Srbi, Srbija, Srbstvo
2 posters
Zvezdan Forum :: Zvezdan Forum :: Vesti
Strana 20 od 21
Strana 20 od 21 • 1 ... 11 ... 19, 20, 21
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
КАКО ДОСЕГНУТИ ИСТИНУ
Пише: Божо Бјелак
(поводом текста: „Криптоаналитичари, НСПМ и пројекат Јеремић“)
За говорење истине потребан је много већи напор него мењати вође или систем. Досегнути истину је морални чин. Како ја као ступидни, површни, необразовани криптоман да проговорим о НСПМ, о двојици главних аналитичара, које сам у више наврата хвалио, полемисао са њиховим љутим противницима, а да не повредим истину. Морам најпре изнети да ме је од оснивања часописа засметао назив. Ћутао сам из једноставног разлога што сам сматрао и сматрам да се на овим просторима утире све што има у називу „српско“. Међутим, морало се ипак реаговати на ово „нова српска“, јер испада да до појаве тог часописа, свеколика српска мисао, ни у једном временском периоду није била ни нова ни српска, да су сви српски великани и мислиоци били обична боранија. А, онда следи отрцана празна фраза, односно флоскула: „Коме је до морала нека иде у НСПМ“ (иако сам чињеничар, нисам сигуран, али чини ми се да је један политичар рекао: „Коме је до морала нека иде у Цркву“). Произилази (“коме је до морала“) да сви они који не иду у НСПМ, су неморални. Е, како смо ми „Нова Српска“ свест и савест и како смо једини морални, донирајте господо ту „српску помисао“. Ако је тако, а јесте, народ оправдано поставља питање: Ко „донира“, односно ко је новчани газда НСПМ. Питао сам се зашто траже донације, а не плаћају ауторске текстове, што је у нормалном свету непојмљиво. Вероватно се часопис издржава од продаје или у њему има бизнисмена као у оном часопису који се спомиње у тексту, односно који воли да удара печате, посебно двојици главних аналитичара у НСПМ. У свим земљама света зна се који је медиј, примера ради, провладин, прокомунистичи, пројеврејски, проамерички, продесни, пролеви, про, про. И НСПМ је про, али не знамо прочија. Чак ни то није важно, иако вероватно г. С. Лихт зна одговор. Очито је да сам криптоман, зашто ми баш СЛ паде на памет.
Без обзира на професију, уколико човек не жели да силује свест и савест и обичну људску памет, мора једноставно проговорити, покушати да нешто осмисли, да о нечему промисли и да све то домисли. Такође, у овим временима када су се све ријеке света преврнуле, када је испливао муљ и шљам, када светом (осим часних изнимака) владају проблематични владари, жалосног интелектуалног и здравственог стања (нема више личности на челу држава), сви смо постали инструмент. Зато мекше, НСПМ, мекше. Макар мекше према нама који се, не шптедећи себе, здравље, породице, пријатеље, каријеру у позитивносм смислу те речи, ангажујемо, да не кажем боримо, без црне банке, волонтерски, за спас земље Србије. С обзиром на то какво је сада стање на и око Космета, да је Космет фантомска држава, наркодилерска, терористичка, антисрпска, држава која је унесрећила и сами шиптарски народ (у једној бившој Источноевропској земљи, двојица мојих пријатељ Шиптара су ми, прошлог лета причали и плакали, да су им западни зликовци, разбили патријахални начин живота, породицу, школство, а о понашању страних плаћеника – војника према живљу, поготово женском, да се и не говори), нико није невин, а понајмање српска и представника националних мањина, владајућа „елита“.
Господин Јеремић је само један мали пион у тој „елити“, пуки извршилац лошег газде или газда. Нико, ко је близу памети, за тога човјека не може рећи да је издајник, доказао је чак да је патриота, за разлику од других (посебно Натоваца), али је несвесно постао актер тајних политичких операција, дакле извршилац. На његову и нашу несрећу, он је залутао у политику, посебно у дипломатију (Андрић, након што је набројао које особине мора да има дипломата, каже: „ Та служба има своје сјајне стране којима привлачи и вара људе. Погрешка у избору звања, плаћа се у свим службама, али нигде тако скупо и тешко као у дипломатији. Ко се у њој није снашао, она му трује душу, и ствара несрећнике нарочите врсте. Та необична, привлачна и тешка струка од многих је створила настране људе, мизантропе и кандидате за самоубице...“).
Дипломатија је одавно, а поготово од петог октобра 2000.године, са тројицом министара на челу, нанијела Србији несагледиве последице, односно Срби немају своју дипломатију још од 1945. И г. Јеремић, кад год се огласио скоро увек је правио потпуне или половичне неопростиве грешке. Премлад је за те послове, а године доносе мудрост, нема историјску свест, нема образовање из друштвених наука, итд. Која је то сила која га је терала да се често изува пре реке. Шта му је трербала недавна, примера ради, тирада, боље речено славпојка о 27 марту 1941. године. Код иоле бољег познаваоца шта је био 27. март за српски народ, произвела је смех и горчину. Мала деца знају да је 27. март Черчилова уваљарка и ујдурма, која је изазвала погром Срба, а Броз је са комунистима постао Черчилов миљеник, Черчил: „Ми смо улазак Југославије у рат платили милионима фунти, па не дугујемо Србима ништа“. Каква иронија, и петооктобарска анархо и антисрпака револуција је плаћена милионима долара, како рече наш пријатељ Монтгомери, након које су Досовци дошли на власт, међу којима и Јеремић.
Није фигура, већ истина, Пећка патријаршија, Дечани, Грачаница и др. светиње су имена главних градова српске историје, то су престони градови српске историјске укоријењености, ту су књиге писане под звоницима, ту је величанствена српска Јефимија, српски универзитети. Нико није имао право да се тако сурово поигра и да све то отме једном напаћеном историјском народу, једној сувереној земљи. Ко није у стању да о тој отимачини проговори истином, анда је поштеније да ћути.
Мој одговор на текст НСПМ, који је пун увреда, злобе, мржње, потцењивања, препотентности, осионости, умишљености, помало вулгарног и недоличног речника, ружних синтагми и речи, је текст „Довиђења вољена земљо“. У том тексту цитирао сам двојицу увређених списатеља и уверен сам да је био изазов да напишу памфлет, од кога ће се неко кад тад стидети. Не шетам са политичарима, нисам „аналитичар“, већ чињеничар, нисам „крипто аналитичар“, понајмање „површан и необразован“, јесам националиста, али нисам „трибални“, нисам „трибални заверолог“, нисам клеветник, или како би рекли велики анлитичари НСПМ „дифамолог“, нисам „кафански конспиролог“, јер не идем по кафанама, нисам „патогена бактерија“, јутрос сам био на анлизи крви.
Да ли би требало да се макар мало застидите, господо доценти, професори, аналитичари, колумнисти, главни уредници, и које све титуле немате. На другој страни, просто вам се дивим како измислисте све ове наведене и не наведене синтагме и речи. Култура, морал, васпитање ми не дозвољава да вас назовем разним високо-парним латинским и др. речима и синтагмама, сличним онима које врве у вашем тексту. Ви сте толико огрезли у заштити Јеремића да сте чак објавили мој иронични и саркастични осврт: „Ово је један високонаучни текст. Јеремић је проверени патриота и сви који га нападају су плаћеници Империје зла“. Мислио сам да га нећете објавити, односно да ће те схватити да сам криптоманисао. Удавио сам се од смеха. Нисте ви безопасни, ви чак на крају текста, памфлета, пријетите: „Мада нам, у случају потребе, неће бити тешко да се и тиме мало детаљније и конкретније позабавимо“, мислећи на наше криптоприче. Биће ми посебно задовољство да се директно осврнете на мој текст „Довиђења вољена земљо“.
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Новак Ђоковић освојио турнир у Мајамију
Пише: Вести
понедељак, 04. април 2011.
Новак Ђоковић, најбољи српски тенисер сада је раме уз раме Агасију, Сампрасу и Федереру. У финалу турнира у Мајамију Новак је савладао први рекет света Рафаела Надала после велике борбе са 4:6, 6:3, 7:6 и наставио свој низ без пораза који сада износи 24. После Аустралијан опена и Индијан велса освојио и Мајами.
Новак Ђоковић освојио је турнир у Мајамију, пошто је вечерас победио првог тенисера света Шпанца Рафаела Надала са 2:1 у сетовима (4:6, 6:3, 7:6).
У 25. међусобном дуелу првог и другог тенисера света Ђоковић је после три сата и 21 минута игре у финалу турнира у Мајамију остварио девету победу. То је 26. узастопна победа Ђоковића, односно 24. узастопни тријумф од почетка године. Ђоковић је тако освојио четврту узастопну титулу у сезони, своју другу у Мајамију, а 22. у каријери. Српски тенисер до финала није изгубио ниједан сет, нити гем на свој сервис, док је Надал до финала изгубио само један сет, у четвртфиналу од Томаша Бердиха.
Ђоковић је у првом сету добио гем на свој сервис и повео у мечу, али је након тога Надал освојио пет гемова узастопно, уз брејкове у трећем и петом гему и повео са 5:1. Други тенисер света је потом заиграо ангажованије, користио је грешке противника и почео да смањује заостатак. У осмом гему успео је да врати брејк, а у наредном гему је уз много проблема освојио свој сервис и смањио на 4:5. Надал је у наредном гему, ипак, успео да освоји гем на свој сервис и повео је у мечу.
Ђоковић је у другом гему другог сета одузео сервис Надалу и после гема освојеног на свој сервис, у коме је успео да спасе брејк лопту, повео је са 3:0. До краја сета тенисери су освајали гемове на свој сервис, након чега је српски тенисер изједначио у мечу на 1:1.
У трећем сету тенисери су сигурно чували своје сервисе, па је победник одлучен у тај-брејку. На почетку тај-брејка тенисери су се смењивали у вођству и освајали поене на сервисе противника, све до петог поена, када је Надал направио своју шесту двоструку сервис грешку у мечу, након чега је Ђоковић повео са 3:2.
После тога, српски тенисер је освојио три поена узастопно и повео са 6:2. Надал је успео да се примакне на 6:4, али је Ђоковић искористио своју трећу меч лопту и остварио 24. узастопну победу од почетка сезоне.
"Било је врло неизвесно, меч је могао да пође и у другом правцу. Ово је био један од најбољих финалних мечева које сам играо у животу", рекао је Ђоковић после меча.
"Увек је задовољство и част играти против Рафе, он је мој пријатељ и велики шампион, желим му све најбоље до краја сезоне. Публика у Мајамију је фантастична, једна од најбољих на свету. Задовољство је играти пред њом и бићу више него срећан да дођем и следће године", додао је други тенисер света.
Рафаел Надал честитао је Ђоковићу на резултатима у овој сезони.
"Свака част Новаку због свега што је урадио на почетку сезоне, то је тешко поновити. Ово је био добар турнир за мене, играо сам боље из дана у дан. Имао сам данас неколико шанси, али Новак је био предобар за мене", рекао је Надал.
Ђоковић од почетка године није изгубио ниједан од 24 меча које је одиграо, а последњих 30 година, од њега су били успешнији само Џон Мекенро са 39 узастопних победа 1984. године и Иван Лендл са серијом од 25 победа 1986. године.
Извор: РТС
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Ерхард Билер: „Бондстил” још неће бити затворен
субота, 02. април 2011.
Командат Кфора генерал Ерхард Билер изјавио је да амерички војни камп „Бондстил” на Косову неће бити ускоро затворен, већ тек кад операције међународних снага буду приведене крају.
Коментаришући изјаву америчког амбасадора у Приштини Кристофера Дела о затварању те војне базе, Билер је рекао да је амбасадор Дел желео да каже да је „камп Бондстил дизајниран како би служио војницима Кфора, а не за друге циљеве”.
„Када се у једном тренутку буде смањио број наших снага, када се операције буду привеле крају, наравно да ће и камп бити затворен”, рекао је Билер приштинској ТВ „21”.
Према речима Билера, Кфор ће још користити овај камп код Урошевца, што значи да у блиској будућности, он неће бити затворен.
Амерички амбасадор је изјавио недавно да је камп „Бондстил” веома скупа имовина и да Американци сигурно не желе да је задрже дуже него што је неопходно за подршку њиховом присуству.
„Можемо чак да говоримо и о наставку америчке улоге овде без кампа „Бондстил”, изјавио је Кристофер Дел и додао да се Косово спушта на лествици америчких приоритета.
Може да се очекује да ће притисак догађаја у другим деловима света, било да је реч о Авганистану или о растућем таласу демократских устанака широм Блиског истока, једноставно „одвући” пажњу креатора политике ка актуелним питањима данашњице, рекао је Дел.
У „Бондстилу” је од овог месеца састав војника вишенационалан, што је у складу с реорганизацијом коју је спровео Кфор. Базом код Урошевца управља амерички пуковник Франческо Нојман.
Извор: Тањуг
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Tekst sa jednog foruma
Писмо сестри у Сиднеј, или на вест о хапшењу Ратка Младића
Данас, у четвртак, 26. маја 2011, око два после подне седео сам у једном кафићу у строгом центру Београда, стотињак метара од хотела «Москва». Неколико минута раније јавио се преко мобилног мој добар познаник Јеврем, да ће због саобраћајне гужве каснити десетак минута. Мален, пријатан кафић био је пун гостију. Чула се дискретна музика, вероватно нека лака јужноамеричка песма. У једном тренутку келнер је појачао тон и неки крештави, непријатан женски глас са Радио Београда обавестио је одушевљеним гласом своје слушаоце, да је «Младић ухапшен». После се чула изјава «председника Србије», који је «изразио велико задовољство» да је «наша полиција успешно извршила задатак» и додао: «Ја сам нашим страним пријатељима обећао и, ево, ја сам моје обећање извршио.»
Ове речи записујем по сећању, јер је неко од гостију брзо реаговао, те љутито и гласно узвикнуо: «Келнеру, молим те, гаси тај радио, да не морам да слушам тог дебила. ... му... квислиншка, ...!» Имао сам осећај, да су се сви присутни гости солидарисали са тим изнервираним и силно узбуђеним гостом. Радио је заиста одмах био искључен. Настала је неколико тренутака апсолутна тишина. То је онај мук који најчешће завлада, када се догоде неки преломни, важни догађаји. Два стола даље од мога седела је једна лепо дотерана млада жена од неких тридесетак година и тихо је заплакала. Њен момак, - а можда је био муж или брат, - дискретно јој је обрисао сузе и загрлио је без речи. Сви у кафани окренули смо се према том столу.
Та слика младе жене као да најбоље одсликава расположење не само Београда, већ и стање једног народа. Од свега Србима, чини се, да је једино преостало да тугују сами, где нема ни камера Си-Ен-Ена („CNN“), а ни Би-Би-Сија „(BBC“). Постало је некако тесно у кафићу. Јавио сам Јеврему, да сам већ попио моју шољу кафе и да је најбоље да се нађемо негде на Калемегдану. Осећао сам силну потребу да устанем, да одем, само да не седим на месту. Кренуо сам пешке, полако, ка Калемегданском парку и осећао сам се неописиво тужно, празно, бедно. Ухапшен је не само један човек, генерал, већ и последња нада, да мој народ није сасвим изгубљен, поражен и понижен. То сам отприлике носио у себи.
