Srbi, Srbija, Srbstvo

ПРАВОСЛАВНА СЛОВЕНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА У СВЕТЛУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Пише: Радмила Војновић
понедељак, 25 октобар 2010 11:16

Лишени рајског вечног блаженства, са наследним првородним грехом, наши прародитељи су се обрели у времену, које тече као историја. Пропаст Вавилонске куле (неуспешне богоборне глобализације), представља почетак земаљског плурализма: мноштва језика, материјалне и културне разноликости. Божански дар слободе људи су често злоупотребљавали. Зло је брзо напредовало, па је Сведржитељ поставио границе између народа (језицима). Културе и цивилизације су се рађале, доживљавале процват и умирале. Синтезом разних култура се стварају нове цивилизације.

На пример, Рим је војно покорио Грке, они су културом, философијом, науком освојили Рим. Варвари су мачем освојили Рим, који их је припитомио правом, културом, идејама. Паганска античка глобализација тече као процес ширења грчког полиса, римске републике, империје, хеленистичке синтезе Александра Македонског( сложено преплитање са блискоисточним философским и културним традицијама). Идеје васељене, космоса, света, политике, шире се колонизацијом око Црног мора и на Средоземљу. За Грка и Римљанина ван лимеса (границе) Империје царује варварски хаос, неукротивих племена.

У Римској Империји рођен је Јединородни Син Божији, Исус. Његова мисија, проповед, идеја спасења, Нови Завет са Богом, искупитељска жртва, страдање, смрт, Васкрсење, блага вест, Евангелије, постају моћна основа Новог Рима у 4.веку. Цар Константин и Царица Јелена, рођени у граду Нишу настављају дело првих апостола. Миланским едиктом завршава се епоха прогона хришћана, који из римских катакомби и гладијаторских арена, излазе на светску духовну и политичку арену као победници.

Варварски тријумф над Римом, императори варвари, колосална духовна, идеолошка, културна, политичка перестројка, од паганске ка хришћанској цивилизацији, може се посматрати као синтеза грчко-римске, новозаветне (блискоисточне) идеје о спасењу, са културним наслеђем многобројних племена. Равноапостолни први хришћански Цар Константин за нови дух ствара нову престоницу, нови Рим, на Босфору, који ми Словени, називамо Цариград.

Римска Империја распала се на Западну (Света Римска Империја) и Источну(Византију). Западна се потом распала на Немачку, Француску, Италију, Аустрију, регионализујући се даље у феудалне државе, краљевства, војводства, кнежевине, градове, под патронатом Римокатоличке Цркве. Западноевропска цивилизација користи латиничну азбуку. Њени конквистадори су освојили Америку, Африку, Аустралију, Зеланд, делом контролишу Индијски подконтинент и Блиски исток.

Наши преци такође нападају Византију, али, временом, долази до плодотворне духовно-политичке симфоније. Црквени раскол у 11.веку, одвајање Запада од Православља, води Римску цркву у хуманизам и ренесансу, то јест враћање паганској борби за политичку моћ и материјална блага. Западни и део јужних Словена,(Словенци и Хрвати) остају у орбити Римокатоличке цркве, и постају оружје против Православног Словенства, до данас!

За разлику од конквистадорске праксе Запада, Византија је просветитељском мисијом у Моравској, српским земљама, Бугарској, и Кијевској Русији спроводила духовну и културну глобализацију. Цариград је посејао семе правилног духовног знања о Богу и земном свету, смислу живота, спасењу као циљу живота на словенска поља. Плодови су: православне државе,од Рашке, Босне, Бугарске, Србије, Кијевске Русије, руских кнежевина, које се полако спајају са Московском. Византијско оружје било је перо и преведене богослужбене књиге, учитељи Кирило, Методије, и њихови настављачи, Климент, Наум. Византијско-словенски династички бракови и давање самосталности помесним словенским Црквама, монашка и префињена мануфактура-култура су припремили Москву да преузме тешко бреме покровитељке свих Православних после пада Цариграда.

Православна словенска цивилизација обликовала се као пространство јединственог богослужења, појања, фрескописа, иконе, богослужбеног црквено-словенског језика, сакралног стила, од Јадранског, преко Црног мора на југу, до Леденог океана на северу и Тихог на истоку. Географски, реч је о територији дањашње Русије, Украјине, Белорусије, Србије, Босне и Хецеговине, Црне Горе, Македоније и Бугарске. Константинопољ нам је предао симфонију духовне и државне власти, коју оличава на нашим грбовима древни двоглави орао са круном.

Наш православни словенски свет дише Православним Символом Вере, Светом литургијом Јована Златоустог и Василија Великог, јутрењим и вечерњим, првим, трећим, шестим и деветим часом. Иконоборци су побеђени у Византији. Поштовање светих икона, иконостас и у Божијим храмовима и молитва пред светим иконама у кући је саставни део православне словенске културе. Од Светог Стефана у српским Паштровићима, (храмова посвећених светом Александру Невском и Цару Мученику Николају Другом) на Јадранском мору, кримских манастира, руско-кинеске границе, до Курила, и Соловки, светлуцају воштане свеће пред светим иконама божијих угодника и мученика.

Важно је истаћи да су православни словенски народи увек давали предност духовности, стицању Божије благодати, спасењу душе, а не меркантилном стицању материјалног богатства. Карактеристичан је круг црквених празника, са 4 годишња поста, и великим бројем нерадних дана,( за одмор и духовно делање). Осмогласник, часослов, Житија светих, летописи, народна књижевност, (сви жанрови), манастирске библиотеке, грамате, сведоче о јединственом културном простору православних словенских народа. Руска, Српска и Бугарска црква канонизовале су, поред св.апостола, првих васељенских светитеља, мученика, отаца, и читав сабор општесловенских светих, као што су свети словенски учитељи Кирило и Методије.

Величанствено јединство православног словенства види се у разноликој сродности сакралне архитектуре, храмова, иконостаса, купола, фрескака, боја, шара, одежди, култних сосуда, путира. Православни (јулијански) календар, био је и грађански, у Русији, до победе бољшевика 1918., а у Србији, до 1919. године, кад је створена Југославија. РПЦ и СПЦ сачувале су стари јулијански календар, нису прешле на западни, грегоријански. Запад је спречио Републику Српску да врати јулијански календар као државни.
Простор наше цивилизације је место сусрета, али и сукоба са исламском и римокатоличким светом. У време руског ослобађања од татарско-монголског ига, 1389. на Косову пољу, почиње слом средњевековне српске државности. Фирентинска унија 1439. није помогла Византији. По српској народној пословици: Латини су старе варалице, Запад је издао Грке. Турци 1453. улазе у Цариград. Храм Свете Софије претворен је у џамију Аја Софију. У време пада Бугарске и српских земаља, а затим, наше духовне мати Византије, Господ подиже Москву, као Трећи Рим, наследницу Византијске Империје. То је потврђено династичким браком Софије Палеолог, унуке Императора Михаила Палеолога II, са кнезом Иваном III. Током турског ига, Срби и Бугари добијали су духовну и материјалну помоћ (књиге, црквене сосуде, новац,) од Руса. У Русију су дошли многи јужнословенски монаси. Цар Иван Грозни по женској линији има српско порекло.

Руска дипломатска, војна, материјална, духовна подршка, била је пресудна у ослободилачким устанцима против турског ига, током 19.века. Почетком 20.века, паралелно са ослобађањем од Турске, Срби и Бугари су под све већим утицајем Запада, као и Руси, од почетка 18.века, током Петрове европејске перестројке. Словенофилске идеје у култури и политици присутне су, нарочито од 19. века, до данас . Западни вируси: либерализам, материјализам, комунизам, ослабили су духовни имунитет и саборност православног словенства. Немачка династија на бугарском царском трону је после плодотворног савезништва у првом, изазвала други балкански рат. Бугарска је напала Србију, после наше заједничке победе над Турском у Првом балканском рату. У Првом и Другом светском рату, Бугари су, као немачки савезници, вршили масовне злочине над српским народом. Улазак Русије у Први светски рат, после напада Аустро-Угарске на Србију, је пример православног словенског јединства.

Уочи велике руске победе, почела је велика антируска антиправославна револуција. Бољшевици су започели грађански рат, уз дипломатску и финансијску подршку Запада. У Првом рату Србија је изгубила трећину становништва. Западне масонске силе су српску многострадалну победу претвориле у пораз, створена је Југославија, у којој су се први пут заједно нашли римокатолици Словенци и Хрвати, Срби муслиманске вере у Босни, и православни Срби.

Краља ослободиоца Александра, који је примио преко преко 50000 руских избеглица, убиле су хрватске усташе и македонски сепаратисти. Иако су у новој словенској држави римокатолици били мањина, Рим је наметнуо југословенској влади Конкордат, први корак ка унији, привилегије у православној земљи. Владика Николај Велимировић био је на челу православног словенског покрета који је спречио Конкордат. Тридесетих година, у име „братства и јединства“ у Србију и Босну продире латиница. Данас је, на жалост, латиница сасвим потиснула ћирилицу, у Црној Гори, БИХ, Србији, чак се шири у Македонији. Можемо рећи да је Република Српска поред Русије, Белорусије, Украјине, ћирилична држава.

У 20. веку над православним Словенима (Русима и Србима) је извршен највећи геноцид у историји: Први светски рат, бољшевичка револуција и терор, Други светски рат, (руски народ као највећа жртва, али и победник нацизма) нацистички и римокатолички усташки пројекат у Независној држави Хрватској. Деведесетих година 20. Века приликом распада Југославије, Запад је изазвао грађански рат, Ватикан је брзо признао „независне државе“ , по административним комунистичким границама, а ЕУ и САД су војно, дипломатски, економски, медијски ратовале на страни римокатолика и муслимана.

После убијања, насилног покатоличавања и протеривања православних Срба, пре свега из Хрватске ,1999. године, НАТО алијанса је бомбардовала Србију, и то нуклеарним отпадом, снаге 8 бомби бачених на Хирошиму! Слична је судбина братског руског народа у СССР, а затим у новој Руској Федерацији. После распада СССР, Русију је Запад бомбардовао „експертима“, који су се потрудили да за што краће време униште руску војну и економску моћ, ставе под западну контролу стратешке ресурсе, културу, медије.
Руски народ је изложен дискриминацији у балтичким, азијским републикама, на Кавказу. Либералне реформе довеле су до демографске катастрофе. Запад ствара на постсовјетском пространству антируске савезе и подстиче духовни, идејни и политички плурализам. Глобализација-вестернизација напада нашу цивилизацију, из свих расположивих оружја.

У наше време,духовном мисијом, Православна словенска цивилизација обухвата читав свет. На свим континентима, од Америке, преко Африке, Азије, до Аустралије, и наравно старе Западне Европе, помесне словенске Цркве, Руска, Српска и Бугарска проповедају Јеванђеље.

Паралелно са васељенским проповедањем Православља, (добром глобализацијом), тече процес глобализације, као апостасије, богозаборава и отступништва . Секуларизовани Запад, САД и ЕУ, извозе у остатак света идеје „вечне“светске владе, светске банке, светске војске, (глобални НАТО), светске синкретистичке религије Новог Доба. Идеолози новог хилијазма, С.Хантингтон, З. Бжежински, Ф.Фукујама, говоре о коначном крају историје, која је капитулирала пред савршенством демократије.

„Научни“ аргумент у прилог „хуманитарног „ бомбардовања Србије, „лекара без граница“ Бернара Кушнера, „духовника“ Новог светског поредка , Бернара Левија и Андре Гликсмана, и политичара, Мадлен Олбрајт и Ричард Холбрука, био је да су Срби непријатељи демократије. Весли Кларк, командант НАТО алијансе, изјавио је да су Срби руски вирус, који треба уништити. У новом савршено уређеном свету, (хилијазам у новом руху) потрошачком „рају“ и служењу Мамону, нема места за „православне конзервативце“, „ заостале словенофиле“. Али, наша Православна Црква учи нас да будемо „раби Божији“, да се покоравамо Богу, а не пролазним људским или материјалним идолима.

Либерална глобализација нас учи нас да се покоравамо Златном телету, (долару) сопственом Ја, и култури, без Бога. Она се шири путем демократије, која, опет, не може без тржишта роба, капитала, и идеја. Садашња конквистадорска глобализација је наставак крсташких похода Запада на Исток.

Први руски митрополит Иларион, 1051. у Слову о закону и благодати каже да је Стари Завет закон за један народ, јеврејски, а Нови Завет Благодат за све народе. Духовна мисија кнеза Владимира је равноапостолна, као и српског кнеза Растка, који са руским монасима одлази на Свету Гору. Пострижен у руском манастиру, добија име по Сави Освећеном. Худи и недостојни Раб Свете Тројице, добија од византијског императора Анђела запустели Хиландар „на вечни поклон Србима“, а у манастиру светог Саве Освећеног чудотворну икону Тројеручицу, до данас Игуманију Хиландара. Наши племенски савези сазрели су у државе, Руси, Бугари и Срби у орбити Новог Рима, Византије, добровољно примају благодат, то јест Нови Завет. Велика мисија словенских учитеља Кирила и Методија, превођење богослужбених књига на словенски језик, представља духовну, геополитичку, идеолошку глобализацију тадашњег хегемона, Византије.

Данашњи хегемон, Америка, поробљава свет ширењем екуменизма, сведозвољености, секти, наркоманије, порока и лажног новца. Геополитички делује старим рецептом: завади па владај, распиривањем локалних сукоба и грађанског рата, увек у циљу довођења својих марионета на власт.Данас српски и бугарски, чак и руски политичари прихватају нама туђу либералну идеологију и толеранцију(према злу).

У време благочестиве византијско-словенске глобализације, иза лимеса, границе, текао је супротан процес: западна и јужна Европа, постепено реформишу Цркву. 1054. је потврдила процес јеретичке глобализације, која се враћа вредностима паганског Рима. Папска држава благослови конквистадорске походе у Свету Земљу, Америку, Индију, Кину, и на нас православне Словене, вечне граничаре. Хуманизам и ренесанса су синтеза античког духа са римокатоличком политичком вољом за моћ.

Балкан је до данас духовна и геополитичка арена борбе Римокатоличке цркве против Православља, граница између Западног и Источног Римског Царства пролази кроз српски народ, који је постао исток западу, и запад истоку.

Европеизација Русије, Србије и Бугарске обухватила је све области духовног, привредног, културног живота. Пример: по узору на протестантске(секуларне)државе, Петар је потчинио Цркву и укинуо институцију Патријарха. Ипак, Бог је послао подвижнике, свете људе, старце, који су у љута времена секуларизације, својим подвигом, засијали у целом Православном Словенству. Преподобни Серафим Саровски, оптински, глински, валамски старци, свете матушке дивјејевске, и многи праведници знани само Богу, су својим духовним руковођењем и служењем Богу и народу, постали васељенски учитељи спасења. Исто тако, отац Јустин Попович и свети Николај Српски, прогоњени од нациста, српских либерала, масона и комуниста, својим бескрвним мучеништвом у Дахау, и под комунистичким игом, духовним стваралашвом, старчеством, постали су од словенских, свеправославни васељенски учитељи.

У тами антихришћанске демократске глобализације, нашим народима се подмеће кукавичје јаје разних интеграција, под покровитељством Светске Владе, НАТО алијансе, Светског Савеза Цркава, Дечијег Права. Секуларизација, заборав Бога, вечног живота, спасења, Страшног суда, наметање духовних сурогата и чипова су глобална идеја, која се учи од школе и медија. Свет у злу лежи, али нама је Господ отворио пут...Наше оружје је најмоћније, јако с нами Бог!

Православна словенска цивилизација живи, у нашој Светој и Саборној Апостолској Цркви, у нашим срцима, молитвама, традицији, писаној и усменој, обичајима, памћењу, заветима и послушности духовнику, нашем саборном покајању и братској љубави, великој литератури, дивном појању, нашим побожним војницима и народу. Нама је много дато, и од нас ће се много тражити, кад буде Страшни Суд. Зато смо позвани да као Божији народ, подвигом духовног поста од зла, стремимо светости, стицању благодати Божије. У тами глобалног безакоња, које се шири, потрудимо се да будемо протагонисти благочестиве глобализације, то јест ширења Светог Православља.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Парада полицијског поноса
Пише: Бојан Ратковић
понедељак, 25 октобар 2010 09:03

У недељу 10. октобра одржана је прва Парада полиције на улицама нашег главног града, а случајни пролазници и они који су параду пратили на малим екранима могли су да виде величанствен призор у центру Београда. Наиме, централне београдске улице тог дана преплавило je готово 6000 полицајаца у пуној опреми за разбијање демонстрација. Многобројни полицајци су поносно марширали у пратњи оклопних возила и хамера, а самој паради су се убрзо придружили и припадници специјалне антитерористичке јединице. Како јављају поједине медијске агенције, Паради полиције присуствовало је и неколико десетина припадника хомосексуалне популације, неколико стотина анархиста и представника хелсиншких НВО-а, као и целокупно чланство Либерално демократске партије Чедомира Јовановића.

Београдска Парада полиције

Иако се више од месец дана уочи Параде полиције причало о одржавању тзв. ''Параде поноса'', јавне манифестације политичког карактера која подразумева отворену промоцију хомосексуализма на улицама Београда, фамозни ''Прајд'' ипак није одржан. Уместо ''Параде поноса'', државни врх одлучио је да организује већ поменуту Параду полиције која је блокирала већи део центра града и изменила режим саобраћаја на дужи период времена. ''Парада поноса'', замишљена као скуп великог броја припадника хомосексуалне популације који слободно и ''поносно'' шетају најпрометнијим улицама града , претворила се у кратку шетњу опустошеним центром Београда.

Тако се, далеко од очију огромне већине грађана, центром града прошетало неколико десетина хомосексуалаца и њихових ''пријатеља'' , а након саме шетње учесници су завршили у полицијским марицама. Предпоставља се да су учесници кратке шетње ухапшени због ремећења већ поменуте Параде полиције, а с обзиром да су многи анархисти приликом шетње узвикивали ''Смрт Држави'' и ''Анти-Капиталиста'', није ни чудо што су удаљени са Параде полиције. Параду полиције је, на крају крајева, организовала Влада Србије и највећа капиталистичка бирократија на свету, Европска Унија. С обзиром да су учесници кратке шетње успут вређали монахиње и претили случајним пролазницима (Чеда Јовановић је двојици претио силовањем), мора се константовати да је полиција правилно поступила.

У исто време, на улицама главног града окупило се и више хиљада младих Срба који су, погрешно мислећи да се тог дана у Београду одржава ''Парада поноса'', изашли на улице са намером да јој се супротставе. Пошто су сви мирни скупови против параде—укључујући и најављени скуп пореских обвезника испред зграде Владе Србије—систематски забрањени од стране режима, демонстранти су се окупили самоиницијативно. Око 6000 демонстраната, подељених у мање групе од по неколико стотина, нису ни слутили да ће тог дана уместо ''Параде поноса'' бити сведоци прве београдске Параде полиције!
Убрзо након окупљања демонстраната, дошло је и до првих нереда, а о томе ко је главни кривац за нереде довољно говори и сама чињеница да је сваки скуп заказан за недељу – осим саме параде – унапред забрањен. На тај начин је режимским неистомишљеницима и противницима параде у старту онемогућено да се на законски начин супротставе срамном урушавању јавног морала Београда и Србије. Демонстранти су сатерани у ћошак, одгурнути на маргину и понижени у свом главном граду. Немири су били неизбежни.

А зашто су немири били неизбежни? Па зато што се огромна већина грађана успротивила најављеној паради хомосексуалаца, зато што је власт у земљи свесно игнорисала став већинске Србије и зато што демократска воља народа увек проналази начин да исплива на површину. Када народној вољи не преостаје ништа друго осим једне једине опције, опције насиља, онда до насиља и долази! И дошло је до насиља, насиља које је уздрмало целу Србију и навело целокупну дружину на власти да једногласно узвикне ''Нико није јачи од државе!'' Тачно, нема појединца који је јачи од државе, али у демократској земљи увек постоји једна сила која јесте јача од корумпиране елите на власти, од свих политичких партија и тајкуна, од војске и полиције, па и од саме државе. Та је сила, господо на власти, демократска воља народа!

''Парада поноса'' – Успех или неуспех?

