ekstrakta Echinacae. Od pojave "stomak eliminatora" preko "Orlove vode" do "svetskih travki" nuđena je pomoć koja je nekako po pravilu okončavana olakšanim džepom. U tom mnoštvu vredne stvari se ne prepoznaju . Tvorci reklamnih poruka zbog nedostatka vremena ili mašte ili nepoznavanja onoga što nude sve pakuju u isti okvir. Ehinacea je biljka vredna pažnje, a upravo nailazi period kada može biti i od velike pomoći.

Istraživanja stimulatora našeg odbrambenog sistema donela su niz novih saznanja. Potvrđena je i dokazana opravdanost upotrebe lekovitog bilja, tačnije pojedinih biljaka u zaštiti i jačanju odbrambenih snaga organizma. Među njima je i Echinacea Angustifolia. Poreklom je iz severne Amerike. U medicinsku praksu je uvedena 1887. g. Intenzivna istraživanja poslednjih deset godina u velikoj meri su razjasnila koje aktivne komponente su nosioci dejstva.

Najvažnije delovanje je snažna stimulacija odbrambenog sistema organizma. Aktivne supstance ove biljke ubrzavaju množenje belih krvnih zrnaca (limfocita i makrofaga) što je početak funkcionisanja odbrane. Značaj ehinacaeae je i stimulacija sinteze interferona, koji je važan element odbrane organizma od virusnih infekcija. Značaj Echinacae u odbrani je i njena osobina da podstiče proizvodnju posebne vrste belih krvnih zrnaca poznatih po nazivu "prirodni ubice".

Niz ozbiljnih studija pokazala su nesporne efekte ove biljke protiv nazeba. Međutim, ova biljka se ne koristi preventivno zarad zaštite organizma da se ne pojavi nazebe. Nju treba koristiti onda kad je infekcija nastupila, tačnije nakon pojave prvih simptoma. Delovanje na odbrambeni sistem je baš u periodu kada je infekcija nastupila. Ona svojim lekovitim sastojcima podstiče organizam na pojačano stvaranje odbrambenih elemenata a koji će se boriti sa izazivačem infekcije.

Specifičan mehanizam delovanja je razlog preporučenog načina upotrebe. Samo pravilna upotreba u odgovarajućoj dozi daće željene efekte. Dakle, kao što je rečeno Ehinaceom se počinje terapija nakon pojave prvih simptoma (nazeba, gripe) i to sa 3-4 ml tečnog preparata svaka 2 sata prvog dana bolesti. Tečni preparat ima prednost jer se najbrže resorbuje te smo ovako započetom terapijom u najkraćem vremenu nakon pojave prvih simptoma obezbedili značajnu pomoć svom odbrambenom sistemu.

Ovde bih želela da podvučem da je za terapiju gripa i prehlada neophodno mirovanje. Naime sa virusima, koji su izazivači ovih oboljenja, mora s organizam izboriti aktivirajući sve svoje snage. U ovakvim situacijama nema potrebe za junačenjem, jer terapija koja nije praćena mirovanjem može dovesti do neuspeha odnosno do mnogo dužeg bolovanja što je lakša posledica.

Komplikacije koje nastaju kao posledica ovih virusnih infekcija je neadekvatna terapija:
1. zbog lošeg izbora preparata
2. zbog lošeg doziranja
3. zbog nedovoljnog mirovanja.
Komplikacije mogu ostaviti trajna oštećenja pojedinih organa.

Terapija se nastavlja tabletama (kapsulama). Tri puta dnevno 300 mg. koristi se dve nedelje. Virusna infekcija zahteva upotrebu većih količina tečnosti i laku hranu. Ovo obezbedimo toplim čajevima lipe i zove koje će pospešiti diurezu i organizam oslobađati nagomilanih toksina.
Alergija na Ehinaceu je jedina kontraindikacija.

Ostao j još jedan uslov za uspešnu terapiju - dobar proizvod. Od ponude koja je na tržištu - izbor sigurno nije dobro praviti na osnovu reklama. Šta je reklama?

U Vujakliji stoji " reklama (lat. reklamare glasno vikati) preporuka javno isticanje dobrih svojstava svoje robe i povoljnih cena u cilju zadobijanja kupaca (mušterija); trgovačko hvalisanje; vašarsko hvalisanje".

Sumnjivi travari

Naša stvarnost dovodi u pitanje i definiciju koju je dao Vujaklija. Naime svi reklamirani proizvodi su najskuplji na tržištu . To je posledica visoke cene koju su postavili mediji i naravno da krajnji potrošač plaća to kroz cenu proizvoda. Dakle reklama sigurno poskupljuje proizvod, ali nije sigurno da je reklamirani proizvod i kvalitetan.

Stoga pri izboru proizvoda koje koristite za terapiju, dopunu terapije ili dopunu ishrane nemojte se nikada oslanjati na reklamu već na savest svog apotekara. Imala sam primedbe na ovaj svoj savet u vidu žalbi na nezainteresovanost apotekara ili i izostanak traženog saveta. I to je moguće (U svakom žitu ima kukolja), ali vi birate. Apotekar j tu zbog vas, d vam pomogne, da vas posavetuje - odaberite takvog koji će zbilja brinuti o vašem zdravlju.

Nemojte se savetovati sa sumnjivim travarima koji proizvode čajeve i prodaju ih za 1500 din. Otkupne cene lekovitog bilja su takve da je sigurno samo jedno. Onaj ko prodaje čaj za 1500 din. misli samo na zaradu.
Piše: Vukica Stevanović

Porodica čuva zdravlje
Zdrava i skladna porodica brani od bolesti

Ekstrakcija zelenog čaja je vrlo delikatan proces koji se mora znalački sprovoditi kako bi se dobio kvalitetan ekstrakt.

Zeleni čaj ima i antibakterijska svojstva. Ona nastaju aktivnošću na bakterije tako što dolazi do blokade enzima (kolagenaze) koji je odgovoran za širenje infekcije. Blokiranje enzima slabi ćelije bakterija i usporava njihovo razmnožavanje.

Ispitivanjem navika kineskih i japanskih potrošača došlo se do približnih doza koje su preporučene. Naime, željeni efekti se postižu sa četiri šolje čaja dnevno ili jednom kapsulom.

Na našem tržištu nalazi se veliki izbor kvalitetnih proizvoda zelenog čaja. To je dobro jer tako onaj ko želi da koristi zeleni čaj, a ima veliki otpor prema čajevima, može nabaviti kapsule renomiranog proizvođača koji u svojoj proizvodnji poštuje kriterijume dobre proizvođačke prakse. Osim kapsula može se naći i napitak od jabukovog sirćeta i zelenog čaja.

Poreklo sapuna

Navedena istraživanja i dobijeni rezultati su sigurno uvrstili zeleni čaj u grupu proizvoda koja se formira i predstavljaće blag, neškodljiv, ali siguran štit u zaštiti od bolesti. Dakle, medicina sigurnim koracima ulazi u nove principe očuvanja zdravlja smer koji je najjednostavnije i najtačnije izrečen: "Bolje zlo sprečiti nego lečiti". A to se ostvaruje najbolje podizanjem imuniteta.

Istraživanja stimulatora imunološkog sistema i izveštavanje javnosti je deo programa SZO (Svetske zdravstvene organizacije) kojim je predviđeno da se raznovrsnim merama podstiču i stimulišu pojedinci, porodice, škole da se uključe u brigu o svom i kolektivnom zdravlju.

Briga o zdravlju ima osnov u porodici. Zdrava porodica, u najširem smislu reči, prvo je mesto gde se uči i gde se prihvataju navike lične higijene, higijene ishrane, odnos prema zdravlju, bolesti i merama prevencije.

Sredstva masovnih informacija imaju sve značajniji udeo u procesima vaspitanja za zdravlje, kako u podsticanju motivisanosti, tako i u punom obrazovnom procesu.

Vaše veliko interesovanje za probleme kože koje imate razlog su što želim da vam skrenem pažnju na jednu biljku koja ima blagotvorno delovanje na kožu i ako neće rešiti vaše probleme ona će ih bitno ublažiti.

No pre svake terapije, tretmana, nege morate se pobrinuti za dobar sapun. A sa sapunima je još teža stvar. Nudi se svašta, a ni u jednoj reklami se ne nudi pravi sapun. Stoga ovde želim nešto da kažem o proizvodnji sapuna.

