Srbi, Srbija, Srbstvo

КАКО ДОСЕГНУТИ ИСТИНУ

Пише: Божо Бјелак




(поводом текста: „Криптоаналитичари, НСПМ и пројекат Јеремић“)
За говорење истине потребан је много већи напор него мењати вође или систем. Досегнути истину је морални чин. Како ја као ступидни, површни, необразовани криптоман да проговорим о НСПМ, о двојици главних аналитичара, које сам у више наврата хвалио, полемисао са њиховим љутим противницима, а да не повредим истину. Морам најпре изнети да ме је од оснивања часописа засметао назив. Ћутао сам из једноставног разлога што сам сматрао и сматрам да се на овим просторима утире све што има у називу „српско“. Међутим, морало се ипак реаговати на ово „нова српска“, јер испада да до појаве тог часописа, свеколика српска мисао, ни у једном временском периоду није била ни нова ни српска, да су сви српски великани и мислиоци били обична боранија. А, онда следи отрцана празна фраза, односно флоскула: „Коме је до морала нека иде у НСПМ“ (иако сам чињеничар, нисам сигуран, али чини ми се да је један политичар рекао: „Коме је до морала нека иде у Цркву“). Произилази (“коме је до морала“) да сви они који не иду у НСПМ, су неморални. Е, како смо ми „Нова Српска“ свест и савест и како смо једини морални, донирајте господо ту „српску помисао“. Ако је тако, а јесте, народ оправдано поставља питање: Ко „донира“, односно ко је новчани газда НСПМ. Питао сам се зашто траже донације, а не плаћају ауторске текстове, што је у нормалном свету непојмљиво. Вероватно се часопис издржава од продаје или у њему има бизнисмена као у оном часопису који се спомиње у тексту, односно који воли да удара печате, посебно двојици главних аналитичара у НСПМ. У свим земљама света зна се који је медиј, примера ради, провладин, прокомунистичи, пројеврејски, проамерички, продесни, пролеви, про, про. И НСПМ је про, али не знамо прочија. Чак ни то није важно, иако вероватно г. С. Лихт зна одговор. Очито је да сам криптоман, зашто ми баш СЛ паде на памет.

Без обзира на професију, уколико човек не жели да силује свест и савест и обичну људску памет, мора једноставно проговорити, покушати да нешто осмисли, да о нечему промисли и да све то домисли. Такође, у овим временима када су се све ријеке света преврнуле, када је испливао муљ и шљам, када светом (осим часних изнимака) владају проблематични владари, жалосног интелектуалног и здравственог стања (нема више личности на челу држава), сви смо постали инструмент. Зато мекше, НСПМ, мекше. Макар мекше према нама који се, не шптедећи себе, здравље, породице, пријатеље, каријеру у позитивносм смислу те речи, ангажујемо, да не кажем боримо, без црне банке, волонтерски, за спас земље Србије. С обзиром на то какво је сада стање на и око Космета, да је Космет фантомска држава, наркодилерска, терористичка, антисрпска, држава која је унесрећила и сами шиптарски народ (у једној бившој Источноевропској земљи, двојица мојих пријатељ Шиптара су ми, прошлог лета причали и плакали, да су им западни зликовци, разбили патријахални начин живота, породицу, школство, а о понашању страних плаћеника – војника према живљу, поготово женском, да се и не говори), нико није невин, а понајмање српска и представника националних мањина, владајућа „елита“.

Господин Јеремић је само један мали пион у тој „елити“, пуки извршилац лошег газде или газда. Нико, ко је близу памети, за тога човјека не може рећи да је издајник, доказао је чак да је патриота, за разлику од других (посебно Натоваца), али је несвесно постао актер тајних политичких операција, дакле извршилац. На његову и нашу несрећу, он је залутао у политику, посебно у дипломатију (Андрић, након што је набројао које особине мора да има дипломата, каже: „ Та служба има своје сјајне стране којима привлачи и вара људе. Погрешка у избору звања, плаћа се у свим службама, али нигде тако скупо и тешко као у дипломатији. Ко се у њој није снашао, она му трује душу, и ствара несрећнике нарочите врсте. Та необична, привлачна и тешка струка од многих је створила настране људе, мизантропе и кандидате за самоубице...“).