Жалосно је слушати неке од организатора несуђене ''Параде поноса'' како на сва звона трубе о ''историјском успеху'' (не)одржане параде. Шта више, након што су се вратили из ''историјске'' шетње која је трајала свих 5 историјских минута, учесници параде почели су да скандирају ''Успели смо!'' Успели?! А у чему сте то успели? Да ли сте се слободно прошетали главним улицама Београда? Не, прошетали сте се опустошеним центром града у пратњи Дачићеве приватне армије, тј. полиције, а уз оклопна возила и хамере. Улице Београда изгледале су као улице Багдада, а Парк Мањеж и СКЦ као војна база.
Да ли сте били поносни? Може ли бити поносан онај који се кући враћа у полицијској марици као најобичнији криминалац? А да ли сте можда некога убедили да вас воли и поштује? Напротив, српски народ вас сада још више антипатише, првенствено због вашег арогантног покушаја да целокупном српском друштву агресивно наметнете нешто страно, неморално и неприродно. Да ли сте ишта постигли? Нисте, чак су и многи припадници хомосексуалне популације у Србији признали да је главни организатор параде била сама држава, и да је манифестација која је одржана у недељу 10. октобра била Парада државе, тј. Парада полиције, а не ''Парада поноса''. Дакле, сама идеја ''Параде поноса'' као јавне манифестације за промоцију хомосексуалаца и њихових ''људских права'' доживела је тотални пораз.
Да ли то значи да је парада ипак била успех за државу, која је и била главни организатор параде? Не, режим на власти ни са 6000 полицајаца, ни уз скоро стопостотно медијско једноумље, није успео да сузбије гнев српског народа и спречи нереде на улицама Београда. У недељу 10. октобра у свет је отишла слика Србије као земље у којој парадирање хомосексуалаца изазива жесток револт и у којој се никада неће одржати права ''Парада поноса'', већ само Парада полиције. Страни медији посветили су највећи део пажње управо протестима против параде, протестима који су и саму идеју ''Параде поноса'' бацили у заборав. После 10. октобра, цео свет ће знати да је парада хомосексуалаца нама Србима наметнута, да такве манифестације српски народ не прихвата и да права “Парада поноса” у Србији никада неће бити одржана. Питам се, колико ли вас само боли ова истина?

И на крају нам остаје једно питање: ко је заиста победио тог 10. октобра 2010. године? Нису победили ни хомосексуалци, ни полицајци, ни држава, ни ЛДП. Победила је група од неколико хиљада омладинаца који су на улицама Београда избезумили 6000 наоружаних полицајаца и уздрмали целокупну владајућу гарнитуру. Истина, не стрепи режим толико од те групе демонстраната колико стрепи од чињенице да се до сада невиђено бројна полицијска сила на улицама Београда показала неспремна, а можда чак и невољна, да одбрани режим и елиту на власти. Шта тек да очекује овај ненародни, недемократски режим када на улице Београда изађе неколико стотина хиљада незадовољних грађана и љутитих демонстраната? Шта да очекује државни врх када се овој гневној омладини придруже и сви незапослени, сви сиромашни, сви студенти, све избеглице и сви синдикати? Шта да очекују Тадић и Дачић када и полиција стане на другу страну кордона?

У недељу 10. октобра цео свет се могао уверити да у земљи Србији не пролазе никакве ''Параде поноса'', као ни ненародне одлуке режима на власти. Обе планиране параде - и хомосексуалаца и полиције - доживеле су велики неуспех , а идеје које стоје иза њих - коначни колапс. Сви Срби и грађани Србије који се противе овом режиму и његовим парадама могу да извуку важне поуке из чињенице да је српска омладина у недељу 10. октобра успешно поразила једну недемократску државну машинерију и један поремећени систем вредности. А самим демонстрантима и политичким затвореницима поручујем да издрже, и да их кроз сва тешка искушења води следећа истина: Успех припада вама, а коначна победа Слободној Србији!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Jahači apokalipse




T
rijumf latinske podlosti nad balkanskim primitivizmom

Piše: Tomislav Crnojević, 21.10.2010 Frankfurt

Jahači apokalipse – Huligani (ili metafora bezperspektivne društvene populacije, ministarka sporta Republike Srbije i talijanska policija…

+++

*…Italijani su ove Miholjske noći definitivno dokazali kako se se uplašili predstojećeg duela protiv srpske reprezentacije, i zato su sve učinili da se predstojeća utakmica ne odigra ni po koju cenu. Sitne latinske duše iskoristile su nesreću u komšijskom dvorištu na najpodliji mogući način, uveravajući preostali svet kako su oni jadni i nedužni u čitavom ovom slučaju.

*…Aktuelna srpska vlast na maestralan način je odigrala simultanku s pacerima iz svog najnižeg društvenog sloja, žrtvujući mir u svojoj kući nemirima u tuđoj zemlji. Hilari Klinton, ta najružnija moguća metafora Amerike još jednom je donela nesreću čitavom srpskom narodu, jer upravo njen dolazak u Beograd glavni je razlog zašto su neki „finansijeri“ imali računa da plate troškove puta u Italiju svima onima koji, najverovatnije, u đepu nemaju ni toliko novca da otputuju od Beograda do Stalaća.


“Ovaj svet je opasno mesto za življenje, ali ne
zbog onih koji su zli – već zbog onih ljudi koji
u vezi toga ništa ne čine.”

Albert Ajnštajn

Nadnaslov ovog teksta uveliko je već potrošen. Izlizan od silne upotrebe kojekakvih piskarala i onih koji se ne muče s padežima, do te mere je unakažen i ruiniran da se već uveliko preobrazio u najotrcaniju frazu i floskulu.

…Uprkos tome, nije izgubio na suštini i smislu. „Jahači apokalipse“ stari su kao i vreme u svemiru, kojem je Bog dao večito trajanje i nakazni smisao. Ljudska civilizacija apsolutno nema nikakav odnos prema njemu, i svi ga jednako patološki poimamo – ubeđeni kako je svet počeo našim dolaskom u njega!

Na Miholjdan 2010. godine u Đenovi su umrle sve etičke norme ljudskog ponašanja i na najbizarniji mogući način stavljen je znak jednakosti između pravde i krivde, zla i dobra, svih pravnih regulativa i njihovih prekršilaca.

Juda je postao Isus – a Isus izjednačen s Barabom, za kojeg se ni dan danas sa sigurnošću ne zna da li se tako zvao ili mu je to bilo zanimanje. Tako je američka filozofija „relativizacije“ življenja najzad kulminirala do svoje apsolutne satisfakcije. Počela je da ubire svoje morbidne plodove i van svog američkog rezervata, po dvorištu Evrope i ostalog sveta kojeg tako snishodljivo zovemo „Globalnim selom“.

…Na Miholjdan 2010. godine u Đenovi je zakazana fudbalska utakmica između Italije i Srbije, povodom kvalifikacijskog ciklusa za plasman na Evropsko prvenstvo 2012. u Poljoskoj i Ukrajini. Međutim, zakazana utakmica je otkazana usled divljanja srpskih izgrednika i svesrdne pomoći domaćina, koji je veoma lukavo i pefidno odradio svoju ulogu saučesnika u paradi zla čiji su glavni „glumci“ bili iz Srbije.

…Italijani su tako pokazali svoju drugu stranu obraza i pravo lice svoje pokvarene naravi, koje zvanično skrivaju od očiju međunarodne javnosti. Postoji najmanje dvanaest argumenata koji nedvosmisleno dokazuju kako su Talijani te Miholjske noći, na bestidan način, igrali svoju ružnu predstavu lažnih srpskih prijatelja pred očima čitavog sveta.


…Njima - „imunitet“, a mi u apsanu!

Politika „interesa“, koju je na javnu svetsku scenu instalirala američka politička oligarhija tokom minulih trideset godina, sve više postaje neizbežnim načinom življenja i neprikosnovena mustra ponašanja koja ne zna za obzire ni osnovne morala. Igra đonom, laskomost i krivokletstvo, niske strasti i još niži udarci, rat za rezultat po svaku cenu, trgovina tuđom nesrećom i put ka cilju gaženjem preko leševa – sve su to uveliko već usvojeni postolati novog doba i pravila igre koja su nam nametnuta, upravo od onih što se zaklinju da sve Ustave i Zakone donose u ime naroda.

…I nema te državne političke oligarhije koja voli svoj narod, oni vole samo sebe, novac, slavu i moć. Njihov cilj je profit, a sve ostalo – kolateralna šteta koja je u toj svirepoj igri između bogatih i sirotinje samo nužna neminovnost. Onaj ko misli da je do „Miholjdana u Đenovi“ došlo samo zbog animoziteta, takozvanih huligana, prema golmanu Stojkoviću i pokušaja obračuna sa prvim čovekom srpskog fudbala Tomislavom Karadžićem taj nema blage veze o svetu u kojem živi.

Aktuelna srpska vlast na maestralan način je odigrala simultanku s pacerima iz svog najnižeg društvenog sloja, žrtvujući mir u svojoj kući nemirima u tuđoj zemlji. Hilari Klinton, ta najružnija moguća metafora Amerike još jednom je donela nesreću čitavom srpskom narodu, jer upravo njen dolazak u Beograd glavni je razlog zašto su neki «finansijeri» imali računa da plate troškove puta u Italiju svima onima koji najverovatnije u đepu nemaju ni toliko novca da otputuju od Beograda do Stalaća.

…I zapamtite ovaj „jadac“ – svaki put kad državni aparat traži krivca za neko razbojništvo, a ne nalazi ga godinama, znajte da je vinovnik tog zločina upravo na njegovom platnom spisku. To je elementarni aksiom istine koji jedino još nisu shvatili oni što su sa svojim mišljenjem na „marš u vražju mater“! I treba imati na umu još jednu stvar – političari nikada ne mogu biti krivi. Oni su „imuni“ od svake krivice, od svakog zločina i najgore nepodopštine. Krivac je uvek na drugoj strani – u istoj onoj glasačkoj kutiji koja je tako lakomisleno dala legitimitet svim tim vlastohlepnim protuvama.

…Prema tome, ne treba gajiti iluzije o bilo kakvim fantomskim finansijerima putovanja srpskih navijača na fudbalsku utakmicu u Đenovu. Njihov otisak prstiju moguće je naći i na grobnoj parceli Slavka Ćuruvije. Ali, ko će to „istražiti“ kada inspiratori zločina, finansijeri i nalogodavci stanuju na istoj adresi, žive od iste apanaže i nagrade za svaki svoj počinjeni zulum, a o alibiju koji se zove „politički imunitet“ i da ne govorimo.

…Zamislite samo dokle idu u svojoj monstruoznosti, izmislili su čak i „instituciju imuniteta“ kao bi se zaštitili od svake moguće odgovornosti, od svakog greha i počinjenog zlodela. Šta će časnom i čestitom čoveku „imunitet“, od koga da se brani, zašto i zbog čega?

…Jeste li ikada razmišljali o tome da od svih profesija na svetu jedino političari imaju tu privilegiju da su zaštičeni „imunitetom“. I da li ste se ikada zapitali – od čega su to oni „imuni“? Ne, njih nikada niko neće moći osuditi za huliganstvo i nerede, za nepotizam i korupciju, pljačku i ubistvo. Jer, Bože moj – oni sve što čine rade u „državnom interesu“ i o istom trošku kojeg plaćamo mi, (njihovi podanici), iz svog šupljeg đepa. Mi, čija su deca huligani, jer se nisu ostvarila kao uspešne ličnosti u društvu korumpiranih političkih skotova.

…Hoćemo li mi, obični ljudi, ikada steći „imunitet“ od kaste enormno bogatih i morbidno osionih kreatura i mrcina što vekovima vladaju našim životima?

…Hoćemo li mi ikada steći „imunitet“ od nepravde kojom nas kinje, od nameta i poreza čak i za vodu koju pijemo?
…Hoćemo li se ikada obraniti od organizovanog državnog kriminala koji je najstravičniji mogući momopolista naših ubogih sudbina i svih mogućih nesreća koje trpimo?

…Hoćemo li se ikada izbaviti iz ove noćne more, planetarnih razmera, mi – zatočenici beskrajnih manipulacija i robovi vlastitog neznanja i gluposti?

…I hoćemo li najzad shvatiti da ovaj svet priznaje samo jednu suštinsku podelu, podelu na enormno bogate i one koji to nisu? Podelu na robove i robovlasnike u beskrajno mnogo društvenih nivoa i slojeva.

…I tek kad to shvatimo, postaće nam jasno da su sve druge podele podlo smišljena podvala našoj zakržljaloj svesti, usled kojih se tako netrpeljivo delimo na različita ideološka shvatanja i nepomirljive religije, po nacionalnoj pripadnosti, na klubove za koje navijamo i još bezbroj drugih podela koje u nama ubijaju osnovne atribute ljudskosti.

„…Podeli, pa vladaj“! Ova gola istina postala je, u međuvremenu, nepodnošljivo otrcana fraza čije suštine još uopšte nismo svesni. To je naš užasni civilizacijski usud kojeg možemo svladati samo tako što ćemo misliti svojom glavom, a ne ići kroz život o tuđem trošku. To najbolje sada znaju oni mladi ljudi koji sede u zatvoru „Marasi“ zbog počinjenog nereda u Đenovi. Ali, i ne bih se zakleo da su naučili svoju lekciju. Možda, jesu njihovi roditelji!


Vuk dlaku menja – Latini svoj karakter nikada neće . . .

Latinska dvoličnost tokom istorije ljudske civilizacije menjala je samo košulje, ali čarape s nogu nikad nije skidala. Istina i Bog, ljudsko licemerje je univerzalna kategorija ponašanja i ne priznaje nikakva nacionalna i religijska svojatanja. Međutim, činjenica je da neki narodi, unutar svog genetskog sklopa i specifičnih istorijskih okolnosti, imaju više afiniteta prema nekim anomalijama ljudskog karaktera. Tako su, vremenom, Srbi kod sebe izgradili evidentni nagon za autodestrukcijom, a Latini razvili svoju karakternu crtu licemerja do najviših mogućih granica.

…Zato i ne čudi sve ovo što se dogodilo te tužne Miholjske noći, koja će u kalendaru fudbalske istorije ostati upisana crvenim slovima stida.

Krajnje je bizarno to što su Srbi u tuđoj kući i tuđem dvorištu prali svoj prljavi veš, i beskrajno je strašno što smo otišli u tuđu zemlju da bi se međusobno obračunali i digli ruku sami na sebe. Ali, i do bola je nisko ponašanje italijanskih zvaničnika i države Italije koja je u ovoj srpskoj nesreći jasno svima dala do znanja kako je komšijska muka ničim ne dodiruje – i umesto da gasi požar, još više ga je rasplamsala.

Italija je ove noći pokazala svoje pravo i originalno lice prema Srbiji, i jasno dala do znanja kakav je prijatelj srpskom narodu. Lako je za govornicom pričati o prijateljstvu i baš ništa ne košta keziti se u kameru i diplomatskim jezikom štakora laprdati o velikom obostranom uvažavanju i bliskim bilateralnim odnosima….Međutim, ako na licu mesta i u goloj svakodnevici pokažemo svoju pacovsku narav, nema tog medija i nema te izjave koja o nama može promeniti mišljenje. Italijani su ove Miholjske noći definitivno dokazali kako se se uplašili predstojećeg duela protiv srpske reprezentacije, i zato su sve učinili da se predstojeća utakmica ne odigra ni po koju cenu. Sitne latinske duše iskoristile su nesreću u komšijskom dvorištu na najpodliji mogući način, uveravajući preostali svet kako su oni jadni i nedužni u čitavom ovom slučaju.

…I kako su, eto, ni krivi ni dužni, ko raspeti Hristos – najveće žrtve ovog srpskog vandalizma. Preduzeli su zaista baš sve što je bilo u njihovoj moći da zaustave eskalaciju nasilja i divljaštva – umesto vode koju su pripremili u svojim vatrogasnim šmrkovima, polili su nas benzinom!

…Evo kako je izgledalo to „ubistvo s predumišljajem“ :

Talijanska mizerija sa dvanaest niskih udaraca !
(…a bilo ih je mnogo više)

…Sramno, jadno, bolesno i pogano – nedostojno svakog komentara!

1. Kompletna fudbalska reprezentacija Srbije smišljeno je podrvrgnuta psihološkom maltretiranju odmah nakon sletanja, čekajući čak 40 minuta na preuzimanje prtljaga u aerodromskim prostorijama. Zvanično obrazloženje je bilo kako su „carinici umorni i trenutno koriste svoje pravo na odmor“.

2. Nakon izlaska iz aerodromske zgrade usledio je deprimirajući osećaj poniženja. Niko od talijanskih novinara nije našao za shodno i potrebno da intervjuiše bilo kojeg srpskog fudbalera. Time je svima jasno dato do znanja u kojoj meri su Srbi dobrodošli u Italiju i koliko se uvažavaju. Psihološki rat počeo je već na prvom koraku po stupanju na talijansko tlo.

3. Bezočna izjava Roberta Masućija, portparola Nacionalne opservatorije za sportske manifestacije: „U izveštaju Interpola o srpskim navijačima, koji je Srbija faksom dostavila italijanskim vlastima, naveden je samo broj ekstremnih navijača koji će doći u Italiju s kartom za utakmicu, ali nije pomenuto koliko su opasni“.
…Ovakvu izjavu svako misleće biće može da protumači samo na jedan način – da ju je dala budala, ili da je data za budale.

4. Italijanski ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni pridružuje se svom kolegi s još retardiranijom izjavom za javnost: „Policija je u Đenovi, u utorak, bez žestoke intervencije „izbegla masakr“ na fudbalskoj utakmici između Italije i Srbije, koju je prekinulo stotinak srpskih huligana“.
…O kakvom to masakru govori čovek čija se policija na stadionu „Luiđi Feraris“ ponašala kao na misi u Vatikanu ?!

Međutim, vrhunac gluposti sledi tek u sledećoj njegovoj izjavi kojom pokušava da opravda saučesništvo organa reda sa srpskim izgrednicima na stadionu: „Od detaljinih pregleda na ulazu odustalo se zato da bismo što pre uveli navijače na stadion, i na taj način sprečili da dalje uništavaju ulice Đenove“.

…Ovakvo nešto izjaviti na ministarskom nivou identično je istovetnom huliganskom ponašanju. To je isprazni alibi za zločin s predumišljajem i podleže sankciji adekvatnog krivičnog dela.

…Italijanski ministar policije ovom je izjavom do te mere kompromitovao posao kojeg obavlja da je samoga sebe u potpunosti izjednačio sa huliganskim ponašanjem. Da je Boga i pravde, zbog ove nebuloze morali bi suditi i njemu, na isti način kao i onom srpskom nesretniku što je s mrtvačkom glavom na grudima jahao onu kukavnu ogradu.

5. …Nadrealna scena: Dva „huligana“ sede na visokoj stadionskoj ogradi, a ispod njih kordon talijanskih specijalaca koji ih posmatraju kao zombiji. Zdrav razum sve to posmatra u direktnom televizijskom prenosu i ne može da veruje u ono što vidi. Dva goloruka mladića ponižavaju ceo policijski „eskadron“, naoružan do zuba, pred očima miliona gledalaca.
Ako ste ikada videli onu nadrealističku sliku Salvadora Dalija „Sat koji se topi“, priznaćete samima sebi da je i ona realističnija od ove scene u kojoj jedan od izgrednika gotovo sat vremena divlja iznad glave talijanske policije, koja apsolutno ništa ne preduzima, sem što se kao klatno na satu pomera levo – desno…

…Komentarisati dalje ovu morbidnu scenu bez ikakvog je smisla, i toliko glupo i bizarno kao i saučesništvo kojeg je talijanska policija te ružne noći pružila srpskim izgrednicima.

6. Šta je radila albanska zastava na stadionu „Luiđi Feraris“, i ko se pobrinuo da ona za srpske navijače posluži kao crvena krpa za bika? Odgovor na ovo pitanje sigurno znaju u Fudbalskom savezu Italije.

7. Kako je moguće da navijači sa bakljama ulete u autobus srpske reprezentacije, a talijanski policajci ne mrdnu ni malim prstom da spreče taj užasavajući vandalizam ?

8. Zar je moguće da nakon svega Fudbalski savez Italije daje zvaničnu izjavu za medije: „Mi stvarno ne vidimo gde je naša odgovornost za incidente“.
…Za svako misleće biće ova izjava je identična najbrutalnijem mogućem nasilju nad ljudskom psihom i onom varvarskom divljanju huligana koje su na ravne časti podelili srpski izgrednici sa snagama bezbednosti države Italije.

9. „Šokirani“ selektor azura Ćezare Prandeli (čudo da od prevelikog šoka nije doživeo infarkt, ili u najmanju ruku moždani udar) smrtno uplašen i pun beskrajne brige za sudbinu srpskih fudbalera izjavljuje: „Ovako nešto nisam u životu video!“
Ljudi sa dobrom memorijom za ovu fudbalsku spodobu mogli bi reći da pamti ko kokoš. Zar je moguće da je već zaboravio na „Hejsel“ u kojem su engleski huligani ubili 39 talijanskih navijača? Pa da, bilo je to jako davno – pre frtalj veka, dok je gospodin Prandeli još piškio u pelene.