Poreklo sapuna vodi do najstarijih vremena. Prema Pliniju Starijem, Kelti su koristili sapun kao kozmetičko sredstvo i preneli su proizvod Rimljanima.

Galska reč "soap" koja je postala "savon" u francuskom "sapone" u italijanskom i "sapun" u srpskom najpre se odnosila na vrstu sapunaste emulzije, gustog ali tečnog proizvoda od kozjeg loja i pepela bukve.

Upravo su Arapi razvili prve sapundžijske radnje; prve čvrste šipke nastale su dodavanjem kreča gore navedenoj mešavini.
Ovaj recept je kasnije usavršen upotrebom kaustične sode umesto pepela. Sapundžije iz Marseja takođe su dale svoj doprinos receptu zamenjujući životinjske masnoće biljnim uljima, pre svega maslinovim uljem, čineći tako proizvodnju skupljom. Razvoj sapuna poboljšan je dodavanjem retkih ulja i alkalnih agenasa, pošto je pepeo bukve bio jedini alkalni agens sve do Hńú veka.

Noćurak

Od 1791. i Leblankovog otkrića industrijske sode, te od 1823. i Ševrojevog otkrića fenomena saponifikacije, industrija sapuna je doživela svoje zlatno doba, a posebno je cvetala u Marseju.

Takozvani marsejski metod proizvodnje sapuna razvijen je na četiri etape:
1. Sama "Saponifikacija" koja daje sodu i glicerol.
2. "Kuvanje" koje ima za cilj da dovrši proces saponifikacije.
3. "Pranje" da bi se ekstrahovao dobijeni glicerol i pročistio sapun.
4. "Likvidacija" okončava proces čišćenja, a dobijeni sapun se pretvara u oblik koji se može dalje obrađivati.

Marsejski sapun postao je tehnološka tekovina sveta, te ga dermatolozi izuzetno često preporučuju i za najosetljivije tipove kože.
Dakle, za negu kože prvo i osnovno je dobar sapun. Danas u svetu nema boljeg sapuna od marsejskog.

Sjajni žuti cvetovi ove biljke otvaraju se samo nakratko, s prvim mrakom. Poreklom je iz Južne Amerike. Bio je popularan među Indijancima, između ostalog, u lečenju kožnih bolesti i zalečenju rana.

U ulju žutog noćurka nalaze se dve važne nezasićene masne kiseline: alfa linolenska i gama linolenska kiselina. Prva pripada esencijelnim masnim kiselinama, što znači da je organizam ne stvara i da se mora unositi hranom. Gama linolensku kiselinu organizam može proizvesti, ali pod idealnim uslovima.

Ulje dobijeno iz žutog noćurka sadrži 72% linolenske kiseline i 9% gama linolenske kiseline zbog čega se ova biljka smatra najbogatijim izvorom esencijelnih masnih kiselina. One imaju osobine antioksidanasa i samim tim neutrališu slobodne radikale koji su uzrok mnogih poremećaja u organizmu.

Naša ishrana je siromašna nezasićenim masnim kiselinama. Stoga ih moramo unositi izmenom načina ishrane, odnosno uvesti u ishranu neko od ulja koje je hladno ceđeno i u kojem su sačuvane esencijelne masne kiseline.

Ukoliko ovo stvara problem zbog teškog menjanja navika, onda uzeti neki preparat i potrebe svoga organizma zadovoljiti kapsulom ulja noćurka. Koža je samo jedan u nizu problema koji nastaju kao posledica biološki siromašne hrane.
Izvor

Zeleni čaj
Kinezi su znali za čaj u najdavnijim vremenima

Matični mleč je nestabilan, pa se preporučuje mešanje sa medom kako bi se sačuvali svi lekoviti sastojci. Oblik u kojem se matični mleč danas najčešće nalazi i sastavni je do mnogih preparata je liofiliziran...

Ako ovim proizvodima dodamo i propolis koji je takođe proizvod pčela, možemo slobodno reći da nam pčele daruju izuzetna profilaktička sredstva, kojima ćemo ojačati svoj organizam i zaštiti se od bolesti, a deci obezbediti pravilan razvoj i dobro zdravlje.

U tekstovima je pomenut i pčelinji otrov koji je takođe proizvod pčela i uspešno se koristi sam ili u kombinaciji za ublažavanje tegoba reumatičnih oboljenja. Budući da na našem tržištu nema ovakvih proizvoda, to se samo spominju.

Ovde posebno želim da podvučem koliko je važno koristiti kvalitetne proizvode, odnosno proizvode proverenog proizvođača. Naime, aktivni sastojci su nepostojani. Proizvodi se po pravilu stavljaju u promet (što je ispravno) kao prehrambeni proizvodi.

Star 5.000 godina

Ovakvim proizvodima se kontroliše samo higijenska ispravnost, a ne i prisustvo lekovitih sastojaka. Ovakav način kontrole je u skladu sa propisima, ali ne garantuje uspešno delovanje.

U svetu su ovakve prepreke prevaziđene razvijenim sistemom kontrole koja se sprovodi tokom proizvodnog procesa, što obezbeđuje kvalitetan proizvod. Pored procesne kontrole postoje i kontrole koje sprovode dobro organizovane laboratorije koje kontrolišu deklarisane količine.

Budući da mi nemamo ovako organizovanu kontrolu, a lepa ambalaža nije garancija kvaliteta, to ovakve proizvode kupujte nakon konsultacije sa vašim apotekarom.
I na kraju evo nekoliko recepata za voćne salate koje će vas krepiti u toku zime.

Voćna salata od suvog voća

1/2 kg jabuka
4 banane
100 g suvog grožđa
200 g suvih kajsija
2 kašike meda
limunov sok
orasi

Suvo grožđe i kajsije sitno iseći i preko noći ostaviti u limunovom soku. Jabuke i banane sitno iseći, dodati grožđe i kajsije i izmešati. Natopiti mlekom ili pavlakom, zasladiti medom i ostaviti u frižider. Ohlađenu salatu posuti naseckanim orasima i služiti.

Mešana voćna salata

200 g krušaka
200 g jabuka
200 g bresaka (pomorandži)
preliv
1dl. vode
100 g meda
1 kaš. ruma
2 kašike limunovog soka

Sitno isečeno voće složiti u činiju. Mogu se dodati i naseckani orasi. Vodu, med i rum izmešati i preliti salatu. Služiti uz medenjake.
Pretpostavlja se da su Kinezi znali za čaj u najdavnijim vremenima. Njegova upotreba se spominje 2500 g. pre naše ere. Iz Kine je čaj prenet u Japan pre dvanaest vekova, a u Evropu je stigao tek u XVII veku. Upotreba čaja kao leka spominje se u XVII veku.

U to vreme čaj je bio vrlo skup i zato su ga mogli koristiti samo povlašćeni. O skupocenosti čaja govori podatak da je mongolski kan poklonio 638. g. ruskom caru malo čaja.

Plantažna proizvodnja čaja počinje u XIX veku: u Indiji (1848), na Cejlonu (1875), u Rusiji (1848)... Indija i Cejlon podmiruju dve trećine svetske potrošnje čaja.

Od načina prerade zavisi da li će se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni čaj. Crni čaj se specijalnim postupkom obrađuje i pri tom fermentira pri čemu i dobija crnu boju. Zeleni čaj se obrađuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utiče na kvalitet čaja. Međutim, veština prerade, način pakovanja i čuvanja presudni su za kvalitet. Čaj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šećera.

Slobodni radikali optuženi za niz degenerativnih bolesti, pa i malignih, predmet su rada mnogih istraživača. Odbrana od njihovih negativnih svojstava su supstance koje, svaka na svoj način eliminišu slobodne radikale iz organizma.

Nedavno je utvrđeno da sastojci nekih biljaka (polifenoli) imaju jak antioksidativni efekat. Prisustvo ovih jedinjenja u zelenom čaju je razlog da je on postao traženi napitak. Koncentracija profenola je vrlo visoka ukoliko se pripremi dovoljno koncentrisan napitak. Epidemioloških istraživanja su ukazala na činjenicu da narodi koji piju puno zelenog čaja imaju najmanju stopu smrtnosti od nekih oblika malignih oboljenja.