И они који га већ годинама јуре и они који су га ухапсили знају веома добро, да је он оптужен не због «геноцида». Масовних злочина на Балкану је било, али су жртве били Срби, а џелати Хрвати.
Према немачким документима, Хрвати су током Другог светског рата убили око седам стотина и педесет хиљада Срба, али без помоћ Немаца они тај злочин не би никада могли да спроведу у дело. То је забрањена тема већ преко шездесет година. За тај злочин до данас није нико одговарао. Уместо тога, последњих петнаестак година говори се искључиво о Сребреници и Вуковару, те се, ето, већ годинама хапсе часни српски официри. Њихов једини грех састоји се, очевидно, у томе, јер су се дрзнули да воле и бране своју земљу, те да пруже отпор најјачој војној сили света. Беспримерни цинизам Лондона, Вашингтона, Париза и Берлина. Убијају један беспомоћни народ, а они то зову «ширење демократије» и «борбу за људска права». Тако далеко није ишао ни Хитлер. Перверзно иживљавање Сједињених Држава над беспомоћним српским народом у Крајини у Босни, те најзад готово осамдесетодневно варварско бомбардовање Србије Запад оправдава са потребом да се обори «Милошевићев диктаторски режим». Сада, како је генерал ухапшен, чини се да су остали мени и мом народу само слободни, утешни и пророчански Његошеви стихови:
Страшило је слушат што се ради!
...А ја што ћу, али са киме ћу?
Моје племе сном мртвијем спава,
Суза моја нема родитеља
... Бог вас клео, погани изроди!
А можда и то није «само»? У овом трену утеху, сем код мојих, могу да нађем само код Руса. Они су, изгледа ми, једино прошли кроз сличну голготу. Тако Буњин године 1922. у свој «Дневник» записује: «Прогулка в лес... В газетах все та же грязь, лукавство политиков, общая ложь, наглость, обманы, - от вестей и подлости которых плакать хочется.»
Ја сам, ево, спас нашао у Калемегданком парку, а он, руски емигрант, једини лек види у «шетњи шумом». Странци, бољшевици, уништили су године 1917. његову земљу, убили десетак милиона Руса, а ретки преживели су нашли уточишта на свих пет континената. Буњин у штампи Запада налази само «блато, лукавство политичара, општу лаж, дрскост, обману, - од вести и подлости човеку дође да плаче.»
Драги Иване Алексејевичу, данас, године 2011. стање је непромењено. Словом, велики руски писац ме је, ето, поштедео праћења медија. Зашто да слушам блато, лукавство политичара, лаж! Остали су ми Његоши и Буњини. А можда то и није тако мало?
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Mladića prebacili iz Bondstila u Lazarevo?!
- Vlast je dužna da kaže gde je bio Ratko Mladić sve ovo vreme, odakle su ga doveli ovako psihofizički iznurenog, jer je svima jasno da nije živeo u Lazarevu - kaže za S media portal biograf generala Ljiljana Bulatović. Ona dodaje da bi trebalo razmisliti o priči pokojnog Brane Crnčevića koji je govorio da Mladića drže zarobljenog u Bondstilu.
Ljiljana Bulatović, biograf generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, kaže da apsolutno veruje pričama meštana Lazareva koji tvrde da najtraženiji haški begunac nije živeo u njihovom selu.
- Pokojni Brana Crnčević često je govorio kako se Ratko Mladić nalazi u zarobljeništvu, u američkoj vojnoj bazi Bondstil na Kosovu - navodi sagovornica S media portala. - Crnčević je verovao da je general Mladić u Bondstilu podvrgnut psihofizičkom iznurivanju, te da će biti 'prikazan javnosti' onda kada ga budu, po njihovim monstruoznim merilima, dovoljno urušili. Da kad se pojavi, sruši o sebi sliku kao o fizičkoj, moralnoj i vojnoj gromadi...
Biograf generala Mladića kaže da je u neverici primila vest o njegovom hapšenju:
- Javile su mi kolege iz medija, ali kako je informacija pristigla iz Hrvatske, u prvi mah sam pomislila da je reč o još jednom 'kombinovanju'. Međutim, kada je pet minuta kasnije telefon besomučno počeo da zvoni, shvatila sam da je vest ipak istinita. Uprkos svemu, ja još uvek ne mogu da prihvatim činjenično stanje, jer sam verovala da ću ga dočekati na slobodi.
Ljiljana Bulatović dodaje da je, videvši najsvežiju fotografiju generala Mladića, stekla utisak da je general namerno mučen.
- Sigurno je da meštani Lazareva ne lažu! Da je takav čovek živeo u njihovom selu, oni bi morali nekada da ga vide. A čuli smo u vestima da ga nikada niko nije video tamo! Zato insistiram da vlast da javnosti odgovor gde je, zapravo, bio general Mladić pre hapšenja? Odakle su ga doveli u Lazarevo? Da li teza Brane Crnčevića da je general bio zarobljen u Bondstilu istinita ili ne? Vlasti su dužne da odgovore na to pitanje - decidna je Ljiljana Bulatović.
Mladića prebacili iz Bondstila u Lazarevo?! - VESTI - SMEDIA
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
ПAЛЕ, БAЊAЛУКA - Више хиљада грађана окупило се у петак у Палама, Источном Сарајеву и Вишеграду на протестима поводом хапшења Ратка Младића, а Борачка организација РС најавила је за недјељу, 29. маја, у Калиновику и у уторак, 31. маја, у Бањалуци са почетком у 12 часова митинге подршке генералу ВРС.
Протест подршке најављен ја за понедјељак и у Хан Пијеску. Више хиљада грађана у петак је у Палама изашло на улицу са транспарентима и сликама Младића узвикујући "Ратко, бори се". Протест је протекао мирно, а сазван је путем друштвене мреже "Фејсбук".
Окупљањем на Тргу палих бораца испред Споменика браниоцима РС у Вишеграду више хиљада становника те општине изразило је протест због хапшења Младића.
Окупљени су протестовали уз стихове новокомпоноване пјесме једне од изворних група, који гласе "Царе Лазо, јел ти суза пала, издадоше Ратка генерала", "Свети кнеже, шта велиш на ово, зар се опет понавља Косово".
Послије митинга на тргу, окупљени грађани су, носећи фотографије Младића, прошетали улицом Краља Петра Првога до Дома културе у Вишеграду.
- Дали смо могућност и свим општинским борачким организацијама да организују протесте, али то морају бити достојанствена окупљања без било каквих увредљивих садржаја и нечега што би нарушило часно и људско име као што је Ратко Младић - изјавио је Ћургуз послије ванредне сједнице Предсједништва БОРС-а.
- Имамо пуно захтјева са терена за спонтано окупљање бораца и организацију централног митинга у знак подршке генералну Ратку Младићу - рекао је новинарима у Бањалуци предсједник Предсједништва БОРС-а Дражан Перендија.
Он је навео да борачке локалне организације захтијевају од институција РС да ангажују адвокатске тимове за Младићеву одбрану и да буде формиран фонд за финансијску помоћ свим особама које су оптужене за ратне злочине.
Перендија је рекао да је борачка популација огорчена због хапшења Младића.
У Бањалуци су у петак ујутро осванули плакати са ликом Младића на којима је написано "Востани Србине" и "Сломљено је крило, али ми памтимо лет". Није познато ко су аутори плаката.
Србија
У неколико градова у Србији у четвртак навече су одржани протести због хапшења Младића, а полиција је привела 86 особа.
У Новом Саду је група око 500 демонстраната покушала да упадне у зграду Радио-телевизије Војводине и зграду покрајинског одбора Демократске странке. У сукобу с полицијом било је и повријеђених. У Београду се у неколико наврата окупљало неколико десетина демонстраната, које је полиција растјерала. СРС позвала је све грађане да присуствују митингу против хапшења Младића, који ће бити одржан у недјељу испред Народне скупштине у Београду.
Директор полиције МУП-а Србије Милорад Вељовић рекао је да је ситуација у цијелој земљи стабилна и под контролом, иако је протеста било и у Aранђеловцу, Чачку, Краљеву и Зрењанину.
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
ХРОНОЛОГИЈА ВЕЛЕИЗДАЈЕ ПРЕДСЕДНИКА БОРИСА ТАДИЋА
Пише: Миодраг Новаковић
28 мај 2011
СРПСКИ ХЕРОЈИ- ОНИ СУ НАЈЗАСЛУЖНИЈИ ЗА НАСТАНАК И ОПСТАНАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Све чињеница и околности хапшења генерала Младића нису још познате, али неке ствари су ипак очигледне. Пре свега, тај издајнички чин спроведен од стране Бориса Тадића и његових полтронских сарадника, се овде показује и доказује као јасни велеиздајнички патерн, човека који често има необјашњиву потребу да себе декларише као „про-српског“ председника, и који је на нашу несрећу и дан данас на челу наше отаџбине Србије.
Сада је већ очигледно да до хватања генерала Младића није дошло случајно, него да је та операција пажљиво режирана и планирана у дужем временском периоду, да би била извршена у политички најповољнијем моменту за издајника Тадића и његове западне спонзоре. Прво, до посипања пепела РТС-а за период своје активности у време Милошевића пре пар седмица, није дошло случајно, већ је све то било у функцији припремања српског грађанства, за суочавање са својом „мрачном прошлошћу“. Друго, неколико дана пред хапшење, на Србију и регион су се стуштили многобројни изасланици ЕУ и НАТО, попут лешинара који се унапред радују свом лешинарском плену- то је била јасна индикација да ће се нешто крупно десити „случајно“. Треће, сама чињеница да су ову „случајну“ и „грандиозну“ вест управо саопштили хрватски медији, и то чак четири сата, пре него што је то Тадић саопштио огорченом српском грађанству и свету путем државне телевизије - иако не доказује ово стратешко издајничко планирање унапред - јасно указује на то да Тадић своје рачуне полаже неком другом, а не српској нацији, чији је декларативни председник. И на крају, из мојих кругова блиских одређеним министарствима, сазнао сам да је „борбена готовост“ државних паравојних полицијских формација и тајних служби, подигнута на највиши ниво, много пре времена, када су наводно дошли до сазнања о пребивалишту генерала Младића…
У наставку овог „мини-фељтона“, овде сам се одлучио да шокантни и велеиздајнички патерн Бориса Тадића, изложим кроз више мојих историјско-политичких анализа и патриотских есеја (фељтонски приказ), насталих крајем прошле и почетком ове године, чија је главна или споредна тема управо било његова издаја националних интереса Србије, земље пред чијом је Народном Скупштином положио заклетву да ће те интересе, као и њен територијални и уставни интегритет бескомпромисно бранити. Његова (не)дела управо доказују супротно. На крају, коначне закључке и суд препуштам Вама, читаоцима…
Аутор
КАКО ЈЕ ЗАПАД УЗ ПОМОЋ ТАДИЋА ДОШАО ДО КАРАЏИЋЕВЕ ГЛАВЕ
Такви груби примери нарушавања државног суверенитета, који су данас евидентни у Србији под издајничком диригентском палицом Бориса Тадића, нису забележени у модерној историји, чак ни у земљама под отвореном страном физичком окупацијом. Или сам можда ја наиван, и ми данас уистину и јесмо под отвореном страном војном окупацијом. У овом инкриминисаном периоду. Тадић успоставља канцеларије представника ЦИА, ФБИ и америчког Федералног Маршалског сервиса, и то у окриљу зграда министарстава БИА. ВБА и МУП, где они не само вршљају како хоће, већ надгледају њихов рад, и практично наређују овим назови „српским службама“. У згради генералштаба Војске Србије, цео један спрат уступа британским и америчким НАТО официрима, који у свом отвореном окупаторскм шпијунирању иду толико далеко да чак присиствују седницама државног војног савета, које су иначе класификоване као „државна тајна“. Све је то урађено са главним циљем: Хватања и испоручивања злогласном Хашком Трибуналу- два најзаслужнија српска хероја, за настанак и опстанак Републике Српске- Др Радован Караџића, и легендарног српског Ђенерала Ратка Младића… Цео текст на овом линку [You must be registered and logged in to see this link.]
ИЗДАЈА НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА НИЈЕ ПРИМЕРНА СРПСКОМ, АЛИ ЈЕ ЗАТО ПРИМЕРЕНА „ПРО-СРПСКОМ“ ПРЕДСЕДНИКУ ТАДИЋУ
На свом издајничком путу без повратка, председник Тадић проналази стратешке регионалне партнере у председницима отворено антисрпских суседних квази-државних ентитета- Јосиповићу и Изетбеговићу, и ево управо ових дана (западно окатегоризованог) терористе Тачија. И да зло буде веће, све се то дешава у време извештаја Д. Мартија који отворено наводи Тачија као организатора у учесника у једном од најмонструознијих злочина прошлог века- крађи људских органа из тела живих или полуживих српских талаца на окупираној српској територији (Косово и Метохија), као у у суседној Албанији. У таквом свом деловању је очигледно да издајник Тадић, не прикрива само злодела својих новокомпованих „стратешки регионалних партнера“, већ пре свега својих НАТО спонзора… Цео текст на овом линку [You must be registered and logged in to see this link.]
ТАДИЋ СЕЧЕ СРПСКЕ ВЕЗЕ СА РУСИЈОМ
У овом чланку који се базира на строго поверљивој дипломатској депеши из америчке амбасаде, се описију Тадићеви и амерички тајни планови, на интеграцији Србије у НАТО, иза леђа српском народу, планови на алијенацији братске Русије, и планови медијске манипулације грађанства у Србији, путем државно или партијски (владајуће коалиције) контролисаних медија, што значи скоро свих водећих медија у Србији. Ти планови су толико цинични да разрађују у детаље „испирање мозга“ српског медијског аудиторија са циљем стварања позитивних емоција према евро-атлантској „култури“- нешто на чему би, да је данас жив, и сам Гебелс позавидео велеиздајнику Тадићу… Цео текст на овом линку [You must be registered and logged in to see this link.]
ТАДИЋЕВО ЦИНКАРЕЊЕ РУСА АМЕРИКАНЦИМА
Период после Тадићевог доласка на власт пре четири године, је практично означио потпуни губитак националног суверенитета државе Србије, којој је он и дан данас нажалост на челу. То је период када су све важније српске националне институције и савети неформално премештени у окриље зграда водећих Западних амбасада. Тамо у тим шпијунским здањима, под будних оком Тадићевих западних ментора, су пажљиво разрађивани планови територијалне дезинтеграције Србије и потпуне дезинтеграције Републике Српске. Тадић је у то време, лично и посредством својих кабинетских слуга, подностио поверљиве садржаје међудржавних договора Србије и Русије, и планирао, пре свега са Американцима, како да саботирају руске интересе не само у Србији, већ и на целом Балкану… Цео текст на овом линку [You must be registered and logged in to see this link.]
ХРВАТСКО-СРПСКИ ПРЕДСЕДНИК БОРИС ТАДИЋ
Док је на „Сарајевском самиту“ пружао гаранције територијалног суверенитета вештачкој НАТО творевини БиХ и геноцидној државној креатури Хрватској, велеиздајник Тадић је симултано подривао државни интегритет и опстанак Републике Српске. Истовремено је кукаивички оћутао отворену претњу, тадашњег хрватског председника, и бившег југословенског велеиздајника, Месића, да ће физички уништити Републику Српску. Његов велеиздајнички чин је достигао врхунац, када је посредством свог шефа кабинета Ратковића „подучавао“ своје америчке спонзоре, да би најбољи начин да се „уништи“ Република Српска, био- тако да се БиХ као целина прими у НАТО, и тиме запечати судбина Републике Српске… Цео текст на овом линку [You must be registered and logged in to see this link.]