…A, i zaboravio je da su upravo talijanski navijači inicirali taj „monstruozni Hejsel“, jer su baš njihovi huligani godinu dana ranije (1894.), nakon poraza Rome od Liverpula u finalu Kupa Šampiona, posejali seme mržnje kod engleskih navijača.
…Zaboravio je gospodin Ćezare, kako su upravo njegovi sunarodnici progonili engleske navijače nakon te utakmice, koju su izgubili na penale.
…Zaboravio je licemer u njemu da su baš te noći talijanski huligani prosto iskasapili jedno 13-ogodišnje dete iz Engleske čije su lice hirurzi kasnije spašavali sa 200 (dvesto) šavova – slovima i brojem.

…Zaboravio je (ili nikada nije ni znao, usled posedovanja ptičjeg mozga) da su navijači Liverpula, te strašne noći svog trijumfa, masovno tražili pomoć kod engleske ambasade u Rimu, jer je lov na njihove skalpove bio prećutno legitiman. Čak su i njihovi taksisti odbijali da te engleske nesrećnike voze na aerodrom, dok su ih gazde hotela i raestorana masovno izbacivali na ulicu.

…Eto, tako se stvorila osveta – tako se rodio „Hejsel“ !
…Naravno da ono što se 1985. dogodilo u Briselu ne trpi nikakvo opravdanje. Ali, gospodin Ćezare bi morao znati da je ono što se dogodilo u Đenovi daleko manja nesreća od one za koju se svim silama trudi da potisne u potsvest svog pilećeg mozga. Ili se tu samo radi o njegovom podlom karakteru!

10. Generalni direktor Fudbalskog saveza Italije Antonelo Valentini dao je takođe zvaničnu izjavu za medije: „Ponavljanje meča pred praznim tribinama bio bi pravi poklon za Srbiju“ .

…Nije neophodno biti preterano lucidan pa, nakon svih ovih papagajskih izjava zvaničnih ličnosti iz talijanskog fudbala, doneti zaključak kako su se savršeno organizovali da utakmicu protiv Srbije dobiju za „zelenim stolom“. Sitne duše upakovane u velike funkcije od nacionalne važnosti bacile su sve svoje karte na jedan jedini čip, za kojeg smatraju da je najjača moguća dobitna kombinacija – naime, oni veruju kako je manipulacija ljudskom naivnošću najefikasnije oružje u trenutnom poretku sile i mrtvih etičkih normi.

…Međutim, svima onima kojima još uvek nije ispran mozak i nad kojima, srećom, još uvek nije izvršena lobotomija, odavno je vać jasno kako je fudbal izgubio svaki mogući smisao. Svi sportovi današnjice metastazirali su u najdegutantniju formu međusobne ljudske komunikacije i na najbrutalniji mogući način ispoljavaju destrukciju naših bolesnih naravi. I još, samo, poslednjim budalama na ovome svetu nije jasno da je fudbal odavno umro, istog onog časa kad je kupljen prvi igrač po toliko visokoj ceni koja vređa svako ljudsko dostojanstvo.

11. Indikativna je savršena koordinacija ponašanja italijanskih fudbalskih zvaničnika, njihovih medija i snaga bezbednosti, čiji je jedini cilj bio – učiniti sve da se utakmica sa Srbijom ne odigra ni po koju cenu. Jer, to je najsigurniji način da se Italija plasira na predstojeće Evropsko prvenstvo, a Srbi eliminišu bez ikakvih napora i bilo kakve strepnje u konačni ishod.

Tako, “La Republika” uveliko seiri o tome kako – „Platini neće izbaciti Srbiju“. Drugi mediji naprosto se takmiče u dušebrižništvu prema svojoj reprezentaciji, naglašavajući kako „Srbe zbog divljanja njihovih huligana čekaju drakonske kazne, ali ne i ona najdrastičnija – izbacivanje iz daljih kvalifikacija. Platiniju očigledno treba glas Srbije na sledećim izborima za predsednika UEFE“. Bože, koja budalaština – kao da mu ne trebaju i glasovi italijanskog Saveza !
…Svi pisani mediji u Italiji spekulišu o tome kako je poraz Srbije od 3:0 gotova stvar, i kako UEFA naprosto i nema drugog izbora sem te odluke.

…Gotovo da nema novina koje ne sugerišu minimalnu kaznu za organizaciju meča u Đenovi, a drakonsku za Srbiju zbog vandalizma njenih huligana.

…Neki opet misle da će zbog organizacionih propusta biti kažnjeni samo sa jednom utakmicom igranja pred praznim tribinama, a potajno se nadaju kako će Srbija biti izbačena iz daljih kvalifikacija, čime bi im naravno bio otvoren put za osvajanje prvog mesta u grupi.

…Sve je ovo toliko nisko da je niže od svakog niskog udarca! Apsolutno je shvatljivo voleti sebe više od drugog, ali ispisati se iz ljudi da bi ušao u red lešinara najstrašniji je mogući pad svake posrnule duše!

12. I poslednji ekser koji je zakucan u ovaj mrtvački sanduk talijanskog saučesništva sa srpskim huliganima apsolutno sve objašnjava. Baklje koje su inkrimisasni srpski izgrednici bacali na teren stadiona „Luiđi Feraris“ i po ulicama Đenove kupljene su u istoj toj Đenovi, od istih onih Talijana koji sada tako bestidno traže alibi za svoju sramotu, svoju podlost i proklertstvo!

…Žena koja je Italiji spasila čast !

… Hvala gospođi Vinćenci u ime svih čestitih ljudi Srbije! A iskreno se nadamo da će joj istu zahvalnost uputiti i svi časni ljudi Italije.

Jedina svetla tačka u ovom galimatijasu gadosti koji se odigrao na stadionu „Luiđi Feraris“ bila je gradonačelnica Đenove, gospođa Marta Vinćenci. Jedino je ona, izgleda, od svih pomenutih ličnosti na javnoj sceni Italije čula za čojstvo, koje je u sveukupnom našem civilnom društvu potpuna enigma.

…Jedino je ona reagovala na način koji dolikuje istinskoj ljudskoj veličini, i jedino je ona pokazala čisto lice u moru prljavih ruku koje je okružuju. Doduše, treba napomenuti da su i neke opozicione partije u Italiji reagovale na sličan način, tražeći punu odgovornost vodećih ljudi policije.

U svakom slučaju, gradonačelnica Đenove nije ostala nemi posmatrač povodom svih ovih ružnih dešavanja u svom gradu. Ona je otvoreno prozvala ljude koji su plaćeni za bezbednost grada i njegovih građana.

„…Nikako mi nije jasno kako su svi ti navijači ušli u Italiju, a da ih prethodno policija ne pretrese.. Očigledno, na višem nivou nije bilo volje da se kriminalci i huligani identifikuju. Imala sam informacije pre početka utakmice da huligani prave nerede po gradu. Odmah sam obavestila policiju, ali su mi odgovorili da se radi o kriminalcima, zbog čega je bolje da se ne reaguje silom i tako izbegne incident.

…Kako je moguće da je tim izgrednicima uopšte dozvoljen ulazak na stadion? Nema sumnje, postoji velika neravnoteža između usvojenih mehanizama i onoga što čini Maroni. On je ranije izvodio na stotine policajaca na veoma mirne utakmice, a šta se dogodilo prošle noći ?!“


…Rezime počinjenog srama udruženih snaga „braće po materi“

Ljudskom zajednicom, na planetarnom nivou, već hiljadama godina vlada pandemija psihopatije. Poremećaj ljudskog duha i mentalna izopačenost rasprostranjeni su do te mere da se otvoreno nameće pitanje – kako je moguće da ljudska civilizaija još uvek egzistira u okviru biološki organizovanog sveta?

…Najkraći odgovor na ovo pitanje sadržan je u činjenici da se destrukcija psihe, unutar ljudske populacije, gaji i neguje na veštački način i potpuno kontrolisano od strane državnih vladajućih struktura, u okviru svih zemalja. To je jedna od najmanipulativnijih zamki kojom enormno bogata kasta drži pod kontrolom ceo ljudski rod.

…Naravno, državne oligarhije koje vladaju tzv. „narodnim masama“, u najprisnijoj su sprezi sa svojim finansijerima i nalogodavcima, i jednom zauvek izbijte sebi iz glave da je narod onaj koji bira svoju vlast. Na vlast svake države na svetu dolaze krotke birokrate i poslušnici koji „peru sav prljav veš“ za svoje gazde. One ih zauzvrat i postavljaju na visoke državne funkcije, o čemu običan čovek nezna apsolutno ništa. U najboljem slučaju, tek samo nešto naslućuje.

…A svi parlamentarni izbori i referendumske baljezgarije samo su pozorišni komad za gomilu majmunoidnih stvorova, koja sebe smatra kulturnom elitom jednog društva. Postoji li još neko zdravog razuma, u bilo kojoj državi ovoga sveta, a da mu nije jasno kako njegov život na političkoj pijaci svih političara sveta ne vredi apsolutno ništa ?!

…Ima li neko predstavu o tome koliko živaca i nerava košta samo jedna tetovaža ovog mladog čoveka sa slike, koji je iz protesta i nemoći unakazio svoje telo? Koliko košta njegov promašeni život i bačena mladost koju su pojeli skakavci u skupštinskim klupama države Srbije? Skaskavci koji su svojom nesposobnošću i alavošću, svojom glupošću, pokvarenošću i licemerjem bez kraja, upropastili živote mnogih generacija, čijim sudbinama trguju u bescenje na međunarodnoj pijaci srama koja se zove – „novi svetski poredak“.

…Ivan Bogdanov se nije mogao roditi kao huligan, kao što se ni Miloš Crnjanski nije rodio kao pisac. I kao što se postaje piscem, tako se postaje i huliganom. Njih nešto, ili neko, mora da stvori. Ako nas kroz život povuće „dobra energija“ - za to smo u najvećoj meri zaslužni sami. Ako nas, opet, povuće zlo – krivo je okruženje i društvene norme koje nisu učinile ništa da spasu jednu mladu dušu koja nije imala snage i moći da se razvije sama. Uostalom, da nije tako onda bi naša deca vaspitavala nas - a ne mi njih. I slabi bi branili jače od sebe, kao što bi i bolesni hospitalizovali zdrave ljude. Ali tako ne biva, nije Bogom određeno!

Ako za vrhovni parametar ljudske vrednosti odredimo moralno načelo ponašanja i etiku kao svoju polaznu tačku bitisanja na ovome svetu, onda nam neće biti teško dati odgovore na sve dileme koje nas muče u ovoj štali prostaka čiji je nemoral i odredio našu sudbinu.

…Hajde da hladne glave i bez ikakvih predrasuda povučemo paralelu između huligana Ivana Bogdanova, koji u ovom slučaju važi za metaforu jednog dela mlade populacije ljudi koja nije našla sebe u svetu koji joj se nameće kao realnost.
…Sa druge strane – pomenimo Snežanu Samardžić-Marković, ministarku za omladinu i sport Republike Srbije. Ona je dakle, u ovom slučaju, metafora zvanične državne vlasti. Ona je ta koja vodi računa o životu svojih građana, jer su joj oni i dali mandat da im služi.

…I sa treće strane, imamo predstavnike italijanskih snaga reda čiji je zadatak i uloga da osiguraju red i mir na jednom ograničenom prostoru. Nazovimo ih policijom, specijalcima, žandarmima, karabinjerima – potpuno je nevažno.

Pitanje glasi – postoji li razlika među njima, i ako postoji - u čemu se ogleda ?

Odgovor:
Razlike između njih apsolutno nema! Sve su to jahači apokalipse koji tutnje našim životima i unose nered i haos u naše obične dane, koje nam tako nemilice kradu ne bi li nas više sludili i time dokazali kako je njihovo postojanje nužno za našu nesretnu sudbinu. Mi obični ljudi, naprosto, nemamo drugog izbora nego da ih trpimo ili da ih iz svog života proteramo usranim metlama, posle čega im nikada više neće pasti na pamet da nas „udostoje“ svojim morbidnim postojanjem.
…A možemo li mi to, zaista – vreme će pokazati!

Kako je uopšte moguće da nema razlike između huligana, policije i predstavnika vlasti?

…Pa upravo zato što oni žive u međusobnoj biološkoj simbiozi – kao leševi uginulih zveri u savani i strvinari koji ih obleću. Jednostavno, tako funkcioniše priroda života na ovoj planeti. Oni su jedni drugima potrebni da bi izmestili život sa ovih predivnih prostora i tako zapatili planeterni užas ništavila, zbog čega su i plaćeni.

…Hajde opet da analiziramo!
…Mogu li huligani rešiti probleme običnih ljudi iz čijih porodica delimično i potiču? Naravno da ne mogu, i to iz više razloga. Neinformisani su i neobrazovani. Drugo, za rešenje problema potrebno je razmišljanje i nije dovoljna samo sirova sila. Treće – nasilje i primitivizam nikada nisu doneli napredak ni jednom društvu, pa neće ni našem. I, četvrto – mudrost i postoji zato da bi primitivce nagnala na podlo lukavstvo, kako bi sebi prokrčila put bez žrtava i posledica.
…Toliko o huliganstvu.

A sada, analizirajmo vlast!
…Previše je ljudi s kriminalnim dosijeom koji slobodno šetaju, jer su sa đavolom (čitaj – sa državom) potpisali ugovor. Drugim rečima – nezvanični dil o podeli plena! Tako se i moglo dogoditi da Ivan Bogdanov ima četiri krivične prijave, od kojih je jedna napad na uniformisano lice, (policajca), kojeg je fizički napao. Pa ipak, to ministarki sporta nije bio dovoljan razlog da takvom čoveku oduzme pasoš i zabrani posetu svakom sportskom događaju.

…I šta je uopšte ministarka srpskog sporta, za sve svoje godine posvećenosti toj funkcioji, učinila za dobrobit sporta u našoj državi, sem što je povodom nemilih događaja u Đenovi izjavila: „Ovo je udar na teško i mukotrpno građeni ugled Srbije i srpski sport u svetu.“

…O Bože, Gospode, koja poza za stado koza, koja gluma na daskama koje nikome ništa ne znače! Kao da je baš gospođa ministarka čitavog svog života krčila put srpskom sportu svojim beskrajnim odricanjem i ostvarenim rezultatima - tako je žestoko regovala praznim rečima i jezikom. Za neka konkretnija dela, očigledno nije imala ni snage i ni znanja, a o sposobnostima i da ne govorimo.

Otvoreno se postavlja pitanje, mogu li političari sem osuda i jalovih izjava za javnost uopšte bilo šta učiniti, mogu li išta predvideti i preventivno delovati u bilo kojoj sferi života?

…Praksa nam govori da ne mogu, jer sve što je razumno i logično nije u opisu njihovog posla. Oni su najinvetivniji kada se ne mešaju u posao kojeg rade, i najkorisniji su za društvenu zajednicu kada vegetiraju u formi parazita. Njihovo mišljenje je na istom nivou kao i huligansko, uz suštinsku razliku – posledice njihovih dela znatno su strašnije.
…Kada huligani svojim izgredničkim ponašanjem stvore bilo kakav incident, počinjena šteta se u najvećem broju slučajeva meri novcem, ali kada to učine „skakavci“ iz skupštinskih klupa - nastale posledice se računaju brojem uništenih porodica, izgubljenih života i ubijenih duša.

I na kraju, šta je učinila talijanska policija da spreči nerede na stadionu „Luiđi Feraris“ ?

…Isto ono što i huligani na stadionu, i ministarka sporta Republike Srbije – ništa!!! Gola je istina da su sve to „braća po materi“, ako uzmemo u obzir njihovo vrednosno poreklo – ko su i čemu (kome), zapravo, služe.

…A služe novcu, manipulaciji i svojim mecenama visoke platežne moći. Janjičari novog doba preko noći izuli opanke iz kojih su ponikli, i gaće na učkur zamenili firmiranim „kostnerovim“ modelima. Odrekli se svog roda, poroda i naroda za šaku slave i uobražene moći, samo da bi zbrinuli svoju gladnu guzicu i obezbedili vlastito potomstvo, iz čijeg dvorišta će sutra istrčati neki novi huligani, protestvujući zbog nepodnošljive hipoteke savesti koju će čitavog života morati nositi na svojoj grbači zbog svojih korumpiranih predaka.

…Živimo u vremenu u kojem smo oduvek i živeli, u svakodnevici unutar koje je izbrisan svaki jaz između pravde i zločina, smisla i gluposti. Političar, huligan ili policajac – nema nikakve razlike! Matematičkim jezikom, to su brojevi istog razlomka. Brojevi koji pripadaju istom skupu, i bez obzira što zbrajaš buniku, papriku i koprivu – dobićeš isti rezultat. Grč u stomaku od kojeg se gubi volja za životom i naprasno umire.

…I da se vratimo na početak: Italija – Srbija, 0:0. Ako ima Boga, a ima ga – igraće se nova utakmica, pred praznim tribinama. Ili možda neće, još je neizvesno! Ali, u svakom slučaju jedno je izvesno – pobedila su opet lopovska posla! Talijanske barabe strpale su u svoj džep 200 hiljada evra za sedam minuta prikazanog fudbala. Naime, toliko su Srbi platili za televizijski signal iz Đenove. Ja ne znam ko su oni koji su maznuli sav taj novac, ali poznajem ljude koji se nikada neće dozvati pameti.

…Znate ih i vi!
…Znamo ih svi!
…Pa, kako ne bi znali – nismo budale! Samo, nije lepo da se to javno kaže. Danas više ni pederi ne govore ružno o sebi!


Tomislav Crnojević, Frankfurt, 21. Oktobar. 2010.

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] На Србију сручена 21 тона уранијума

Srpska Informativna Mreza
Tue, 26 Oct 2010 19:33:54 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]

На Србију сручена 21 тона уранијума

Тема дана | 25. октобар 2010. | 18:43

СУБОТИЦА – После пет година рада на прикупљању литературе
и извештаја из здравствених установа под руководством
професора Горана Релића, тим српских лекара је на трагу
откривања стравичне истине о последицама које су НАТО
ескадрони смрти изазвали над српским народом, на који су
сручили 21 тону уранијума.

Професор доктор Горан Релић, редовни професор Медицинског
факултета у Приштини одн. Косовској Митровици и председник
Гинеколошко-акушерске секције Друштва лекара Косова и
Метохије, руководи пројектом „Учесталост спонтаних
побачаја, превремених порођаја и поремећаја у развоју
трудноће код жена на Косову и Метохији и њихове
новорођенчади након НАТО бомбардовања“, одобреног од
стране Министарства науке и технологије Републике Србије.

– Апликацију за овај пројекат поднели смо 2005. године.
Неколико година после НАТО бомбардовања у стручној
лекарској јавности код нас, а и у свету, стизале су алармант­не
вести о проблемима здравља НАТО војника и осталих званичника
међународне заједнице који су боравили на Косову и
Метохији. Посебно су из Италије стизале заиста
забрињавајуће информације. То нам је дало за право да се
забринемо за здравље становништва, а пре свега за
најосетљивији део популације – жене и новорођенчад.
Добили смо одобрење за истраживања, прикупили литературу,
домаћу и страну, посебно из Ирака и Босне. Прикупили смо и
резултате о здрављу из медицинских установа на Косову и
Метохији – прича за „Правду“ доктор Релић.

Како каже, када су добили довољно доказа да постоји
изразита промена патологије, посебно оне која је била
истоветна са резултатима из стране документације, доктор
Релић и лекарски тим одлучио је да уз помоћ стручњака прошири
пројекат и укључи релевантне институције и експерте.

– Први резултати указују на поремећаје у развоју трудноће,
где је однос у Европи и Америци био један према 4.000 порођа­ја
у корист нормалног развоја трудноће. А код нас тај однос је 70
према 1.600, што говори да је степен учесталих побачаја,
превремених порођаја као и аномалија новорођенчади
драстичан. Истовремено, имамо податке о повећању малигних
обољења коштаног система, који је орган где се највише
таложи радиоактивни уранијум. Потом смо урадили пилот
студију коју смо послали на генетско испитивање у Суботицу
и добили повећану учесталост хромозомских аберација. Ради
се о поремећају у развоју плода, одбацивању плода од стране
организма, условљено променама у генима односно
хромозомима, насталих због дејства радиоактивних материја
– каже доктор Релић.

Такође, он наводи да је тим лекара спреман да колико данас
потпише уговор између Медицинског факултета у Приштини,
Здравственог центра у Косовској Митровици и клиничког центра
у Грачаници. На та три пункта узимаће се материјали од свих
побачаја и слати на генетски скрининг у Суботицу, који води
докторка Јасмина Дурковић.

– Мимо политике желимо да осветлимо трагичне последице по
децу, жене и читав народ, и спречимо колико се то може, још
веће последице по здравље. На трагу смо научне истине да
утврдимо значај и опасност од дејства радиоактивног
уранијума. Циљ је да се процени степен ризика, а он се
утврђује додатним епидемиолошким испитивањима. Ако се то
потврди, онда ћемо научном истином говорити о утицају
радиоактивног зрачења на појаву стравичних поремећаја
изражених кроз малигнитете различите врсте, од костију до
других органа – каже докторка Дурковић и додаје да се на
пројекту ради уз минималну подршку државе.