Štiti prostatu

Ispitivanja delovanja zelenog čaja ukazala su da se njime može sprečiti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje već obolelih osoba. Njegovo delovanje nije do kraja ispitano ali se zna da blokira jedan enzim (urokinaza) koji podstiče rast tumoroznog tkiva. Nedostatak urokinaze zaustavlja rast malignog tkiva.

Istraživanja se nastavljaju a u međuvremenu zabeležena je (bar kod nas) uvećana tražnja preparata zelenog čaja. Na tržištu se pojavio i zeleni čaj u kapsulama. Mnogi autoriteti sa uglednih klinika toplo preporučuju zeleni čaj. Dr Jerzy Jankun s klinike Medical College of Ohio, koji je objavio svoja iskustva sa blokiranjem enzima urokinaze nikada nije pio čajeve. Sada na ovoj klinici cela ekipa pije dva puta dnevno zeleni čaj.

Zeleni čaj snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno deluje na srce i krvne sudove.
Na primeru zelenog čaja ponovila se već davno utvrđena pojava.

Naime, istraživači su pokušali da izdvoje jednu supstancu kojom bi se delovalo, ali rezultata nije bilo, što znači da biljka deluje nizom supstanci. Kompleksno delovanje biljke obavezuje na ozbiljnost u proizvodnji ekstrakta.
Piše: Vukica Sevanović

Odlična maska za lice
Priprema se od žumanceta, kašičice meda i glicerina ili biljnog ulja

Terapija, ili bolje rečeno dopunska terapija, najviše uspeha je pokazala kada se med uzima rastvoren. Za odrasla čoveka dnevna doza je 100 g - maksimalno 200 g. Ova količina se rasporedi u više dnevnih doza. Med je pri tom bolje uzimati rastvoren u vodi ili sa nekom drugom namirnicom.

Posebno mesto med ima u nezi kože. Održati elastičnost i njenu normalnu funkciju, znači obezbediti zaštitu od spoljašnjih uticaja. Za dobro stanje kože značajnu ulogu ima ishrana. Za uspostavljanje i održanje fiziološke ravnoteže početi ujutru. Na prazan želudac popiti napitak sačinjen od po jedne kašičice limunovog soka, meda i maslinovog ulja.

Negujte se dok kuvate. Med se koristi za negu svih tipova kože. Nezgoda je što se teško utrljava i lepljiv je. Ovo se izbegava dodatkom nekoliko kapi vode. Ovako razređen med lagano utrljati na lice i ostaviti 20 minuta, a zatim se umiti toplom vodom. Ako je u pitanju masna koža, medu dodati nekoliko kapi limuna ili jabukovog sirćeta.

Voćne salate

Odlična maska za negu kože priprema se od jednog žumanceta, kašičice meda i kašičice glicerina ili biljnog ulja. Ovu smešu naneti na lice i vrat, ostaviti najmanje dva sata, a zatim je oprati toplom vodom.

Hranljivu masku napravite mešajući po jednu kašiku meda i sveže pavlake sa jednim žumancetom. Ova maska se preporučuje za osveženje kože.

U svakodnevnoj ishrani koristite med i imaćete višestruke koristi. Možda niste znali, ali i hleb se može praviti sa medom: 500 g meda i 500 g brašna, 11/2 kašika bikarbone sode, 1 kašičica cimeta, 1 kašičica iseckanog anisa i dva žumanca. Med zagrejati da bude mlak i izmešati ga sa polovinom brašna kojem su dodati začini. Ostaviti na toplom dva sata.

Dodati žumanca i preostali deo brašna i sve dobro izmešati. Na dasci posutoj brašnom oblikovati dva valjčića visine 3 cm. Na dobro podmazanoj tepsiji peći 45 minuta na 200 stepeni C. Ohlađeno seći na tanke kriške.

Voćne salate neka budu izvor vaših vitamina. Oljuštite 400 g pomorandži i isecite na tanke kriške. Složene u staklenoj posudi prelijte sledećim rastvorom: 100 g vode izmešajte sa 100 g meda, dve kašike belog vina i kašikom ruma.

Korisni polen

Neka med postane vaša svakodnevna hrana. Neophodna je za pravilan razvoj najmlađih i blagotvorna za najstarije. Zaštitiće vas od bolesti, ili ubrzati vaše izlečenje.

Uloga polena u košnici dugo nije bila poznata. Pored meda i vode, polen je najvažnija hrana pčela. Polen je neophodan za ishranu legla i lučenje voska.

Polen sadrži mnoge hranljive sastojke: belančevine, slobodne aminokiseline, šećere, masti, minerale, vitamine, neke hormonima slične supstance... Relativno kasno otkriće sastava polena jedan je od razloga što se polen malo koristi u ishrani.

To je prava šteta jer svakodnevno uzimanje jedne kašičice polena (saopšteno na međunarodnom pčelarskom kongresu u Kopenhagenu 1954. g.) jača odbrambene snage organizma i povećava telesnu težinu, poboljšava varenje, popravlja krvnu sliku. Kako bi se postigli željni efekti, polen mora biti svež, jer stajanjem gubi aktivne supstance.

Radovi dva švedska naučnika (klinika Upsalskog univerziteta i urološke klinike Lundskog univerziteta) objavljeni 1959. g. koji ukazuju na povoljne efekte kod oboljenja prostate podstakli su proizvođače u Švedskoj se pojavljuju paprat cvetnog praha namenjen preventivni i terapiji prostate.

Poznati francuski naučnik Alen Kaja, navodi profesor Tucakov, 1959. g. objavio je monografiju posvećenu cvetnom prahu koja je velike naučne vrednosti (A. Caillas: Le polen, sa rocolte, ses proprietes et usaages).

Budući da pčele sakupljaju cvetni prah sa različitih biljaka, on se razlikuje po boji i ukusu. Koristi se neprerađen izmešan sa medom (1:1 ili 1:2). Može se mešati sa sokovima od svežeg voća, sa voćnim salatama, jogurtom. Posebno se preporučuje bolesnicima sa smanjenom sposobnošću sinteze belančevina.

Polen je primenjivan u ishrani lečenih alkoholičara, jer polen uspešno ublažava tegobe koje se pojavljuju zbog prestanka uzimanja alkohola (apstinencijalni sindrom). Iskustva su pokazala da upotreba polena u svakodnevnoj ishrani olakšava umni rad. Polen svojim antibiotičkim osobinama deluje na crevnu floru i reguliše rad creva.

Svaki muškarac iznad 50 godina treba dnevno da uzima 15 grama polena kako bi sprečio promene na prostati.
Pored meda i polena, pčele nam obezbeđuju još jedan značajan proizvod.

Matični mleč

Pčele luče matični mleč iz žlezda koje leže uz glavu. Matični mleč je bele do bledo-žućkaste boje, karakterističnog mirisa i kiselkastog ukusa. Njegova izuzetna uloga u pčelinjem društvu, kao i fiziološki aktivni sastojci koje sadrži navela je stručnjake na ideju da bi se mogao koristiti za jačanje i brži oporavak obolelih.

Matični mleč je takođe sastavni deo mnogih kozmetičkih proizvoda. Dobro delovanje na kožu objašnjava se prisustvom vitamina, naročito panrotenske kiseline.

Preporučuje se kod oboljenja krvnih sudova, želudačno-crvenog trakta, kod artrita (kombinuje se sa pčelinjim otrovom).
Piše: Vukica Stevanović

Čisti moždane krvne sudove
Sa sokom crnog luka dobar je lek protiv skleroze

Po mišljenju Birher Benera, za očuvanje dobrog zdravlja, čovek mora da upotrebljava prirodnu hranu koja treba da se sastoji iz svežeg povrća i voća, jagodastih plodova, mlečnih proizvoda i umesto šećera da upotrebljava med.

Danas ne samo narodna već i naučna medicina priznaje da je grožđe lekovito i preporučuje ga kod oboljenja jetre, a pire od svežih jabuka kod oboljenja želuca. Efekat se pojačava ako se uzimaju sa medom.

Posmatranja su pokazala da med u mešavini sa sokom povrća (mrkva, rotkva, cvekla, ren) daje dobre terapeutske efekte u terapiji visokog krvnog pritiska. Med sa sokom crnog luka dobar je kod skleroze krvnih sudova mozga. Kod oboljenja jetre i žučnih puteva korisna su biljna ulja (orahovo, maslinovo) u kombinaciji sa medom.