ПЕТА (НАТО) КОЛОНА У СРБИЈИ НА ЧЕЛУ СА АГЕНТОМ ТАДИЋЕМ
Док у кључне државне и војно-безбедносне институције Србије уграђује НАТО апаратус и страну агентуру, председник Тадић у Хрватској опрашта усташке злочине над недужним Србима, истовремено осуђујући наводне српске- Да би врхунац цинизма досегао својим јавним обраћањем српском народу са позивом да забораве хрватска злодела… Цео текст на овом линку [You must be registered and logged in to see this link.]
НЕ У НАШЕ ИМЕ БОРИСЕ ТАДИЋУ!
Данашња Европска Унија је само историјски континуитет два претходна злогласна европска „рајха“, који су нас Србе коштали у милионима људских глава. Тако и овај пут немамо никваквог разлога да будемо оптимисти, и да вереујемо да нас очекује боља судбина у оквиру евроатлантских интеграција под издајничком палицом Бориса Тадића. У одређеном смислу ишчекује нас много гора судбина, јер овај пут се над нашим народом спроводи духовни и културни геноцид- који за разлику од преходних физичких, једном кад се оконча не оставља никакву шансу за национални опоравак- јер безимени народ, без своје вере, писма и културе једноставно престаје да буде народ…Цео текст на овом линку [You must be registered and logged in to see this link.]
ПОЧЕТАК КРАЈА ТАДИЋЕВОГ ИЗДАЈНИЧКОГ РЕЖИМА
Уз свесрдну помоћ петооктобарских издајничких превратника, који су данас на власти у Србији, на челу са „перјаницом“ Тадићем, малобројни Срби који су проживели НАТО спонзорисане погроме и опстали на својим вековним огњиштима у српским земљама под страном окупацијом, своде се на статус „америчких индијанаца у резерватима“. У таквој ситуацији- масовне распродаје српских националних интереса не само у Србији, већ и ван ње- изгледа да сви путеви у данашњој Србији нажалост воде неизбежно ка „румунском сценарију“… Цео текст на овом линку [You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Србија: Издаја као пропусница за Европску унију
Пише: Виталий Рыжов
27 мај 2011
Реаговање руских медија на хапшење генерала Младића
За Видовдан превео Милош Матовић
26.маја 2011. године председник Србије Борис Тадић објавио је хапшење генерала Ратка Младића, који се дуго скривао од Хашког трибунала.
Младић на слободи је био једна од главних препрека на путу Србије у ЕУ. Значи, генерал кога већина Срба сматра националним херојем, био је страшна фигура, која је онемогућавала улазак државе међу земље „цивилизоване Европе“.
Међународни Трибунал за Бившу Југославију је 1995. године оптужио Ратка Младића за многе тешке злочине. Оптужен је за „геноцид“ и „злочин против човечности“. Генералу стављају на терет многобројне жртве међу цивилним становништвом у опкољеном Сарајеву, али главни адут тужилаштва је „масакр у Сребреници“.
Према верзији трибунала, што је камен темељац оптужбе, српска армија под командом Младића у јулу 1995.године депортовала је из Сребренице све жене и децу. Мушкарце и дечаке, узраста од 10 до 65 година, који су остали у граду, током неколико дана су методично убијали. Према подацима истраге, убијено је до 8 хиљада људи.
Нису пронађене масовне гробнице „Младићевих жртава“ о којима су говорили тужитељи. Па ипак, истрага је и овде имала изговор. Према мишљењу трибунала, остаци погинулих су стално поново сахрањивани како би се замели трагови. Али, ко ће преносити лешеве 8 хиљада људи у условима најжешћег рата? Да, налазили су заједничке гробнице недалеко од Сребренице, али не са осам хиљада људи.
Постојали су подаци о томе да није било никаквих масовних убистава, да су сви лешеви нађени недалеко од Сребренице – ратни губици. Детаљним истраживањем порекла тих лешева нико се није бавио. Сви су грозничаво тражили Младића.
Па ипак, генерала су окривили по свим тачкама и расписали за њим потерницу. За шеснаест година, док се генерал скривао од трибунала, већина његових сарадника и потчињених били су ухваћени и, по пресуди тог истог трибунала, добили казне затвора од 15 година до доживотног затвора.
Хватање и предаја Ратка Младића Хагу је био главни услов за пријем Србије у ЕУ. Раније су председници Србије имали друга посла, а и уверења су била друга. Присталице и симпатизери Милошевића су априори, макар и посредно, подржавали Младића. У време смене председника 2004. године ником није стало до генерала у немилости. А, ево, са доласком Бориса Тадића, ситуација се коренито променила.
Главни правац спољне политике Србије је ступање у ЕУ. Међутим, ту су стајале препреке у виду мишљења појединих европских држава да Србија „недовољно“ сарађује са Хашким трибуналом. Ма, једноставно су окретали нос од неудобне Србије, рецимо искрено. Кажу, и цигани ће се отуда разлетети по целој Европи, а и сами Срби су народ жустар и непредвидив. Договорили су се да ће Србија предати трибуналу у Хагу све своје „ратне злочинце“, са Младићем на челу.
И Борис Тадић, у свом другом председничком мандату, дао је налог: „Ухватите Младића“.
До 2002. година Младић је често виђан на стадионима за време фудбалских сусрета. Затим су за његову главу расписали награду и генерал је нестао. У медијима се више пута појављивала информација о хватању Младића, међутим, сваки пут су гласине остајале гласинама. Награду за главу генерала су неколико пута увећали, али је он и даље остајао на слободи.
Када је сасвим догорело, испало је да није баш тако компликовано ухватити Младића. Он се није крио у подземним бункерима, као Садам Хусеин, није се крио по пећинама као Осама Бин Ладе. Генерала су ухапсили у његовој кући недалеко од Београда, где је живео, представљајући се као Милорад Комадић.
После хапшења Младић је изјавио да је могао употребити оружје против полицајаца који су дошли да га хапсе, али да „није хтео да убија дечаке“.
Саопштење о хватању Ратка Младића усталасало је Србију. 27. маја у Новом Саду петсто присталица генерала напало је седиште владајуће ДС, тражећи ослобођење Младића. Дошло је и до крви, али не и до убистава. Полиција је растерала нападаче, рањене су одвезли у болнице.
Младић је више пута изјављивао да не признаје Хашки трибунал, али да је спреман да добровољно оде у Хаг, уз услов, да у Хаг „дођу... они генерали који су ратовали у Вијетнаму, бомбардовали Југославију“.
Испитивање Младића је сада одложено, због лошег здравственог стања генерала. Могуће је да сада Тадић вага све аргументе „за“ и „против“. Због тога што, ако изађе у сусрет ЕУ, поћи ће против сопственог народа. Вероватно ће одлука Тадића бити изнуђена и стратешка, усмерена на побољшање положаја Србије у будућности, али импулсивни Срби тешко да ће у насталој ситуацији схватити свог председника.
А у ЕУ, чини се, почели су да славе победу. Француски председник Никола Саркози је већ успео да поглади Бориса Тадића по глави, изјавивши да „Француска жели да ЕУ на овакав историјски корак одреагује тако да јасно укаже да је Будућност Србије у интеграцији у Европу. Не треба приморавати ову земљу да стално доноси тешке одлуке, које често не прихвата њено друштво, а истовремено јој говорити „не, врата су затворена“. На фону недавних изјава, истог тог, Саркозија, истим поводом, о „изузетно храбром поступку“ Тадића, све то изгледа као подмашивање једног дечака против другог.
Србију ће, највероватније, у најскорије време примити у ЕУ. Неће моћи да је не приме, пошто је плаћена сувише висока цена. А да ли ће Европску унију примити сами Срби – ово питање као олујни облак виси у ваздуху. Само да та олуја не експлодира хиљадама муња, јер Балкан је увек био „буре барута у Европи“.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Пише: Виталий Рыжов
27 мај 2011
Реаговање руских медија на хапшење генерала Младића
За Видовдан превео Милош Матовић
26.маја 2011. године председник Србије Борис Тадић објавио је хапшење генерала Ратка Младића, који се дуго скривао од Хашког трибунала.
Младић на слободи је био једна од главних препрека на путу Србије у ЕУ. Значи, генерал кога већина Срба сматра националним херојем, био је страшна фигура, која је онемогућавала улазак државе међу земље „цивилизоване Европе“.
Међународни Трибунал за Бившу Југославију је 1995. године оптужио Ратка Младића за многе тешке злочине. Оптужен је за „геноцид“ и „злочин против човечности“. Генералу стављају на терет многобројне жртве међу цивилним становништвом у опкољеном Сарајеву, али главни адут тужилаштва је „масакр у Сребреници“.
Према верзији трибунала, што је камен темељац оптужбе, српска армија под командом Младића у јулу 1995.године депортовала је из Сребренице све жене и децу. Мушкарце и дечаке, узраста од 10 до 65 година, који су остали у граду, током неколико дана су методично убијали. Према подацима истраге, убијено је до 8 хиљада људи.
Нису пронађене масовне гробнице „Младићевих жртава“ о којима су говорили тужитељи. Па ипак, истрага је и овде имала изговор. Према мишљењу трибунала, остаци погинулих су стално поново сахрањивани како би се замели трагови. Али, ко ће преносити лешеве 8 хиљада људи у условима најжешћег рата? Да, налазили су заједничке гробнице недалеко од Сребренице, али не са осам хиљада људи.
Постојали су подаци о томе да није било никаквих масовних убистава, да су сви лешеви нађени недалеко од Сребренице – ратни губици. Детаљним истраживањем порекла тих лешева нико се није бавио. Сви су грозничаво тражили Младића.
Па ипак, генерала су окривили по свим тачкама и расписали за њим потерницу. За шеснаест година, док се генерал скривао од трибунала, већина његових сарадника и потчињених били су ухваћени и, по пресуди тог истог трибунала, добили казне затвора од 15 година до доживотног затвора.
Хватање и предаја Ратка Младића Хагу је био главни услов за пријем Србије у ЕУ. Раније су председници Србије имали друга посла, а и уверења су била друга. Присталице и симпатизери Милошевића су априори, макар и посредно, подржавали Младића. У време смене председника 2004. године ником није стало до генерала у немилости. А, ево, са доласком Бориса Тадића, ситуација се коренито променила.
Главни правац спољне политике Србије је ступање у ЕУ. Међутим, ту су стајале препреке у виду мишљења појединих европских држава да Србија „недовољно“ сарађује са Хашким трибуналом. Ма, једноставно су окретали нос од неудобне Србије, рецимо искрено. Кажу, и цигани ће се отуда разлетети по целој Европи, а и сами Срби су народ жустар и непредвидив. Договорили су се да ће Србија предати трибуналу у Хагу све своје „ратне злочинце“, са Младићем на челу.
И Борис Тадић, у свом другом председничком мандату, дао је налог: „Ухватите Младића“.
До 2002. година Младић је често виђан на стадионима за време фудбалских сусрета. Затим су за његову главу расписали награду и генерал је нестао. У медијима се више пута појављивала информација о хватању Младића, међутим, сваки пут су гласине остајале гласинама. Награду за главу генерала су неколико пута увећали, али је он и даље остајао на слободи.
Када је сасвим догорело, испало је да није баш тако компликовано ухватити Младића. Он се није крио у подземним бункерима, као Садам Хусеин, није се крио по пећинама као Осама Бин Ладе. Генерала су ухапсили у његовој кући недалеко од Београда, где је живео, представљајући се као Милорад Комадић.
После хапшења Младић је изјавио да је могао употребити оружје против полицајаца који су дошли да га хапсе, али да „није хтео да убија дечаке“.
Саопштење о хватању Ратка Младића усталасало је Србију. 27. маја у Новом Саду петсто присталица генерала напало је седиште владајуће ДС, тражећи ослобођење Младића. Дошло је и до крви, али не и до убистава. Полиција је растерала нападаче, рањене су одвезли у болнице.
Младић је више пута изјављивао да не признаје Хашки трибунал, али да је спреман да добровољно оде у Хаг, уз услов, да у Хаг „дођу... они генерали који су ратовали у Вијетнаму, бомбардовали Југославију“.
Испитивање Младића је сада одложено, због лошег здравственог стања генерала. Могуће је да сада Тадић вага све аргументе „за“ и „против“. Због тога што, ако изађе у сусрет ЕУ, поћи ће против сопственог народа. Вероватно ће одлука Тадића бити изнуђена и стратешка, усмерена на побољшање положаја Србије у будућности, али импулсивни Срби тешко да ће у насталој ситуацији схватити свог председника.
А у ЕУ, чини се, почели су да славе победу. Француски председник Никола Саркози је већ успео да поглади Бориса Тадића по глави, изјавивши да „Француска жели да ЕУ на овакав историјски корак одреагује тако да јасно укаже да је Будућност Србије у интеграцији у Европу. Не треба приморавати ову земљу да стално доноси тешке одлуке, које често не прихвата њено друштво, а истовремено јој говорити „не, врата су затворена“. На фону недавних изјава, истог тог, Саркозија, истим поводом, о „изузетно храбром поступку“ Тадића, све то изгледа као подмашивање једног дечака против другог.
Србију ће, највероватније, у најскорије време примити у ЕУ. Неће моћи да је не приме, пошто је плаћена сувише висока цена. А да ли ће Европску унију примити сами Срби – ово питање као олујни облак виси у ваздуху. Само да та олуја не експлодира хиљадама муња, јер Балкан је увек био „буре барута у Европи“.
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Српске власти се поново додворавају Западу
Пише: Кирилл Говоров
27 мај 2011
Реаговање руских медија на хапшење генерала Младића
За Видовдан превео Милош Матовић
Јављено о хапшењу и екстрадицији генерала Ратка Младића Хагу
Власти Србије још нису дотакли дно свог моралног пада, покушавајући свим средствима да своју земљу увуку у „цивилизовану породицу европских народа“. У томе их не може зауставити чак ни то што се „присаједињавање европским вредностима“ дешава по цену отвореног националног понижавања и издаје српских интереса.
Чини се да је судбина да буде наредна жртва „хашког правосуђа“, жалосно познатог по својим двоструким (читај: антисрпским) стандардима, овај пут намењена једном од лидера босанских Срба, бившем команданту армије Ратку Младићу. Како јављају медији, председник Србије, Борис Тадић, јавно је реферисао бриселској бирократији о предаји још једног истакнутог Србина. „Јутрос је ухапшен Ратко Младић. Операција је спроведена у координацији БИА и службе за откривање ратних злочинаца“, - са видним задовољством саопштио је Тадић и додао да је започет процес екстрадиције Младића.
Подсетимо да су, у лето 2009. године, српске власти ухватиле и „испоручиле на тацни“ хашкој Темиди, познатој по својој тенденциозности, бившег председника републике босанских Срба – Радована Караџића. Садашње власти, ради обећаног им евротепиха (у виду ступања у ЕУ), чини се да не бирају средства. У крајњој линии, они се никада нису устручавали да отворено говоре о томе да је хапшење и предаја Караџића и Младића Међународном трибуналу у Хагу – један од услова за почињање преговора о приступању Србије Европској Унији.