– Стравично је упозорење да је 21 тона уранијума бачена на
нас. Реч је о биолошком геноциду, на шта указују досадашњи
подаци. Све те податке признаје и НАТО – закључује наша
саговорница.

Н. Харминц


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Smrt prije presude

Srpska Informativna Mreza
Tue, 26 Oct 2010 15:19:27 -0700
Smrt prije presude





Description: PDF



Description: Štampa



Description: El. pošta




Autor: Radovan Jović


utorak, 26 oktobar 2010 18:15


Sve upućuje na zaključak da je dr Radovanu Karadžiću, bivšem predsjedniku
Republike Srpske, i dr Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke,
namijenjena ista sudbina kao sedmorici haških optuženika, koji su pod vrlo
čudnim i tajanstvenim okolnostima preminili u ćelijama pritvorske jedinice
Sheveningen u Hagu ili su otpuštani na takozvanu privremenu slobodu kada je
bilo jasno da je njihova bolest došla u takav stadijum da im više nikakav lijek
ne može pomoći.

Još od 1993. godine, kada je odlukom Savjeta bezbjednosti UN kao posljedice
bjesomučne medijske i ratne propagande uspostavljen ovaj adhok sud, bilo je
jasno da se radi o klasičnoj političkoj mašineriji, a ne pravosudnoj
međunarodnoj instituciji. Da nije tako onda ne bismo imali toliko lažnih
optužnica i stalno defilovanje lažnih svjedoka u sudnicama Haškog tribunala.
Jedan od takvih je i Muharem Murselović, koji se nedavno pojavio na suđenju
Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu i govorio takve gadosti kakve zdrav ljudski
razum ne može pojmiti.

Mnogi svjetski nezavisni intelektualci, poput Noama Čomskog, za Haški tribunal
su rekli da predstavlja najveću bruku i sumrak civilizacije u 21. vijeku, jer
za one ciljeve koje nisu u stanju da postignu paragrafima koje su sami donijeli
posežu za mnogo suptilnijim metodima od klasičnih dželata.

Kakve je to zločine tokom građanskog rata u BiH mogao počiniti general Đorđe
Đukić, rodom iz Petrova Sela, kod Glamoča, kada je bio pomoćnik za pozadinu
komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Uhapsili su ga, zajedno s
pukovnikom Aleksom Krsmanovićem, predstavnici muslimanske vlasti u Sarajevu dok
su se vraćali u Lukavicu, s pregovora u bazi IFOR. Ovo hapšenje je, međutim,
potvrdilo ono je odavno postala javna tajna: sve optužnice protiv Srba i obuku
lažnih svjedoka obavljali su operativci bivšeg AID, a potom ih u sprezi s
tužiocima dostavljali u Hag.

Na osnovu tih lažnih optužbi i maltretiranja u ćelijama Haškog tribunala
preminio je gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, član Kriznog štaba iz
Prijedora dr Milan Kovačević i Slobodan Milošević, a u vrijeme takozvane
privremene slobode generali Đorđe Đukić i Momir Talić, te Mehmed Alagić i Rasim
Delić.

Šta se drugo moglo očekivati od adhok suda, koji je osnovan iz političkih
potreba da bi zadovoljio interese nekih mračnih sila.

[You must be registered and logged in to see this link.]


<>

<>

<>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Не кради државу

Свети Николај Српски

I

Не кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу - како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе; више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина и оних који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима, и још више. Ко дакле краде државу, мародер је исто као и онај ко пљачка мртве. Јер и један и други ударају на својину мртвих.

Твоји ђедови и прађедови и чукунђедови борили су се за ову државу, мучили се за њу, уздисали, плакали, знојили се, крвавили се, умирали. Безумниче! Кога крадеш? Крадеш своју најближу својту, која те из гробова проклиње. Одсецаш се од ње и она од тебе. Твоји претци не признају ти право грађанства у овој њиховој држави; они те се отресају пред Богом и убрајају те у род пацова. Кад крадеш државу, крадеш отаџбину своју, земљу отаца својих; и крадеш браћу своју, синове и кћери отаца твојих. Замисли, да сви пођу за твојим примером; да сви почну красти државу своју - шта би било? Земља витезова и мученика претворила би се у јаму пацова! И Бог праведни, који гледа по земљи и тражи људе, одузеће земљу од пацова и дати је људима, странцима из близа или издалека.

Гле, још плачу ратне удовице. Још се муче неодрасли сирочићи, питајући мајку, где им је отац. А мајка им одговара:

Погинуо је за ову државу. Потонуо је у море, и рибе су га појеле.

Ово није разговор једне мајке са својим сиротанима, него многих и многих хиљада мајки удовица са децом својом.

Зар тебе не хвата језа од оваквих разговора, који испуњавају ваздух који ти дишеш од Великог рата до данас? Како да се дрзнеш пружити руку у хазну државну, да украдеш, да заграбиш? У тој хазни је и крв погинулих ратника, и порез њихових удовица и сирочића. Крв и сузе крадеш кад државу крадеш. То ћеш дати својој деци да једу - ту крв и те сузе. Отров ћеш им дати, и потроваћеш их. Тако ћеш достојанство родитеља претворити у подлост убице.

Ово ти не знаш, и не верујеш. Јер не верујеш у живога и свевидећега Бога, страшног ревнитеља правде.

Но доћи ће час кад ћеш сазнати и поверовати, али тај час може бити тринаести.

II

Гробља и олтари, то је твоја земља, Србине, то држава твоја. Било да орач оре по долини или по планини, изорава људске кости. То су већином кости твораца и браниоца државе. И још тако често завре плуг за зидине погребених цркава. То су задужбине и светилишта отаца твојих. Цела ти је земља покривена гробљима и олтарима, више него ма која друга на овом европском континенту. Шта представљају та гробља? Жртву људску за Божију правду. Шта представљају ти олтари? Жртву Сина Божјег за спасење људи. Жртвеник је, дакле, земља твоја у дужину и у ширину и у дубину. Хоћеш ли красти са тог жртвеника? Крађа на гробљу назива се мародерство; крађа у храму - светотатство. Хоћеш ли овим титулама на себи заменити титуле твојих предака, који су се звали свеци, јунаци, родољуби, мученици? Хоћеш ли крађом са гробља и олтара понизити и окаљати оно морално племство које је најсјајније наслеђе твоје и твога народа? Твоја земља није нека безљудна прашума, у којој су само кости зверова. Твоја је земља прастаро насеље људско, прастаро бојиште за царство небеско, "за крст часни и слободу златну", прастаро гробље људско и светилиште Божје. Величина греха цени се и по месту где се грех учини. Исти грех кад се учини у прашуми и у храму, различито се цени и различито осуђује. Крађа на гробљу и у храму много теже се кажњава него крађа у прашуми.

Да ли си мислио о овоме? Да ли осетио ово? Да ли си мислио о томе, зашто Бог спушта и попушта толике ударе на тебе? Да ли си се кад запитао: зашто су удари судбе тежи у овој земљи него у многим другим земљама?

Зато што је ова земља покривена мученичким гробљима и светим храмовима више него друге земље, и што се тежина греха цени по месту где је грех учињен. То је закон вечне Етике, чију жаоку ти осећаш тако често и тако болно на светој земљи својој.

Не кради. Не кради земљу своју и државу своју, ако желиш да вечна Етика увуче натраг жаоке своје и почне лити мед на усне твоје и на усне деце твоје.

III

Сваки који краде истријебиће се, рекао је Свевишњи преко пророка свога (Зах. 5, 3). Тако и онај ко се криво куне. Јер је, каже, и једно и друго проклетство.

Не кради уопште; но нарочито не кради државу своју: ни државни новац, ни државну земљу, ни државну шуму, ни државни материјал, нити ма какву државну имовину. Јер ако крадеш, навлачиш проклетство на себе, на дом свој, и на саму државу. Где је крађа, ту нема благослова, ту је проклетство. То нам сведочи Свето Писмо, у коме је на првим странама записана заповест Божја: Не укради, Свето Писмо као основна истина наше вере и закона Божјега не објављује само голе заповести него наводи и примере и догађаје из живота који сведоче какве последице неминовно наступају када људи газе заповести Господње. Да наведемо овде један страшан пример:

Када Исус Навин преведе народ Израиљски преко Јордана и уведе га у земљу обећану, он поче да заузима ту земљу, село по село, град по град. Тако заузе долину Јорданску, па онда и град Јерихон. Приликом заузимања Јерихона, Навин издаде заповест, да све ствари и посуђе што се заплени у Јерихону од сребра и злата, бронзе и гвожђа, све то да се сабере на гомилу и као опште добро да уђе у ризницу Господњу, а да се нико не дрзне ма шта узети за себе, да не би навукао на себе проклетство. Тако је сав народ поступио осим једног јединог човека крадљивца. Тај човек се звао Ахан син Хермијин. Он украде од оних заплењених ствари нешто сребра и злата и закопа у свој шатор. И разгневи се Бог због те крађе на цео народ Израиљев. И цео народ би ударен због греха једног лопова. Јер одмах затим посла Навин 3000 војника на малени град Гај, у коме беше слаба непријатељска одбрана. Али се догоди да Гајини одбише Израиљце, и побише свих 3000 Израиљаца. И ожалости се тешко сав народ Израиљски, а вођ народни паде лицем у прашину пред Господом вапијући и тражећи објашњења ове пропасти. И дође му одговор, да је то због крађе оних ствари. Зато, нећу дише бити с вама, рече Господ, ако не истријебите између се 5 е проклетиње. Чувши ово пође Исус Навин да тражи кривца, и нађе га у лицу Ахана сина Хармијина. Због тога би засут камењем од целог народа и тај Ахан и сав пород његов и сва имовина његова (Из. Навина 6, 7)

Не кради, дакле, ништа што је државно, и не навлачи зло на себе, на децу своју и на народ свој. Јер ко крађом тај отровом храни децу своју, храни их стрихнином.



IV



Увреда је кажњива. Ко увреди једнога човека кажњава се за увреду једнога; ко увреди многе људе, кажњава се за увреду многих. Ко увреди државу, кажњава се за увреду милиона људи.

Тако и ко нанесе штету појединцу, или многима, или целој држави. Ко учини штету држави, учинио је штету милионима грађана те државе. Отуда је крађа од државе далеко већи преступ него крађа од појединих људи.

И још: ко украде од појединца, украде од имућнога, од онога који има. Ко пак украде од државе, тај украде од свију који плаћају порез држави, то јест не само од имућних него и од сиромаха, јер порез држави плаћају и сиромаси, слуге и слушкиње, аргати и надничари, праље и послужитељи, печалбари по туђим земљама и бедни трудбеници по рудокопима испод земље, и сељак који оре са кравама, и самохрани старци и старице, и чистачи улица. За порез продаје се сиромаху кућа, и овца, и бакрач, и све покућанство. Човек који нема ништа, мора да позајми и да плати порез. Државно благо заливено је потоцима зноја и суза сиротињских. Пут којим то благо тече у државну благајну испуњен је вапајем и ридањем. Заиста, тешко је замислити веће непоштење н е г о пружити руку и украсти од тога општег, државног блага. И тешко је замислити веће глупости од те.

Ја кажем, да је крађа од државе велика глупост; не само велико непоштење него и велика глупост. Велико непоштење, јер ко краде од државе, краде и од онога који нема, тј. коме је продата и последња имовина за порез или ко је узајмио да би се држави одужио. Но и велика глупост; ево како и зашто:

Ко украде од државе тај улази у непријатељство са државом. Он и држава постају као зараћене стране. Он почне мрзети државу и држава њега. Нико толико не говори против државе колико онај ко краде државу. То је заиста за дивљење и за причу. Но то је факат и искуство. Поштен занатлија, коме је бакрач продат за порез државни, не говори толико против државе колико то чини лопов који краде државно благо, или ма какву државну имовину. Јер свак ко краде, омрзне онога од кога краде. Ко краде од државе, омрзне државу, и убрзо он осети, да и држава њега мрзи, тј. да га мрзе сви грађани државе. Он онда све више краде од државе, све више мрзи државу и све гласније виче на државу. Нико заиста толико не виче на државу колико лопов који поткрада државу. Он не зна зашто виче, али га нешто гони да виче на државу. У ствари он се виком на државу брани од државе, од државне мржње, од мржње милиона грађана према њему као лопову државном. Он је усред те мржње као утопљеник усред мора. Иако у држави нико не зна да је он лопов осим њега и Бога, ипак сви грађани државе гледају на њ попреко и осећају мржњу према њему, не знајући ни сами зашто. И он ставља на супрот те мржње своју мржњу. Он виче на државу зато што је крив држави. Том виком он себе објављује као лопова државног. Но то је тајна за чуваре закона и реда у држави. То је рат невидљиви, психолошки, унутарњи. То свак не разуме; но то је јасно за богослова. Држава све више постаје пакао за онога ко краде државу. Зар дакле није глупост красти државу? И мачка се чува од крађе у" кући кад види домаћина присутна, осим ако је слепа. За човека слепило, то је глупост. Само ко је глуп, тај краде у присуству свевидећег Бога, не мислећи о ударцима које не може избећи.

Потонулу лађу извадили људи из дубине морске. При томе послу сви су се намучили, неки осакатили, а неки чак животом платили. Но кад је лађа спасена, сви су се радовали и почели лађу оправљати и уређивати. Но нашли се зли људи, који су почели красти са лађе даске и ексере, точкове и ужета, челичне шипке и синџире; неки су украли степенице, неки чак пробушили бок од лађе да би узели штогод из доњих магацина; други опет покрали електричне лампе и жице. Зар неће таква лађа опет потонула? Поштени путници на лађи мало слуте да су у опасности. Но кад вода груне у лађу и светлост се погаси на лађи, затрубиће капетан и позвати све путнике да помогну спасавати лађу, али - може бити доцкан. И кад буде доцкан, лађа ће поново потонути у дубину морску.

Примени ову слику на историју твоје државе, и страх ће ти укочити руке да не крадеш. Није ли твоја државна лађа била 500 година под водом? Сад је лађа извучена из дубине, а ја ти рекох раније по какву и колику цену. Да не говорим о поднетом труду и зноју и мукама неколиких поколења око спасавања лађе -: војске и војске нашле су смрт у дубини док се државна лађа спасла и поново изашла на светлост Сунца. А број осакаћених, ослепљених, унакажених, пребијених, па број удовица, па сирочади, - ко може све те бројеве сабрати за последњих сто и тридесет година! И како да не буде проклет од Бога и од народа ко ради да државна лађа поново падне у пропаст?

Престани дакле красти, да не паднеш под клетву твораца државе и да не навучеш клетву на наследнике државе, на децу своју. Престани красти, престани красти, престани красти, и врати држави оно што си украо од државе. Чуј заповест Божјег апостола: Ко је крао нека више не краде него нека се још труди и чини добро рукама својим (Ефес. 4, 28).

V

Буди држави од користи. Не само не кради државу, него буди јој од користи. Подај, подај, помози јој. Ако си до сад поткрадао своју државу, врати двоструко ако нећеш четвороструко као што је учинио непоштени Закхеј кад је осетио страшно присуство Бога и обратио се поштењу. Врати бар двоструко; врати одмах; врати да нико не зна. Знаће Онај који све зна, а народ ће осетити, и сви грађани промениће непријатељски став према теби. И деца твоја биће здрава и напредна.

Ако примаш какву плачу од државе, сматрај да више примаш него што заслужујеш и буди благодаран држави.

Ако позајмљујеш или продајеш нешто држави, не прецењуј и не уцењуј. Него тражи мању добит од државе него што би тражио од појединца.

Ако лиферујеш држави, лиферуј по погодби тачно и часно, и подај нешто више и боље -, а никад мање и горе - него што је погодба.

Ако купујеш за државу материјал у иностранству, не примај лични проценат који ти нуде страни фабриканти и трговци. Јер оно што тобож теби на дар дају, стављају на рачун твоје државе по неким видом. И тако тебе чине лоповом твоје државе. Буди задовољан са путним трошковима и дневницама које ти држава даје, па чак и од овога нешто уштеди и врати држави.

Учини за државу увек више него што те држава плаћа. Само тим вишком мери се родољубље. И само се помоћу тих вишкова може држава одржати и унапредити.

Не износи свој новац из своје државе у туђу државу. Тиме чиниш част туђој држави, а понижење и штету својој. И ово је крађа и проклетство. Она је држава најсигурнија-без обзира на њену величину-где влада највеће поштење. Ти чиниш своју државу несигурном својим непоштењем. Знај, да ако пропадне твоја држава, и ти ћеш пропасти у њој пре него што прескочиш границу и загрлиш свој новац у туђој земљи. Твој живот пропашће у твојој држави, а твој новац у туђој. То је обична освета Вечне Правде, која гледа и види. Безумник чува, а не зна за кога чува, каже непогрешна Књига.

Не прецењуј што дајеш држави; не потцењуј што примаш од државе.

Не наплати две плате за једну услугу држави: крађа је и проклетство.

Не одсеци кришом једно дрво из државне шуме: крађа је и проклетство.

Не заузми и не преори државну земљу: крађа је и проклетство.

Не узми ниједну ствар из државног слагалишта и ниједну пару из државне благајне: крађа је и проклетство.

Ако те држава не ухвати у крађи, ухватиће Онај који је за себе рекао: Ја сам цар над царевима и господар над господарима; моја је земља и ја је дајем коме хоћу. Због множине поштених Бог даје државу једном народу, а због множине непоштених одузима. Ако ти крадеш своју државу, па држава пропадне, нико неће бити крив него ти.

Ко украде један динар од приватног човека, одговара за једну крађу јер је покрао једног човека. Ко украде један динар од државе, рецимо од Југославије, тај је покрао 15 милиона душа те државе. Тај је одговоран за 15 милиона крађа.

Ако су људски судови немоћни да то схвате и казне, казниће Онај који све види, све зна, који државе даје и одузима, који суди по вечној правди, и који кад осуди на вечну робију, онда је робија уистини вечита.

Нека чују дакле и упамте ову реч они који се лакоме на државно добро:

Ко год изврши једну крађу државне имовине, аутоматски је одговоран у Југославији за 15 милиона крађа.

Додатак

Поштени стварају и држе државу

Или како су сељаци шумадијски поштовали и помагали своју државу.

Познато је како је кнез Милош у младости својој служио код неког домаћина газда Аксентија у селу Добрињу. Доцније је Милош постао усташ и војвода и кнез. Као кнез и господар малене сељачке државе сети се Милош свога негдашњег газде Аксентија, па га позове к себи у госте. Када Аксентије дође, кнез Милош га срдачно дочека и задржа дуже времена као свога госта. Па кад су се наразговарали о свему што је било и прошло, поведе домаћин свога госта да му покаже благајну државну. У благајни је лежао разнолик новац, гомиле и вреће сребра и злата и бакра. Задиви се Аксентије видећи толико благо како никад нигде није видео. А кнезу беше мило што се Аксентије тако задиви сабраној и уштеђеној имовини народној. Па хтеде се кнезу да мало искуша овога простог и неписменог сељака (какав је и он био), па му рече:

- Газда Аксо, чиниш волико, много си ти мени добра учинио кад сам служио код тебе. Не знам како да ти се одужим. Него ево узми од овога блага колико ти драго.

Аксентије се мало замисли, погледа у оне гомиле државнога блага, очи му заводнише од суза, па ће рећи кнезу:

- Господару, ово је заједничко благо целог народа. Па кад би свак одавде узео колико би хтео, брзо би тога блага нестало. Одавде се не узима него се овде додаје.

И рекавши ово, узе кесу иза појаса, раздреши гајтан, па извади два сребрна цванцика и баци на ону гомилу.

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Света Русија и Свет а Србија

Srpska Informativna Mreza
Thu, 28 Oct 2010 16:31:42 -0700
Света Русија и Света Србија

Пише: Драгомир Анђелковић
недеља, 24 октобар 2010 16:37

0Русија је као митска птица Феникс. Не само да се током своје историје
више пута нашла на рубу пропасти, већ је и изгледало да је сагорела у
пламену унутрашњих и спољних недаћа. Но, када би се дим разишао,
бивало је јасно да је издржала сва искушења, ма колико она била
застрашујућа и разарајућа. После њих, историја нас томе учи, не прође
много времена пре него што велика словенско-православна држава почне
да се диже из пепела. И брзо засија још снажније него пре привременог
пада.

НАДМОЋ ДУХА

Несреће и раздобља национално-државне малаксалости пролазе, а снага
Русије остаје. Она је историјска константа. И то збуњује многе
западњаке, који су на "рационалним" основама до сада безброј пута
проценили да је руска моћ ствар прошлости, да би убрзо доживели
разочарење. Злурадост је, по правилу, била уграђена у њихове прогнозе.
Но, оне нису само због тога падале на тесту времена. То се дешавало и
онда када су чињенице објективно говориле против скорог успона Русије.