Ruski naučnici su postigli vrlo dobre rezultate sa smešom meda i kvasca. Ova smeša predstavlja dobru mineralno-vitaminsku kombinaciju obogaćenu aminokiselinama. Tečni pivski kvasac u kombinaciji sa medom podstiče lučenje želudačnih sokova, a bitno popravlja resorpciju u tankom crevu.

Nega kože se može smatrati višestrukim preventivom. Jedna je nesumnjivo u zdravstvenom pristupu, kako bismo održali dobru elastičnost, ishranjenost i imunitet. Zdrava koža obezbeđuje u punoj meri njenu zaštitnu ulogu.

Pčelinji vosak

Pčelinji vosak se koristi u raznim industrijskim granama, veoma je cenjen u medicini, a nezamenljiv je u kozmetici. Vosak čini kožu glatkom i elastičnom, te otpornijom na kožne bolesti.

Med će bez obzira na razvoj prehrambene industrije ostati jedna od najvažnijih namirnica u ishrani kojom se zadovoljavaju potrebe organizma, ali koja je uslov očuvanja dobrog zdravlja.

Pripremite sebi prijatnu laku večeru koja će vam obezbediti normalan rad creva. Uzmite 1/21 mleka, tri kašike meda, po 30g. suvog grožđa, suvih šljiva i suvih smokava. Šljive i smokve potopite u vodu i ostavite preko noći. Šljive očistite od koštica. Sitno iseckajte smokve i šljive, dodajte suvo grožđe, zatim sve dobro izmešajte s medom i mlekom ručno ili mikserom.

Med je izvor zdravlja i nada u ozdravljenje. Savremena nauka je u velikoj meri istražila njegova svojstva i označila ga kao hranu koja može uticati na dužinu života. Nauka nije još rekla sve, ali sigurno je - u "povrat majci prirodi" neće se ići bez pčelinjih proizvoda, jer su oni važne karike u nizu faktora koji blagotvorno deluju na zdravlje.

U stranim medicinskim papirusima napisanim još pre 3500 g zapisano je za lečenje rana "vunu zamočiti u tamjan i med i držati na rani četiri dana". I Jevreji su pre 3000 g primenjivali med za lečenje rana kako čoveka, tako i domaćih životinja.

Med su za lečenje rana koristili i stari Grci, pominje ga i preporučuje i Avicena i Plinije Stariji. Hirurzi Sovjetskog Saveza su koristeći med (prema kliničkim praćenjima) zaključili da prisustvo meda dovodi do naglog povećanja glutationa u sekretu rane, koji igra važnu ulogu u zalečenju rana.

Na zarašćivanje rana povoljno utiču antibiotici meda. Pod uticajem meda (osmotsko delovanje) pojačava se dovod krvi i limfe do rane. Limfa mehanički ispira bakterije, a fagociti iz pojačano ubijaju, što se može videti nakon skidanja medenog zavoja. Nobelovac Albert Švajcer 1965. g objavio je rezultate lečenja rana medom u svojoj bolnici u Gabonu.

U oktobru 2000. Cheryl Dunford (Clinical Nurse Specialist) objavljuje podatke o upotrebi meda u zaceljivanju rana. U pitanju su rane koje su inficirane i rezistencija uzročnika na klasičnu terapiju je razlog što se prešlo na terapiju medom.

U terapiji oboljenja gornjih disajnih (nos, grlo) puteva inhalacija medom takođe ima dugu tradiciju. Dr Kizeljštajn 1938. (Vesnik otorinolaringologije) objavljuje rezultate terapije gornjih disajnih puteva inhalacijom.

Pri tom koristi 10-procentni vodeni rastvor meda. Za inhalaciju koristi obične inhalatore za raspršivanje vodenih rastvora. Seanse sprovodi po 5 minuta i od 20 bolesnika samo kod dva nije nastupilo poboljšanje. Uspehe u terapiji beleže i kliničari Bugarske koji izveštavaju o uspešnoj terapiji hroničnih kijavica, zapaljenja sluznice grla i bronhija.

Protiv nazeba

Period je u kojem su pojave nazeba česte. Med je, može se slobodno reći, univerzalno sredstvo protiv nazeba, sam ili u kombinaciji sa drugim prehrambenim proizvodima i lekovima. Preporučuje se uzimanje meda sa toplim mlekom (jedna kašika meda na šolju mleka), sa sokom od limuna (sok jednog limuna na 100 g meda) u toplom čaju od lipe, sa sokom od rena u odnosu 1:1.

Niz autora preporučuje dugotrajnu upotrebu meda 50 g do 140 g dnevno kod srčanih bolesnika. Med dovodi do poboljšanja opšteg stanja, povećanja procenta hemoglobina...

Narodnu mudrost "Med je najbolji prijatelj želuca" potvrdila je naučna medicina. Dobro deluje na proces varenja a podstiče i rad creva, te normalizuje stolicu.

Brojnim ispitivanjima delovanja meda došlo se do zaključka da med može biti korišćen kod želudačno-crevnih oboljenja koja su praćena povećanjem kiseline. Kod čira med deluje dvojako: lokalno, pomaže zaceljenje želudačne sluznice i jača ceo organizam. Posmatranja su pokazala da je u navedene svrhe najbolje med uzimati 1,5-2 časa pre jela ili 3 časa posle jela.

U bolestima jetre poremećena je razmena materija. Ishrana u kojoj su sve slatke stari zamenjene medom pokazala je dobre rezultate.
Piše: Vukica Stevanović

Iznutra med, spolja ulje
Stari Rimljani verovali da omogućava dugovečnost

Visok procenat vode sprečava kristalizaciju, ali lakše "provri". Vrenje izazivaju gljivice kvasca koje se razmnožavaju u medu i šećere razgrađuju na ugljendioksid (CO2) i alkohol. Ugljendioksid ispari, a alkohol se pod dejstvom gljivica razgrađuje na sirćetnu kiselinu i vodu.

Tako se med pokvari i prokisne. Visoka koncentracija šećera sprečava delovanje gljivica kvasca. Kristalizovan med takođe može previrati, jer nekristalizovan deo meda sadrži veći procenat vode i pogodan je za razvoj gljivica kvasca (vlažne prostorije mogu biti uzrok previranja meda jer je med vrlo hidroskopna materija (upija vodu iz vazduha), na površini se razređuje i stvara podlogu za razvoj bakterija. Med ne previre na niskim 10 C i višim od 27 C temperaturama.

Med se najčešće falsifikuje rastvorom šećera koji se meša sa medom, zatim industrijskim invertnim šećerom (bombonski sirup) ili prihranjivanjem pčela šećernim sirupom koji pčele delimično prerađuju. Falsifikati se dokazuju samo laboratorijskim analizama. Iz rečenog je jasno da kristalizovani med nije dokaz falsifikata.

ICezar ga voleo

Med od rođenja u toku razvoja po mnogim primerima vodi u duboku starost koja se odlikuje krepkošću. Po predanju, Julije Cezar na ručku kod senatora Polija Rumilija, koji je praznovao svoj stoti rođendan, zapitao je slavljenika, šta je upotrebljivao da bi održao snagu tela i duha. Ovaj mu je odgovorio "iznutra med, a spolja ulje".

Knjiga N. P. Joriša "Pčele krilati farmaceuti", posvećena medicinskom pčelarstvu, već svojim naslovom simbolizuje spoj prirode, zaštite i lečenja, a sve preko namirnice koja je istovremeno hrana, poslastica i lek. "Eminentni naučnik i oduševljeni pčelar N. P.

Joriš svoju knjigu počinje Hipokratovim aforizmom:
"Nije samo lekar dužan da primeni sve što je potrebno, već i bolesnik, i svi oni koji su oko njega, a sve spoljašnje okolnosti treba da pomažu lekaru u njegovom radu".

U spisima i drugim ostacima starih civilizacija Egipta, Kine, Indije, Grčke... ostali su tragovi ljudskog traganja za dugovečnošću. Čarobnica Medeja je vraćala ljudima mladost presipanjem krvi, armija alhemičara je tragala za "filosofskim kamenom" i "eliksirom mladosti". Istraživali su razloge lošeg zdravlja, starenja...