Дипломатија је одавно, а поготово од петог октобра 2000.године, са тројицом министара на челу, нанијела Србији несагледиве последице, односно Срби немају своју дипломатију још од 1945. И г. Јеремић, кад год се огласио скоро увек је правио потпуне или половичне неопростиве грешке. Премлад је за те послове, а године доносе мудрост, нема историјску свест, нема образовање из друштвених наука, итд. Која је то сила која га је терала да се често изува пре реке. Шта му је трербала недавна, примера ради, тирада, боље речено славпојка о 27 марту 1941. године. Код иоле бољег познаваоца шта је био 27. март за српски народ, произвела је смех и горчину. Мала деца знају да је 27. март Черчилова уваљарка и ујдурма, која је изазвала погром Срба, а Броз је са комунистима постао Черчилов миљеник, Черчил: „Ми смо улазак Југославије у рат платили милионима фунти, па не дугујемо Србима ништа“. Каква иронија, и петооктобарска анархо и антисрпака револуција је плаћена милионима долара, како рече наш пријатељ Монтгомери, након које су Досовци дошли на власт, међу којима и Јеремић.

Није фигура, већ истина, Пећка патријаршија, Дечани, Грачаница и др. светиње су имена главних градова српске историје, то су престони градови српске историјске укоријењености, ту су књиге писане под звоницима, ту је величанствена српска Јефимија, српски универзитети. Нико није имао право да се тако сурово поигра и да све то отме једном напаћеном историјском народу, једној сувереној земљи. Ко није у стању да о тој отимачини проговори истином, анда је поштеније да ћути.

Мој одговор на текст НСПМ, који је пун увреда, злобе, мржње, потцењивања, препотентности, осионости, умишљености, помало вулгарног и недоличног речника, ружних синтагми и речи, је текст „Довиђења вољена земљо“. У том тексту цитирао сам двојицу увређених списатеља и уверен сам да је био изазов да напишу памфлет, од кога ће се неко кад тад стидети. Не шетам са политичарима, нисам „аналитичар“, већ чињеничар, нисам „крипто аналитичар“, понајмање „површан и необразован“, јесам националиста, али нисам „трибални“, нисам „трибални заверолог“, нисам клеветник, или како би рекли велики анлитичари НСПМ „дифамолог“, нисам „кафански конспиролог“, јер не идем по кафанама, нисам „патогена бактерија“, јутрос сам био на анлизи крви.

Да ли би требало да се макар мало застидите, господо доценти, професори, аналитичари, колумнисти, главни уредници, и које све титуле немате. На другој страни, просто вам се дивим како измислисте све ове наведене и не наведене синтагме и речи. Култура, морал, васпитање ми не дозвољава да вас назовем разним високо-парним латинским и др. речима и синтагмама, сличним онима које врве у вашем тексту. Ви сте толико огрезли у заштити Јеремића да сте чак објавили мој иронични и саркастични осврт: „Ово је један високонаучни текст. Јеремић је проверени патриота и сви који га нападају су плаћеници Империје зла“. Мислио сам да га нећете објавити, односно да ће те схватити да сам криптоманисао. Удавио сам се од смеха. Нисте ви безопасни, ви чак на крају текста, памфлета, пријетите: „Мада нам, у случају потребе, неће бити тешко да се и тиме мало детаљније и конкретније позабавимо“, мислећи на наше криптоприче. Биће ми посебно задовољство да се директно осврнете на мој текст „Довиђења вољена земљо“.

Новак Ђоковић освојио турнир у Мајамију
Пише: Вести



понедељак, 04. април 2011.