Зато су за многе Европљане, који нису православне вере, Руси
недокучиви. Њихову збуњеност најбоље одражавају речи британског
државника Винстона Черчила - човека у чијој души није било топлине за
православне Словене, а посебно за Русе и Србе, док је у уму било
немало идеја како да се њихов свеколики положај учини горим. Он је
рекао: "Русија је загонетка, замотана у загонетку, смештена унутар још
веће загонетке".

Западњаци тако мисле јер посматрају само површину. Не схватају суштину
која објашњава стварност боље од сваке позитивистичке анализе. Јер,
моћ руске државе представља одраз огромне духовности руског народа.
Зато је Русија непобедива. Све нестаје, а дух је вечан. Отуда, с
правом се каже "Света Русија". А један од симбола те
вишедимензионалне, и земаљске и небеске Русије, представља икона
Богородице Владимирске. Она се с правом сматра чудотворном, и с много
разлога је изузетно поштована широм руских земаља и генерално
православног света.

ЧУДОТВОРНА ИКОНА

Икону Богородице Владимирске је, према предању, насликао Св.
Еванђелист Лука, и то на дасци стола за којим је јела Света породица:
Исус Христос, Богородица Марија и Праведни Јосиф. Свету икону је,
вероватно 1131. године, цариградски патријарх поклонио руском кнезу
Јурију Долгоруком. Тако је она доспела у Русију, где се у почетку
налазила у женском манастиру Пресвете Богородице (околина Кијева).
Кнез Андреј Богољубски, син Јурија Долгоруког, пренео је свету икону у
град Владимир, у коме се налазила наредних 250 година и по коме је
добила садашње име. Њена сеоба је симболички означила пут измештања
тежишта руске државности, са југа на североисток, до чега је убрзо
дошло. Неће проћи много времена пре него што ће Кијевска Русија
постати Московска Русија, али ништа мање света, а како су векови
пролазили, и све моћнија.

Године 1395. икона Богородице Владимирске пренета је у Москву, у град
који је до тада, иако још неформално, постао политичко средиште
Русије. На месту на коме су Московљани дочекали икону подигнут је
Сретењски манастир, у коме се она данас налази. Света икона пренета је
у Москву како би помогла одбрану града од страшних азијатских освајача
који су му се приближавали. Но, Тамерланове снаге нису стигле до
Москве. Одједном су промениле правац кретања. Народ је то протумачио
као чудо. Према предању, пошто су се Московљани молили Богородици пред
њеном владимирском иконом, она се у сну јавила Тамерлану. После тога
он је у страху напустио Русију.

[You must be registered and logged in to see this link.]


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Ванредно стање у ва јмарској Србији

Srpska Informativna Mreza
Thu, 28 Oct 2010 16:23:12 -0700
Ванредно стање у вајмарској Србији

Пише: Бранко Радун

0Увођење ванредног стања које се као могућност помињало на седници
Савета за националну безбедност, могло би бити актуелизовано приликом
неког "новог насиља" - као алиби за суспензију демократских слобода у
Србији

Агенција "Стратфор" изашла је са "анализом стања у Србији", направивши
паралелу са Вајмарском Немачком. Српска демократија је у кризи и њој
прете патриотске групе и навијачи, те сходно томе, нужно следи из ове
анализе, Србија би требало да се обрачуна са "екстремистима" - док
није касно. Ова аналогија није нова и коришћена је с обе стране
"српске барикаде". Домаћи глобалисти, попут ових стратфороваца, виде у
патриотској опозицији или пак у патриотским организацијама и
навијачким групама, наравно уз неке безбедносне структуре, реалну
претњу "проевропском путу Србије" те налазе да би их требало сузбити,
забранити или на неки други начин елиминисати из политичког живота.

НА ЛИНИЈИ ПОДРШКЕ ЗАПАДА

Она друга група аутора која се послужила паралелом Србија-Вајмарска
Немачка, сматра да српској демократији не прете хулигани на утакмицама
већ они на власти, који имају новац, моћ, утицај и подршку Запада.
Страх пред гневом народа, пре свега српске омладине, фрустриране
националним понижењима и социјалним безнађем, био је готово опипљив на
лицима представника власти који су се са њим суочили 10. октобра. Тај
осећај несигурности мотивисао је власт да се сурово обрачунава са
младим гневним људима, па сходно тој чињеници режим и њему подређени
медији нису сматрали да је неопходно да направе разлику између
антирежимског протеста и малог броја оних који су се понашали
хулигански, већ је свим грађанима који су се у недељу нашли на улици
залепио етикету екстремизма и вандализма.

КРАЈ ДЕМОКРАТИЈЕ

То је био згодан повод да се драстично сузе политичке и медијске
слободе у Вајмарској Србији. Власт је произвела толику количину
хистерије са намером да утера страх у кости свима, па су кривци
пронађени у омладини, навијачима и патриотским организацијама. Прича
подсећа на крај вајмарске демократије у Немачкој и почетак фазе
репресије и гушења слободе речи и опозиционог деловања.

Стога се кренуло са дисциплиновањем медија, пре свега електронских,
што подразумева значајно виши степен (ауто) цензуре и контроле.
Конференција за штампу алтернативних медија ( "Печат", "Видовдан",
"Двери", "Стандард" и Фонд "Слободан Јовановић") која је упутила
заједнички протест против хапшења оних који су протествовали против
режима, није наишла на одјек медија. Емисија са учесницима
конференције скинута је са ТВ "Палме плус". Исте вечери забрањена је
и трибина у Новом Саду, под изговором "безбедности присутних" коју су
организовали "Видовдан", "Српски културни клуб" и "Двери", под називом
"Породица и савремено српско друштво".

На мети власти, поред медија, нашле су се и друге "ризичне тачке". На
седници Савета за националну безбедност, одржаној на иницијативу
председника Тадића, како је процурело у јавност, озбиљно се разматрала
и опција увођења ванредног стања у земљи. Чини се да су за сада
одустали од те идеје, али би неко "ново насиље", могло да буде узето
као алиби за суспензију демократских слобода у вајмарској Србији. Но,
према важећем кривичном закону, предвиђена казна за ометање или
спречавање јавног скупа је до две године затвора, што значи да би
Ганди са својим ненасилним отпором (седање на путу) у Србији 2010.
могао да заглави робију. Осим тога праксом од 10. октобра, уведена је
мера притвора која се учестало и произвољно даје и кад за то нема
оправдања (осумњичени би могао да омета истрагу, да побегне из земље
или да понови кривично дело).

Да се којим случајем Ганди нашао у Србији 2010. године својим
ненасилним отпором (седања на путу), према важећем кривичном закону,
заглавио би робију у трајању од две године

НЕПРИСТАЈАЊЕ НА ГЛОБАЛИЗАМ

Енормно висок проценат оних којима је произвољно одређен притвор је
очигледно последица политичког притиска. Притворени су били сви који
су се само нашли на улици јер "су били у некој групи", иако није редак
случај да су се чак и оптужени за убиство бранили са слободе.

С друге стране, медијска пресија која је у старту осудила ове младе
људе, направила је директан и посредан притисак на суд, па можемо рећи
да је реч о редуковању политичких и људских права и слобода, и то у
земљи у којој власт као мантру понавља да живи у духу "европских
стандарда". Ако је истина, а постоје жалбе, да је некима истекло
полицијско задржавање од 48 часова пре него што су саслушани код
истражног судије, онда је то озбиљна ствар - кршење закона о кривичном
поступку.

Коначно уз репресивне режимске приче иде и најава измена кривичног
закона, по којем би се задржавање у притвору продужило са осам на
тридесет дана за "дела насилничког понашања". Изменама закона режим би
демонстрирао своју репресивну моћ над осумњиченима. Режим који се
осетио угрожен од омладинског бунта је очигледно одлучио да на мала
врата уведе ванредне мере које подразумевају пресинг на медије,
судство и опозиционе кругове. Нас управо брине "забринутост Стратфора"
за политичку будућност Србије, јер то заправо значи да је вајмарски
пут Србије у пресудној мери диктиран од Великог Брата. Но оно што нам
улива наду је српска младост, која је својим непристајањем на
глобалистички пројекат, у који спада геј парада, освестила многе.

[You must be registered and logged in to see this link.]

__._,_.___

__,_._,___


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Препоручујемо: [You must be registered and logged in to see this link.] ovdan.org

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 13:26:49 -0700


Препоручујемо

Анђелковић: Света Србија и Света Русија


Ђорђевић: Улога притвора у евроатлантским интеграцијама


Чанковић: Код Срба ништа није онако како изгледа


Мишковић: Сарадња са Русијом гарант српске безбедности


Балабан: Духовна обнова као темељ васкрса Србије



Зарковић: Слово о заслепљеној хвалисавој звери



Павић: Нова брига власти
-
"хришћански радикализам"

Радун: Ванредно стање у вајмарској Србији



Живаљевић: Сви смо ми одговорни за Шешељеву судбину


Ковачев: Фиделинка - бесконачно пропадање


Милојко: Е мој црни прецедниче 2


Узмите учешће на дискусијама на форуму
видовдан.орг

Видовдан покреће тему Други о Србији на којој би се објављивали преводи
текстова које објављују светски медији. Позивамо све оне који се баве
превођењем да нам се прикључе и помогну нам да редовно ажурирамо сајт са новим
преводима. Информације на [You must be registered and logged in to see this link.]

Проследите овај мејл пријатељима.

Хвала.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Papa u Hrvatskoj na godišnjici Stepinče ve smrti

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 13:08:08 -0700


[You must be registered and logged in to see this link.]

Poseta Benedikta XVI

Papa u Hrvatskoj na godišnjici Stepinčeve smrti
Tanjug | 29. 10. 2010. - 16:51h | Foto: Reuters | Komentara: 0

Papa Benedikt XVI posetiće Hrvatsku u prvoj polovini 2011. godine,
najavili su u Zagrebu predsednik Ivo Josipović, predsednik Hrvatske
biskupske konferencije Marin Srakić i zagrebački nadbiskup kardinal
Josip Bozanić.

Njih trojica su danas na konferenciji za medije u predsedničkom sedištu
na Pantovčaku izjavili da je stiglo pismo od pape, koji je potvrdio da
će posetiti Hrvatsku u prvoj polovini 2011.

Papa će doći u Zagreb povodom 50. godišnjice smrti kardinala Alojzija
Stepinca u 2011. godini. Bozanić je rekao da će se raditi o jednom
vikendu povodom nacionalnog dana porodice koji će slaviti nakon papinog
dolaska, što znači da će katolici u Hrvatskoj dobiti još jedan praznik.

Josipović je rekao da će papin dolazak biti dodatni podstrek Hrvatskoj u
provođenju politike pomirenja i reformi koje se provode.

Povodom dolaska pape osnovaće se komisija sastavljena od predstavnika
Josipovićevog kabineta, hrvatske vlade i Rimokatoličke crkve.

Prilikom svojih poseta Vatikanu Josipović, a pre njega i premijerka
Jadranka Kosor, pozvali su papu da poseti Hrvatsku.

Njegov prethodnik Jovan Pavle II Hrvatsku je posetio tri puta.


<<~WRD179.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Jeremić: Nije isključena podela Kosme ta

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 13:26:14 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]

29. 10. 2010. 09:49h | Tanjug
Jeremić: Nije isključena podela Kosmeta

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je Beograd
spreman za dijalog sa Prištinom, da on može da počne odmah, i da su za
dijalog spremni i zvaničnici iz Brisela, koji će imati posredničku ulogu.

A čije institucije će da sprovode dogovoreno: Vuk Jeremić

"Razumem da ovo, možda, nije najjednostavniji trenutak za Albance,
imajući u vidu njihova politička previranja, ali zaista verujem da je za
sve zajedno bolje da proces otpočne što je pre moguće", rekao je Jeremić
u intervjuu "Novostima".

Nije isključena ni podela Kosmeta

Na pitanje da li je realno očekivati da se pitanje podele nametne kao
jedno od rešenja, Jeremić je odgovorio da je "svako rešenje oko kojeg je
moguće postići konsenzus svih zainteresovanih strana bolje od bilo kog
nametnutog". "Nastavićemo da se kroz pregovore konstruktivno zalažemo za
postizanje istorijskog kompromisa između Srba i Albanaca", zaključio je
Jeremić.

Jeremić je kazao da je "naše mišljenje da bi najpre trebalo krenuti od
tema koje ne sadrže bilo kakvu kontroverzu, poput uspostavljanja
saradnje u rešavanju problema nestalih lica".

"Postizanje uspeha na samom početku bi svakako imalo pozitivan efekat za
buduće faze dijaloga, kada se budemo dotakli delikatnijih stvari. U
svakom slučaju, pregovore bi trebalo da vode eksperti, a ne visoki
funkcioneri ili političari", rekao je Jeremić.

On je kazao da se "ne mora direktno pristupiti pregovorima o statusu da
bi se pronašla rešenja za one probleme koji proizlaze iz činjenice da
dve strane imaju fundamentalno različito gledanje po pitanju
suvereniteta nad teritorijom Kosmeta".

"Naša strana će, prirodno, polaziti od toga da nijedno praktično rešenje
ne može biti takvo da se njime direktno ili indirektno priznaje
jednostrano proglašena nezavisnost. Očekuje se da će početne pozicije
Albanaca biti drugačije. Biće potrebno da obe strane iskažu
konstruktivnost da bi se postigao kompromis oko svih otvorenih pitanja",
istakao je Jeremić.

On je naglasio da "Beograd sigurno neće prihvatiti nijedno rešenje koje
bi se moglo shvatiti kao priznavanje nezavisnosti, pa samim tim ni
definisanje Srbije i Kosova kao dve suverene države".


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Србија одумире због уранијума

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 13:09:01 -0700


[You must be registered and logged in to see this link.]

Србија одумире због уранијума

Тема дана | 28. октобар 2010. | 19:31

Уколико би рекли да се пораст малигнитета није пу­но повећао,
то би значило да се проблем ставља под тепих. Попу­лациони
регистар за рак указује на знатно повећање ове боле­сти, а
томе у прилог иде и годишњи извештај према коме у Србији од
канцера оболи од 32 до 35 хиљада људи, што предста­вља
повећање за више од 24 одсто. Србија одумире због
осиромашеног уранијума – каже први ученик међу срп­ским
лекарима најпознатијег, недавно преминулог францу­ског
онколога академика Жоржа Матеа, проф. др Миодраг Ми­ша
Ђорђевић, онкоепидемиолог.

– Десет година био сам сведок лечења 4.000 наших бо­лесника. За
време НАТО бомбардовања СРЈ, после 40 година рада, први пут
сам се нашао у неизвесности шта ће бити. Када се бомбардовање
завршило, добио сам податке да су НАТО авиони испа­лили
37.550 ракета свих типова тридесетмилилметарске му­ниције
са осиромашеним уранијумом – каже професор Ђорђе­вић, и
истиче да десет година после бомбардовања у Србији годишње
умре око 22. 000 људи од рака.

– Ја сам у предворју биолошког краја, али шта чека младе људе?!
Да ли то предворје важи само за мене или за читаву
популацију? Србија одумире. Брзина распростирања
уранијума у ланцу исхране нема краја, а човек је у 20. веку
толико повредио природу да она споро, али врло ефи­касно,
испоставља рачуне – каже онколог и епидемиолог Ђор­ђевић, и
напомиње да треба доказати да је осиромашени урани­јум ушао
у ланац исхране.

– То се такође мора и публиковати у стручним часопи­сима, али
претпостављам да ће ти докази бити тешко прихватљи­ви за оне
који су нас бомбардовали. Или ће оспоравање бити ве­лико, као
што је и оспоравање да су малигна обољења у пора­сту. Није
само у питању канцер, већ и други поремећаји у здра­вљу
становништва. Данас се суочавамо са неуролошким
оштећењима можданих живаца, бубрега, галопирајућом и све
чешћом остеопорозом, стерилитетом, децом са упор­ним и тешким
инфекцијама и конгениталним аномалијама. Последњих
година, не само код старије, већ и код младе попула­ције
долази до веће појаве можданих удара – објашњава Ђорђевић.

М. Карић

Фото: С. Ђорђевић


<<~WRD376.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Irinej


N
jegova svetost patrijarh srpski Irinej, neka mi Bog oprosti, uvek kada ga vidim, izgleda kao da je krenuo da zaprosi lepu i mladu devojku. Uspravan, nalickan, uvek aktuelno namirisan…

Likovi i senke, M. Brkić, TABLOID

+++

Svaka vlast je data od Boga, uče nas crkveni oci.

I Njegova svetost je, izgleda, po meri sadašnje vlasti. Interesi patrijarha i Gospodara Srbije su isti. I navike.

Svakog meseca patrijarh Irinej dobije na svoj konto, na ime plata, po više osnova, oko deset hiljada evra! Njegova svetost nema rashoda. Plaćen mu je stan, hrana, besplatno ga voze, besplatno mu haljine šiju… Ali, patrijarh Irinej, poput Gospodara Srbije, voli novac. U neograničenim količinama. Gladni podanici odvajaju od usta da nahrane pastira svog. A od svojih mesečnih plata pastir bi mogao da u narodnoj kuhinji, kada bi je osnovala njegova Niška eparhija, nahrani najmanje 500 gladnih usta!

Eh, kada bi se patrijarh Irinej odrekao i kamate, koju broji svakog trećeg meseca, jer eprhijske i svopje novce čuva u banci u Namačkoj, mogao bi stado svoje da umnoži za još najmanje tri hiljade duša, koje bi nahranio u narodnoj kuhinji. Ali nije Njegovoj svetosti do gladnih usta. Od gladnih treba uzeti, da bi sveti otac Irinej mogao da bude moderan biznismen. Uspešan trgovac Božjim zapovestima. On nama Isusove reči, mi njemu naše novce.

U istoriji Srbije, koja nije za divljenje, mnogi su tirani, kneževi i kraljevi postavljali na čelo Srpske pravoslavne crkve one koji su pristajali da služe njihovim interesima.

U držanju i životu nalickanog propovednika Irineja nema ničeg monaškog, a ni ljudskog. Njegova štucovana i negovana brada, uvek potkresana kosa i miomirisi, predstavljaju ga kao kontroverznog biznismena. Patrijarh mesečno zaradi četiri hiljade evra, to mu je plata kao poglavaru Crkve, pa plata od Episkopije niške, pa plata… da ne nabrajamo. Tu su na usluzi i skupi automobili, vozač, sekretari, dvorjani…

Srpski predsednik Boris Tadić čestitao je ustoličenje patrijarhu Irineju ličnim prisustvom u Pećkoj patrijaršiji. Osećam da mu se obratio rečima: “Kolega, baš sam srećan što je tako uspešan biznismen na čelu naše Crkve. Nadam se da ćemo uspešno sarađivati. Niste vi kao onaj Pavle, nije imao pas za šta da ga ujede”.

Patrijarh Irinej nema porodicu. Barem nam je tako saopšteno. Kome će ovaj pastir ostaviti toliko blago?

Bože, što bih voleo da pročitam naslov u novinama kako su “maloletni huligani opljačkali kasu patrijarha Irineja i odneli sto miliona evra! Policija za huliganima intenzivno traga, a patrijarh je u stalnim molitvama da Bog policiji podari znanja i da zabludele sinove uhapsi i stavi u zatvor (pakao). Tim povodom i predsednik Tadić uputio je saopštenje u kojem ističe da će promeniti zakon, kojim će pljačkanje svetih otaca i njihovog blaga posebno kažnjavati. Ivica se oglasio slanjem posebnih snaga reda i mira, obećavajući im procenat od deset odsto od nađenog novca”.


izvor: TABLOID

+++

+++

+++

UZ BOŽIJU POMOĆ

Uvodnik, (Pr)osudite sami; Milovan Brkić


Prošlog petka, premorenom i gladnom, pogled mi pade na izlog mesare u kojem je položeno poveće pečeno prase. Na ražnju. Voda mi udari na usta i rukom počeh da pretražujem džepove. Presabirem se koliko košta komad od trista grama i da li pečenje uopšte prodaju na tako male komade.

Shvatam da sam postao ekstremno siromašan i da komad pečenja za mene postaje preskup. Pitam se koliko majki i očeva moraju da smogne snage da saopšte svojoj deci da za večeru, osim hleba, nema ništa više.

Krećem uzbrdo, prema Vaznesenjskoj crkvi. Da zapalim sveću. Nadam se da ću za nju imati para. I molitva je sve skuplja.

I dok poluglasno u praznom hramu izgovaram ime Gospoda, moleći da pomogne da mi ruka ne zadrhti i da me oko ne izda, da sebe oslobodim greha što sam ovoliko dugo trpeo tiraniju, a bogobojažljivim građanima vratim nadu u život, iza mene, po glasu poznadoh prijatelja koji je sveštenik u drugom hramu. Oglasi se rečima podrške: Daj Bože!

Ćutke smo se razumeli.