Izreka Arabljana "Dobar kuvar je najopasniji neprijatelj zdravlja", saglasna je sa upozorenjima savremenih nutricionista. Seneka je koreći Rimljane rekao: "Vi se žalite na mnoštvo vaših bolesti - terajte vaše kuvare". Na jednom od centralnih trgova starog Rima isticao se spomenik na grobu 112-godišnjeg starca na kojem je pisalo: "On je umereno jeo i pio".

Geteov prijatelj i savremenik, čuveni nemački naučnik Hufeland pisao je "Život koji se sprovodi u besposličenju, ne radeći ni umno ni fizički, je nekako negativan, veoma žalostan, nezdrav i izopačen, jer bez uzbuđenja i rada, on... čini da čovek liči na ustajalo mrtvo jezero ili blato. Fizička snaga organizma gubi se zbog nerada i kroz to u organizam prodire seme svemogućih bolesti".

Medu su mislioci i lekari starih vremena pridavali veliki značaj. Smatrali su da njegovom upotrebom u hrani doprinose boljem zdravlju i produženju života. Savremena nauka je, otkrivši biološki vredne sastojke meda, potvrdila ovo poverenje u med.

Vrednost meda za ljudski organizam je nedovoljno poznata širokoj javnosti. Posebnu vrednost i izvanredne osobine medu daje mnoštvo fermenata koje sadrži. Po sadržaju fermenata, med zauzima jedno od prvih mesta među prehrambenim proizvodima.

Delovanje fermenata će biti očiglednije ako se uporedi sa radom hemičara u laboratoriji. Saponifikacija se npr. izvodi u laboratoriji, gde se masti saponifikuju na temperaturi od 100 stepeni C. Ista ta reakcija se odigrava u organizmu pod dejstvom lipaze na telesnoj temperaturi. Bez fermenata organizam ne bi mogao da primi hranu, a kamoli da je prevede u oblik koji mu je potreban.

Minerali prisutni u medu su takođe vrlo važan sastojak. Oni zajedno sa fermentima i vitaminima obezbeđuju normalne funkcije nervnog sistema, disanje tkiva...

Hrana za bebe

Mikroelementi i vitamini zajedno sa ostalim sastojcima čine med vrlo značajnom namirnicom koja prestavlja pravi arsenal lekovito-profilaktičkih svojstava.

Blagotvorno delovanje meda na ukupno stanje zdravlja preporučuje ga za svakodnevnu upotrebu u ishrani, a posebno se preporučuje trudnicama i dojiljama.

Zbog sastava (lako svarljivih šćera, minerala, vitamina, enzima...) i učinka koji ima na organizam u razvoju, neki autori ga preporučuju kao dopunu ishrani odojčadi i male dece. Med pojačava resorpciju vitamina D iz mleka, te se preporučuje kao zaštita dece od rahitisa. Prisustvo organskih kiselina i etarskih ulja u medu obezbeđuje bolji apetit.

Nervozno dete će bolje zaspati ako pre spavanja popije mlak čaj zaslađen medom. Blago laksantno delovanje meda obezbediće problem zatvora odojčadi i male dece. Može se slobodno reći da je u ovoj indikaciji med preparat izbora. Postoji niz dokaza da uz med bebe bolje napreduju, da su deca kojima je med svakodnevna poslastica otpornija na uzročnike različitih bolesti.

Sastojci meda održavaju fizičku kondiciju, te se preporučuje svakodnevna upotreba meda. Posebno se preporučuje osobama izloženim fizičkim naporima, sportistima i rekonvalescentima.
Piše: Vukica Stevanović

Med i hrani i leči
Za stare Grke pčele su bile simbol marljivosti i procvata

Međutim, ona se teško vari i zahteva odgovarajuću pretpripremu i obradu kako bi postalo lakše svarljivo i za organizam korisno.
Primenom pravilne tehnike pripremanja vrednost sastojaka povrća se znatno povećava, dok se nepažljivom pripremom korisni sastojci u značajnoj meri gube.

Veliki broj vitamina i minerala su supstance u vodi rastvorljive i dužim držanjem u vodi se gube u velikoj meri. Pri pranju, u vodu dodati malo soli jer se tako umanjuju gubici i lakše se i odstranjuju nečistoće. Povrće bariti u slanoj vodi koja lagano vri. Bareno povrće može se samo preliti rastopljenim maslacem, uljem i po ukusu začiniti raznim začinima (beli luk, peršun, celer).

Dinstano povrće se takođe preporučuje jer se tako čuvaju gotovo svi sastojci. Ovaj način obrade obezbeđuje izvanredan ukus i aromu. Smrznuto povrće nikad ne odmrzavati polako. Najbolje se očuva ako se bez prethodnog odmrzavanja stavlja u vrijuću vodu ili dinsta.

Ispoštovati osnovne principe pravilne ishrane znači obezbediti sve neophodne sastojke za normalno funkcionisanje vašeg organizma, ali i značajan korak zaštite od bolesti.

Zdravlje građana jedne države je dobro i države i društva.
Preistorijski zidni crtež, otkriven u pećini (Cuevas de la Arana) u istočnoj Španiji, star 7000 g. a možda i više pokazuje dva čoveka kako se penju uz stenu konopcima (ispletenim najverovatnije od biljaka penjačica) prema pčelinjem gnezdu. Čovek u jednoj ruci drži predmet koji se dimi.

Sekira i sreća

Svi stari narodi su ostavili razne tragove koji ukazuju da su sakupljali med divljih pčela. I naša narodna izreka "Sekira mu je pala u med" u prenesenom značenju govori o nečijoj sreći. Ta sreća je zadesila tragača za divljim pčelama koji sekirom sebi krči put i kad mu sekira uleti u šupljinu drveta u kojem je medeno saće, "upala je u med".

Istorija orijentalnog pčelarstva seže do 6000. g pre naše ere Evropa osim zemalja Sredozemlja (Grčka, Italija, Španija) gotovo da nema pisanih podataka o pčelarstvu sve do početka dvadesetog veka.

Pčele su oduvek smatrane svetim, a u hrišćanstvu su se pretvorile u božje sluge. Legenda kaže da vode poreklo iz raja, gde su bile "mali božji pomoćnici".

Za stare Grke pčele su bile simbol marljivosti i procvata. Velika majka bila je poznata pod imenom Kraljica pčela, a njene sveštenice bile su "melissae" odnosno "pčele"...

Med je simbol besmrtnosti i zato je služio kao namirnica koja se obavezno uzimala u vreme odreda inicijacije i uvođenja. Med je bio i simbol pesničkog talenta i genija. Pčele su po grčkom verovanju napunile usta Homera, Sapfe, Pindara i Platona.

Stiže s neba

Stari narodi su verovali da med stiže s neba. Aristotel je mislio da pčele sakupljaju med već napravljen na cveću. Međutim, pčele prave med od medljike (nektara), koji sa cveća donose u košnicu. Većina biljaka najintenzivnije luči medljiku u doba cvetanja između 10 i 15 sati.

Tokom leta pčela nakupi 50-60 mg medljike, od čega zadrži za sebe samo 10 posto, a ostalo daje mlađim pčelama u košnici ili ostavlja u saće. Nektar bi se brzo pokvario kada ga pčele ne bi prerađivale u svojim želučićima. Vodu ispare pulsiranjem krila. Potpuno zreo med pčele u ćelijama saća pokrivaju voštanim poklopcima.

Med se dobija ceđenjem iz saća i to je - ceđeni med (samotok), presovanjem pod pritiskom - presovani med i centrifugiranjem - vrcani med sastavljen je od raznih šećera (76%), vode (18%) i drugih supstanci (6%). Ove poslednje, premda u malim količinama, vrlo su značajne: mineralne materija, vitamini, enzimi, hormoni, inhibini (sprečavaju razvoj bakterija), kiseline, belančevine i flavonoidi.

Od minerala u medu se nalaze, bakar, gvožđe i mangan, a u šumskom medu ih ima više, a većoj meri su zastupljeni fosfor i gvožđe, enzimi potiču iz nektara, cvetnog praha i pčelinjih žlezda. Od hormona, najvažniji je acetilholin (hemijski transmiter nervnog sistema) koji je u medu stabilan i ne gubi se ni dužim zagrevanjem meda.