Подсетићемо да генерала оптужују за цео низ ратних злочина током ратовања на Балкану 90-тих година. Између осталог, њему приписују организовање злочина над 8.000 муслимана у Сребреници.
Што се тиче међунационалних сукоба у бившој СФРЈ почетком 90-тих, сигурно је да се нико од истакнутих актера у тим сукобима, не може похвалити беспрекорном репутацијом и тиме да на његовим рукама нема бар капи туђе крви. Па ипак, „чудним стицајем околности, слепа хашка Темида открива „организаторе геноцида мирног становништва“ само међу Србима. Притом „људи у црном“ воле да затварају очи пред ратним злочинима које су учиниле друге стране. Тако, например, познати „албански месар“ Хашим Тачи, који се, како је својевремено доказано, бавио трговином органима узетим од живих, заробљених Срба, током неколико година се налазио на челу владе Косова, које је, узгред речено, признато од стране већине земаља „цивилизоване Европе“...
Хапшење Ратка Младића, у интервјуу за KM.RU, прокоментарисао је Константин Соколов, вицепредседник Академије геополитичких проблема:
– Сама чињеница предаје хашком суду још једног представника Србије једнозначно карактерише садашњу српску елиту са становишта нивоа морала и тежњи да се заштите национални интереси.
Међутим, главно је друго. Мора се схватити да ствар није само у Тадићу, или у другим личностима који доносе конкретне одлуке. Проблем је дубљи, он је у светском систему власти „златног телета“. Ствар је у томе што више нема слободних, независних држава и њихових руководилаца. У условима када су сви заплетени дуговима и обавезама, власт је прешла код банака. Тако да у случају било каквог одбијања да се изврше налози те нове светске власти сваку владу чека муњевит пад. Ето, то је страшно
Ја не покушавам да овим оправдам Тадића. Једноставно, потребно разумети да се сада на челу држава не налазе руководиоци, већ политички менаџери који су обавезни да извршавају захтеве који су им наметнути споља. Генерално, ја сматрам да интеграција у ЕУ не вреди предаје српских лидера. Ми видимо да у Прибалтици, после ступања у ЕУ, долази до одлива радне снаге и пада производње. Срби су, као што је познато, имали солидну индустрију, али нисам убеђен да ће се она развијати у оквиру ЕУ.
Србија може постати слична нашим бившим прибалтичким републикама где људи већ почињу да жале за временима СССР-а, када су се овде развијали и наука, и култура и образовање. А сада они живе на кредит, док је национална производња потпуно онемоћала.
Што се тиче Русије, желео бих да се наша влада замисли над перспективом, пошто данас предају Србе да им се суди у међународном трибуналу, а сутра могу затражити и некога од наших бивших руководилаца.
Пракса „судилишта у Хагу, за које се не зна по ком правном основу је створено, сама по себи, постаће све раширенија. У том смислу, полазећи макар од осећаја самоодржања, наши руководиоци морали би иступити против тога.
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
ЕВРОПСКА СРБИЈА, БРЕ! А ДУША?
Пише: Стевица Деђански
27 мај 2011
Ухапсили смо Ратка Младића. Сада је све у реду. Боље ће се живети. Више ћемо јести. Станови ће нам бити већи и лепши, а ако их немамо, даће нам их. Возићемо комфорне аутомобиле. Деца ће нам имати бољи и „ широкопојасни интернет“ ….
Већ чујем и друге гласне поруке власти, пропраћане медијским таламбасањем: Инвестициони бум се спрема. Сви нас сада воле, подржавају, нуде помоћ, обећавају просперитет ....
Срби, пријатељи, браћо и сестре!!!!
Да ли им још увек верујете БИЛО ШТА од онога што говоре?????
Да ли видите какве људе доводе у медије да нам објасне како је добро оно што на свој кожи осећамо да није?.
Да ли чујете да исто говоре и ликују и Зукорлић и Чеда Јовановић?
Да ли опажате да се сеире и Ненад Чанак и Наташа Кандић?
Да ли примећујете да се смеју и Ђукановић и Тачи, и Јосиповић и Карлеуша?
Да ли запажате да исто мисле и НАТО и Екрем?
Да ли вам се чини да су у својим коментарима истоветни и педофили и хомосексуалци и Б92?
Да ли имате утисак да су исти и Тадић и Дачић. и Динкић и Драшковић, али и готово сви остали припадници „политичке елите“?
Како то да Вучић сада не иде да се слика док брани Младића, као раније док се борио за Шљиванчанина, и док је лепио натписе „Булевар Ратко Младића“?
Како то да Коштуница није обавештен да патриотизам не подразумева само седење у кабинету и давање „опасних“ саопштења?
Да ли се сећате свега што су нам причали последњих 10 година и увек, али баш увек, нас лагали? Последица тога је све мања и мања, и све сиромашнија и сиромашнија Србија. Верујете ли да ће сада притисци престати и да ће нас волети као своје они који нас већ деценијама киње?
Да ли видите да продају земљу? Продају Косово и Метохију. Продаће и Војводину и Рашку. Продаће све што им се тражи ..... Преко ноћи ће заборавити „стратешко партнерство“ са Русијом и Кином и увешће нас у НАТО. Где је крај тог антинационалног и антидржавног ланца?????
Жалосно је да хоћемо да постанемо озбиљна земља, и да мислимо да смо на путу који до тога води, док нас Хилари Клинтон хвали! Хвали нас она и сви други српски доказани непријатељи. Да ли то значи да радимо добре ствари за себе?
У реду. Можда нисмо могли да избегнемо „сарадњу“ са Хагом. Можда .... Али немојмо да се радујемо чак ако би хипотетички од тога имали корист. Понижење а поготово самопонижавање једне нације није смешно .... Прихватајући ово што нам говоре горе наведени ми прихватамо да смо онакви каквог приказују Ратка Младића. Да смо зли, да смо охоли, да нисмо бранили своје него отимали туђе. Тиме на себе преузимамо крв мале, невине Милице Ракић, Сање Миленковић из Варварина, двогодишњег Марка Симића, једанаестомесечне Бојане Тошовић, брата и сестре Стефана и Дејане Павловић и других жртава „Милосрдног Анђела“. Преузимамо на себе крв крвника жуте куће ... Јер, ако прихватамо да је Младић оно што нам говоре, онда смо ми 1999. године, али и пре и после тога, добили оно што заслужујемо.
Зашто то себи да урадимо?
Због бољег живота? Зар се због путева и аутомобила продаје душа? И да нам све то неко нуди не би смели да прихватимо лажи о нашој кривици, и не би смели да тргујемо земљом коју су нам оставили преци. Тим пре што нам бољи живот нико и не нуди, већ нас само лажу.
Да ли смо ми исти као ОНИ? Да ли смо постали налик злотворима који су убили Милицу? Уверен сам да још нисмо. Ми смо скоро изгубили наду и постали деморалисани, апатични … Али нисмо још остали без душе. А они су изгубили душу. Они су душу продали јер су почели да верују да душа и не постоји. Да је она само мит.
Нећемо ваљда и ми ускоро тако да поступимо?
Да ли је цена уласка у ЕУ да продамо душу? И колико нас је спремних да то урадимо ако реално сагледамо цену „бољитка“?
То је питање свих питања данас. Ако нас је пуно који нећемо да продамо душу онда ОНИ не могу мирно да спавају, а ако нас нема довољно онда ....
Сетимо се песме Владислава Петковића Диса, „Наши дани“ (1910):
Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова
Остала нам још прашина на хартији,
К'о једина успомена на џинове,
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.
Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци,
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.
Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа,
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Хапшење Ратка Младића и сумрак Србије
Пише: Милан Дамјанац
26 мај 2011
Америчка колонија Србија ухапсила је генерала Ратка Младића, управо уочи долазка Кетрин Ештон у Београд, за коју се чини да је чудотворка- слама и најтврђе, плаши и најхрабрије. И тако, у том страху, а посебно у страху од евентуалног неодобравања статуса кандидата услед лошег извештаја Сержа Брамерца специјалне јединице Србије и њена „власт“ реаговале су жестоко и предано.
Једини је проблем што држава Србија реагује правовремено и искључиво селективно, само у туђем интересу а никада у српском. Тешко је разумном човеку објаснити зашто је хапшење Ратка Младића у политичком интересу Србије. Шта ћемо добити од хапшења? Једни се надају „бржим Еу интеграцијама“ а други „мањим притисцима“. Нећемо добити ни једно ни друго. Брзина европских интеграција је процес који зависи од мноштва фактора, а хапшење Ратка Младића, то треба свима да буде јасно, није један од њих. Сличну смо ситуацију имали када је ухапшен Радован Караџић. Могуће је да ћемо добити статус кандидата за пријем, али тај бисмо статус добили и без хапшења, упркос страху наших власти. Статус кандидата, са друге стране, не значи ништа; новчана помоћ из европских фондова биће опљачкана од стране локалних мафијаша који су у договору са лидерима политичких странака на власти (а за разлику од бугарских ови наши ни трагове неће оставити) а сам статус кандидата може трајати и двадесет, и тридесет година, или бесконачно.
Европска унија је у тешкој економској ситуацији, пријем нових чланица није пожељан нити за то постоји већина у овом тренутку. На страну то што многе чланице имају проблем са локалним јавним мњењем које све више нагиње ка евроскептицизму. Дакле, брже интеграције нећемо добити. Да ли ћемо овим потезом показати нашим европским „партнерима“ да смо пријатељски (ја бих рекао послушнички) расположени и да притисци нису неопходни? Да ли ћемо им показати да нас је страшно повредила констатација да не чинимо све како бисмо ухапсили Младића? Не. Показаћемо једино да је притисак основно и непходно оружје које ваља користити када се од Србије нешто жели. Кетрин Ештон је, са друге стране, заслужила повишицу плате. Чим она крене у обилазак српских земаља, отпор се чудесно слама, а власт наједном постаје „кооперативна“.
А шта ћемо добити од хапшења Ратка Младића? На почетку, добијамо ново понижење Србије и српског народа. Добијамо губитак самопоштовања, који додуше, није ни тако страшан имајући у виду да је редован и да смо сви на то помало отупели. Добијамо још већи психолошки притисак на млађу популацију која у све већем броју напушта Србију и покушава да заборави којем народу припада. Неоспорно је тешко и мучно припадати овом народу.
Добијамо доживотну пресуду Ратку Младићу за геноцид, затим поновну тужбу БиХ против Србије у којој ће се позвати на пресуду Ратку Младићу. Затим, а ту није крај, плаћаћемо ратну одштету Босни и Херцеговини. Пресуда ће утицати на губитак тешко стеченог међународног угледа Републике Српске и на све веће захтеве за њено укидање. Макс Вебер је својевремено написао: „Према томе, закључило се да треба објавити сва документа, поготову она која терете властиту земљу, и да на основу тих једностраних публикација треба признати кривицу за избијање рата, једнострано, безусловно, без обзира на последице. Политичар ће открити да се тиме неће унапредити истина, већ да ће је напротив злоупотреба и разобручене страсти замрачити; да само свестрано и планско испитивање спроведено преко оних који нису заслепљени страначким обзирима може довести до резултата; и да сваки друкчији поступак може имати такве последице за читав народ које се деценијама не могу поправити. “
Само политичари који немају ничег државничког и визионарског у себи могу да од свих оптужених ухапсе Младића и Караџића. Никада, али никада, се не хапсе они оптужени који могу нанети непоправљиву штету држави и народу. Онима који су створили слику о Србима као јединим кривцима за рат у бившој СФРЈ ово је прилика коју неће пропустити. Наша ће деца у уџбеницима учити да су им очеви и дедови спроводили геноцид, иако нашег народа више неће бити на вековним огњиштима. Врло државнички и пророчки од стране „нашег“ режима- свака част!
А сада још само пар речи о нашој, усудићу се да кажем, дилетантској власти. Председник Тадић је, обраћајући се грађанима колоније Србије на српском и страним „пријатељима“ на енглеском језику, обзнанио да је генерал Младић ухапшен. Уредно је још подсетио суграђане да се држава претворила у тоталитарну олигархију, запретивши свима онима који буду протествовали да ће бити ухапшени и по хитном поступку процесуирани. Наш демократски председник нас је известио да је, бар се тако мени учинило, сваки демократски протест на улицама Београда „притисак на правни поредак“ и да ће „сви који тако нешто покушају бити ухапшени и процесуирани“.
Дакле, наша власт никако не одустаје од спровођења „језивих“ мера. Ништа ново ни неочекивано. Свакоме је дозвољено да доводи у питање интегритет и суверенитет Србије, да позива на сецесију, да протествује, само није Србима у сопственој земљи дозвољено ни најосновније право. Не знам шта ме је на крају највише погодил о- да ли ликовање медија и „независних“ аналитичара, наивност обичних грађана који верују да ће им хапшење Младића донети „сигурну будућност“ или кордони полиције на улицама. Биће да је ипак ово последње. Увек сам се грозио и јежио тоталитарних поредака и система, а доживео сам да демократски изабрана власт (додуше настала на превари грађана) спроводи недемократске мере. На крају, тешко је дати неки закључак који би био иоле оптимистичног карактера.
Србија није Хрватска. Нећемо на улицама видети Србе како протествују, носе генералове слике и подносе иницијативе за називање тргова по генералу. Нећемо, зато што је српски народ одвећ апатичан и изгубљен. Нећемо, зато што српска држава није национална нити брине о националним интересима. Зато на телевизији слушамо хвалоспеве о решености Србије да изручи Младића (?!?) попут инфантилног преношења неинтелигентих изјава страних званичника (на сличан се начин радило и деведесетих) попут: „…је изјавио да никада није ни сумњао у решеност српског председника Тадића да ухапси Младића“, затим инфантилних питања страним посматрачима и констатација попут: „да ли је Србија сада доказала да је демократско друштво(?!?)…“ или „процес ЕУ интеграција је сада незаустављив…сви светски медији преносе вест о…“ и тд. Идолатрија у Србији је дефинитивно попримила неслућене размере. Готово да сам прихватио као чињеницу да је српска влада поднела ритуалну људску жртву новом божанству, не би ли га мало одобровољила.
И тако, док су Хрвати плачући и кунући испуњавали градске тргове, док су хрватски медији организовали озбиљне политичке (па чак и пропагандне, зашто да не) емисије, дотле је у Србији на улицама само полиција, чује се мук, а са телевизијских екрана смех и одушевљење. Тешко је и описати овај облик друштвеног обољења. Ми смо се толико идентификовали са својим непријатељима, да то малтене прелази у патологију. У светлу извињења РТС-а за извештававање деведесетих година, које је, како је Слободан Антонић виспрено приметио, упућено не нашим грађанима већ Империји, и овај случај говори о свеопштем посрнућу. Како једном полушаљиво рече Матија Бећковић: „Да нам је ова памет била онда (1999, прим. Д.М.), сами бисмо себе бомбардовали“. Управо је то суштина. У целом том контексту треба посматрати и Дачићеву идеју о подели Космета и самит НАТО пакта у Београду. Који ли је следећи потез наше државничке елите да ми је знати? Или пак то није тако тешко закључити?