U dugoj hršćanskoj istoriji evropskih zemalja uglavnom odnosi među ljudima, među društvenim slojevima, nisu uređivani po Evanđelju. Otuda i pobune, revolucije, atentati… I ateizam. Ako se vladar u svom nasilnom ponašanju poziva na Boga - potlačeni onda najprije mora da Boga dovede u pitanje!

Srećom, naš Tiranin se u svojoj nasrtljivosti i bahatosti ne poziva na Boga i njegove kazne, već na, takođe polugladne policajce pod komandom Ivice Dačića. Tiranin nam ne preti gorenjem u paklu, već truljenjem u njegovim prokletim avlijama, policijskim stanicama, preti nam batinama, nasiljem svake vrste. Dok on sa svojom kamarilom pelješi sve što mu pod ruku stigne, mi moramo verovati njegovom obećanju da ćemo gladni, goli i bosi, dočekati dan kada će nas on i njegova banda uvesti u Evropsku uniju. U raj! A kada će to da se desi, ni on sam nije siguran pa često menja datum tog Svetog Dana.

Sila otme konje i gradove, kažu. Ali, duša čovekova je neuništiva. Građani imaju pravo na tiraninovu smrt, ako on pogazi sve ovozemaljske zakone, a i Božje ne priznaje.

Ko uzmiče pred terorom i nasiljem, pokazuje slabost. Ko izgubi hrabrost, izgubio je sve. Građani Srbije danas, takoreći, nemaju ništa. Nudi im se strah, odanost, slepa poslušnost, trpljenje, gladovanje…

Mladost Srbije se buni. Mladost oseća da im duše stavljaju u okove. Hoće slobodu - ili smrt.

Sećam se aforizma od pre trideset godina: Ne budite srca udovička, kad vam zato nedostaje p….

U ime Boga, ili u ime dostojnog života, neko mora smaći tiranina. Hrabrima i Bog pomaže.


izvor: TABLOID,
[You must be registered and logged in to see this link.]

Nismo mi od juče



Zoran Milojević



Ogrešio si dušu, Dragane Šutanovče! Stajao si pored Meri Vorlik i prećutao ko je "uz narod Pranjana" spasavao pilote. Zaboravio si Čičine mučenike koji su ginuli da bi pilote vratili kućama. Jedan od mučenika je u mom grobu, na groblju Orlovača. Sedamnaest noći je bio na straži u Pranjanima. Ni ti oca nemaš...

SD Partizan je proslavio šezdeset pet godina. SD Crvena zvezda, na čelu sa komunistom Škundrićem, čestita im nošenje crvene zvezde u grbu i želi svakom partizanu dug život na čelu sa crvenom zvezdom. I jedni i drugi žele srećno popodne drugu Joški Brozu pesmama "Kad je deda lumpovao" i "Ja, vragolan, i moj deda"!

Ministri policija Srbije i Crne Gore potpisali sporazum o vanrednim situacijama. Sada će dogovorno, sporazumno i zakonito da ih - izazivaju!

"Imam smisao za talenat"! To je izrekao jedan od današnjih "umetnika". Zove se Ekrem - eno ga na Farmi. On je sledbenik umetnika koji imaju "filing za osećaj". Srbija voli takve "umetnike"! Za razumevanje idiota odavno joj nije potreban Dostojevski.

Vlada Srbije ponavlja: hoću u EU, neću u NATO! To je isto kao kada bi neko rekao: hoću u brak sa ženom, ali neću s njom u krevet! Srpska vlast hoće da se ponaša po pesmi "Oženjen sam, kao momak živim". Ne biva to u EU koliko god mi vikali: "Dobro jutro, Srbijo, na sve čet'ri strane"!

Najsvetlija tačka našeg fudbala su reflektori. Ostale fudbalske tačke imaju tunelsku boju. A u tom tunelu usred mraka sija zvezda petokraka sa Tolovog čela i iz Tolovog srca.

Sjajan je bio Lane Gutović kao Ostap Bender na premijeri "Zlatnog teleta"u Narodnom pozorištu. Ostap Bender i njegovi prijatelji su lopovi sa stilom i šarmom. Oni kradu zbog stila krađe i po tome se razlikuju od modernih lopova koji kradu bez šarma, sa stilom neumnika koji bi da um kupe za novac.

"Skupoceni čovek", u skupocenom odelu, sa skupocenim mogućnostima, halapljivo ruča i briše sve ispred sebe, kao "šumska komisija od tri člana". "Jesi li takav i u lovu na lovu?", pitam ga. "Uvek volim količinu", odgovara dok zaliva dušicu vinom. "Imaš li ti dušu?", opet pitam. "Imam!" "Pa, što je ne nosiš?" "Greh ne ulazi na usta", podučava me, "greh izlazi iz usta, a ja uvek držim usta zatvorena." "Skupoceni" je još jedan primerak demokratskog prostaka po čijem je ukusu pravljen današnji svet. Sad, ko ostane normalan, treba ga odmah na psihijatriju.

Dolazila nam Hilari. To je žena onog saksofoniste koji je izmislio Milosrdnog anđela. Voleo bih da joj je Tadić postavio pitanje: "Jesi li ti naučila nešto od Monike?"

Na Kosovu ništa novo. Svetska bludnica koja govori perverznim jezikom i zabavlja se uz muziku čiji su refreni ljudski krici kupa se u okeanima koje je stvorila pretvarajući ljudsku krv u vodu.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Priveden bivši monah Antonije Davidović



Raščinjeni monah Antonije Davidović priveden je danas ispred Srpske patrijaršije u Beogradu zbog pojavljivanja na skupu protiv hapšenja protivnika gej parade,

30. 10. 2010. 17:33h; Srna

+++

koji je bio zabranjen, potvrđeno je iz MUP-a Srbije. Davidović je pušten posle dvoipočasovnog zadržavanja u Policijskoj upravi Stari grad bez izvođenja pred prekršajnog sudiju.
Bivši monah Antonije Davidović

Monah Antonije, koji je nekada službovao u manastiru Crna Reka i blizak je penzionisanom vladiki Artemiju, priveden je u policijsku stanicu “Stari grad”, a potom će biti izveden pred prekršajnog sudiju, prenose beogradski mediji.

Policija je zabranila održavanje skupa ispred Patrijaršije, kao i skupa u Pionirskom parku, koji su prijavili roditelji uhapšenih tokom nereda 10. oktobra, u organizaciji “SNP 1389″.

MUP Srbije je zabranio održavanje javnih skupova “Očuvanje pravoslavlja od ekumenizma i ujedinjenja sa Rimokatoličkom crkvom” i “Protest podrške uhapšenim rodoljubima”, koji su bili zakazani za danas.

“S obzirom na to da mesta za održavanje skupova nisu predviđena za okupljanje građana, shodno rešenju o određivanju prostora za okupljanje građana u Beogradu, kao i da prijave za održavanje javnih skupova nisu bile potpune, doneseno je rešenje o zabrani ovih skupova na osnovu člana 11 Zakona o okupljanju građana“, precizira se u saopštenju MUP-a.

MUP Srbije navodi da je ovo rešenje doneo uz konsultaciju sa dežurnim zamenikom tužioca Višeg javnog tužilaštva.

Iako je skup zabranjen, monah Antonije se pojavio kao organizator skupa.

Antonije Davidović, koji je organizovao protest ispred manastira Gračanica i pred Patrijaršijom u Beogradu lišen je monaškog čina 25. maja ove godine.

Odlukom Crkvenog suda Eparhije budimljansko-nikšićke, on je vraćen u red civila sa svetovnim imenom Dragan i isključen iz crkvene zajednice na dve godine.

Ova odluka Crkvenog suda praktično znači i da ako se kao sada već bivši sabrat manastira Crna Reka bude predstavljao kao monah, može biti uhapšen za lažno predstavljanje.

On je presudom Crkvenog suda optužen za samovolju i nemonaško nepokoravanje nadležnim crkvenim vlastima, kao i za iznošenje brojnih neistina i kleveta nedoličnim hrišćaninu, a kamoli monahu.

U presudi se navodi i da se odrekao poslušnosti crkvenoj vlasti, bunio i stvarao zaveru protiv nje, uskraćivao joj dužno poštovanje, klevetao je, vređao i nipodaštavao, a i odbijao da izvrši odluke nadležnih crkvenih vlasti.

30. 10. 2010. 17:33h | Srna

preuzeto sa portala VESTI

субота, 30. окт 2010, 15:58 -> 19:56
Бивши монах пуштен након привођења

Рашчињени монах Антоније Давидовић пуштен после двоипочасовног задржавања у полицији, без извођења пред прекршајног судију.

После двоипочасовног задржавања у полицији рашчињени монах Антоније Давидовић пуштен је без извођења пред прекршајног судију.
Претходно је приведен испред Патријаршије у Београду, јер је дошао на забрањени скуп родитеља ухапшених током нереда за време Параде поноса.

Рашчињени монах, иначе организатор тог скупа, некада је службовао у манастиру Црна Река.

Полиција је забранила одржавање скупа испред Патријаршије, као и скупа у Пионирском парку, који су пријавили родитељи ухапшених током нереда 10. октобра у организацији “СНП 1389″.


извор: РТС

29. 10. 2010. 20:32h | Tanjug
Policija zabranila skupove ‘’rodoljuba'’

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je večeras da zabranjuje održavanje javnih skupova “Očuvanje pravoslavlja od ekumenizma i ujedinjenja sa Rimokatoličkom crkvom” i “Protest podrške uhapšenim rodoljubima”, koji su bili najavljeni za sutra.

Prijave nepotpune - sledi zabrana

Prijave za održavanje tih javnih skupova nisu bile potpune, napominje policija.

Rešenje o zabrani doneto je na osnovu Zakona o okupljanju građana posle konsultacija sa dežurnim zamenikom tužioca Višeg javnog tužilaštva, s obzirom da mesta za održavanje skupova nisu predviđena za okupljanje građana.


preuzeto sa portala VESTI

[You must be registered and logged in to see this link.]

Шешељ оперисан у Хагу

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Umesto na Gazimestanu, Srbi u Avganistanu

Srpska Informativna Mreza
Sat, 30 Oct 2010 09:50:01 -0700
Umesto na Gazimestanu, Srbi u Avganistanu


Region | Branko Radun
| oktobar 28, 2010 at 16:10

_____

Piše Branko Radun

Zbog čega Amerikanci vrše tako jak pritisak na BiH i Srbiju, da i pre formalnog
članstva budu deo natovskih struktura?

Vrlo značajna poseta Hilari Klinton Beogradu, prošla je u senci parade
homoseksualaca i protesta srpske omladine. Njena poseta BiH posle izbora,
viđena je kao dobar trenutak da se pritisne gas na proces centralizacije Bosne
i na njen ulazak u strukture NATO-a. Sve to odvijalo se u okviru planiranih
pritisaka na Republiku Srpsku, kako bi predstavnici srpskog naroda popustili i
pristali na ustavne reforme. Po planu Vašingtona za Balkan, potrebno je da se
Banja Luka odrekne pozicija stečenih Dejtonskim sporazumom i statusom entiteta.
Hilari Klinton je zapravo došla da dovrši zadatak koji je, devedesetih godina
prošlog veka, izvršavao njen muž na poziciji predsednika SAD – uspostavljanje
kontrole nad celim Balkanom.

CEO BALKAN U NATO
Poseta američkog državnog sekretara „poklopila“ se i sa najavom pregovora
Srbije i „Kosova“, koji su iznenada odloženi. Nije najjasnije, zbog čega se
Amerikancima i Albancima ne žuri da Srbija „ispoštuje“ secesiju Kosova. Postoje
tri teorije. Prva je da žele da omekšaju Beograd, kako bi na pregovorima
Prištinu tretirao kao nezavisnu državu, druga da čekaju da prođu mogući
prevremeni izbori u Srbiji, i treća da veruju da će uspeti da slome otpor
kosovskih Srba uz pomoć Zapada. Najverovatnije je reč o kombinaciji sve tri.
Poseta državnog sekretara je imala za cilj da obezbedi da Beograd bude potpuno
kooperativan oko „saradnje sa Hagom“, „novog“ statusa Republike Srpske i oko
pregovora sa „nezavisnim Kosovom“. Srpski rečeno – da pusti kosovske i bosanske
Srbe niz vodu.
Međutim, globalno gledano, balkanska turneja američkog državnog sekretara ima
za cilj da obezbedi imperijalni mir u „pokorenim provincijama“ na
međucivilizacijskom limesu. Da se podrže slabiji i pritisnu jači, te da se na
taj način održava ravnoteža pod njihovom kontrolom i tutorstvom. Devedesete su
u američkoj agendi bile u znaku ovladavanja Balkanom – počele su raspadom SFRJ,
a završile bombardovanjem Srbije i svrgavanjem Miloševića „demokratskim
sredstvima“; cilj tog delovanja bio je pokoravanje ovog geopolitički značajnog
prostora koji spaja kontinente, kulture i religije.
Da bi se to potpuno obezbedilo od mogućih iznenađenja, koja su na Balkanu
moguća, naročito sa Srbima, SAD nastoji da ojača svoje prisustvo i da
„legalizuje“ ono što im je tokom devedesetih palo u ruke kao strateški plen.
Najsigurniji način da se smanji rizik od iznenađenja, jeste da se sve ovce
uteraju u jedan tor – NATO. Dakle, poseta državnog sekretara je, osim, ovih
gore navedenih operativnih zadataka, imala i strateški cilj – ceo Balkan u
NATO-u.



Poseta Hilari Klinton imala je, između ostalog za cilj i to da ubedi Beograd da
ulaskom u NATO strukture pusti kosovske i bosanske Srbe niz vodu: Hilari
Klinton i Dragan Šutanovac

OBILAZNICA DO KOSOVA
Zbog čega se Amerikancima toliko žuri i zašto forsiraju ulazak i BiH i Srbije u
atlantski pakt? Čini se da je njihov pritisak na režim u Srbiji nepotrebno
preteran i ponižavajući, čime brzo erodira njegov autoritet u narodu. Isto tako
logično deluje, da je sa pozicije američke strategije iracionalno toliko
kažnjavanje Srba i neprekidna podrška njihovim neprijateljima ili protivnicima.
No, ako se uzme u obzir činjenica da su Srbi vekovima unazad viđeni kao
eksponenti ruske politike na Balkanu, onda ta iracionalna bojazan dobija
racionalizaciju u američkoj politici na Balkanu. U predvečerje drugog talasa
globalne krize koji će, očekuje se, biti daleko razorniji od prvog, Srbi se
moraju po cenu novih poniženja staviti pod kontrolu preko „pakta“. Time se
Srbi, hteli ili ne hteli guraju prema Rusiji. I onda je moguće, da se baš zbog
animoziteta američke političke klase prema Srbiji i dogodi ono čega se
pribojavaju.
Zato je nekako „prirodno“ da iz takvih strateških premisa sledi i pritisak na
Srbiju da uđe u atlantske integracije, i da, i pre formalnog članstva, bude deo
natovskih struktura. To dobrim delom već jeste, no očigledno da saradnja onoga
što je ostalo od naše vojske sa „gardom Ohaja“ nije dovoljna. Na dnevnom redu
su novi koraci koji Srbiju uvlače u NATO. Tako su nas 26. oktobra, na
Međunarodnoj konferenciji u Beogradu, posvećenoj odnosima Srbije i NATO,
nemački i američki ambasadori ubeđivali da je normalno i potrebno da uđemo u
NATO, te da je članstvo u ovom vojnom paktu ipak u vezi sa našim mogućim
članstvom u EU. Američki ambasador Meri Vorlik, pohvalila je saradnju naše
vojske i Garde Ohaja i dodala da će samit NATO-a u Lisabonu biti prilika za
redefinisanje odnosa i „uspostavljanje novog partnerstva i sa Srbijom, i
pozvala Beograd da iskoristi tu mogućnost“. Na skupu natovskih diplomata i nato
lobista, Sonja Liht je rekla da je „NATO neophodan politički i bezbednosni
kišobran za sve zemlje regiona“.
Tolika žurba da se Srbi šalju u Avganistan umesto „na Gazimestan“, kako je
dogovoreno 1999. godine, govori nam da se u svetu dešavaju tektonske promene i
novi odnosi snaga, koji najavljuju novu epohu. Zbog toga što je naša politička
elita nesvesna tih epohalnih promena, a uz to je i korumpirana, čini se da će
Srbi do Gazimestana morati „obilaznicom“ preko Avganistana.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Љубисав Орбовић: Сп ремамо жестоке протест е, не искључујемо ни "фр анцуски модел"

Srpska Informativna Mreza
Sat, 30 Oct 2010 09:33:33 -0700
Љубисав Орбовић: Спремамо жестоке протесте, не искључујемо ни "француски модел"





| Вести | 30.10.2010 | 11:44
0 коментара



Description: оставити коментар


Србиjа





Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић оценио је
јуче за Пресс да се у Србији лако може десити француски сценарио и најавио чак
и насилне протесте због Закона о пензијама. Синдикалци „Колубаре", одакле је
кренула петооктобарска побуна, поручили су такође да не искључују насилне
протесте и потпуну обуставу рада.

Представници пет синдиката који се залажу за измене Закона о ПИО најавили су
јуче да ће 2. новембра започети прикупљање потписа за смену Владе Србије, а од
10. новембра кренуће у протесте упозорења.

Председник СССС Љубисав Орбовић најавио је за Пресс да постоји могућност
„француског сценарија" у Србији.

- Овде се може десити француски сценарио! Овог пута нити имамо на то право,
нити грађани и наше чланство желе да протестују на један цивилизован начин. Јер
на тај начин нема коме да се пошаље порука. Они знају само за једну поруку, а
то је порука силе! И ми ћемо на следећим протестима бити неупоредиво жешћи него
што је то било до сада - каже Орбовић, који је прихватио да данас, заједно са
преговарачким тимом, преговара са Владом.

На синдикалној конференцији за штампу није било Бранислава Чанка, председника
другог по величини синдиката УГС „Независност". Остали кажу да је Чанков
синдикат режимски.

- Да смо режимски синдикат, да ли бисмо плаћали кирију за просторије, да ли би
неки од нас и данас становали приватно? Показаће време ко је ко. Ми смо
незадовољни и режимом и опозицијом - каже Славко Влаисављевић, потпредседник
УГС „Независност".

Јуче се огласио синдикат ЕПС-а, али и синдикат РБ „Колубара". Из „Колубаре" су
затражили хитне преговоре и запретили потпуном обуставом производње. Председник
синдиката „Колубаре" Миодраг Ранковић Пици, који је у том предузећу предводио
бунт 5. октобра, изјавио је за Пресс да „неће бежати од обарања Владе"!

- Ми ћемо урадити све да спречимо овај закон, који је лош посебно за нас рударе
на површинским коповима, јер нам је избачен бенефициран радни стаж. Нас су
подвели под службенике. Придружићемо се потписима за смену Владе, ако треба
кренућемо и у њено обарање. Мене не занима ко је у Влади, већ да се остваре
интереси запослених. Ја не могу да прејудицирам да ли ће бити насилних
протеста, то зависи од Владе Србије. Не желимо да до тога дође, али и не бежимо
од тога - рекао је Ранковић.

Председница АСНС Ранка Савић очекује огроман одзив радника на протесте
синдиката.

- Ово су дизање Србије и бунт против тога да се преко одређених социјалних
група решавају сви проблеми. Влада ће овог пута бити губитник - сигурна је
Савићева.

И представник Удружених синдиката „Слога" Жељко Веселиновић позвао је на
масовне протесте!

- Идемо на протесте и нећемо се повући. Нема преговора! Или они, или ми! -
изричит је Веселиновић.

Представник Индустријског синдиката Србије Драган Матић оптужио је
потпредседника Владе Србије Јована Кркобабића за непоштовање раније постигнутог
договора и запитао ко је у овој земљи премијер - Кркобабић или Цветковић?!

- Да ли ће протести бити радикализовани зависи од Владе. Лично мислим да је
Србији потребна радикализација када су у питању грађански протести - изјавио је
Матић за Пресс.

(Прес)

nspm.rs




<>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] BOŠKO OBRADOVIĆ: ŠTA JE ALTERNA TIVA TADIĆEVOM REŽIMU

Srpska Informativna Mreza
Sat, 30 Oct 2010 08:30:28 -0700
BOŠKO OBRADOVIĆ: ŠTA JE ALTERNATIVA TADIĆEVOM REŽIMU

subota, 30 oktobar 2010 02:19



Glavno pitanje za sve nas koji smo zainteresovani za smenu režima jeste da li
smo svesni trke sa strancima u pravljenju alternative i da li istovremeno dok
radimo na rušenju režima radimo i na izgradnji istinske alternative?

Kada malo smirenije, neutralnije, ozbiljnije i dublje sagledamo aktuelni
društveni trenutak, dolazimo do još uvek neurađenog istraživanja pravog
epicentra najnovijeg političkog zemljotresa koji je Srbiju potresao do te mere
da je aktuelni režim za jedan vikend doživeo ono što je Miloševićev režim imao
u nekoliko meseci Studentskog protesta 1996/7. godine. U pitanju je potpuni
gubitak moralnog, pravnog i političkog legitimiteta.