Livadski med ga sadrži u većim količinama no šumski. Inhibini su prirodni konzervansi meda i mogu se nazvati antibakterijskim supstancama ili baktericidima. Eksperimentima je dokazano da ga sadrži samo prirodan nezagrevan med. Niz organskih kiselina (limunska, mlečna, ćilibarna, pirogrožđana...) daju poseban ukus i miris medu.

Vitamina ima više u matičnom mleču i polenu. Belančevine i flavonoidi upotpunjavaju bogatstvo koje nam med pruža. Sve sastojke meda organizam lako prihvata i zato je med vrlo važna namirnica koja obezbeđuje normalne funkcije našeg organizma i očuvanje zdravlja.

Ovde bih htela posebno da naglasim jednu karakterističnu pojavu vezanu za med. Naime, najprirodnija pojava je kristalizacija meda. Nastaje kristalizacijom glukoze.

Menja boju i ukus

Fruktoza ostaje u tečnom stanju i čini tanak, tekući sloj oko kristala glukoze. Med pri tom menja boju i ukus. Sklonost kristalizaciji zavisi od odnosa glukoze i fruktoze. Veći procenat glukoze dovodi do brže kristalizacije. Niska temperatura podstiče kristalizaciju. Na temperaturi iznad 27 stepeni i stalno niskim temperaturama nema kristalizacije. Najbrže se kristalizuje suncokretov, a najteže bagremov i kaduljin med.
Piše: Vukica Stevanović

Brokula štiti od raka dojke
Ima antitumorsko delovanje prema malignim oboljenjima dojke, želuca i debelog creva

Ne znam kako bi naše žene reagovale i šta bi mislile o svom lekaru kad bi čule terapiju dr Lenoks: "Ja predlažem pasuljevinu protiv valunga u menopauzi, zbog estrogena koje ona sadrži. Maslinovo ulje i zob za smanjenje holesterola jer ulje sadrži nezasićene masne kiseline a zob rastvorljiva vlakna".

Odaberite napitke, kombinujte ih. Sok od koprive zasladite medom i dobićete napitak koji će okrepiti svakog sportistu. Stariji neka obare koprivu i uz nekoliko jezgri oraha imaće izvrsnu večeru.

Najbolje je sveže, ali ako ga nemate svratite u apoteku i posavetujte se sa vašim apotekarom. On će vam pomoći da odaberete proizvode čiji kvalitet obezbeđuje maksimum sastojaka koje biste dobili iz sveže hrane.

Opasne navike

Upotreba lekovitog bilja u terapiji malignih oboljenja, prema meni dostupnim podacima, nije zaživela u oficijelnoj evropskoj medicini kojoj i mi pripadamo. Pri tom je činjenica da su poslednjih deset godina istraživanja u tom smeru intenzivirana i da je objavljeno niz rezultata laboratorijskih istraživanja na životinjama.

Industrijalizacija savremene civilizacije, bitne promene navika u ishrani, su razlozi proširenja istraživanja radi utvrđivanja posledica ovih promena. Nezdrav način života, nepravilna ishrana, koja je siromašna bitnim sastojcima koji su neophodni za normalno odvijanje životnih procesa uzrok su stvaranja slobodnih radikala koji su vrlo reaktivni i koji su uzrok strukturne promene molekula.

Ova otkrića su usmerila dalja istraživanja koja su pokazala da slobodni radikali remete normalne metaboličke, koji postaju uzrok raznih zdravstvenih problema. Pojava nekih vrsta malignih oboljenja se vezuje za slobodne radikale.

Budući da je nedvosmisleno utvrđeno da je nepravilna ishrana uzrok niza oboljenja, naučnici su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje osobina i dejstva aktivnih sastojaka voća i povrća.

Tako više od deset godina traju intenzivna istraživanja familije kupusnjača.
Kupus je glavni predstavnik ove familije. On je sastavni deo naših obroka tokom cele godine. Raznovrsni su načini pripreme i na našem stolu se nalazi kao predjelo, varivo, glavno jelo i salata.

Još je Dioskorid upozoravao da je kupus zdraviji ako se jede svež. Džems Kuk nije izgubio nijednog mornara zbog loše ishrane (skorbuta) jer je na putovanje poneo 60 bačvi kiselog kupusa.

Rezultati istraživanja skrenuli su pažnju na drugu biljku iz ove familije kojoj je u svetu naglo skočila i proizvodnja i potrošnja. Tako je ovo do sada skromno konzumirano povrće postalo preporučena hrana i važna preventiva.

Brokula

Njenom usponu i značaju doprineo je rad objavljen 1997. u Proceedings of the National Academy of Sciences. Pod nadzorom prof. dr P. Talalay-a na Jhon Hopkins University, istraživači su otkrili da jedan od aktivnih sastojaka (sulforafan) u nizu ogleda koje su izveli na laboratorijskim životinjama, pokazuje antitumorsko delovanje prema malignim oboljenjima dojke, želuca i debelog creva.

Mehanizam delovanja je takođe utvrđen. Već pomenuti sastojak brokule (sulforafan) aktivira organizam na stvaranje enzima koji pokazuje antitumorsko delovanje. Ovi rezultati se smatraju preliminarnim i istraživači su saglasni da je neophodno obaviti još niz provera.

Za sada se brokula preporučuje u ishrani kao preventivno sredstvo. Dr Byron Murray s Brigham Yung University bavi se fitohemijom voća i povrća. On je pobornik korišćenja brokule u preventivi malignih oboljenja, jer ona svojim sastojcima inaktivira kancerogene supstance. Javnosti je saopšteno da je dovoljno oko 1 kg brokule nedeljno da se rizik od pojave bolesti smanji za 50%.

Ova saopštenja su dovela do masovne proizvodnje brokule, koja je ubrzo dovela i do proizvodnje klica koje imaju 50 puta veći sadržaj aktivne supstance (suflorafan).

Preventivno delovanje se obezbeđuje dugotrajnom upotrebom brokule. U te svrhe farmaceutska industrija se pobrinula da iz klica brokule sačini preparat koji preporučuje za svakodnevnu upotrebu u cilju prevencije malignih oboljenja. Doza je 250 mg koncentrata ekstrakta (0,04%) što po sastavu odgovara 100 g sveže brokule.

Značaj celuloze

Bilo da koristimo brokulu u svakodnevnoj ishrani ili gotov preparat, da bismo imali željene efekte, moramo imati kvalitetan proizvod.
Kvalitet gotovih proizvoda zavisi od proizvođača i poštovanja principa dobre proizvođačke prakse, na što mi nemamo uticaja. Tu imamo samo jednu mogućnost - da odaberemo proizvođača koji nam garantuje deklarisani sadržaj.

Ako sami pripremamo povrće u svojoj kuhinji, nije na odmet da se podsetimo nekih pravila, koje moramo da poštujemo kako svojom nepažnjom ne bismo uništili najvrednije sastojke.

Povrće u ishrani predstavlja onaj segment svakodnevnih obroka preko kojeg organizam snabdevamo mineralima i vitaminima. Povrće se na našu trpezu probijalo teško, pa i danas srećemo osobe koje povrće potpuno ignorišu. Međutim, stvari stoje drugačije. Celuloza je neophodna našem organizmu jer obezbeđuje normalan rad creva.

Hrana kao lek
Celer je dobar za izbacivanje suvišne telesne tečnosti

Veliki je broj poziva. Iz razgovora sam stekla utisak da se grupa proizvoda koji se često koriste u preventivi (antioksidansi) koristi iz mode, a ne iz stvarne potrebe. Takođe sam zaključila da se jedna grupa prirodnih proizvoda namenjenih hroničnim oboljenjima starije populacije ne koristi.

Takođe se ne koristi ni značajna grupa proizvoda koja se preporučuje u podizanju otpornosti mlađeg stanovništva (predškolske i školske dece). Ovo je posebno značajno za decu gradskih sredina. Istina je da smo prošli period ogromne deficitarnosti lekova i da je osiromašeno zdravstvo navelo zakonodavce da tolerišu proširenu pojavu koja je prešla u naviku - automedikacije preparatima jakog fiziološkog dejstva.

Nedovoljna sredstva u zdravstvenom budžetu su sigurno razlog da je nemoguće obaviti neko ozbiljnije istraživanje posledica ove navike. Bojim se da bi rezultati bili ozbiljniji nego što pretpostavljamo.