Лепо једном приликом рече афористичар: „Уколико будемо доследно спроводили овакву политику наши и непријатељски циљеви ће се поклопити“.
Извор: Фонд Слободан Јовановић
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
GENERAL Mladić umeo je da pleni medijsku pažnju. Rado je primao domaće i strane novinare
i s njima razgovarao u ambijentu prve borbene linije. Jedni su ga opisivali kao heroja, drugi kao
zločinca. Za jedne je bio anđeo, za druge đavo.
Na vrhuncu svoje vojničke moći nikog nije brenovao. Verovao je, kao i Radovan Karadžić, da
bosanski Srbi imaju vojsku kojoj niko ništa ne može. Karadžić je u sebi video i Karađorđa i
Miloša. Govorio je da je stvorio novu srpsku državu a da nije izgubio nijednu bitku. Neprijatelja
je tukao jednom rukom, dok je drugu držao vezanu. Za većinu Srba u Bosni Mladić je bio
mitska ličnost, novi vojvoda Mišić.
Mladić obožava šahovsku igru. Za sebe je kazao da je igrač koji prvi vuče potez i da će zbog
toga međunarodna zajednica izgubiti meč sa njim. Kad je NATO zapretio da će bombardovati
srpske položaje, Mladić je odgovorio da će on bombardovati London. "Moramo preći u
protivnapad na liniji Trst-Beč i udariti po onima koji su otpočeli ovaj rat i poturili nam kao
topovsku hranu nesrećne Slovence, Hrvate i Muslimane."
Evo šta je Mladić govorio i kakve je poruke slao u periodu od 1993. do 1997.
* - Ne volim ja da na politička pitanja odgovaram. Na tim relacijama nisam dovoljno
pripremljen, niti sam dužan da o tome mislim. Ja sam čist vojnik.
* - Nikad nisam izdao zadatak i naređenje mojim jedinicama da se povuku. To ne bih učinio ni po cenu da imam milion života i da treba sve da ih izgubim. Za mene nema - nazad. Nazad ide samo vojska koja je poražena. Srpska vojska nikad nije bila poražena, niti će biti. Nikad nema da se ide nazad.
* - I kad bi se priznavalo faktičko stanje, videlo bi se koliko su Srbi oštećeni. Oni bi sad da nam
uzmu one teritorije gde su nas poklali u Prvom, Drugom i u ovom ratu. Uzmimo, na primer,
Posavinu. Mi imamo dokumente da su Srbi 450 godina tu plaćali porez. E, sad oni bi tu da nam
daju nekakav koridor. Ma, kakav koridor! Koridor je ako bismo mi išli sada u Zagreb, preko
Ivanjić Grada, to bi bio koridor, a Posavina je srpska zemlja i tu nema nikakvog koridora.
* - Gledao sam kako mi u Sarajevu gori kuća, a nisam znao da li mi se iz nje spasla porodica.
Znao sam ko je palikuća. Prvi komšija. Ali, nisam dozvolio da se nijedan hitac ispali u tom
pravcu... Odbio sam da idem u selo Šunje, na Ivan Sedlu, odakle su protiv nas dejstvovali sinovi
onih očeva koji su mi tu ubili oca. Upravo zato, da sam sebe ne bih zatekao u osveti.
* - NATO nije odbrambeni savez, već ofanzivna komponenta strategija širenja sfera uticaja.
NATO je nokautirao sam sebe, on već "visi" kao prezrela kruška i samo je pitanje kada će pasti.
* - Hrvati i Muslimani su nas izjurili iz Zenice, Zagreba, Šibenika, Splita i traže da nešto
delimo. Šta možemo da delimo? Delićemo ono što smo im ostavili tamo. Šta imaju oni sa
mnom da dele? Možda moj Kalinovik! Nema podele ni u Kalinoviku, ni u Kupresu, ni u
Posavini, ni na Ozrenu. To je srpsko. Bitni su rezultati rata. Oni sad kažu: nećemo priznavati
rezultate rata. Pa, što su onda ratovali? Srpsko se zna: ne daje se na sablji uzeto.
* - Srbi ne drže ništa što je tuđe. Štaviše, u Sarajevu i oko njega ne držimo ni sve što je naše. U
Sarajevu su najviše uložili Srbi, jer je ovaj grad podignut na srpskoj teritoriji... A sarajevski Srbi
su mučenici 20. veka. Tamo se u privatnim zatvorima Srbi muče, siluju naše žene, sestre i
majke. Srbi se ubijaju ili izlaze kao kosturi, kao leševi. Oni su ostali bez imovine, decenijama i
vekovima sticane. Sve što su njihovi preci i oni posle njih stvarali - uništeno je, oteto i
opljačkano.
* - Mi Srbi smo se opametili. Nećemo više dozvoliti da nas razdvajaju ni simboli, ni obeležja, a
ni ciljevi, pa ni bilo čiji crteži - mape. Moramo učiniti sve da više nikada u istoriji Srbin ne
okrene oružje na Srbina, ma šta jedni o drugima mislili.
* - Naš cilj jeste i ostaje ujedinjenje svih srpskih zemalja, od Knina preko Banjaluke i Sarajeva do Beograda. Ono što je dopušteno nemačkom narodu - da živi u jednoj državi - ne može biti uskraćeno srpskom narodu. Nedopustivo je da mi Srbi jednim ugovorom budemo razbijeni na tri dela.
* - Drina nikad nije bila granica, niti će biti. Drina je naša kičma. Ona protiče kroz centar
srpskih teritorija. O njoj treba da pevamo bar onoliko koliko pevamo o Moravi. Znate li kako je
nastala Drina? Od suza srpskih majki.
* - Pita me hrvatski general: Šta ćemo za Jajce? Ja mu kažem: Gde ide da vi Hrvati imate tri
Jajca, a mi Srbi samo dva. I zauzmemo Jajce.
* - Kasijus Klej je za mene bokser svih vremena. Sve svoje protivnike tukao je kako je hteo, najavljujući u kojoj će rundi koga nokautirati. Mi smo u ratu slični Kleju. Nenadmašni smo u borbama. Ali, između borbi mi nismo Kasijus Klej.
* - Zna se šta su Turci. U stvari, ovi Muslimani nisu ni Turci, oni su poturice. Oni su izdali
srpski narod i davili ga 500 godina. To je bio najgori ološ srpskog naroda koji je promenio veru.
Promeniti veru - znači izdati svoj narod, izdati sebe. Oni nemaju nikakvog uporišta.
* - Mi ne želimo da nestanu Muslimani i Hrvati. Svugde gde je njihovo, neka žive u miru. I mi
sami ćemo im to omogućiti. Hoćemo samo da raščistimo neke stvari iz istorije, da im kažemo:
to ste nam dužni, ali vam opraštamo zbog toga i toga. I živite tu gde ste. Ne smetajte nam,
nećemo vam smetati.
* - Bio bih zabrinut zbog toga što su me Amerikanci, Hrvati i Muslimani proglasili za ratnog
zločinca kada bi u Francuskoj ili u Americi bila najavljena lista ratnih zločinaca koji su
napravili zločine kod Dijen Bijen Fua, po Vijetnamu, Kambodži i drugim mestima. Ja nisam
otišao da ratujem ni u Vijetnam, ni Okinavi, već branim svoj narod. To mi je dužnost i obaveza,
kao oficira. A to što me Muslimani i Hrvati proglašavaju za ratnog zločinca, tome ne pridajem
ni pet para.
*Koliko je realno da vas uhapse?
- Bilo bi najbolje da pitate one koji misle da mogu da me uhapse.
*Kako je tu, gde ste?
- Moglo bi da bude bolje. (7. februar 1996)
- KAD smo potpisivali sporazum o prekidu neprijateljstava oko Srebrenice i Žepe postavilo se
pitanje kojim jezikom da pišemo. Ja sam tražio da se napiše ćirilicom. Čisto sam se šalio sa
njima. Hajde, velim, da napišemo ćirilicom ovaj ugovor i na srpskom jeziku. Oni kažu: "Može
li i na bosanskom jeziku?" Koji ti je to, bre, jezik? Pišite na tom bosanskom. Oni onda udare sa
nekim novim hrvatskim izrazima, ali video sam da im to teško ide. Valjda će početi uskoro da
govore turski... Mi nemamo ništa protiv toga da oni budu na svome, a mi na svome. Jedino, mi
ne možemo više podnositi da nam budu na vratu. Držali smo ih na vratu 692 godine. Ne može
više. Srpski vrat nije više za tuđina.
- Poslednji put, Mladić se javno pojavio u objektima Vojske Jugoslavije početkom leta 2000.
Bilo je to na promociji klase pitomaca koji su te godine završavali školovanje - otkriva za
"Novosti" jedan od visokih jugoslovenskih oficira i pripadnik vojno-bezbednosnih snaga.
Njegov zadatak je bio da obezbeđuje taj skup.
- Sve se odvijalo kao na filmu - kaže naš izvor. - Na bini, prilikom defilea pitomaca, bili su,
između ostalih, predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević i Nebojša Pavković, načelnik
Generalštaba. Ceremonija se sve do pred kraj odvijala po predviđenom scenariju. A onda se
dogodilo nešto van protokola. Pošto su pitomci bacili šapke uvis, fotoreporteri i novinari, koji
su dotad pratili šta se događa na bini, potrčali su na drugu stranu.
Milošević je pitao Pavkovića šta se to dešava, ali ovaj nije znao da mu odgovori. Naredio je jednom od potčinjenih da provere o čemu se radi. Ovaj se brzo vratio i rekao: "Ovde je Ratko Mladić". Milošević je, tu na bini, naredio Pavkoviću da "skrene pažnju Mladiću da se više ne pojavljuje na ovakvim mestima i ne koristi objekte Vojske Jugoslavije".
Istog dana, Mladić je još jednom iznenadio Miloševića i Pavkovića. U jednoj od svečanih sala
na Dedinju, gde je priređen prijem za najbolje pitomce i njihove roditelje, ponovo se pojavio
Mladić. Sada je bio u društvu nekoliko oficira RS. Stajao je u jednom uglu, s čašom u ruci. Nije
prilazio ni Miloševiću ni Pavkoviću. Samo je u jednom trenutku dobacio:
- Pavkoviću, ja Kosovo znam bolje od tebe. Tamo sam bio dosta dugo. (Mladić je obavljao dužnost načelnika pozadinskog obezbeđenja Prištinskog korpusa pre nego što je Pavković raspoređen u tu jedinicu).
To je, kaže naš izvor, naljutilo Miloševića. On je još jednom naredio Pavkoviću da "Mladiću da
do znanja da mu više nema pristupa u vojne objekte u Jugoslaviji". Prema onome što naš izvor
zna, a bio je blizak saradnik generala Pavkovića, "negde krajem leta, možda početkom
septembra", general Mladić se odazvao pozivu načelnika Generalštaba VJ.
- Došao je s jednim čovekom u civilu, čije ime ne znam. Znam samo da mu je Pavković rekao da više ne sme da se pojavljuje u vojnim objektima. Na to mu je Mladić kazao: "Ništa mi ne možete, ja sam srpski general!" I skrenuo priču na svoje detinjstvo, školovanje i službovanje.
Ali, sve se naglo menja u junu 2002. Posle donošenja Zakona o saradnji sa Hagom, Vrhovni
savet odbrane kojim je predsedavao Vojislav Koštunica, u to vreme predsednik SRJ, naložio je
Nebojši Pavkoviću, tadašnjem načelniku Generalštaba VJ, da Mladiću ukine dozvolu na osnovu
koje je mogao da koristi neke vojne objekte. Pavković je to odmah učinio.
Prema tvrđenju našeg sagovornika, tadašnji pripadnici VBA posetili su Mladića u njegovom
stanu u Beogradu i saopštili mu odluku Vrhovnog saveta odbrane. Mladić je posle toga otišao na razgovor s Pavkovićem, a zatim su on i njegovi ljudi, preko noći nestali u nepoznatom pravcu.
Povodom neuspelih potera za Ratkom Mladićem, mnogo puta oglašavala se i Karla del Ponte, glavna haška tužiteljka. Jedna od njenih vrlo indikativnih poruka bila je: "Tokom deset godina međunarodna zajednica se igra mačke i miša sa Karadžićem i Mladićem. Najvećim delom tog vremena mačke nose povez na očima, šište jedna na drugu i dozvoljavaju mišu da trči od rupe do rupe. Vreme je da mačke skinu poveze. Vreme je da međunarodna zajednica i lokalne vlasti, preduzmu konkretnu akciju i nađu gde se begunci skrivaju i predaju ih Tribunalu.
Na pitanje može li se konačno otkriti gde je general Mladić, jedan od bivših obaveštajnih oficira
Vojske SCG nam je rekao:
- Sama činjenica da već nekoliko godina u potrazi za Mladićem učestvuju i najmoćnije tajne
službe sveta, a da do danas nisu našle nijedan njegov pravi trag, nameće dva pitanja. Prvo, da li
ga one zaista traže i, drugo da li im je Mladić potrebniji u Hagu ili ovako dok je "nedostupan"!
Ekipa "Novosti"
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Ja ne idem u Hag
“ONI bi hteli da naše generale vezuju i vode u Hag, a njihovi ovde da se šetaju i dele deci
plakate i propagandni materijal. To se može definisati kao samo jedna od savremenih budalaština
civilizacije dvadesetog veka”.
Ovim rečima prokomentarisao je general Ratko Mladić vest da je Luiz Arbur, glavni tužilac
Haškog tribunala, pokrenula u julu i novembru 1995. godine optužnicu protiv njega i Radovana
Karadžića.
Kao ključni momenat optužnice podvučeno je da su snage Vojske Republike Srpske, kojima je
komandovao Mladić, u julu 1995, pošto su zauzele Srebrenicu, ubile 7.000 muslimanskih
zarobljenika i civila. Na dan kada je sa svojim vojnicima ušao u Srebrenicu, Mladić je javno
rekao:
- Evo nas, 11. jula 1995. godine, u srpskoj Srebrenici. Uoči velikog praznika srpskoga,
poklanjamo srpskom narodu ovaj grad i, napokon, došao je dan da se posle bune protiv dahija
osvetimo Turcima na ovom prostoru.
Iako se ni Mladić ni Karadžić na pozive za prva saslušanja pred Tribunalom nisu odazivali,
godine 1996. otpočela je rasprava na kojoj je tužilac Mark Harmon rekao:
- Moje reči danas odnose se na individualnu odgovornost dr Karadžića i generala Mladića, a ne
srpskog naroda. Gnušamo se pojma kolektivne krivice i optužnicama nedvosmisleno teretimo
pojedince za koje tvrdimo da su bili među onima koji su podsticali, planirali i naredili genocid i
etničko čišćenje u BiH - zločine koji su šokirali savest čovečanstva.
No, individualna krivica se odnosila i na druge Srbe, potčinjene generalu Mladiću ili Karadžiću.
Neki od njih svoju krivicu priznali su pred Tribunalom. Svojim vođama slali su iz sudnice i
ovakve poruke:
- Danas se skrivaju, a govorili su da su heroji. Govorili su da su vernici, a kako je onda moguće
da se plaše pravde zemaljske? Kako ćemo onda sa onom pravdom koja nas sve zajedno uskoro
očekuje? - rekao je haški optuženik Miroslav Deronjić.