Новак Ђоковић, најбољи српски тенисер сада је раме уз раме Агасију, Сампрасу и Федереру. У финалу турнира у Мајамију Новак је савладао први рекет света Рафаела Надала после велике борбе са 4:6, 6:3, 7:6 и наставио свој низ без пораза који сада износи 24. После Аустралијан опена и Индијан велса освојио и Мајами.

Новак Ђоковић освојио је турнир у Мајамију, пошто је вечерас победио првог тенисера света Шпанца Рафаела Надала са 2:1 у сетовима (4:6, 6:3, 7:6).

У 25. међусобном дуелу првог и другог тенисера света Ђоковић је после три сата и 21 минута игре у финалу турнира у Мајамију остварио девету победу. То је 26. узастопна победа Ђоковића, односно 24. узастопни тријумф од почетка године. Ђоковић је тако освојио четврту узастопну титулу у сезони, своју другу у Мајамију, а 22. у каријери. Српски тенисер до финала није изгубио ниједан сет, нити гем на свој сервис, док је Надал до финала изгубио само један сет, у четвртфиналу од Томаша Бердиха.

Ђоковић је у првом сету добио гем на свој сервис и повео у мечу, али је након тога Надал освојио пет гемова узастопно, уз брејкове у трећем и петом гему и повео са 5:1. Други тенисер света је потом заиграо ангажованије, користио је грешке противника и почео да смањује заостатак. У осмом гему успео је да врати брејк, а у наредном гему је уз много проблема освојио свој сервис и смањио на 4:5. Надал је у наредном гему, ипак, успео да освоји гем на свој сервис и повео је у мечу.

Ђоковић је у другом гему другог сета одузео сервис Надалу и после гема освојеног на свој сервис, у коме је успео да спасе брејк лопту, повео је са 3:0. До краја сета тенисери су освајали гемове на свој сервис, након чега је српски тенисер изједначио у мечу на 1:1.

У трећем сету тенисери су сигурно чували своје сервисе, па је победник одлучен у тај-брејку. На почетку тај-брејка тенисери су се смењивали у вођству и освајали поене на сервисе противника, све до петог поена, када је Надал направио своју шесту двоструку сервис грешку у мечу, након чега је Ђоковић повео са 3:2.

После тога, српски тенисер је освојио три поена узастопно и повео са 6:2. Надал је успео да се примакне на 6:4, али је Ђоковић искористио своју трећу меч лопту и остварио 24. узастопну победу од почетка сезоне.

"Било је врло неизвесно, меч је могао да пође и у другом правцу. Ово је био један од најбољих финалних мечева које сам играо у животу", рекао је Ђоковић после меча.

"Увек је задовољство и част играти против Рафе, он је мој пријатељ и велики шампион, желим му све најбоље до краја сезоне. Публика у Мајамију је фантастична, једна од најбољих на свету. Задовољство је играти пред њом и бићу више него срећан да дођем и следће године", додао је други тенисер света.

Рафаел Надал честитао је Ђоковићу на резултатима у овој сезони.

"Свака част Новаку због свега што је урадио на почетку сезоне, то је тешко поновити. Ово је био добар турнир за мене, играо сам боље из дана у дан. Имао сам данас неколико шанси, али Новак је био предобар за мене", рекао је Надал.

Ђоковић од почетка године није изгубио ниједан од 24 меча које је одиграо, а последњих 30 година, од њега су били успешнији само Џон Мекенро са 39 узастопних победа 1984. године и Иван Лендл са серијом од 25 победа 1986. године.

Извор: РТС

Ерхард Билер: „Бондстил” још неће бити затворен



субота, 02. април 2011.

Командат Кфора генерал Ерхард Билер изјавио је да амерички војни камп „Бондстил” на Косову неће бити ускоро затворен, већ тек кад операције међународних снага буду приведене крају.

Коментаришући изјаву америчког амбасадора у Приштини Кристофера Дела о затварању те војне базе, Билер је рекао да је амбасадор Дел желео да каже да је „камп Бондстил дизајниран како би служио војницима Кфора, а не за друге циљеве”.