Sada je svima i na ovom primeru jasno koliko su se vreme i istorijska epoha
ubrzali. Ono što je trebalo na ulici izboriti u višemesečnim protestima – sada
je učinjeno za jedan vikend. Aktuelni režim je doživeo ozbiljan udarac i više
se ne postavlja pitanje njegovog definitivnog pada, već samo načina i trenutka
njegovog potpunog urušavanja, i, što je mnogo važnije - alternative.

Postoje i brojne druge sličnosti sa prošlim vremenima: na delu je kršenje
većinske volje naroda, opozicija je nesposobna i rascepkana, narodno
nezadovoljstvo veliko i nekanalisano, režim hrli u nove greške i povećava
represiju, a mediji ćute i skreću pažnju javnosti sa suštinskih tema.

Vladavina naroda
Apsolutna većina građana Srbije bila je protiv održavanja gej parade, dok je
apsolutna većina parlamentarnih stranaka u Skupštini Srbije, kao političkih
predstavnika tih istih građana, podržala održavanje ove provokativne,
diskriminatorske i sramne manifestacije. Ovo nije prvi put da se građani Srbije
u većinskom procentu razilaze u mišljenju sa svojim političkim predstavnicima.
Tako je bilo po pitanju daljeg pridruživanja EU po cenu nezavisnosti Kosova i
Metohije, novog statuta Vojvodine, rezolucije o Srebrenici, regionalizacije, a
tako će izgleda biti i po pitanju prodaje Telekoma ili učlanjenja u NATO. Po
većini ovih pitanja građane Srbije niko ništa nije ni pitao. Ove teme nisu bile
deo predizbornih programa, a sada se na silu kandiduju protiv volje većine, što
je kršenje osnovnih demokratskih postulata.

Da li je bilo koja od ovih strateških tema proverena na narodnom referendumu?
Zašto aktuelni režim ne raspiše izbore, pa na izborima kandiduje ulazak u NATO
pakt, prodaju Telekoma i gej paradu kao deo svog programa? Ili je vladavina
naroda ukinuta, a da o tome nismo obavešteni?

Jedno je sigurno. Narod kao da više nema svog zastupnika u političkom životu, a
Srbija onoga ko predstavlja većinsku volju naroda po ključnim nacionalnim
pitanjima, kako pred domaćom tako i pred međunarodnom javnošću.

Narodno nezadovoljstvo nenarodnim režimom
Ogromno ponižavanje srpske nacije i države i dalje se nastavlja. Kada svim
istorijskim porazima i nepravdama koje smo doživeli u poslednje dve decenije
pridodate i moralno nasilje nad Srbijom, koja – za razliku od mnogih zemalja u
okruženju – mora da održi gej paradu iako to nije nikakav uslov za dalje
evropske integracije, onda postaje više nego racionalno veliko nacionalno
nezadovoljstvo koje se u našem narodu rodilo. Kada je na primeru Srbije toliko
puta prekršeno međunarodno pravo, sprovođeni dupli standardi, nikada prekinuta
medijska satanizacija i kada pripadate jedinoj naciji na planeti kojoj se u
ovom času kolektivno sudi i presuđuje, onda bi bilo neprirodno da se još
radujete što ste silovani.

Na osnovama nebivalog neprijateljskog i nehumanog držanja prema nama od strane
evroatlantskih centara moći, izgradilo se jedno potpuno očekivano nacionalno
nezadovoljstvo koje se protivi kolonijalnom režimu u Srbiji koji ga još ubeđuje
da je nacionalno ponižavanje normalna i poželjna stvar na daljem putu naših
evroatlantskih integracija. Kada se svemu ovome pridoda i neverovatna činjenica
da aktuelni režim retko dobije bilo šta zauzvrat od strane svojih stranih
mentora, bez obzira koliki stepen poslušnosti i poniženja Srbije bio spreman da
pokaže, onda se postavlja ozbiljno pitanje gde je kraj i ima li granice daljim
poniženjima?

To je razlog zašto se mora ustati protiv režima koji je između svog naroda i EU
izabrao EU, i koji je spreman da svojim privilegovanim odnosima sa EU
birokratama koji mu omogućavaju ostanak na vlasti žrtvuje i sopstveni narod i
sve nacionalne interese.

Podjednako je veliko socijalno nezadovoljstvo i poniženje kojem smo izloženi od
strane aktuelnog režima u oblasti socijalne politike. Režim je pružio punu
državnu podršku i pomoć LGBT populaciji sa nametnutim i izmišljeno ugroženim
ljudskim pravima, dok oko nas milioni ljudi grcaju u najrazličitijim socijalnim
problemima: od siromaštva, preko nedovoljno obroka u narodnim kuhinjama i
povećanog broja oboljenja od kancera do nemogućnosti da imaju decu. Kada se
tome pridodaju trudnice sa smanjenim primanjima, višedetne porodice bez
pristojnih uslova za život, ratni vojni invalidi, siročad, izbeglice i više
nego alarmatni statistički podaci o broju abortusa, narkomana, alkoholičara,
samoubistava i totalitarnih i destruktivnih verskihg sekti, onda dobijamo pravu
sliku istinski socijalno ugroženih kategorija stanovništva o kojima se država
nedovoljno brine.

Ako još uzmemo u obzir odsustvo borbe protiv bele kuge u našem narodu,
prepuštanje kompletnog bankarskog sektora strancima i nemanje makar jedne
domaće investicione i razvojne banke, rasprodaju preostalih prirodnih i
privrednih bogatstava poput rečnih tokova i Telekoma, izumiranje sela i
uništavanje poljoprivrede uvozom, kao i novu, žutu tajkunizaciju i monopol koji
ne poznaje granice – postavlja se pitanje kako toliko nagomilano socijalno
nezadovoljstvo i ponižavanje naroda nije ranije eksplodiralo.

Razlog je veoma jednostavan: zablokirani su svi pristupi organizovanom narodnom
protestu. Sindikati su korumpirani, opozicija podeljena i nesposobna, mediji
zatvoreni. Kada u ovako politički trusnom istorijskom trenutku, u kome u drugim
državama milioni ljudi izlaze na ulicu da traže svoja prava, Srbija ćuti –
očito je da sindikati, političke stranke i mediji više ne govore u ime
obespravljenog, poniženog i uvređenog naroda. Zato je progovorila ulica, u
odsustvu slobode medija, autentičnih sindikata i opozicije. I Srbija čeka novi
organizovani način otpora aktuelnom režimu koji bi poveli alternativni mediji,
novi sindikati, nove političke snage i Mlada Srbija.

Postoji li alternativa?
Ako već uočavamo paralele sa prethodnim istorijskim dešavanjima, bilo bi dobro
da izvučemo i poneku dragocenu pouku. U Srbiji je do smene režima veoma retko
dolazilo bez učešća moćnog stranog faktora. I ovoga puta ima više stranih
centara moći koji motre u kom pravcu se stvari razvijaju i pripremaju se za sva
scenarija. Dobro je primećeno da se u ovom času nalazimo u trci sa strancima ko
će kontrolisati alternativu ovom definitivno poraženom režimu koji uskoro
odlazi. Jer - ima li ikoga ko uopšte ima tu dilemu - strani gospodari naše
tranzicije sigurno neće sedeti skrštenih ruku i gledati kako Srbija menja
nenarodni režim. Ili, možda neko smatra da je u interesu stranih mentora naših
ekonomskih, nacionalnih i državnih poraza – dolazak novog i narodnog režima?
Valjda je svima jasno da će stranci podržati odlazak ovog režima samo ako su
spremili alternativu koja je takođe pod njihovom kontrolom i biće još
poslušnija, ili će - kao sada maksimalno poslušnički – ovaj režim braniti svim
sredstvima. Neće stranci imati ništa protiv ni da se Srbi iskolju međusobom, pa
da na kraju kao jedino rešenje dođe NATO pakt da ih pomiri.

Glavno pitanje za sve nas koji smo zainteresovani za smenu režima jeste da li
smo svesni ove trke sa strancima u pravljenju alternative i da li istovremeno
dok radimo na rušenju režima radimo i na izgradnji istinske alternative? Da se
ne bismo posle - ponavljajući 2000 - zapitali koga smo to doveli na vlast i
zašto o tome nismo mislili na vreme? U ovom pitanju nalazi se možda i
najvažniji deo naše odgovornosti u ovoj opravdanoj narodnoj borbi za promenu
nenarodnog režima koji nas je i nacionalno i socijalno ponizio i upropastio.


10 PITANJA ZA 2010: ILI JESMO ILI NISMO

Upitnik Srpskog sabora Dveri za srpsku političku i društvenu scenu

Konkretizujući ključne tačke linije razdvajanja između režimskih i
antirežimskih integracija u Srbiji, cela nacionalna sudbina kristališe se u
jednostavan i jasan upitnik sa deset pitanja za izjašnjavanje svih relevantnih
aktera na aktuelnoj srpskoj intelektualnoj, društvenoj i političkoj sceni. Ta
pitanja možete nazvati i upitnikom Srpskog sabora Dveri, ali duboko smo uvereni
da ona nisu naša već da su to pitanja koja nam je posle prve decenije novog
milenijuma ispisala sama istorija, koja je srpski narod i državu stavila na
raskrsnicu između opstanka i uništenja.

Zato smatramo da oko ovih pitanja više ne sme biti zamagljivanja, nijansiranja
i odlaganja odgovora, već pomoću njih treba da dođemo do preciznog
razgraničenja između dva fronta. Razumljivo je da svako ima slobodu da se
izjasni i društveno deluje sa svojih pozicija, ali srpski narod treba da zna ko
je na kojoj strani. Ili smo na strani svoga naroda, državne, nacionalne,
društvene i privredne obnove, ili na strani stranih gospodara, kolonizacije i
pljačke, nacionalnog i državnog nestanka.

Evo tih 10 pitanja.

1. Da li Evropska Unija ima alternativu ili prihvatate Srbiju u EU bez Kosova i
Metohije, uz mogućnost dalje nacionalne, državne i teritorijalne dezintegracije?

2. Da li ste za učlanjenje Srbije u NATO ili za aktivnu vojnu neutralnost i
pristupanje Sporazumu o kolektivnoj bezbednosti prema predlogu Ruske federacije?

3. Da li su vodeće zemlje Zapada aktivno učestvovale i još uvek učestvuju u
teritorijalnoj dezintegraciji srpskog naroda ili odobravate da strani
ambasadori koji se direktno mešaju u naša unutrašnja politička pitanja imaju
pravo na takvu delatnost?

4. Da li su Srbi u Srebrenici izvršili genocid ili je reč o providnoj
političko-medijskoj manipulaciji čiji su ciljevi trajna istorijska
diskvalifikacija srpskog naroda i prikrivanje činjenice da je nad nama u 20.
veku učinjen višestruki genocid?

5. Da li treba prodavati Telekom, EPS, prehrambenu industriju, izvore vode i
poljoprivredno zemljište strancima ili sve to tretirati kao neotuđive resurse
buduće srpske privredne obnove, koja je potpuno izostala u poslednjoj deceniji
tranzicije?

6. Treba li insistirati da nacionalna prava srpskih nacionalnih zajednica u
regionu budu izjednačena sa pravima nacionalnih manjina u Srbiji ili nacionalne
manjine u Srbiji treba da imaju veća prava?

7. Da li ste za ukidanje svih regiona i pokrajina u Srbiji, sa insistiranjem na
decentralizaciji lokalnih samouprava ili za dalju političku i teritorijalnu
dezintegraciju srpske države po regionalnim i pokrajinskim osnovama?

8. Da li podržavate promociju ideologije homoseksualizma i druge oblike
obračuna sa srpskim identitetskim vrednostima u Srbiji ili porodični sistem
vrednosti i borbu protiv bele kuge u srpskom narodu?

9. Da li Rusija treba da postane glavni stub srpske spoljne politike, kao i
vojne i ekonomske saradnje, ili Srbija treba da ostane okrenuta evroatlantskim
integracijama po svaku nacionalnu cenu?

10. Priznajete li Vladu Republike Srpske Krajine u izgnanstvu i da li ste za
nezavisnu Republiku Srpsku i stvaranje Srpske Unije na Balkanu?


Izvor Pečat, 29. 10. 2010.



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Lekari u Hagu nisu saopštili rezultate Šešeljeve operacije

Srpska Informativna Mreza
Sat, 30 Oct 2010 12:32:50 -0700
Lekari u Hagu nisu saopštili rezultate Šešeljeve operacije


Rezultati operacije srca Vojislava Šešelja prema navodima lekara iz Haga biće
objavljeni za više od tri meseca, saopštila je danas Srpska radikalna stranka.

Šešelj je danas javio stranci da je juče u Hagu operisan i da je
operativni zahvat trajao više od tri sata, a rezultati operacije
biće saopšteni kroz nekoliko meseci, rekao je na konferenciji za
novinare član tima Šešeljeve odbrane Zoran Krasić.

"Doktorka mu je pre operacije rekla da će ga operisati profesor,
doktor najvišeg ranga u toj bolnici i da će odmah, dan kasnije,
saznati rezultate operacije", naveo je on i dodao da je Šešelj celu
proteklu noć bio priključen na aparate sa elektrodama na EKG-u, a
jutros su mu skinuti uređaji, a da mu niko nije saopštio rezultate.

Krasić je rekao da je potom Šešelj danas prebačen u pritvorsku
jedinicu gde je lekarima objasnio da je operisan i zatražio da ga
priključe na EKG i da mu provere zdravstveno stanje, ali da mu je
rečeno da aparat nije ispravan.

Prema njegovim rečima, kardiolozi u Srbiji su, međutim, ocenili da
je čudno da nakon izvršenog zahvata ablacije nalaz nije tumačen kod
kardiologa, kao ni nalaz ultrazvuka srca.

"Želimo odgovore, jer mislimo da se nešto čudno dešava u Hagu.
Ponavljamo i molimo da se zaustavi ubijanje Vojislava Šešelja, jer
mesecima upozoravamo šta se dešava, a niko iz Haga nas nije
demantovao", rekao je Krasić.


komentari [1] pošalji komentar




Jelena [neregistrovani]

21:34:39, 29. 10. 2010


"Demokratija" na delu?


Ma šta mislili o ovom čoveku ili ma šta da je on uradio u životu ovo šro mu se
sada dešava je zasita strašno i za svaku osudu! Biti tako nemoćan i odsečen od
sveta je više nego užasno.



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] "Zaklinjem se da ću paliti srpske... "

Srpska Informativna Mreza
Sat, 30 Oct 2010 12:30:13 -0700
"Zaklinjem se da ću paliti srpske..."





| Вести | 30.10.2010 | 21:10








"Zaklinjem se Bogom svemogućim i svime svetim da ću zapaliti svaki primerak
srpskog nedeljnika i braniti narod od njihovih laži", izgovorila je šačica
članova Autohtone Hrvatske stranke prava, koji su danas ispred sedišta Srpskog
narodnog veća u centru Zagreba zapalili jugoslovensku zastavu.

Ogorčeni što nedeljnik "Novosti" nije zabranjen i što se i dalje finansira iz
državnog budžeta, pedesetak demonstranata se okupilo ispred prostorija Srpskog
narodnog veća, odnosno redakcije "Novosti" u Gajevoj 7, gde su zapalili
jugoslovensku zastavu.



''Protestujemo zbog vređanja Domovinskog rata jer ovi gore stvaraju projekat
obnove 'velike Srbije', obnove Jugoslavije. Od Vlade tražimo da prestane da sa
12 miliona kuna (1,64 miliona evra) finansira 'Novosti' i da zabrani taj srpski
nedeljnik'', rekao je Dražen Keleminec, predsednik Autohtone Hrvatske stranke
prava.

Keleminec je naglasio i da Srbi u Hrvatskoj "imaju veća prava od Hrvata", među
kojima "i pravo na govor mržnje i vređanje rata i hrvatskih branitelja".


"SNV i Novosti se finansiraju sa 1,64 miliona evra, podižu se četnički
spomenici u pomen na četnički ustanak 1941. u Srbu, a branioci s malim
penzijama gladuju", rekao je Keleminec i dodao da Hrvatsku ne vodi Hrvatska
demokratska zajednica nego SNV i Samostalna demokratska srpska stranka.


Nedavnu smenu urednika "Novosti" Radeta Dragojevića novim urednikom Ivicom
Đikićem, Keleminec je nazvao farsom nakon koje će se nastaviti ista
antihrvatska politika i pozvao na ukidanje "Novosti" i prestanak finansiranja
SNV.


"Onima koji su u ratu na četničkoj strani ratovali protiv Hrvatske i posle se
vratili, obnavljaju kuće, daju stanovi i isplaćuju penzije", rekao je vođa
Autohtone HSP.


Keleminec je dodao da je i Evropska unija uputila ultimatum Hrvatskoj da mora
da vrati i zbrine sve Srbe, od stanova do penzija, umesto da ih natera da plate
ratnu odštetu Hrvatskoj koja se obnovila sama bez tuđe pomoći.


Rekavši da "Jovica Josipović (predsednik Hrvatske) poziva (predsednika Srbije)
Borisa Tadića i (predsednika SDSS) Vojislava Stanimirovića na Ovčaru",
Keleminec je rekao da "pravaši ne žele da se žrtvama klanjaju oni koji su ih
pobili".


Zajedno sa pripadnicima Hrvatskog nacionalnog fronta, Keleminec je ispred ulaza
u zgradu SNV-a zapalio jugoslovensku zastavu.

''To je poruka i Tadiću i Josipoviću, i Pupovcu i svim izdajnicima na čelu sa
Stjepanom Mesićem da Jugoslavije više nikada neće biti'', poručili su
demonstranti.

Pre paljenja zastave okupljeni su položili zakletvu: ''Zaklinjem se Bogom
svemogućim i svime svetim da ću zapaliti svaki primerak srpskog nedeljnika i
braniti narod od njihovih laži''.



Podsećanja radi, prošle nedelje Keleminec i njegove pristalice zapalili su
primerak nedeljnika "Novosti", međutim pogrešili su adresu redakcije.

Oni su poručili da neće odustati sve dok srpski nedeljnik ne bude zabranjen,
piše "Večernji list".

[You must be registered and logged in to see this link.]



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] 2011. Srbiji preti ekonomski SLOM!

Srpska Informativna Mreza
Sat, 30 Oct 2010 09:39:58 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]




DRAMATIČNE PROGNOZE STRUČNJAKA


2011.Srbiji preti ekonomski SLOM!


Ekonomisti prognoziraju da će građani i privreda Srbije sledeće godine doživeti
najteži udar krize, očekuje se dalji pad dinara i plata, a skakanje cena i
inflacije
Sledeće godine građane Srbije i domaću privredu očekuje najteži udar ekonomske
krize, upozoravaju stručnjaci! Privrednici i analitičari smatraju da još nema
vidljivih znakova oporavka i strahuju da je moguć potpuni finansijski i
ekonomski krah zemlje u 2011!
Ekonomisti prognoziraju da nas u sledećoj godini sigurno očekuje dvocifrena
inflacija, na koju će najviše uticati poskupljenja hrane za najmanje 10 odsto.
Plate nominalno neće rasti, osim neznatno u javnom sektoru, a biće pri tom
dodatno obezvređene padom vrednosti dinara. Računi više hiljada preduzeća će
sasvim sigurno ući u blokadu, a čak će i banke biti u velikim problemima.
Plate padaju
Stručnjaci kažu da se boje populističkih poteza Vlade, koja će biti okrenuta
samo zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima zbog glasova na izborima, što
nikako neće doprineti privrednom razvoju. Ekonomista Vladimir Vučković kaže da
„oseća strah od sledeće godine".
- Vrlo je pesimistična situacija i plaši me što nema jasnih znakova oporavka,
rast industrijske proizvodnje je vrlo mali, nezaposlenost je visoka i raste,
inflacija takođe, devizni kurs se dramatično povećava, a ide nam predizborna
godina. Privreda jako teško radi, i u privatnom sektoru svako ko bude zadržao
platu na sadašnjem nivou treba da bude zadovoljan - ocena je Vučkovića.
Ekonomisti očekuju da već početkom sledeće godine kurs evra ode na 120 dinara,
i upozoravaju da će građani sa prosečnim primanjima zbog toga izgubiti celih 40
evra mesečno. Lako je izračunati da oni koji sada primaju 34.000 dinara, po
trenutnom kursu (107 dinara za evro) mogu da kupe oko 320 evra. Po kursu od
120, koji se najavljuje, njihova plata vredeće celih 40 evra manje (oko 280).
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da i pored
planiranog odmrzavanja plata u javnom sektoru, u 2011. godini ne treba
očekivati njihovo pravo povećanje.
- Inflacija će i naredne godine imati značajan rast, sa velikim izgledima da
ponovo bude dvocifrena. To će delom biti posledica rasta kursa evra, ali i
značajnijeg, dugo odlaganog, povećanja cena u nadležnosti države - ističe Savić.
Nastaviće se otpuštanje
On tvrdi da će ozbiljne probleme u 2011, ali i narednim godinama, imati i
poljoprivreda, što je posledica primene vrlo lošeg koncepta privatizacije.
Savić kaže da će se i broj nezaposlenih povećati i to zbog otpuštanja viška
radnika u javnom sektoru, ali i zbog smanjenja poslova u malim i srednjim
preduzećima. Alarmantno je i što će otpuštanja uskoro biti i u sektoru usluga.
Prema Savićevom mišljenju, sledeće godine će i banke zadesiti velike poteškoće.
Rapidno će se sužavati krug potencijalno dobrih i sigurnih klijenata, kojima
banke bez velikog rizika mogu odobravati nove kredite.
- Nelikvidnost preduzeća će rasti bržim tempom nego što se to dešavalo u
poslednje dve godine. Osim uobičajenih uzroka, značajan izvor nelikvidnosti
firmi u Srbiji je država, koja vrlo neuredno i selektivno izvršava svoje
finansijske obaveze - kaže Savić.
Ekonomista Saša Đogović ističe da će dinar slabiti i u narednoj godini zbog
pojačanih inflacionih tenzija.
- One bi mogle malo da splasnu tek u drugom delu 2011. Obezvređivanje domaće
valute nije nikako iznenađujuće, jer imamo slabe izvozne i proizvodne
performanse, nemamo dovoljan priliv deviznih sredstava u zemlju, a slab je i
priliv stranih direktnih investicija. Dinar jednostavno nema realne temelje na
kojima bi mogao da bude stabilan. Ne može se računati sa bilo kakvim njegovim
jačanjem - ističe Đogović.
„Telekom" slamka spasa
Blagi oporavak dinara mogao bi eventualno da usledi nakon prodaje „Telekoma",
od koga se očekuje 1,4 milijarde evra, ali to „zatišje" će trajati samo šest
meseci.
- Neće nam ta prodaja dugoročno značiti, jer će ubrzo ponovo doći do
proklizavanja dinara. „Telekom" će samo na kraći period zamaskirati lošu
situaciju u zemlji - ističe Đogović.
Savić upozorava da je 2011. predizborna godina, pa se lako može desiti da se
novac od „Telekoma" potroši za kampanju, što neće imati efekata na oporavak
srpske privrede, a prodaćemo najprofitabilnije srpsko preduzeće.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević ističe da nas čeka
veliko poskupljenje namirnica koje će se žestoko odraziti na standard potrošača.
- Građani će pretrpeti dvostruki udarac. Doći će do rasta cena, a s druge
strane, smanjiće se primanja, pa će kupovna moć drastično opasti. Povećanje
cena zavisiće od toga koliko će novca biti potrebno za punjenje budžeta. Sušta
je realnost da onoliko para koliko bude bilo potrebno za budžet, tolika će biti
stopa inflacija. Tu cenu papreno skupo će platiti potrošači - naglašava
Bogosavljević.
Po svemu sudeći, i cene prevoza biće paprene već od marta 2011. Iz „Laste" u
tom periodu najavljuju poskupljenje od 10 odsto.
U kompaniji „Nektar" kažu da bi u narednoj godini mogli da poskupe i sokovi
minimum za 10 procenata.
- U ovom sektoru neće biti većih otpuštanja, ali sam siguran da neće biti rasta
plata - poručuje izvršni direktor ove kompanije Bojan Radun.

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Tadić: Nije isključena promena Ustava

Srpska Informativna Mreza
Sat, 30 Oct 2010 07:20:59 -0700
Tadić: Nije isključena promena Ustava


28. oktobar 2010. 16:33 > 16:34

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas u Kragujevcu da regionalizacija
ne sme nikada i ni po koju cenu da ukine funkcije centralne države.

Predsednik je rekao da regionalizacija treba da služi samo poboljšanju
ekonomske efikasnosti i obezbeđivanju ravnomernog razvoja svih delova Srbije.

Tadić je kazao i da ima mnogo nezrelih diskusija po pitanju regionalizacije i
sa strane protivnika i sa strane zagovornika regionalizacije.

"Oni koji zastupaju ideju regionalizacije ne razumeju šta su funkcije države,
dok protivnici te ideje ne razumeju šta znači olakšavanje privrednog rasta i
mogućnosti da se ekonomski povezuju i regioni, a ne samo države, jer to stvara
mogućnost za otvaranje novih radnih mesta", kazao je Tadić.

Povodom pitanja blanko ostavki Tadić je rekao da nije isključena ni mogućnost
promene Ustava Srbije, ali je dodao da je to komplikovano pitanje, jer je za
promenu Ustava potreban referendum.

Tadić je u obraćanju novinarima istakao da je najznačajnije da se promeni
struktura ponašanja u Srbiji, rekavši da danas neki učesnici u javnom životu
imaju razumevanja za takozvane mlade ljude koji uništavaju sopstvene gradove
ili bacaju kamenje na pripadnike policije koji rade svoj posao.

"Sutra će bacati kamenje na profesore, sudije, lekare i sve druge koji rade
svoj posao, i nasilje ne može da bude osnovni oblik ponašanja u Srbiji",
poručio je Tadić.

Predsednik Srbije je dodao da je sada najvažnije da se održi stabilnost u
zemlji, da se ne poklekne i da građani treba da znaju da postoji perspektiva.

"Srbija je odblokirana na putu evropskih integracija i to podiže rejting naše
zemlje i šanse za investicije. Kada političari podstiču takozvane mlade ljude
da ruše gradove i povređuju policiju, onda to nije poziv za investitore, već
potpuno obrnuto ponašanje", zaključio je Tadić.

Tadić boravi u Kragujevcu, gde je prisustvovao otvaranju manifestacije 35.
Oktobarski zdravstveni dani, obišao Klinički centar i fabriku "Fijat".

Predsednik Srbije će se u toku dana prošetati centrom Kragujevca i razgovarati
sa građanima, a zatim će u selu Čumić posetiti domaćinstvo Zorana Maksimovića.

(Tanjug)

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Država prodaje kradenu robu!

Srpska Informativna Mreza
Sat, 30 Oct 2010 06:54:30 -0700




Država prodaje kradenu robu!


Petak - 22.10.2010


Ukradeni „mercedes brabus“, koji je kao poklon Vlade Srbije dat na korišćenje
opštini Ćićevac, samo je jedan od mnogih „vrućih“ proizvoda koje država deli
bez valjane provere porekla.





Uprava carina samo tvrdi da je u ovom slučaju poštovana zakonska procedura, ali
ne objašnjava kako se ukradeno vozilo našlo u saobraćaju.
Kako otkriva izvor „Alo!“ iz vrha MUP-a, patent iz doba Mihalja Kertesa, koji
je kao direktor Uprave carina obilato poklanjao kradena vozila, nije izumro ni
posle dvadesetak godina.
- Danas to nije baš u tom obimu, ali svakako da ovi iz opštine Ćićevac nisu
jedini kojima je poklonjen problematičan auto. Svaki zaplenjeni automobil mora
da prođe proveru u Interpolu, ali je očigledno došlo do kiksa u procedurama
koje su brojne - kaže naš izvor.

Nastavak
teksta ▼

U Upravi carina priznaju da su zatečeni slučajem u kojem je ćićevačka
delegacija bukvalno izblamirana pošto je tokom posete Sloveniji otkriveno da je
njihov „mercedes brabus“ zapravo ukraden pre tri godine u Nemačkoj. Kako nam je
objašnjeno, automobili koji se prodaju na carinskoj licitaciji ili koje vlada
ustupa nekom državnom organu su vozila za koje postoji pravosnažno i izvršno
rešenje o oduzimanju.
- Pre nego što se da na korišćenje drugom državnom organu, pristupa se proveri
preko Uprave kriminalističke policije, odeljenja za međunarodnu policijsku
saradnju (Interpola Beograd), kako bi se utvrdilo da li je vozilo predmet
krivičnog dela u inostranstvu. Ukoliko od ove institucije stigne potvrda da se
za vozilom ne traga, Uprava carina, kao izvršni organ, o tome obaveštava
resorno ministarstvo, a vozilo se ustupa tek na osnovu odluke Vlade Srbije. U
slučaju automobila ustupljenog SO Ćićevac, u potpunosti je sprovedena
gorenavedena procedura - objašnjavaju u Upravi carina.
Šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović priznaje za
„Alo!“ da je situacija „vanserijski zanimljiva“.
- Ne znam kako je moglo da dođe do ovako nečega, ali istraga će svakako morati
to da objasni. Vlada je više puta izlazila u susret opštinama i humanitarnim
organizacijama, ustupajući im vozila i drugu robu koju je carina zaplenila.
Mislim da se niko od ministara ne vozi automobilima koji su tako nabavljeni, pa
nema straha da se ovako nešto desi i njima na putovanjima - kaže Mihajlović.




Crnogorski MUP prodao „pasat“ otet u Srbiji!


Crnogorska policija oduzela je 19. juna ove godine Miloradu Đurišiću u Ulcinju
„pasat“ koji je ukraden 2002. u Beogradu. Đurišićeva ćerka Marina tužila je
prekjuče MUP Crne Gore i kompaniju „Rokšped“ i traži nadoknadu štete. Naime,
sporni „pasat“ koji je ukraden u Beogradu, crnogorska policija pronašla je
2004. i, iako je bio ukraden, registrovala 29. juna 2004. na MUP Crne Gore.
Vozilo je zatim ustupljeno na korišćenje Vrhovnom sudu Crne Gore. Tri godine
kasnije sud je raspisao javni tender za prodaju „pasata“, koji je kupila
kompanija „Rokšped“ i zatim ga prodala 29. decembra iste godine Đurišiću za
6.500 evra, koji ga je registrovao na ćerkino ime. Međutim, policija je ovog
leta zaustavila Đurišića i oduzela mu automobil jer je ustanovljeno da je
ukraden. Afera „pasat“ u Crnoj Gori još nije dobila epilog, a prvi vlasnik
automobila iz Srbije i dalje čeka da dobije svoje vozilo.



[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Priča o Miloševiću kao sotoni vu če Srbiju u ambis

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 17:02:18 -0700
Priča o Miloševiću kao sotoni vuče Srbiju u ambis



Dok god čelni ljudi Srbije, ma kako da se zovu, budu ćutali pred teorijom
stvorenom na laži da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju i započeo rat sa
ciljem stvaranja velike Srbije, te da je napao Kosovo u nameri proterivanja
Šiptara, Srbija i Srbi zauvek će nositi teret krivice i plaćati cenu za to.


Predsednik Demokratske stranke, uzgred i predsednik Srbije, Boris Tadić, sprema
se na put u Hrvatsku. U stvari, on ide u Vukovar da se pokloni na „Ovčari“ i
još jednom, po ko zna koji put, izvini za srpske zločine. Nije mu daleko, pa će
skoknuti i do Zagreba.
To nije loša ideja ali ako samo jedan trči okolo i sadi cveće, a svi drugi iz
toga izvode sprdnju, onda se takva rabota pretvara u seriju otužnih skečeva
koji izazivaju mučninu. Tadić je jedini glumac u tim skečevima. Njemu i
njegovim Srbima (ako su Srbi njegovi) niko se ne izvinjava. Niti će. To je
Borisu rečeno u brk, uprkos Rezoluciji o Srebrenici, odlascima u Potočare,
izvinjenju Hrvatima i Hrvatskoj, uprkos svemu… Ništa nije pomoglo; Kosovo je i
dalje pod okupacijom, Hrvatska i dalje Srbe tretira kao građane drugog reda,
uskraćujući im osnovna prava, kao što je pravo na privatnu imovinu i pravo na
rad; Haris Silajdžić i Mustafa Cerić i dalje tvrde da sva zla dolaze iz Srbije
i da Srbiju treba ponovo na sud.

DEMOKRATSKA DRAMA SRBIJE
Svi narodi (generalno gledano) sa prostora bivše Jugoslavije, i njihovi režimi,
doživljavaju Borisa Tadića isto kao što su doživljavali Slobodana Miloševića, a
Srbija Borisa Tadića, za njih, je ista kao i Srbija Slobodana Miloševića.
Postoje retoričke i kozmetičke razlike, usklađene sa vremenom, ali suštinske
razlike nema; Slovenci, Hrvati, Muslimani, Crnogorci, Šiptari… svi oni,
generalno gledano, tvrde da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju sa ciljem
da stvori veliku Srbiju, da je izvršio agresiju najpre na Sloveniju, a potom i
na Hrvatsku i Bosnu. Kosovo da ne spominjem. I svi uglas ponavljaju da na
zapadnom Balkanu neće biti dugotrajnog mira, sve dok Srbija ne prođe katarzu,
pokajanje, denacifikaciju.
Sve te „istine“, poznato je, odavno je prihvatila i Međunarodna zajednica i tu
ništa novoga nema, niti bi sve to bilo opasno za Srbe i Srbiju da drugačije
misle i govore ljudi koje smo pre deset godina izabrali da naslede Miloševića.
Ali, ne.
To je danas najveći problem Srbije. To je suština „demokratske drame Srbije“,
koja traje evo već deset godina. Otuda sve dolazi i tamo se sve vraća. To je
đavolje gnezdo, brlog iz kojeg gamižu sve nečisti i hvataju se za noge Srbima,
ne dozvoljavajući im da krenu napred.
Ono što o raspadu Jugoslavije, i svemu što je iz toga proisteklo, misle Stjepan
Mesić, Haris Silajdžić, Jelko Kacin, Vladimir Šeks, Hašim Tači, Željko Komšić,
Milo Đukanović, Sonja Biserko… misli i Boris Tadić. Da misli drugačije rekao bi.


Ne bih da stavljam ruku u vatru da je Vojislav Koštunica po tom pitanju
identičnog mozga, ali znamo svi da je i on, dok se njegova slušala, javno ćutao
na ovu temu.
Kako je sa srpskog stanovišta, sa pozicije službenog Beograda, moguće braniti
Kosovo i Metohiju od američko-šiptarske okupacije ako se krene od stava – a
Tadić očigledno kreće od toga – da je Milošević napao Kosovo i tamo izvršio
etničko čišćenje. Da misli drugačije to bi valjda i rekao.
Nema tog Srbina koji može da odbrani i pokrene Srbiju i Srbe slažući se sa
ocenama da je Slobodan Milošević bio sotona, monstrum, satrap krvavih ruku,
balkanski kasapin, masovni ubica, ekskluzivni krivac za sve što se događalo na
prostoru bivše države…
Bez obzira na to ko bio na vlasti u Srbiji, i kako god da se zove, ako pristane
na gore iznete ocene o Miloševiću – dolazile te ocene sa eks-ju prostora ili sa
Zapada, svejedno je – nema ni delić šanse da učini nešto dobro i pozitivno za
Srbiju.
Kako i na osnovu čega Tadić, službeni Beograd, vlast u Srbiji… može od Hrvatske
zahtevati, na primer, povratak ili nadoknadu 35 hiljada stanova otetih od Srba,
ako se službeni Zagreb i službeni Beograd ne spore oko suštine rata vođenog
devedesetih i Miloševićeve uloge u tom ratu. Ako se tu slažu, a slažu se, onda
im je i zajednički stav da su Srbi u Hrvatskoj dobili taman ono što su
zaslužili, jer su napali Hrvatsku, zajedno sa Miloševićem.


Nijedan od dosadašnjih predsednika i premijera Srbije, ove demokratske,
postoktobarske, nije javno izgovorio rečenicu koja sve menja u odnosima Srbije
i Hrvatske i Srba i Hrvata kao naroda. Ta rečenica glasi: Na prostoru bivše
Jugoslavije vođen je građanski rat, kao posledica nasilne secesije Slovenije i
Hrvatske, uz podršku dela međunarodne zajednice.
Ne postoji ništa izvan toga što bi moglo da se imenuje, čak, i kao delimična
istina.
Nije Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku, kao što tvrde svi hrvatski
političari, među kojima i Ivo Josipović. Ne, to je laž na koju su pristale sve
postoktobarske vlade u Beogradu.
Istina je da je Hrvatska, odlučna da izađe iz Jugoslavije i osamostali se,
napala istu tu Jugoslaviju, njene institucije, zakone, armiju, svoje građane
srpske nacionalnosti.
Rat u Hrvatskoj počeo je onoga dana kada su Tuđman i Mesić krenuli sa
rehabilitacijom ustaštva i NDH, uvođenjem novčane jedinice zvane kuna (tako se
zvala samo za vreme NDH) i zahtevom Srbima da potpišu lojalnost novoj hrvatskoj
državi. To isto, na početku svoje države, uradio je Ante Pavelić.
Nije JNA napala Hrvatsku, već su paravojne snage republike Hrvatske započele
sukob napadima na garnizone JNA u Hrvatskoj. Ko god kaže drugačije, pokvarenjak
je i lažov. Lud nije, jer to ni lud ne može da tvrdi.

BLJUTAVA PREDSTAVA ZA NAROD



Šta je radio Slobodan Milošević u to vreme? Pomogao je Srbe u Hrvatskoj. Tačno.
A, šta je drugo trebalo da radi i šta je tu sporno? Gde je tu zločin, agresija?
Ako su Austrija i Nemačka na sve moguće načine pomagale Hrvatskoj da se
osamostali, a pomagale su, ako je Mađarska, pod pritiskom Nemačke, uvozila
oružje za paravojne hrvatske snage, a radila je upravo to, šta su drugo Srbija
i Milošević mogli da rade nego da pomažu delu svoga naroda, onom delu kojem je
pretilo ponavljanje sudbine iz NDH.
Preterujem? Hoćete da vam još jednom, po ne znam koji put na ovom mestu, opišem
šta se Srbima događalo u Sisku, Osijeku, Zadru, Splitu, Zagrebu, Karlovcu… pre
nego što je izbio rat u Hrvatskoj.
Dok god Boris Tadić, ili bilo ko drugi u ime Srbije, sve ovo ne kaže javno,
pred kamerama, Srbija će u odnosima sa Hrvatskom morati da bude snishodljiva,
ponizna, na kolenima.
Mogu vlastodršci u Beogradu, ma kako god se zvali, do iznemoglosti da
ponavljaju da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, to suštinski
ništa ne znači.
Srbija, ova postoktobarska, pristala je na teoriju po kojoj je Milošević napao
Kosovo i Metohiju i, tamo, nad Šiptarima izvršio strašne zločine i etničko
čišćenje. Posle toga, kažu ovi koji su nam oteli i okupirali Kosovo i Metohiju,
Srbija je zauvek izgubila pravo na taj deo svoje teritorije. Tako nešto Tadić i
njegovi ne tvrde, reći će neko. Tačno, ali ćute kad drugi u njihovom prisustvu
to pričaju. Ćutanje je znak odobravanja.


Ne može vladar Srbije o Kosovu ravnopravno razgovarati ni sa Hilari Klinton ni
sa nekim sekretarom u Briselu, ako taj razgovor na stolu ima samo jednu
teoriju, onu o Miloševiću kao jedinom krivcu. Tu nema razgovora. Tu se samo
čeka presuda, njena visina i samilost druge strane.
Nije Milošević napao Kosovo, ni 1989. godine ni 1998. godine, jer čovek sam
sebe ne može da napadne.
Srbija je, u skladu sa ustavnom i zakonskom procedurom, 1989. godine svela
svoje pokrajine (do tada države u državi) na nivo autonomnih pokrajina,
vraćajući sebi ingerencije koje je imala čak i po onom monstruoznom Ustavu SFRJ
iz 1974. godine. Ništa tu nije bilo sporno. Sporno je što su Šiptari i pored
uživanja prava o kojima su druge nacionalne manjine na svetu mogle samo da
maštaju, tražili više od toga.
Onaj ko vlada i ko bi da vlada Srbijom imaće pravo i legitimitet da brani
Kosovo i stvara pretpostavke za njegov povratak u ustavno-zakonski okvir
Srbije, samo ako kaže da je 1998. godine srpska policija svim sredstvima,
uključujući oružje, sasvim legitimno, intervenisale na delu svoje teritorije,
koja se zove Kosovo i Metohija. Zašto? Zato što je tamo izbio oružani ustanak
sa ciljem odvajanja i komadanja države. Koja bi to država na svetu postupila
drugačije?
Ima li Tadić snage da javno upita partnere na eks-ju prostoru i „prijatelje
Srbije“ u međunarodnoj zajednici, kako to da je Hrvatska 1995. godine imala
pravo da interveniše u Krajini, zoni pod zaštitom UN, a Srbija tri godine
kasnije, nije imala pravo da interveniše na Kosovu.
Dok god Boris Tadić javno, pred kamerama, ne postavi to pitanje, njegova priča
o nepriznavanju nezavisnost Kosova obična je tlapnja. Jeftina, prozirna i sve
bljutavija predstava za narod.



[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]