U razgovoru sa haškim istražiteljima još jedan od optuženika general Radislav Krstić označio je
upravo Ratka Mladića kao glavnog krivca za zločin u Srebrenici. Prema Krstićevom mišljenju,
odgovornost snose i “starešine koje je lično Mladić angažovao da komanduju na tom prostoru”.
U vreme dok su ove optužbe bile izgovarane pred Haškim tribunalom, Mladić i Karadžić su i
dalje obavljali dužnosti koje su imali i u ratu. Hapšenja nije bilo, iako je, za razliku od sadašnje situacije, Mladićeva lokacija bila svima poznata. Stoga su se u javnosti pojavile priče o navodnoj
nagodbi između velikih sila i najviših srpskih rukovodilaca optuženika. Zvaničnici SAD poricali
su, međutim, ovakvu mogućnost.
- Jedino oko čega se s njima možemo dogovoriti, jeste da budu uhapšeni i sprovedeni u Hag radi
krivičnog gonjenja i suđenja za ratne zločine. Ne možemo da tolerišemo da optuženici imaju bilo
kakvu javnu funkciju - izjavio je u maju 1996. Nikolas Berns, predstavnik Stejt departmenta za
odnose s javnošću.
Mogućnost da je postojao “dil” između optuženih i svetskih sila, odbacio je i Pedi Ešdaun, bivši
visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH.
- BiH je, kao i uopšte Balkan, svetski centar teorija zavere, svetska prestonica širenja glasina.
Zamislite, video sam na naslovnoj strani jednih bosanskih novina Radovana Karadžića sa
majicom na kojoj je moj lik i izgledalo je kao da ga ja štitim. Molim vas...” - rekao je Ešdaun za
agenciju “Sens”.
Kako je međunarodna zajednica Dejtonskim sporazumom osigurala svoje prisustvo i nadležnosti
u BiH, rešenje pitanja optuženika postalo je i njen zadatak. Karl Bilt, prvi visoki predstavnik za
BiH, ovako je ocenio situaciju u kojoj su Karadžić i Mladić, iako optuženi, bili i na slobodi, i na
funkcijama:
- Ako neko za sebe tvrdi da je Paja Patak ili kineski car - baš me briga. Može da se naziva kako
hoće, ako je stvar samo u imenu. No, ovde je ipak i pitanje suštine, a, prema njoj, dr Karadžić je
niko i ništa.
Iako se nije odazivao na pozive, Karadžić je na saslušanja u Hagu slao svoje opunomoćenike.
Nagodba tada postaje i zvanična, pošto, prema izvorima haškog suda, advokati pokušavaju da
izdejstvuju povoljnosti za dvojicu srpskih lidera u Bosni, u zamenu za dobrovoljnu predaju.
Odgovor na ove pokušaje dala je za agenciju “Sens” Luiz Arbur, glavni tužilac Tribunala.
- Naš jedini interes bio je da razgovaramo o njihovoj predaji. Nismo bili zainteresovani za
beskrajne diskusije, to je bio gubitak vremena. Stoga smo se angažovali na nekoj vrsti
istraživanja modaliteta predaje. No, kada sam o hapšenju razgovarala sa ljudima zaduženim za
operativna pitanja, kao što su oficiri NATO na terenu, uvek bih čula istu priču - da oni čekaju
naređenje svojih političkih lidera. A onda, kada bih se obratila političarima, oni su govorili da
daju zadatke na bazi informacija koje dobijaju od ljudi sa terena. S kim onda da razgovaram?
Ričard Goldston, takođe nekada glavni tužilac Tribunala, rekao je za “Sens” kako se prvih
godina posle rata lako moglo doći do Karadžića i Mladića:
- Naravno, oni su imali telohranitelje, ali tamo je bila najbolje opremljena vojska na svetu, koja
je trebalo da ih uhapsi. Nema spora - mogli su i morali su da budu uhapšeni.
Milorad Dodik, u to vreme opozicioni lider u RS, ponašanje međunarodnih snaga ovako je
ocenio:
- To je bila zvanična politika “ako sretnemo, uhapsićemo”. To je značilo da morate da imate
sreću da nekog sretnete, pogotovo onog ko se krije i ko je spreman da se ne sretne s vama.
Za Karlu del Ponte, Mladićevo i Karadžićevo izbegavanje bliskog susreta sa međunarodnim
snagama i njihovo skrivanje tada nije značilo i težak život u dubokoj ilegali.
- Ne treba zamišljati Mladića kako se krije u nekoj pećini kao Sadam Husein. On se kreće veoma
slobodno, ide u kupovinu i slično. Ne preduzima nikakve posebne mere predostrožnosti, jer zna
da niko neće da ga traži ili hapsi. S druge strane, jedino zbog čega je Karadžiću teže nego
Mladiću je to što on mora više da se kreće. Uopšte, mislim da obojica žive vrlo udobno.
Skres`o Slobi u brk
SLOBODAN Milošević je na suđenju u Hagu izjavio da je general Mladić svoju slobodu
pokušao blagovremeno da osigura, još dok je trajao rat u Bosni. Kao garancija trebalo je da mu posluži puštanje francuskih pilota, zarobljenih tokom NATO bombardovanja 1995. Ovu
kratkotrajnu talačku krizu izazvala je, kao što je poznato, intervencija Alijanse, koja je avionima
napala srpske vojne snage u Bosni.
Zvanični povod bilo je odbijanje Vojske RS da se udalji sa položaja oko Sarajeva. NATO je u
toj akciji izgubio nekoliko aviona. Dvojicu pilota francuskih "miraža" zarobila je VRS, što je
srpskoj strani dalo prostora da postavlja svoje uslove. Puštanje pilota na slobodu bilo je
naposletku propraćeno svojevrsnim odavanjem počasti generalu Mladiću za humani gest. Prvi
vojnik Republike Srpske sreo se tada sa komandantom Generalštaba francuske vojske. Ratko
Mladić je svom kolegi na rastanku rekao: "Pozdravite Francusku - i zemlju i narod".
Po rečima Miloševića, Mladić je dobio i mnogo više od te časti. Tadašnji vrh Srbije i SRJ, rekao je Milošević, bio je spreman da Mladiću pismeno garantuje da - ukoliko pusti zarobljene pilote - neće biti izručen Hagu.
Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ, tim povodom je, kao svedok u Hagu, izjavio da se iz
presretnutih telefonskih razgovora može zaključiti da je i francuski predsednik ŽakŠirak bio
saglasan da se Mladiću obeća sloboda ukoliko oslobodi pilote.
KONTAKT sa Francuzima nije bio slučajan. Njihovi "plavi šlemovi", kojima je komandovao general Filip Morion, bili su zaduženi za oblast Sarajeva i često su se nalazili između vatrenih linija dveju zaraćenih strana. Morion je na suđenju Slobodanu Miloševiću rekao:
- Obe strane su me smatrale za prepreku i smetnju. Mladić mi je stalno govorio: "Šta vi tu
radite? Prestanite da stojite na putu rešavanja sudbine Bosne. Pustite me da sredim račune sa
mojim Turcima."
Mladiću nije odgovaralo prisustvo međunarodnih snaga u Bosni. Teško ih je podnosio.
Gostujući na Srpskoj radio televiziji za generala Majkla Rouza, komandanta Unprofora, kazao
je:
- Generala Rouza znam i visoko cenim. Mlad je i perspektivan, sa dobrom školom, ofanzivac. Znam i njegove zasluge u ratu na Foklandima i o tome mogu da razgovaram s njim. Ali, koliko je njegovo oružje na Foklandima bilo pod mojom kontrolom, dobro bi bilo da i on, u toj istoj meri, kontroliše moje. Jer, ne želimo da tuđe oružje brani naš narod, žene i decu, našu zemlju. To je naše iskonsko pravo.
Udare NATO bombardera na srpske položaje Mladić je dočekao kao vojnik koji sa Zapadom
ionako nije u dobrim odnosima. Pred TV kamerama 1995. godine kaže:
- Nisam iznenađen odobrenjem za takvo dejstvo od strane UN, jer su one odgovorne za sve
žrtve srpskog naroda u ovom ratu. One su dozvolile da se komadanjem bivše Jugoslavije izvrši
zločin nad Srbima, nažalost, treći put u ovom veku.
Psihološki profil generala Mladića pokušao je pred Tribunalom da skicira lord Dejvid Oven, aktivni učesnik u pregovorima s početka rata u BiH. Na suđenju Miloševiću on je, kao svedok odbrane, rekao:
- Mislim da u karakteru generala Mladića ima mnogo različitosti koje ga čine ambivalentnom ličnošću, teškom za procenu. Međutim, ne smatram da učešće u masakru nad Muslimanima ne bi bilo u skladu sa Mladićevim prethodnim ponašanjem. Verujem da je bio rasista, da je imao mnoge iracionalne stavove o muslimanskom stanovništvu i da je njegova generalska karijera
pokazala da u tom čoveku ima dovoljno bezosećajnosti i brutalnosti da može da donosi takve
odluke.
U OPTUŽNICI protiv Mladića kaže se kako je on obišao mnoga mesta gde su držani
zarobljenici.
- Njegova poruka uvek je bila ista: "Zdravo, komšije!", posle čega su usledile umirujuće reči da će uskoro biti razmenjeni. Reči koje su im garantovale da oni ostanu mirni dok su išli u susret svojoj sudbini - rekao je haški tužilac Harmon.
Kada se 11. jula 1995. kao komandant pobednik našao pred Bošnjacima u Srebrenici, uputio im je blagonaklone poruke. Pred kamerama SRT, kazao je: "Samo bez panike i pustite malu decu i žene. Nemojte da se neko izgubi!"
U svojim prvim govorima u Skupštini RS Mladić podvlači kako u BiH ne sme da dođe do
etničkog čišćenja. U maju 1992, u Banjaluci je rekao: "Ljudi i narodi nisu piljci niti ključevi u
džepu, pa da ih premeštamo tamo-amo. Mi ne možemo imati rešeto da ih prosejemo, pa da
ostanu samo Srbi, a ostali da odu. Ne znam kako bi gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić to
objasnili svetu. Nećemo voditi rat protiv Muslimana i Hrvata kao naroda, već protiv onih koji
su te narode poveli i nahuškali na nas".
Prema političkim liderima u Srbiji, Republici Srpskoj i Krajini, Mladić nije pokazivao znake
poslušnosti. On nije hteo da bude čovek koji samo ispunjava zadato. Naprotiv. O njegovom
čvrstom i osionom stavu, čak i prema Slobodanu Miloševiću svedoči vojni anlitičar Ljubodrag
Stojadinović, koji je za vreme rata bio posrednik u komunikaciji zvaničnog Beograda i Srba u
BiH - Jednom prilikom, kada je uspostavljena veza, Milošević je besno počeo da urla na Mladića.
Zapretio je da će da ga streljati. U pitanju je bila priprema akcije u Srebrenici. Mladić je
Miloševiću odgovorio vrlo grubo: "Nemoj da se dereš na mene, nisam ja tvoja žena, ako na nju
uopšte smeš da povisiš ton!". I spustio slušalicu. Ja sam tek kasnije, oko pola četiri ujutru,
uspeo da uspostavim vezu sa Ratkom, i pitao sam ga šta da kažem Miloševiću. Mladić je rekao:
"Nosite se u pizdu materinu svi, i vi i on!
Ekipa "Novosti"
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Ексклузивно – детаљна биографија, каријера и личне особине Генерала!
аутор: Драгиша Вулин
Како су доследност, част и правдољубивост сиромашног студента Војне академије довеле до легенде!
Послије хапшења српског генерала Ратка Младића, отпочела је нечувена и до сада незапамћена медијска харанга на његову личност и дјело. Може се чути: највећи крвник, злогласни генерал, ратни зчочинац, криминалац, убица... Чуле су се и ријечи оправдавања за хапшења српског генерала: „затворили смо најтамнију страну новије српске историје, ово је доказ побједе демократије у Србији, отворили смо ново поглавље проевропске Србије“ Србима и генералу Младићу непотребних оправдавања. Ал` манимо се власти и њихових задатака, сјетимо се и не заборавимо ко је заиста био и шта је за српски народ урадио човјек и официр, патриота и генерал, горштак и Србин из кршног херцеговачког краја, наш српски генерал Ратко Младић?
Од борбених предака из кршног краја
Рођен у вихору II св. рата и борбе српског народа против фашистичке пошасти, која је кренула да пороби све европске народе. За вријеме тог истога рата, погинуо је Младићев отац, а Ратка је спасила стрина, која га је у колијавци успјела сакрити, док су комшије спасиле Раткову мајку. Рођењем добио крштено име Ратко (које ли случајности), које се са презименом Младић, уклапало у његову непресушну људску снагу, истрајност и одлучност у најтежим тренутцима његовог живота, којих је било много, али и у најтежим ситуацијама по његов српски род.
Случајно или не, фашистички лидер А. Хитлер добио је чин аустроугарског каплара, као окупаторски војник на српској и светосавској херцеговачкој земљи, у Младићевом родном Калиновику.
Борба против освајача, окупатора и било ког облика агресије и терора, само је касније надограђена Младићевим школовањем у војним школама комунистичке Југославије, која је своје официре васпитавала и обучавала да се против зла боре на частан начин.
Погубну братоубилачку борбу никада није могао да заборави, па је стога, за вријеме одбрамбено-отаџбинског рата у РС и раније у РСК, забрањивао кокарде, како не би дошло до нових подјела српске нације и лично је допринио да се знак ВРС бар дјелимично разликује од кокарде.
Једна узорна официрска каријера
Био је најбољи питомац у својој класи Војне Академије у СФРЈ, коју је завршио са средњом оцјеном 9,57. Није имао „штеле“ да му неко помогне и добије мјесто службовања ближе својој мајци и свом родном Калиновику. Официрски позив испекао је у Македонији. Био је најбољи командир вода и чете, најбољи командант батаљона и бригаде, о чему свједочи документација ЈНА, официри који су тада били на служби у Македонији или војници који су код Младића служили војску. У Македонији је напредовао до команданта бригаде у тадашњем гарнизону ЈНА у Штипу, који је код официра ЈНА важио за један од најгорих гарнизона (ШТИП-шути, трпи и пати), а у непосредном додиру са војним полигоном Криволак гдје су се тада изводили највећи маневри тадашње ЈНА. Младићеве резултате неки од тадашњих генерала нису хтјели да примјете, некима је сметала Младићева праведност, па су стога знали изненада да бану, дају борбену узбуну, у по бијела дана или касно ноћу, али су на крају увијек само констатовали највише оцјене. Заузврат, Младић их је понекад упозоравао и критиковао, како праве националне војске, јер је највише било официра Македонаца у Македонији.
У Скопљу је био класичан војни оперативац, који је у штабу 3.армије ЈНА израђивао ратне планове одбране Македоније, Косова и Метохије и јужног дијела тадашње Југе. Нико од надређених и ниједна војна инспекција нису могли да пронађу грешке у војним процјенама и ратним плановима одбране, које је радио Младић. У Македонији је остао упамћен, као велики професионалац, предан свом послу, частан и одлучан, веома строг и праведан официр, коме су официрска част и људско достојанство били изнад свега. Није стављао себе у први план, често се жртвавао за потчињене и помаго им у служби и приватно, о чему свједоче његове радне колеге различитих нација, које су остале у Македонији, које су га звали у најтежим систуацијама и чији је гост био и за вријеме рата у БиХ.