Nedostatak informacija o izboru namirnica u svakodnevnoj ishrani takođe je prisutan. U svetu je razvijena čitava industrija čiji proizvodi su sačinjeni iz prirodnih materijala i namenjeni su dopuni obroka tačnije dopuni namirnica kojima nedostaju neki biološki važni sastojci.

Filozofija jela

Najnovija istraživanja su pokazala da su najobičnije namirnice stigle vrlo visoko na lestvicu neophodnih namirnica. Vendi Dojl, iz Britanske asocijacije za hranu kaže: "Nikad ranije zdravstvene koristi, uobičajeno dostupne hrane nisu bile toliko očigledne. Filozofija da hrana ima i druge zdravstvene vrednosti, a ne samo prehrambene, stiče sve više pristalica u naučnim krugovima."

Hipokratovo učenje i terapija zasnovana na empirijskim iskustvima dobija i naučnu potvrdu. On je preporučivao celer za izbacivanje suvišne telesne tečnosti. Naučnici su iz celera izolovali supstancu koja je odgovorna za diuretični efekat.

I konačno savremena nauka dokazuje istinitost Hipokratova učenja
"Neka ti hrana bude lek - a - lek hrana"

Povrće, voće i lekovito bilje za dobro zdravlje
Za sada su naučnici izdvojili jedan broj namirnica koje preporučuju za upotrebu zarad očuvanja i poboljšanja zdravlja.

Kupus

Kupus je imao društveni status "sirotinjske hrane". Otkako su u kupusu izolovane supstance koje pokazuju lekovita svojstva njegov rejting na uglednim trpezama je porastao. Kupus pomaže lečenje čira. U Rusiji je čak registrovan lek sačinjen od lekovitih sastojaka kupusa namenjen za terapiju čira.

Naučnici su među svim izolovanim sastojcima najviše zainteresovani za INDOL jer najjednostavnije rečeno, pomaže uništavanju hormona kojima se pripisuje odgovornost za maligne tumore prostate i dojke.
Preporučeni oblik kao najzdraviji i najlekovitiji je: sirov kupus, kiseo kupus ili njegov sok.

Cvekla

Naučnici cveklu izdvajaju kao namirnicu bogatu vitaminom B. Učestvuje u smanjenju određenih aminokiselina čiji visok nivo može oštetiti arterije i povećati holesterol. Dakle redovna upotreba cvekle smanjuje rizik bolesti srca. Zakišeljena cvekla gubi mnogo važnih sastojaka, stoga se preporučuje kuvana ili u obliku supe.

Ananas

Ananas je stekao još veću popularnost nakon izolacije jednog enzima koji pospešuje zarastanje rana. Kiseline koje se nalaze samo u svežem ananasu razlog su što se preporučuje u preventivi malignih oboljenja želuca. Konzervisani i kuvani ananas nema lekovita svojstva.

Bobičasto voće

Sok jagode se preporučuje, zbog svojih antibakterijskih sastojaka kao zaštita u epidemijama tifusa.
Brusnice sadrže arbutozide koji se uspešno koriste u terapiji upale mokraćnih puteva. U svetu se već duže vreme na tržištu pojavio standardizovani preparat ove bobice, a nedavno i na našem tržištu.
Borovnicu preporučuju kao svakodnevni napitak osobama koje imaju probleme sa venama ali i u preventivi arteroskleroze.

Bademi, lešnici i orasi

Antioksidans, mineral selenijum, kojim su bogate ove koštunice razlog je što se preporučuju u preventivi srčanih oboljenja. Iz ovih razloga su mnogi musli od raznih vrsta žitarica obogaćene bademom i lešnicima.

Multivitamini u čaši

Pomorandža predstavlja bogatstvo minerala i vitamina od kojih je C u visokoj koncentraciji, a biljni pigmenti samo upotpunjuju vrednost napitka.

Zeleni čaj

Zeleni čaj je, za razliku od crnog koji je potpuno fermentirao, sačuvao važne sastojke koji pospešuju razmenu materija koja će pokazati svoje efekte na koži, noktima i kosi. Sjaj kose i kože primetićete u ogledalu, a ono što nećete videti je uticaj na vaše kosti i mišiće. Da biste obezbedili lekovitost napitka nemojte čaj kuvati već ga prelijte prokuvanom vodom koja je nakon kuvanja malo odstajala. Optimalna temperatura je 90 stepeni. Preliven čaj poklopite i nakon 15 min. ocedite.

Surutka, koju je narodna medicina duboko poštovala, dobila je naučnu potvrdu. Obezbeđuje bolje snabdevanje organizma kiseonikom, B vitamin i belančevine su ono što tako dobro prija jetri. Aktivira razmenu materija i za rezultat ima smirivanje upala i bubuljica na koži.

Sok mlade koprive je prirodni energetski napitak koji je narod cenio, a nauka potvrdila da je ova "sirotinjska hrana" razlog što su siromašna seoska deca "pucala" od zdravlja, a varoška deca uz bele kifle i puter bila slaba i nežna. Hlorofil, vitamin K i magnezijum čine sok mlade koprive pravim napitkom zdravlja.

Pasuljevina, maslinovo ulje i zob

Dr Rozmari Lenoks, lekar opšte prakse iz Londona je još jedan primer u kojoj meri smo zaostali za svetom koji se vraća prirodi. Mi se samolečimo sintetskim proizvodima jakog farmakološkog delovanja, a lekovito bilje kupujemo na pijacama i koristimo ga po savetu sumnjivih travara.

Odlučujući kvalitet propolisa
Odlučujući kvalitet propolisa, ali ga nikako nemojte nabavljati na pijacama

Poljoprivredne kulture, koje su i pčelinji pašnjaci, tretirane su raznim pesticidima. Tako propolis, koji se koristi kao sirovina za izradu preparata, mora biti proveren kako bi njegova upotreba bila sigurna. To mogu samo ozbiljni i dobro organizovani proizvođači.

Dakle, dobar proizvod propolisa garantuje proizvođač koji zna poreklo svoje sirovine, odnosno područja na kojima su pčele sakupljale propolis, kontroliše sirovinu na prisustvo pesticida, prisustvo antibiotika i drugih primesa koje bi mogle da onečiste proizvod.

Dakle nema ozbiljne proizvodnje bez dobro organizovane laboratorije i nema kvalitetnog proizvoda bez obziljnog proizvođača. Kvalitet je neophodan uslov koji mora ispuniti proizvod kojim smo odlučili da se štitimo od bolesti ili da ublažavamo tegobe narušenog zdravlja.

Bilje nije svemoćno

Propolis je proizvod koji treba da se nađe u svakoj apoteci, ali ga nikako ne nabavljati na pijacama (ne verujte proizvođaču čije proizvode viđate po pijačnim tezgama), oglasi i prodaja pouzećem nisu garancija dobrog proizvoda naprotiv, to su najčešće proizvodi koji nemaju ni kontrolu higijenske ispravnosti, ne lečite se preparatima čiji prodavci kucaju na vaša vrata, jer u multilevelu jedino je sigurno da prodavcu pripada visok procenat za svaki prodati proizvod i njegova upornost mu se uvek isplati.

Stoga se uvek posavetujete sa svojim apotekarom. Deo njegovog posla je da brine o vašem zdravlju brinući o kvalitetu proizvoda koji vam nudi.

Kontrola kvaliteta lekova ima dugu tradiciju. Herklid iz Tarenta koji je živeo oko 75 g pre nove ere napisao je prvi spis o pripremanju, istraživanju i pregledu lekova.

Pre svega želim da zahvalim čitaocima na podršci za izabranu temu. Interesovanja su različita, ali se mogu izdvojiti teme za koje se interesuje najveći broj.

Naravno, najveće interesovanje je za maligna oboljenja, koja najozbiljnije ugrožavaju čoveka našeg vremena. To inače nije tema o kojoj sam htela da pišem, i to baš iz razloga što se skoro zakonomerno u paleti ponude prirodnih proizvoda, koji (na sve osim na legalne načine) stiže do pacijenata obavezno nude i "spasonosni". Budući da je interesovanje veliko, odlučila sam da i ovu temu uvrstim u rubriku.

Verovanje u svemoć bilja čini i pacijentu i lekovitom bilju veliku štetu. Jedna je što pacijent zbog ovakvog uverenja izgubi dragoceno vreme i kasno stiže kod lekara (ovo važi za mnoga akutna oboljenja). Druga je šteta koja nastaje od apsolutnog nepoverenja prema lekovitom bilju koje se ne koristi ni onda kada za to postoji puno opravdanje, pa čak i preporuka.

Neophodno je znati da se terapija akutnih i hroničnih oboljenja sprovodi po savetu i pod kontrolom lekara koji prema utvrđenoj dijagnozi određuje terapiju, način i vreme upotrebe. Sporedna dejstva lekova ili nuspojave koje su lekaru poznate, su predviđena i proverena pre puštanja leka na tržište, ali su one svakako manje od posledica koje može ostaviti zapušteno oboljenje.

Terapija, pa i fitoterapija se razvija srazmerno sa ukupnim razvojem zemlje. Dok se u visoko razvijenim zemljama (Nemačka) fitoterapija primenjuje i u ambulantnom i bolničkom lečenju, a veoma često i u automedikaciji, kod nas je to vrlo redak slučaj, pre svega zbog slabo razvijene proizvodnje i nedovoljnog broja sigurnih (standardizovanih) proizvoda.

Informacije koje dolaze iz sveta o vraćanju prirodi i prirodnom lečenju stvaraju novu klopku u koju upadamo posežući za "prirodnim" proizvodima sumnjivog kvaliteta koji u terapiji ne daju očekivane rezultate.

Međutim, nije to odlika samo našeg vremena. Od kada sežu pisana medicinska dokumenta, ukazuju na slične pojave:
"Mudraci nas uče da treba voditi jednostavan i spokojan život, telo koje tako čuva svu svoju energiju, bolesti neće napadati. Mudar čovek se čuva i želja, te će njegovo srce biti mirno, njegovo telo može da se zamori, ali ne i njegov duh.

Jednostavan život

Samo ako živi u ovoj jednostavnosti, čovek može i u naše vreme da doživi starost od sto godina."(Iz Nei Kinga, najstarijeg do sada poznatog medicinskog dela u svetu.)

Citat ovde naveden preživeo je milenijume, ali je ipak aktuelan. Jednostavan i spokojan život na koji mudrac upućuje je deo i terapije i preventive. Upućuje na duševni mir koji je uslov očuvanja zdravlja, bez obzira na opterećenja vremenom u kome se živi.

Vreme u kojem živimo možda i nije burnije od onog u kojem je mudrac savetovao kako očuvati zdravlje, ali je sigurno da nam mediji ne donose reči mudraca koje bi nam pomogle i uputile nas jednostavnom i spokojnom životu.

Nudi nam se zdravlje kroz nekritične i agresivne reklame, a izostanak obećanih učinaka spasonosnih proizvoda još više nas onespokojava. Sve što nam se događa je razlog da se "Glas" odlučio da otvori rubriku u kojoj će zainteresovani dobiti neke osnovne informacije o mogućnosti lečenja lekovitim biljem. Iz istog razloga je dat i telefon za dodatne informacije, kako bi se zainteresovani mogli obavestiti o nečemu što ih zanima, a o tome nije bilo reči.
Izvor

Lekoviti sok svežeg bilja
Propolis je pčelinji proizvod o čijem poreklu malo znamo

Sveže bilje i biljni sokovi sadrže prirodne, nepromenjene komplekse svih lekovitih materija, a sokovi isceđeni od samlevenog svežeg, tek ubranog lekovitog bilja, sadrže sve lekovite sastojke biljke i zato taj farmaceutski oblik osvaja terapiju.

Pretpostavlja se da će ovi sokovi u skoroj budućnosti osvojiti ukus potrošača jer su oni najprirodniji oblik leka - zapisao je profesor Tucakov.
Ove njegove pretpostavke se već danas ostvaruju.

Propolis pripada prirodnim sirovinama koje su još nedovoljno ispitane, ali su našle široku primenu, pre svega u automedikaciji. Dosadašnja klinička ispitivanja su potvrdila opravdanost upotrebe, ali se istraživanja nastavljaju i nauka će, tek u budućnosti, dati konačan sud o mestu ove supstance u preventivi i terapiji.

Propolis

Za sada, o propolisu znamo da je pčelinji proizvod, ali o poreklu propolisa naučnici treba tek da kažu poslednju reč. Ono što je izvesno. to je da pčele sakupljaju biljni materijal za proizvodnju propolisa kada se pojavi oštećenje (pukotina, otvor) na košnici, ali i pojava "uljeza" ih podstiče na proizvodnju propolisa.

Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) nalaženi su obloženi propolisom i izolovani, a njihovo tkivo koje nije istrulilo podstakli su naučnike da se zainteresuju za njegov sastav. Tako je utvrđeno da je propolis smolasta materija koju pčele sakupljaju iz biljnog materijala i posebnim načinom prerade stvaraju supstancu karakterističnog izgleda, boje i mirisa.

Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvećoj meri utiču na dejstvo propolisa. Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno... delovanje.

Propolis zaustavlja rast nekih bakterija, čime sprečava njihovu deobu, odnosno razmnožavanje. Laboratorijska ispitivanja flavonoidnih komponenti su pokazala antivirusne efekte. Protivupalna i epitelizantna svojstva su takođe dokazana.

Sva ova svojstva preporučuju proizvode propolisa za higijenu, preventivu i terapiju upalnih procesa sluzokože usne duplje i ždrela. Higijena usne duplje i uspešno smirivanje upalnih procesa sprečiće širenje infekcije na disajne puteve. Imunostimulativno dejstvo propolisa podiže odbrambene snage organizma.

Stoga je propolis opšte prihvaćen proizvod u terapiji:
- upalnih procesa sluzokože desni
- upale sluzokože ždrela
- upale sluzokože želuca
- gripa i gripoznih stanja
- prehlada

Sam, ili u kombinaciji sa biljnim ekstraktima (slez, kamilica, bokvica, menta, eukaliptus, šipurak), u prometu se nalazi u obliku sirupa, kapi, tableta za unutrašnju upotrebu i masti za spoljašnju upotrebu.

Međutim, i kod propolisa, kao i kod ostalih prirodnih sirovina, teško je (kompleksan sastav i promenljivost sadržaja sirovine koja se sakuplja u prirodi) standardizovati proizvod.

Opšte prihvaćen stav da sintetske supstance mogu biti i toksične, a prirodne su apsolutno bezbedne - je pogrešan. Potpuno se zanemaruje činjenica da se u prirodi nalaze i lekovi i otrovi i da je granica samo u dozi.

Ako ovome dodamo zagađenje prirode ko je postaje ozbiljan civilizacijski problem onda je jasno da se moramo obavestiti o kvalitetu prirodnog proizvoda kojim smo odlučili da se štitimo od bolesti ili da se lečimo.

U poplavi reklama kojima se nude razni spasonosni preparati obično nema ni reči o: proizvođaču, kvalitetu, kontroli, a sporedni efekti se ne spominju ni kao mogućnost.

Opasne reklame

Da bi ovo sprečili i zaštitili sebe od slatkorečivih reklama u svetu su se potrošači organizovali u udruženja i primorali i proizvođače i učesnike u prometu da propišu standarde svojih mogućnosti i da to deklarišu na proizvodu.

Tako je u svetu razvijen sistem kvaliteta koji firme masovno uvode u svoje poslovanje pa njihov broj raste geometrijskom progresijom, a kod nas je vrlo stidljiv i uglavnom vezan za preduzeća koja su izvozno orijentisana.

Međutim potrošači nikako nemaju poverenja u profitna preduzeća pa su i pored sistema kvaliteta uveli svoje kontrole. Tako u svetu postoje firme, koje su morale da stave ključ u bravu posle negativne ocene njihovog proizvoda.

Zašto je ovo važno za proizvode izrađene iz propolisa. Toksični učinci propolisa nisu evidentirani - tako navodi literatura. Neželjeni efekti se svode na mogućnost preosetljivosti na neki od sastojaka propolisa, a uglavnom su zabeležene pri spoljnoj primeni propolisa u obliku dermatoza.

Dakle, može se reći da je opasnost od upotrebe minimalna. Međutim, postoje niz supstanci koje se mogu naći u propolisu čije je prisustvo nepoželjno. Naime, pčelari često koriste za zaštitu košnica različite proizvode. Niz antibiotika se koristi u terapiji ili preventivi bolesti pčela