„Када се у једном тренутку буде смањио број наших снага, када се операције буду привеле крају, наравно да ће и камп бити затворен”, рекао је Билер приштинској ТВ „21”.

Према речима Билера, Кфор ће још користити овај камп код Урошевца, што значи да у блиској будућности, он неће бити затворен.

Амерички амбасадор је изјавио недавно да је камп „Бондстил” веома скупа имовина и да Американци сигурно не желе да је задрже дуже него што је неопходно за подршку њиховом присуству.

„Можемо чак да говоримо и о наставку америчке улоге овде без кампа „Бондстил”, изјавио је Кристофер Дел и додао да се Косово спушта на лествици америчких приоритета.

Може да се очекује да ће притисак догађаја у другим деловима света, било да је реч о Авганистану или о растућем таласу демократских устанака широм Блиског истока, једноставно „одвући” пажњу креатора политике ка актуелним питањима данашњице, рекао је Дел.

У „Бондстилу” је од овог месеца састав војника вишенационалан, што је у складу с реорганизацијом коју је спровео Кфор. Базом код Урошевца управља амерички пуковник Франческо Нојман.

Извор: Тањуг

Tekst sa jednog foruma


Писмо сестри у Сиднеј, или на вест о хапшењу Ратка Младића

Данас, у четвртак, 26. маја 2011, око два после подне седео сам у једном кафићу у строгом центру Београда, стотињак метара од хотела «Москва». Неколико минута раније јавио се преко мобилног мој добар познаник Јеврем, да ће због саобраћајне гужве каснити десетак минута. Мален, пријатан кафић био је пун гостију. Чула се дискретна музика, вероватно нека лака јужноамеричка песма. У једном тренутку келнер је појачао тон и неки крештави, непријатан женски глас са Радио Београда обавестио је одушевљеним гласом своје слушаоце, да је «Младић ухапшен». После се чула изјава «председника Србије», који је «изразио велико задовољство» да је «наша полиција успешно извршила задатак» и додао: «Ја сам нашим страним пријатељима обећао и, ево, ја сам моје обећање извршио.»

Ове речи записујем по сећању, јер је неко од гостију брзо реаговао, те љутито и гласно узвикнуо: «Келнеру, молим те, гаси тај радио, да не морам да слушам тог дебила. ... му... квислиншка, ...!» Имао сам осећај, да су се сви присутни гости солидарисали са тим изнервираним и силно узбуђеним гостом. Радио је заиста одмах био искључен. Настала је неколико тренутака апсолутна тишина. То је онај мук који најчешће завлада, када се догоде неки преломни, важни догађаји. Два стола даље од мога седела је једна лепо дотерана млада жена од неких тридесетак година и тихо је заплакала. Њен момак, - а можда је био муж или брат, - дискретно јој је обрисао сузе и загрлио је без речи. Сви у кафани окренули смо се према том столу.

Та слика младе жене као да најбоље одсликава расположење не само Београда, већ и стање једног народа. Од свега Србима, чини се, да је једино преостало да тугују сами, где нема ни камера Си-Ен-Ена („CNN“), а ни Би-Би-Сија „(BBC“). Постало је некако тесно у кафићу. Јавио сам Јеврему, да сам већ попио моју шољу кафе и да је најбоље да се нађемо негде на Калемегдану. Осећао сам силну потребу да устанем, да одем, само да не седим на месту. Кренуо сам пешке, полако, ка Калемегданском парку и осећао сам се неописиво тужно, празно, бедно. Ухапшен је не само један човек, генерал, већ и последња нада, да мој народ није сасвим изгубљен, поражен и понижен. То сам отприлике носио у себи.

И они који га већ годинама јуре и они који су га ухапсили знају веома добро, да је он оптужен не због «геноцида». Масовних злочина на Балкану је било, али су жртве били Срби, а џелати Хрвати.

Према немачким документима, Хрвати су током Другог светског рата убили око седам стотина и педесет хиљада Срба, али без помоћ Немаца они тај злочин не би никада могли да спроведу у дело. То је забрањена тема већ преко шездесет година. За тај злочин до данас није нико одговарао. Уместо тога, последњих петнаестак година говори се искључиво о Сребреници и Вуковару, те се, ето, већ годинама хапсе часни српски официри. Њихов једини грех састоји се, очевидно, у томе, јер су се дрзнули да воле и бране своју земљу, те да пруже отпор најјачој војној сили света. Беспримерни цинизам Лондона, Вашингтона, Париза и Берлина. Убијају један беспомоћни народ, а они то зову «ширење демократије» и «борбу за људска права». Тако далеко није ишао ни Хитлер. Перверзно иживљавање Сједињених Држава над беспомоћним српским народом у Крајини у Босни, те најзад готово осамдесетодневно варварско бомбардовање Србије Запад оправдава са потребом да се обори «Милошевићев диктаторски режим». Сада, како је генерал ухапшен, чини се да су остали мени и мом народу само слободни, утешни и пророчански Његошеви стихови:

Страшило је слушат што се ради!

...А ја што ћу, али са киме ћу?

Моје племе сном мртвијем спава,

Суза моја нема родитеља

... Бог вас клео, погани изроди!

А можда и то није «само»? У овом трену утеху, сем код мојих, могу да нађем само код Руса. Они су, изгледа ми, једино прошли кроз сличну голготу. Тако Буњин године 1922. у свој «Дневник» записује: «Прогулка в лес... В газетах все та же грязь, лукавство политиков, общая ложь, наглость, обманы, - от вестей и подлости которых плакать хочется.»

Ја сам, ево, спас нашао у Калемегданком парку, а он, руски емигрант, једини лек види у «шетњи шумом». Странци, бољшевици, уништили су године 1917. његову земљу, убили десетак милиона Руса, а ретки преживели су нашли уточишта на свих пет континената. Буњин у штампи Запада налази само «блато, лукавство политичара, општу лаж, дрскост, обману, - од вести и подлости човеку дође да плаче.»

Драги Иване Алексејевичу, данас, године 2011. стање је непромењено. Словом, велики руски писац ме је, ето, поштедео праћења медија. Зашто да слушам блато, лукавство политичара, лаж! Остали су ми Његоши и Буњини. А можда то и није тако мало?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Mladića prebacili iz Bondstila u Lazarevo?!

- Vlast je dužna da kaže gde je bio Ratko Mladić sve ovo vreme, odakle su ga doveli ovako psihofizički iznurenog, jer je svima jasno da nije živeo u Lazarevu - kaže za S media portal biograf generala Ljiljana Bulatović. Ona dodaje da bi trebalo razmisliti o priči pokojnog Brane Crnčevića koji je govorio da Mladića drže zarobljenog u Bondstilu.



Ljiljana Bulatović, biograf generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, kaže da apsolutno veruje pričama meštana Lazareva koji tvrde da najtraženiji haški begunac nije živeo u njihovom selu.

- Pokojni Brana Crnčević često je govorio kako se Ratko Mladić nalazi u zarobljeništvu, u američkoj vojnoj bazi Bondstil na Kosovu - navodi sagovornica S media portala. - Crnčević je verovao da je general Mladić u Bondstilu podvrgnut psihofizičkom iznurivanju, te da će biti 'prikazan javnosti' onda kada ga budu, po njihovim monstruoznim merilima, dovoljno urušili. Da kad se pojavi, sruši o sebi sliku kao o fizičkoj, moralnoj i vojnoj gromadi...

Biograf generala Mladića kaže da je u neverici primila vest o njegovom hapšenju:

- Javile su mi kolege iz medija, ali kako je informacija pristigla iz Hrvatske, u prvi mah sam pomislila da je reč o još jednom 'kombinovanju'. Međutim, kada je pet minuta kasnije telefon besomučno počeo da zvoni, shvatila sam da je vest ipak istinita. Uprkos svemu, ja još uvek ne mogu da prihvatim činjenično stanje, jer sam verovala da ću ga dočekati na slobodi.

Ljiljana Bulatović dodaje da je, videvši najsvežiju fotografiju generala Mladića, stekla utisak da je general namerno mučen.

- Sigurno je da meštani Lazareva ne lažu! Da je takav čovek živeo u njihovom selu, oni bi morali nekada da ga vide. A čuli smo u vestima da ga nikada niko nije video tamo! Zato insistiram da vlast da javnosti odgovor gde je, zapravo, bio general Mladić pre hapšenja? Odakle su ga doveli u Lazarevo? Da li teza Brane Crnčevića da je general bio zarobljen u Bondstilu istinita ili ne? Vlasti su dužne da odgovore na to pitanje - decidna je Ljiljana Bulatović.

Mladića prebacili iz Bondstila u Lazarevo?! - VESTI - SMEDIA

ПAЛЕ, БAЊAЛУКA - Више хиљада грађана окупило се у петак у Палама, Источном Сарајеву и Вишеграду на протестима поводом хапшења Ратка Младића, а Борачка организација РС најавила је за недјељу, 29. маја, у Калиновику и у уторак, 31. маја, у Бањалуци са почетком у 12 часова митинге подршке генералу ВРС.

Протест подршке најављен ја за понедјељак и у Хан Пијеску. Више хиљада грађана у петак је у Палама изашло на улицу са транспарентима и сликама Младића узвикујући "Ратко, бори се". Протест је протекао мирно, а сазван је путем друштвене мреже "Фејсбук".
Окупљањем на Тргу палих бораца испред Споменика браниоцима РС у Вишеграду више хиљада становника те општине изразило је протест због хапшења Младића.
Окупљени су протестовали уз стихове новокомпоноване пјесме једне од изворних група, који гласе "Царе Лазо, јел ти суза пала, издадоше Ратка генерала", "Свети кнеже, шта велиш на ово, зар се опет понавља Косово".
Послије митинга на тргу, окупљени грађани су, носећи фотографије Младића, прошетали улицом Краља Петра Првога до Дома културе у Вишеграду.
- Дали смо могућност и свим општинским борачким организацијама да организују протесте, али то морају бити достојанствена окупљања без било каквих увредљивих садржаја и нечега што би нарушило часно и људско име као што је Ратко Младић - изјавио је Ћургуз послије ванредне сједнице Предсједништва БОРС-а.
- Имамо пуно захтјева са терена за спонтано окупљање бораца и организацију централног митинга у знак подршке генералну Ратку Младићу - рекао је новинарима у Бањалуци предсједник Предсједништва БОРС-а Дражан Перендија.
Он је навео да борачке локалне организације захтијевају од институција РС да ангажују адвокатске тимове за Младићеву одбрану и да буде формиран фонд за финансијску помоћ свим особама које су оптужене за ратне злочине.
Перендија је рекао да је борачка популација огорчена због хапшења Младића.
У Бањалуци су у петак ујутро осванули плакати са ликом Младића на којима је написано "Востани Србине" и "Сломљено је крило, али ми памтимо лет". Није познато ко су аутори плаката.
Србија

У неколико градова у Србији у четвртак навече су одржани протести због хапшења Младића, а полиција је привела 86 особа.
У Новом Саду је група око 500 демонстраната покушала да упадне у зграду Радио-телевизије Војводине и зграду покрајинског одбора Демократске странке. У сукобу с полицијом било је и повријеђених. У Београду се у неколико наврата окупљало неколико десетина демонстраната, које је полиција растјерала. СРС позвала је све грађане да присуствују митингу против хапшења Младића, који ће бити одржан у недјељу испред Народне скупштине у Београду.
Директор полиције МУП-а Србије Милорад Вељовић рекао је да је ситуација у цијелој земљи стабилна и под контролом, иако је протеста било и у Aранђеловцу, Чачку, Краљеву и Зрењанину.