А онда је дошао рат...
Беспоговорно је извршио наредбу тадашњег ССНО-а и ГНШ ЈНА и отишао у рат, у Книн, док су његови потчињени и радне колеге у Македонији у миру, поред ТВ екрана, гледали како букти ратни сукоб. Његова одлучност, несебична храброст и официрска част, нису му дозвољавали да калкулише са добијеним задатцима. Није дао војнику да иде испред њега, увијек је био међу првима, бодрио и личним примјером показивао какав треба да буде српски војник. Држао је до војничке дисциплине, војне хијерархије и истрајавао у професионализму. Имао је дипломатских способности, посебно у преговорима са другом страном, у деблокади тадашњих гарнизона ЈНА у Задру, Шибенику и Сињу, у којима су били блокирани војници ЈНА из читаве СФРЈ. Много времена и пажње посвећивао је генерал Младић својим потчињенима, непрекидним обиласцима, разговорима и саосјећањима. Доласком УПРОФОР-а у РСК, прекомандован је у Сарајево, у коме се већ увелико водио рат. Веома брзо постављен је за команданта Главног Штаба ВРС, који није имао командно мјесто у Сарајеву, Бања Луци или неком другом граду, већ у подземним бункерима ЈНА у Хан Пијеску, на првој борбеној линији. Најмање времена је проводио на командом мјесту, а највише непрекидним обиласком бораца на првим линијама фронта и стизао свуда, тамо гдје је било најпотребније.
Није патио од луксуза, јео је оно што је јео и српски војник, а знао је да натјера предсједника Р. Караџића (свог врховног команданта) да с њим поједе војнички пасуљ без меса, уз то и да се нашали како предсједик једе оно што и српски војник. Два пута је рањен, на првој борбеној линији, задњи пут близу Бихаћа, у јуришу који је лично предводио. Знао је војнику на првом тенку или транспортеру издати наредбу да пуцају у њега, у случају да га друга страна зароби.
Борци и грађани Републике Српске, вјеровали су више генералу Младићу, него било ком српском политичару. Са свима је био срдачан и отворен, са војником и политичаром, сељаком и грађанином, домаћим и страним новинарима, једноставно био је и остао људина прије свега, како то Срби воле да кажу. Није волио полтронизам, каријерство и лажно извјештавање, стога је знао да прође поред нижих команданата, оде на прву линију фронта у најистуренији ров, поразговара са војницима и онда позове локалног команданта да дође у тај ров и на лицу мјеста реферише о стању на фронту.
Увек на свом месту!
Није се возио у луксузним аутомобилима и скупим џиповима, основно превозно средство генерала био је војни џип и хеликоптер по потреби. Морало је прво да буде за војника и потчињене, а за генерала шта остане. Сметао је многим српским политичарима различитих нивоа, посебно ратним профитерима и паравојскама, које је и разоружавао. Знао је да одбруси и Караџићу и Милошевићу. Знао је професионално да упозори генерале УНПРОФОР-а, како не поштују постигнуте споразуме са ВРС, а посебно споразуме о прекиду ватре са тзв. Армијом БиХ, о чему свједоче књиге генерала Роуза, Мориона и Меккензија. Одавали су му признање за генералско и официрско држање, ратничке способности и поштовање онога што су се договарали. Важио је за тзв. урбаног ратника, којем су се дивили НАТО- официри и чију способност ратовања изучавају на својим војним академијама. Није се бојао НАТО-а, напротив, био је тамо гдје су падале Томахавк ракете, а ВРС је обарала НАТО авионе и заробљавала приопаднике легије странаца. Није ли генерал Младић једини генерал који је натјерао француског предсједика Митерана и његовог министра одбране да се извину Србима у БиХ и њему лично, не путем медија, већ доласком у Републику Српску Митерановог министра одбране?
Био је на челу ВРС све вријеме рата. ВРС којом је командовао ратне 1994. држала је чак 73% територије БиХ, тј. генерал Младић је обезбиједио класичну војну побједу и омогућио српској политици да пристаје на компромисе и потписује мировне споразуме, што нису знали да искористе. Да није био на челу ВРС, вјероватно би резултат рата у БиХ био другачији, а можда не би било ни Републике Српске.
Био је прво човјек, људина и поштењачина, частан официр и генерал, добар и узоран отац и супруг, истински патриота и припадник своје српске нације, која га не смије никада заборавити. Напротив, треба му одати највиша национална и државна признања и части за одбрану српске нације.
Није ли то Младић показао и у тренутцима хапшења, када је рекао: „ја сам генерал Ратко Младић“. Његово чојство, одрастање и васпитање, људско и официрско достојанство, генералска и српска част, нису му дали да се стиди онога што је био и шта је све урадио у одбрани своје породице, свог рода, своје отаџбине и своје српске нације.
Срби и Србијо, не смијемо да заборавимо, будимо поносни и памтимо нашег генерала Ратка Младића.
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Ђуро Билбија ексклузивно за двери
Та операција је у суштини истовремена реанимација режима, 5. октобра и онога што Србију чини протекторатом
Београд, 30.05.2011
Ђуро Билбија: Операција Коштуница II
Сви су изгледи да уопште није случајно што ликвидацију Осаме бин Ладена и хапшење Ратка Младића дели само 26 дана.
Америка све више личи на Ватикан, свог стратешког партнера на многим невидљивим фронтовима. Католичка црква је прво сурово позавршавала своје важне ондашње послиће кад је Ђордана Бруна 1600. године живог спалила на ломачи („Казнити брата Ђордана благо и без проливања крви“), па онда, под папом Војтилом, поново профитирала на њему кад се, искључиво у свом интересу, покајала због тог злочина какав не познаје цела историја православља. Е, тако у наше погано време и Вашингтон чини све да двапут и бар дупло заради и на шефу Ал Каиде, којег је сам створио, и на генералу Младићу.
Истурајући Бин Ладена и Ал Каиду испред својих крајњих циљева и окрутних интереса, Американци су умарширали у Авганистан и, најблаже речено, олакшали себи ратове за ирачку и либијску нафту. Успут су још једном геостратешки покорили своје западноевропске савезнике. А њихов репресивни апарат се после 11. 9. ушуњао и у спаваће собе свих својих грађана.
Сатанизација најчувенијег Саудијца показала се њиховим најуноснијим `нафтним пољем`. На њему су Бела кућа и Ленгли зарадили колико и Ватикан у оно време кад је ватром под Бруновим ногама гасио пожар ослобађања Европе од свог мрака и хегемоније. Обама је одлучио да САД више не зарађују на потрази за планетарним `терористом број 1` тек кад је свима у Вашингтону постало јасно да ће `Осамине бушотине` надаље моћи да се експлоатишу једино уколико Бин Ладену буде приписан какав нови 11. 9. да би мит још неко време могао да функционише. Притиснуо је стога командно дугме одраније припремљене операције `дупла зарада`на Осами-Ђордану.
Уследио је монтирани спектакл хладнокрвне егзекуције, срачунат на то да покаже колико је дугачка и моћна рука америчке одмазде и на ново дисциплиновање партнера. И за догађаје после Либије. Пропраћен ликовањем поводом којег се Александар Вучић није усудио - као у случају хапшења Младића и понашања домаће Демократске странке и њених партнера из владине коалиције - да изјави како је СНС `огорчена и ужаснута` срамним понашањем Беле куће и Обаминих демократа.
Хапшење Младића – атак на суверенитет Србије и Републике Српске
И Младић је био важна и уносна `нафтна бушотина` САД-ЕУ. Готово ништа краће од Бин Ладен, а у његовом случају је улогу 11. 9. одиграла хашка конструкција `геноцида у Сребреници` (заснована на `изјавама о чињеницама` злочинаца типа Дражена Ердемовића`). Из `Раткове бушотине` вађено је `црно злато` суверенитета Србије, марионетизације власти у Београду, девастирања дејтонских овлашћења Републике Српске и урушавања историјске и духовне вертикале српског идентитета.
Генерал Младић `у бекству` (стварном или контролисаном) био је Вашингтону и Бриселу много драгоценији него да су га у неком Лазареву напипали још пре десет година или да им се сам предао попут Војислава Шешеља.
Само као `хашки бегунац` - и само у `бекству` које траје довољно дуго да се може тумачити као неспремност Србије да га ухапси и изручи (a, у најмању руку, зна где је) - Младић је за Белу кућу, ЕУ и НАТО имао праву и непроцењиву вредност. Само тако је био у идеалној и пројектованој улози. Толико добитној да су имали све разлоге да га крију и од Хага и од свих потрага и потера својих београдских вазала. Да га држе у Бондстилу или Гвантанаму, а да Србији подмећу на неће да га ухапси и да се тако суочи са својом блиском прошлошћу. `Бушотина` са Младићем као `хашким бегунцем` дала је бар десет пута више `нафте` него што би да је ратни командант Војске РС у Шевенингену `правио друштво` Слободану Милошевићу или Момчилу Крајишнику.
Моменат за `дуплу наплату` можда би још неко време био одлаган – можда би цеђење, муштрање и међународно рекетирање Србије (па и ДС и Тадића) поводом Младића још потрајало – да америчко-бриселски режим у Београду није ударио о дно. Да и шеф Делегације ЕУ у Србији, Венсан Дежер, није морао да обзнани да је 5. октобар фактички банкротирао и да је Србија – затраживши помоћ ММФ - `у последњем тренутку избегла грчки сценарио`. У суштини, да у Вашингтону и Бриселу нису схватили да је `12 и пет` за спасавање својих у Београду и досад уложеног у бананизацију Србије и држање Русије што даље од Балкана. Дакле: да нешто треба најхитније предузимати како спасавање својих на Дедињу не би личило на паничну евакуацију својих из Сајгона.
Ово је био детонатор. Окидач који се могао повући у било ком тренутку имали су `под прстом` већ подуже. Неувијену претпоставку у том смислу јавно је изнео бивши шеф БИА Горан Петровић, а било би баш жалосно да ни такви не знају шта говоре. А и незаобилазни Вучић је – обрадовавши и Брисел и Србију објавом да СНС неће организовати протесте поводом хапшења генерала – саопштио да је његова странка уверена да је властима Србије дуже време било познато где се налази Младић и да су га `ухапсиле у тренутку који су процениле за најцелисходнији с гледишта својих политичких интереса`. Уосталом, и једне дневне новине (блиске Вучићу) већ су штампале да је до самог хапшења дошло још 20. маја. Уосталом, како ли је Брамерц знао да баш у поменутих 26 дана треба да поднесе негативан извештај о `сарадњи` Србије са Хашким трибуналом?
Договор: Београд-Вашингтон-Хаг-Брисел
`Неспремност` Србије да изучи Младића била је, дакле, макар у том Вучићевом `дужем времену` договорена игра у четвороуглу Београд-Вашингтон-Хаг-Брисел. А понајмање је престала зато што им је постало жао Србије и што је из њене `неспремности` већ извучено сто чорбиних чорби. Хапшење је коначно уследило примарно зато да Србима не би били изручени државни курс и они преко којих се влада у Београду. Да власт не би почела да се ваља улицама. Да се Србија, поготово поводом протектората, никад не би сетила књаз Милошевог: «Кад се народу у живац дирне – мора се крајњих средстава латити». Да се Србија не би саставила са собом.
Хапшење је тек прва и најмање важна, готово фолклорна фаза много сложеније и далекосежније операције него што на први поглед може изгледати. У њу је уграђена амбиција Американаца и ЕУ да на Младићу остваре триплу зараду. Да профитирају и на томе што су банкротом 5. октобра присиљени да Србијом одсад више управљају преко Београда него преко Хага и фаланге својих НВО, а да јој при том не врате ни милиграм суверенитета и државног достојанства. Само заменивши места Курте и Мурте и префарбавши фасаду протектората са нешто `патриотског` поликолора.
Даља експлоатација `бушотине Младић` при банкротству режима најдиректније је угрожавала све бриселске партије у Београду и петооктобарска освајања САД, ЕУ и НАТО. Утолико више што су Србији на `хашким бегунцима` одавно одране и коже које никад није имала, па би надаље губили само Вашингтон и Брисел, домаћи еу-фанатици, бриселаши и натовци. Зато је коначно одбачена непотребна празна љуштура `неспремности за изручење`. Зато су управо у Лазареву развезане руке Брамерцу и Холанђанима за ритуално подизање рампе ЕУ-кандидатуре која је преко њих годинама формално спуштана. Баш ритуално и не претерано лукаво. Јер, Брамерц и Холанђани су поводом Србије самостални од Вашингтона исто колико је официјелни Београд од Ештонове поводом Космета.
Формална рампа је морала да буде подигнута да се шминкање фасаде протектората не би тренутно извргло у `џаба сте кречили`. Да придизање кандидатуром онемоћалих и посрнулих својих не би фатално закаснило и да би њоме и надаље могли да хране и хипнотишу еу-прозелитизам у Србији. Да би могли да своје изведу из зачараног круга у који су их сами увели, да не би морали да их евакуишу из `Сајгона`. Да би успешније наставили и преумљивање Срба и окретање Србије и од Русије и од себе, од своје историје и трајних интереса. Зато је из Лазарева започела Операција Коштуница-2.Та операција је у суштини истовремена реанимација режима, 5. октобра и онога што Србију чини протекторатом. Коштуница-2 им је потребан за улогу сличну оној коју је 2000. године одиграо Војислав Коштуница без којег би рушење Милошевића било и много теже и неизвесније. Та улога је унапред намењена неким другима – сви знамо којима и зашто – а не Коштуници.
Коштуница-1 је Вашингтону и Бриселу био потребан за револуцију која је са Ђинђићем из његове последње године живота можда и имала реалну антипротекторатску шансу. Указала се на почетку трагифарсе са избором Томе Николића за председника Скупштине и Коштуници-1, али он није умео ни да је препозна ни да је искористи. Ни колико је кнегиња Милица добила за Србију слањем Оливере у Бајазитов харем, а Милош Карађорђеве главе у Цриград који је за њега био много више од ондашњег Брисела.
Хапшење Младића – психолошки ефекат на Србе са намером
Коштуница-2 је Вашингтону и Бриселу потребан за неку врсту контрареволуције. Да се протекторат не нађе један на један са гладним и очајним народом. Да шансу у Београду не добију туђи и они које би тек требало поткупљивати, слобизовати и ломити. Да од власти заувек буду отсечени сви који не би трампили Српски Јерусалим (Косово и Метохију) ни за чланство у ЕУ. Сви који би рекли: прво стратешки савез са Русијом, па у ЕУ – ако нас и даље буду хтели. Сви који не би срамно ћутали поводом сваке нове Либије јер не би били пробриселски каријеристи којима је дозвољено да - без суштинског дирања у протекторат - помало намигују Русији. Да клин-чорба буде гушћа...
Одговорност за Коштуницу-2 лећи ће на Тадића и Николића, ако пристану на мање од онога што је Ђинђић уочи атентата тражио за Србију од Брисела и Вашингтона. Али, и на Коштуницу и Дачића, пристану ли на споредније улоге у спасавању протектората.
Протекторат је изручио Милошевића, а да Србија ништа није добила.
Протекторат је изручио Караџића, а Србији – опет ништа.
Протекторат је ухапсио и Младића, а Србија има највеће шансе да за то добије реанимацију протектората уместо враћања суверенитета и дизања са колена.
За шта год да су њих тројица одговорни, њихова изручења су Вашингтону и Бриселу потребна из сличних разлога као у своје време бољшевицима ликвидација последњег руског императора Николаја Другог и његове породице. Јер, Лав Троцки је у својим «Дневницима и писмима» 1935. године записао: да је Лењин био за ликвидацију, да се одмах после тог страшног злочина у Москву срео са Јаковом Свердловом коју му је открио шта се догодило. Па тим поводом: "У суштини, таква одлука није била само сврсисходна, него и неопходна... Ликвидација царске породице није била нужна просто зато да се непријатељ заплаши, ужасне и лиши наде, него да се продрмају сопствени редови, да се својима покаже да одступања нема, да је испред или потпуна победа или потпуна пропаст".
Нема одступања ни за домаће протектораше који чине све да Србију лише наде. А улогу `хашких бегунаца` већ преузима стављање Београду ножа под грло да призна НАТО-протекторат Косово. На сву срећу, није у све неопозиви протекторат ни у Србији, ни у влади, ни у ДС. Понешто је и мука и однос снага, а не Стеновите планине.
Ђуро Билбија
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Досије Ратко: људи траже слободу, а слобода људе!
Ја бирам слободу, понос, спремност, знање, племенитост и Љубав.
Младић је метафора за оно што се ради Србима
Београд, 31.05.2011
Громови који су претходних дана ударали и из ведрог неба, као и олује које су нас задесиле, биле су, изгледа, само најава вести која је минулих дана уздрмала домаћу и светску јавност.
Ратко Младић је ухапшен.
О љигама и љагама...
Тим поводом „наш“ председник је рекао: ''Скинули смо љагу са Србије.''
(Није помињао да и на њега Србија гледа као на љигу; срећни смо што се није извињавао - наизменично Младићу и хашком суду - првом што су га ухаписили, другом што га нису ухаписили раније.)
Благо нама! Сада немамо љагу, немамо проблема.
Сада настаје рај.
Ратко Младић крио се у врло симпатичној кући.
Село Лазарево (у свим именима велико је присуство симболике), а и сам Зрењанин, могли би да овај (не)мили догађај искористе у туристичке сврхе.
Док се Тадић извињава атомима ваздуха у хашком трибуналу, Караџић се бави надрилекарством, а Младић вероватно земљорадњом (или сточарством, асоцијативније се уклапа у тему).
Трагично звучи, зар не?
Онај свештеник што је најављивао смак света уопште није луд.
Са благим закашњењем, то се и десило.
Али, Србија свакодневно доживљава смакове света, па у том контексту и нисмо нека ексклузива.
Младић па Србија
Данас су смакли Младића.
Сутра ће смакнути Србију.
Такво данас ме не брине ме много.
Један бранилац народа и отаџбине одговараће пред злочинцима.
Или један праведник пред дупло мањим праведницима.
Праведник пред злочинцима...
Или која је год комбинација у питању.
Свеједно.
Заборавимо Младића на тренутак.
Плачи вољена земљо
Шта ће бити са младићима и девојкама који треба да наставе српски ген, питам се...
И плаче ми се.
И плачем.
Не због којекаквих Комадића, а ни због Комадина који се откидају од нас...
Већ због тога што комадићи за нас постају комадине.
Због тога што су Србе убедили да је срамота бити Србин.
Зато што су нам увели стид као једино дозвољено осећање.
Због тога што је најгоре од нас извучено из нас, хиперболисано, и проглашено за врховну истину.
Зато што смо потиснули наше епске гене.
Зато што смо заборавили на Његоша и његовог владику Данила.
Зато што смо заборавили на мајку Јевросиму.
Зато што смо колективно несвесно жртвовали зарад некакве обмануте, сумануте личне свести и вере у ново бескласно друштво које се евроунијом зове (коју су нам искреирали други).
Што ломимо багрење. Што верујемо да нам је без корена могуће да процветамо. Што сматрамо да без идентитета можемо да се остваримо. Што смо своју прошлост продали за туђе труло обећање будућности.
Што мислимо да као бескичмењаци можемо да ходамо усправно.Што се, слепи, надамо светлости.
Волети себе не значи мрзети друге.
Ослушкивати своје гене, не значи да смо глуви за човечност, човекољубље, човечанство.
Ослушкивати своје гене, значи: Чути сва та времена, све те претке у нама. Смисао: зашто смо рођени баш тада када смо рођени, баш овде.
Ако чувамо себе, не значи да смо себични.
''Шта може један човјек, шта може и стотина...
Један пијетао, милиони спавача...''
Нека ја не будем тај ''један човјек''.
Нека нас буде више од стотине.
Сетимо се.
Не заборавимо.
Младић је метафора за оно што се ради Србима
промишљено, дубоко зло, злокобно.
Много ствари је контролисано и одређено без нас.
Скоро нигде, скоро ништа, нисмо питани.
Али онај делић ствари на које можемо да утичемо...
Онај делић у коме ми одлучујемо...
Нека буде достојан Живота.
Ја бирам слободу, понос, спремност, знање, племенитост и Љубав.
Шта ви бирате?
Верујем у вас, пријатељи,
потомци бранилаца и стваралаца овог адреналинског поднебља.
Људи бирају слободу, а слобода људе.
Аутор: Д. Ј.
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Испоручили Ратка Хагу: ПРОДАНЕ ДУШЕ!
Београд, 31.05.2011
Одвели су га. Продане душе су испоручиле нашег Ђенерала Ратка Хагу.
Шта рећи у овом тешком и мучном историјском тренутку за српски народ?
Постоји једно шире прихваћено мишљење да коначан суд о оваквим, срамним догађајима и људима који су такве догађаје режирали, доноси историја. Но, то мишљење није потпуно тачно, јер се историја често пише површно и тенденциозно, као на пример ова новија „хашка“ историја.
Други опет кажу да је народ најбољи судија. И ово је само делимично тачно, јер много је злочинаца и издајника у разним властима који су доживели дубоку старост и мирно отишли са овога света.
Али постоји један суд који је строжији и праведнији и од суда историје, па чак и од суда народа. Суд који није суд „мачке која гребе у тренутку када је повреде“. То је Божији суд. Тај суд је стрпљив, али неумитан. На тај суд ће доћи и Обилић и Бранковић, и Лазар и Мурат и Младић и Тадић... Све продане душе и сви јунаци. Свако ће добити по заслугама. У то не треба сумњати.Ни мало.
Не смемо, такође, заборавити да после најдубљег мрака долази зора. Ми нећемо чекати скрштених руку да зора сама од себе дође.
Ми на чекање више немамо право због наших предака, али пре свега због наших потомака. Морамо јој заједнички, неумољиво и бескомпромисно кренути у сусрет. Док Србија не буде слободна.
И ту више нема чекања. Нико за нас и уместо нас неће урадити оно што је наш посао.
Данило Тврдишић, члан управног одбора Двери - покрета за живот Србије
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Koста Чавошки - дани гнева!
"Ова страшна вест ме је разгневила и ражалостила.
Нисам веровао да у Србији има толико издајника спремних да хапсе и изручују своје сународнике Хагу.
Надам се да ће их стићи народно проклетство које је,пре или касније,стизало све оне који су се тако понашали."
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Двери у Бања Луци, Бања Лука на ногама!
Срђан Ного на протесту у Бањалуци: Младић одбранио српски народ!
31.05.2011
Ратко Младић као командант Војске Републике Српске одбранио је српски народ у БиХ и спријечио нови геноцид над Србима, рекао је представник Удружења "Српске двери" из Београда Срђан Ного на данашњем митингу подршку српском генералу у Бањалуци.
"Младић и његова часна војска донелу су победу српском народу, а то је Република Српска. Младић је наставио тамо где је стао војвода Живојин Мишић. Ви борци Војске РС и 30 000 погинулих дали сте нам Српску и то је оно што они не могу да опросте Младићу", истакао је Ного.
Извор: [You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Велика подршка и од свештенства Бањалучке епархије, чије представнике видимо на видео снимку како са бине пружају подршку скупу и хероју!
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Mladić u Hagu primio optužnicu!
Ratko Mladić sleteo u Sheveningen i smešten u pritvor Haškog tribunala. Mladiću uručena optužnica. Izjašnjavanje o krivici za 48 sati.
01.06.2011 07:05-03:54
Mladiću uručena optužnica
Haškom optuženiku Ratku Mladiću uručena je u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu optužnica, izjavila je sinoć portparol Tribunala Nerma Jelačić, preneo je AP.
-Biće smešten u ćeliju, prvih nekoliko dana u izolaciji, a potom će biti smešten u jedno od tri krila pritvorske jedinice, izjavila je Jelačićeva.
Ostali detalji biće saopšteni na pres konferenciji u 12 sati u Tribunalu.
Pritvorska jedinica UN u kojoj se Mladić nalazi ispunjava najviše međunarodne standarde tretmana pritvorenika.
Njom se rukovodi na način kojim se poštuju dostojanstvo i prava pritvorenika i pružaju im se svi neophodni uslovi za pripremu odbrane, navodi se u sopštenju.
Nakon kompletnog medicinskog pregleda koji će izvršiti medicinsko osoblje Pritvorske jedinice, Mladićevo zdravstveno stanje će biti praćeno u kontinuitetu i biće mu obezbeđen tretman koji bude potreban.
Tribunal: Mladić smešten u pritvor!
Ratko Mladić primljen u sudski pritvor u Sheveningenu, potvrdio Tribunal. O krivci po tačkama optužnice, Mladić će se izjasniti u roku od 48 sati. Mladić će, kao i drugi pritvorenici, biti podvrgnut lekarskim pregledima.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, optužen za genocid u BiH, prebačen je sinoć u 21.23 sa aerodroma u Roterdamu u pritvor Haškog tribunala u Sheveningenu.
Generala Mladića su prethodno vlasti Srbije specijalnim avionom transportovale u Roterdam i izručile ga zvaničnicima Tribunala.
Oko 21.25 dva helikoptera doletela su do pritvora u Sheveningenu. Jedan se spustio unutar pritvorskog kruga, dok je drugi napravio krug i odleteo. Istovremeno, u krug pritvora ušlo je i nekoliko kombija.
Nije bilo moguće utvrditi da li je Mladić u pritvor prebačen kombijima ili helikopterom.
"Falkon" sleteo u 19.45
Kao što je i bilo predviđeno, sinoć u 19.45 sati "falkon" Vlade Srbije, u kojem se nalazi general Ratko Mladić, sleteo je na aerodrom u Roterdamu.
Od Roterdama do Sheveningena srpski general biće najverovatnije deportovan helikopterom, za šta je potrebno oko 15 minuta.
Kako se nezvanično saznaje generala Mladića je na Aerodromu u Roterdamu dočekao i srpski konzul Marko Brkić.
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Re: Srbi, Srbija, Srbstvo
Tribunal: Mladić smešten u pritvor!
Ratko Mladić primljen u sudski pritvor u Sheveningenu, potvrdio Tribunal. O krivci po tačkama optužnice, Mladić će se izjasniti u roku od 48 sati. Mladić će, kao i drugi pritvorenici, biti podvrgnut lekarskim pregledima.
Haški tribunal potvrdio je večeras da je bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, optužen za genocid u BiH, primljen u sudski pritvor u Sheveningenu.
Ratko Mladić je u pritvoru Tribunala, navodi se u saopštenju, bez navodjenja detalja o tome kako je Mladić prebačen sa aerodroma u Roterdamu.
Generala Mladića su prethodno vlasti Srbije specijalnim avionom transportovale u Roterdam i izručile ga zvaničnicima Tribunala.
Oko 21.25 dva helikoptera doletela su do pritvora u Sheveningenu. Jedan se spustio unutar pritvorskog kruga, dok se drugi nije spuštao i odleteo je. Istovremeno, iza zidina pritvora ušlo je nekoliko kombija.
O krivci po tačkama optužnice, Mladić će se izjasniti u prvom pojavljivanju pred sudijom, kako predvidjaju pravila Tribunala, u roku od 48 sati po dolasku u sudski pritvor. U medjuvremenu, Mladić će, kao i drugi pritvorenici, biti podvrgnut lekarskim pregledima.
Da se izjasni o krivici, Mladića će pozvati jedan od trojice sudija iz pretresnog veća koje bi trebalo da mu sudi. To su Alfons Ori (Alphons Orie) iz Holandije, Kristof Flige (Ćristoph Flugge) iz Nemačke i Bakone Moloto iz Južne Afrike.
Budući da do prvog pojavljivanja neće imati branioca, Tribunal će Mladiću samo za izjašnjavaje o krivici postaviti branioca po službenoj dužnosti. Taj advokat bi trebalo da Mladića poseti u pritvoru uoči prvog pojavljivanja i sa njim porazgovara o optužnici.
Kad se prvi put pojavi pred sudijom, Mladić, po pravilima Tribunala, može zatražiti da se izjašnjavanje o krivici odloži za mesec dana. Sud je u dosadašnjoj praksi uvek usvajao takve zahteve optuženih.
Glavni tužilac Serž Bramerc izjavio je za Betu da neće pokušati da se sa Mladićem odmah pošto on stigne u pritvor. Bramercova prethodnica Karla Del Ponte (Carla) imala je običaj da optuženima ponudi susret i razgovor tokom njihovih prvih sati u sudskom pritvoru, ali je većina to odbijala.
Izmenjenom optužnicom, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.
U dve tačke, Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, u ostalih devet na teret mu se stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civle i uzimanje talaca.
Mladić je optužen za genocid u Srebrenici, ali i u Bratuncu, Foči, Ključu, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku.
Optužnica protiv Mladića usredsredjena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora artiljerijskim i snajperskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još osam opština u BiH i uzimanje medjunarodnih talaca u maju te godine.
Optužnica protiv Mladića ista je kao optužnica po kojoj se pred Tribunalom sudi bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžću.
Po izmenjenoj optužnici, Mladić i Karadžić su bili na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su njihove. Te teritorije, posle progona nesrba, trebalo je da budu deo nove srpske države.
Kao drugi članovi tog zločinačkog poduhvata, u optužnici su navedeni i Slobodan Milošević, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Željko Ražnatović Arkan, Vojislav Šešelj i drugi.
Kako se navodi u optužnici, "Ratko Mladić je, radi postizanja tog cilja, delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama...Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u počinjenju zločina. Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naredjivao
zločine".
Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995., ali on je ostao begunac do 26. maja, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.
(Beta)
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61993
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Strana 20 od 21 • 1 ... 11 ... 19, 20, 21
Similar topics
» O kukavno Srbstvo ugaseno
» Zasto Srbi vole pukovnika
» Brionski transkripti: Srbi treba da nestanu
» Opet Srbi *zločinci*...
» Dr.L.Lenard - Stari Srbi (1927)
» Zasto Srbi vole pukovnika
» Brionski transkripti: Srbi treba da nestanu
» Opet Srbi *zločinci*...
» Dr.L.Lenard - Stari Srbi (1927)
Zvezdan Forum :: Zvezdan Forum :: Vesti
Strana 20 od 21
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu