Legende o Titaniku

Svaka ti cast za ove originalne snimke! Hvala!

Ovako je u katalogu reklamiran luksuzan „alakart“ restoran


Poziv za krstarenje koje je završilo katastrofom

Sve reklame za plovidbu Titanikom


Iako je od najveće pomorske nesreće u istoriji prošlo više od jednog veka, misterija „Titanik“ ne prestaje da fascinira ljude. Ali „Titanik“ nije samo sinonim za katastrofu, već i za luksuz. Imućne putnike prve klase na brodu su čekali tursko kupatilo, bazen, restoran u stilu Luja XVI i druge pogodnosti. Drugom klasom putovali su trgovci koji su takođe pripadali višem staležu.




Originalni katalog sa pozivom na krstarenje brodovima „Olimpik“ i „Titanik“ početkom ove godine muzeju je poklonila Gordana Polić iz Rijeke. Kako kaže Tea Mejhju, doktor istorijskih nauka i kustos u riječkom muzeju, gospođa Polić živi u kući prepunoj vrednih predmeta koje je nasledila od svoje majke i bake. Kako je katalog za putovanje „Titanikom“ dospeo u njen posed, nije poznato, a Tea Mejhju pretpostavlja da je pripadao nekome iz njene porodice koja je bila veoma prisutna u visokim društvenim krugovima početkom 20. veka.
Katalog predstavlja istovremeni poziv za plovidbu „Titanikom“ i brodom „Olimpik“ koji je, po spoljnom izgledu i opremljenosti enterijera, bio „Titanikov“ brat blizanac. Sličnost je bila tolika da su neki čak tvrdili da je zapravo potonuo „Olimpik“.
Iako je na „Titaniku“ postojala i treća klasa, koju su uglavnom zauzeli iseljenici namerni da u Americi započnu novi život, katalog je bio namenjen pre svega dobrostojećoj klijenteli. Prvom klasom, na koju se odnosi većina stranica kataloga, putovale su mnoge istaknute ličnosti tog vremena, a među njima i neki od tada najbogatijih ljudi na svetu. Njih su na „Titaniku“ čekali tursko kupatilo, bazen, soba za pušenje, „alakart“ restoran u stilu Luja XVI i mnoge druge pogodnosti. Nešto nižeg nivoa bila je druga klasa koju su mahom zauzimali trgovci takođe pripadnici višeg staleža. U biblioteci i restoranu druge klase stolice su bile manje udobne, a u kabinama su se nalazili kreveti na sprat.



Originalni prsluk sa „Titanika“ nakon restauracije

„Titanik“ je bio vlasništvo kompanije „Vajt star lejn“, građen je dve godine u Belfastu, a osim po luksuznom enterijeru, i po spoljnom izgledu predstavljao je remek-delo brodograditeljskog inženjerstva s početka dvadesetog veka. Bio je dugačak 269 metara, visine poput jedanaestospratnice i ukupne težine 66.000 tona. Brod su pokretala tri propelera od ukupno 46.000 konjskih snaga, a mogao je razvije maksimalnu brzinu od 23 čvora (oko 43 kilometra na sat). Na kobno putovanje krenuo je 10. aprila 1912. godine iz engleske luke Sautempton, a u Njujork je trebalo da stigne za sedam dana, čime bi bio oboren rekord u brzom prelazu Atlantika.

Osim kataloga za plovidbu „Titanikom“, u riječkom muzeju čuva se i jedan od retkih sačuvanih originalnih prsluka za spasavanje sa ovog broda. Nikša Mendeš, kustos muzeja, kaže da je prsluk u Rijeku doneo mladi pomorac Josip Car koji se, kao osamnaestogodišnji konobar, marta 1912. u Liverpulu ukrcao na brod „Karpatija“ koji je uspeo da spase više od 700 brodolomaca sa „Titanika“. Autentičnost prsluka u časopisu „Titanikpost“ potvrdio je i poznati nemački titanikolog Herman Soldner, a Nikša Mendeš kaže da je reč o jedinom primerku koji se čuva u Evropi, dok se ostali nalaze u Americi. Jedan od tih prsluka, pronađen na plaži Nove Škotske, juna prošle godine na aukciji održanoj kod Kristija u Njujorku prodat je za 68.500 dolara.

Naši samo u trećoj klasi
Prema spisku putnika i članova posade objavljenom na sajtu encyclopedia-titanica.org, u prvoj i drugoj klasi nije bilo ljudi s naših prostora, dok ih je u trećoj klasi bilo ukupno trideset i četvoro (Hrvata, Slovenaca, Srba). Podaci kažu da su svi bili radnici ili poljoprivrednici, starosti od 17 do 42 godine, a putovali su do različitih odredišta – Pensilvanija, Čikago, Njujork…

[You must be registered and logged in to see this link.]

Otkrivena potresna priča sa Titanika

Zahvaljujući pismu jedne žene, koje će se naći na aukciji sledećeg meseca, otkrivena je priča o poslednjem, herojskom činu oca koji je spasao svoju porodicu tokom potonuća "Titanika", piše BBC.




Artur Vest spustio se užetom do čamca za spasavanje u kome su se nalazili njegova žena i dve ćerkice, kako bi im dodao termos sa mlekom, pre nego što se vratio na palubu broda koji je potonuo na svom prvom putovanju. Žene i deca imali su prednost prilikom spasavanja.
Hrabri čin Vesta, koji je tada imao 36 godina, otkriven je zahvaljujući pismu koje je napisala njegova žena Ada. Očekuje se da će Ostale vijesti
Koliko brokera može da spava u jednom liftu? (04.03.2011)
Šećerni slom: Polupala radnju zbog kolača (03.03.2011)
Umetnost ljubljenja policajki (03.03.2011)
Dječak na nebu sreo sestru, za koju nije ni znao (02.03.2011)
Ahmadinedžad uvalio "pežo 504" za 2,5 miliona (02.03.2011)
ovo parče papira na aukciji u Devizesu u Viltšajeru biti prodato za oko 60.000 funti.
Luksuzni brod "Titanik" potonuo je u noći 14. aprila 1912. godine, nakon što je udario u ledeni breg, na svom putu od Sautemptona do Njujorka. Poginulo je 1.517 putnika, a Vest je bio jedan od njih.
"Spavali smo kada se dogodio sudar, ali smo osetili samo blago drmusanje. Stjuard nas je naterao da ustanemo i da se obučemo u toplu odeću", napisala je Ada Vest. "Artur je stavio deci pojase za spasavanje i odneo ih na palubu do čamaca. Išla sam iza njega sa koferom u rukama. Nakon što nas je smestio u čamac za spasavnje Artur se vratio u kabinu da donese termose sa mlekom i video da su čamci spušteni. Spustio se užetom, dodao mi je termos-bocu i oprostio se od nas".

Vest je sa ženom i dve ćerke, Konstancom i Barbarom, planirao je da ode na Floridu. Njegovu porodicu je nakon potonuća "Titanika" spasao brod "Karpatija".
Ada Vest je uporedila čin svog muža sa dvojicom muškaraca koji su uspeli da se ušunjaju na njihov čamac za spasavanje. Ona je otkrila da su se muškarci sakrili ispod ženskih suknji.
"Nisam videla olupine, ni tela, samo ledene bregove. Nisam imala pojma da je nesreća tako velika", napisala je Ada, koja je bila među prvima koji su napustili "Titanik". "Na čamcu su bili muškarci skriveni ispod ženskih suknji i morali smo da im kažemo da prekinu da pale cigarete da se haljine ne bi zapalile".
"Kada sam Arturu rekla zbogom nisam se plašila, jer sam mislila da ću ga videti opet. "Tek kada sam videla da brod tone i čula da ljudi zapomažu, uplašila sam se za njegovu sigurnost. Sve je bilo previše strašno!".

[You must be registered and logged in to see this link.]

Naučna ekspedicija na olupini 'Titanika'



Ostaci najčuvenije brodske olupine na svetu, luksuznog "Titanika" koji se od 1912. nalazi na dnu severnog Atlantika, trebalo bi uskoro da budu virtuelno dostupni javnosti.

Trodimenzionalnu mapu "Titanik" i detaljna istraživanja olupine i umetničkih predmeta na njemu će uraditi tim naučnika koji će 18. avgusta krenuti u 20.dnevnu ekspediciju, javila je agencija AP.

Prvi put ćemo pristupiti "Titaniku" kao arheološkom nalazištu, izjavio je vodja naučnog tima naučnik Dejvid Galo (David Gallo), naglasivši da će se pažnja posvetiti stanju u kakvom se olupina i umetnine na njemu nalaze i zaštiti legata.

Ekspedicija neće prikupljati umetničke predmete potopljene s "Titanikom", ali će detaljno istražiti i popisati sve što bude nadjeno na mestu, promera tri puta pet kilometara, koje je na dubini od više od četiri kilometra. Veruje se da se tu nalazi nekoliko stotina hiljada vrednih predmeta, a postoji spisak od oko 5.500 umetnina koje bi, ukoliko se razreši pitanje vlasništva, vredele na tržištu oko 110,9 miliona dolara.

Američki sudija za pomorsko pravo Rebeka Bič Smit (Rebeča Beać Smith), koja predsedava sudskim većem koje u Virdžiniji raspravlja o vlasništvu nad "Titanikom", smatra da se radi o "medjunarodnom blagu". Ekspedicija na "Titanik", koja će krenuti iz luke Sent Džon na Njufaundlendu, biće prva posle 2004. godine, a organizuju je zajedno kompanija "RMS Titanik Inc" , koja ima ekskluzivno pravo nad olupinom , i Okeanografski institut "Vuds Houl" (Woods Hole) iz Masačusetsa.



"Titanik" je potonuo 15. aprila 1912. na prvom putovanju na koji je krenuo iz britanske luke Sautemptona ka obali SAD. Na brodu je bilo 2.240 putnika. Brod koji je važio za "čudo tehnike", udario je u ledeni breg, brzo se prepolovio i potonuo, odnoseći u smrt 1.522 putnika i članova posade, medju kojima je bio i konstruktor Tomas Endruz (Thomas Andrews).

Potonuće "Titanika" je u istoriji najveća pomorska katastrofa, zbog čega je sudbina tog broda postala simbol tragičnog kraha. Ostaci "Titanika" pronadjeni su tek 1985, zahvaljujući stručnoj medjunarodnoj ekspediciji koju je predvodio Robert Balard (Ballard).

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uskoro 3D mapa olupine legendarnog Titanika



U augustu će se tim američkih naučnika otisnuti u vode sjevernog Atlantika, 344 km jugoistočno od Newfoundlanda, kako bi utvrdili u kakvom se stanju nalazi Titanik, najpoznatija olupina broda na svijetu.Analiza stanja omogućit će im da kreiraju trodimenzionalnu mapu kojom će "virtuelno izroniti" brod potonuo 15. aprila 1921. godine, kada je život izgubilo 1.522 ljudi.

Ekspedicija će imati najzahtjevniji naučni zadatak na Titaniku. Neće prikupljati nikakve artefakte, već samo procjenjivati stanje stotina hiljada ostataka. Titanik se nasukao na ledenu santu i potonuo u međunarodnim vodama. Godine 1985. pronašao ga je okeanograf Robert Ballard sa ekspedicijom. Od tada su timovi naučnika prikupljali razne ostatke iz olupine broda, poput porculana, cipela i opreme.
Posljednja ekspedicija organizovana je 2004. a olupinu je dosad vidjelo više miliona ljudi, piše AP.

Vjerujemo da tamo postoji još mnogo uzbudljivih misterija koje treba otkriti, kaže Chris Davino, predsjednik kompanije "Premier Exhibitions koja organizuje ronjenja do olupine.

"Tim iz snova", kojeg čine okeanografi, arheolozi i drugi stručnjaci, ima namjeru otkriti do koje mjere je okean utjecao na stanje olupine. Koristit će sofisticirane uređaje koji se nikad prije nisu upotrebljavali u te svrhe. Očekuje se da nauka neće stati na tom jednom putovanju u okeanske dubine koje skrivaju legendarni brod.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Džentlmeni na Titaniku

Katastrofu "Titanika" preživelo je više Amerikanaca, jer su se Britanci, iako se radilo o životu ili smrti, ponašali džentlmenski, tvrdi jedan australijski istraživač.



Kapetan Edvard Džon Smit

Britanski putnici koji su bili na "Titaniku" izgubili su život u mnogo većem broju, jer su ljubazno i mirno čekali u redu da uđu u čamce za spasavanje, dok su se Amerikanci, najverovatnije, "laktali" da probiju sebi put, tvrdi australijski istraživač Dejvid Sevidž sa Kvinslend tehnološkog univerziteta.

Sevidž je istraživao četiri pomorske katastrofe u 20. veku kako bi utvrdio kako su ljudi reagovali u situacijama kad su u pitanju život ili smrt.

On je zaključio da na ponašanje u takvim trenucima utiču: altruizam i društvene norme, pre nego mentalitet "najsnažnijih".



Sevidž veruje da su na "Titaniku" Amerikanci imali 8,5 odsto više šansi da prežive od putnika ostalih nacionalnosti, dok su Britanci imali sedam odsto manje šansi.

Dodao je i da postoji veliki broj dokaza o džentlmenskom ponašanju britanskih putnika i članova posade nakon što je "Titanik" udario u ledeni breg tokom svoje prve plovidbe od Sautemptona do Njujorka 1912. godine.

U pisanim svedočenjima u istrazi obavljenoj odmah nakon nesreće, veliki broj žena je izjavio da su ih njihovi muževi stavili u čamac za spasavanje, a zatim se "vratili na cigaru i drugarski, prisno stajali okolo" dok je brod tonuo u ledenu vodu Atlantskog okeana.

U najtežim trenucima, kapetan broda Edvard Džon Smit je vikao: "Budite Britanci, momci, budite Britanci".

Svedoci su takođe pričali da je jedan od bogatijih putnika "sišao dole u kabinu nakon što je ženu stavio u čamac, obukao smoking, vratio se na palubu, zapalio cigaru i rekao: "Ako ću već da umrem, umreću kao džentlmen, lepo obučen".

Više od 1.500 ljudi je poginulo, većinom muškaraca, jer su socijalne norme, poput "prvo žene i deca" bile veoma jake u britanskoj kulturi i važile su čak i u tim uslovima.

Žene su imale 51,7 odsto više šansi da prežive nego muškarci, sudeći prema Sevidžovoj analizi, dok su šanse za preživljavanje žena sa decom išle i do 74 odsto. "Idealno je bilo ako ste žena sa detetom u prvoj klasi."

"Američka kultura je pre individualistička, dok je britanska mnogo više okrenuta džentlmenskom ponašanju. Ne zaboravite da je to bio edvardijanski period, kada je biti džentlmen bilo najvažnije u društvu", kaže Sevidž.


Kakvo bi ponašanje džemtlmena bilo da se nesreća dogodila 96 godina kasnije? Da li džemtlmen ostaje džentlmen?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Titanik – teorija zavere


Priča o najvećem, najluksuznijem i nepotopljivom brodu koji je potonuo na prvom putovanju ne prestaje da fascinira ljude.
Titanik je danas sinonim za katastrofu.
Napisan je veliki broj knjiga, snimljeno preko 100 TV i bioskopskih filmova i svi znamo priču – brod je udario u ledeni breg. Pitanje je da li se baš to dogodilo?

Odbrojavanje do katastrofe
Titanik je bio najveći brod na svetu.
Građen je dve godine u Belfastu. Bio je dugačak 269 metara. Ukupna težina broda bila je 66.000 tona, a maksimalna brzina 43 kilometra na sat.
Brod su pokretala tri propelera i imao je ukupno 46.000 konjskih snaga. Ukupno je bilo 159 peći u kojima se ložio ugalj.

Brod je imao četiri velika dimnjaka visine 18 metara.
Četvrti je služio za ventilaciju i napravljen je kako bi brod izgledao impresivnije. Brod je imao samo 20 čamaca za spasavanje u koje je moglo da stane 1200 ljudi.
Imao je i 16 komora u potpalublju i mogao je da plovi sa četiri poplavljene.

Na svoje prvo i poslednje putovanje Titanik je krenuo 10. aprila 1912. godine iz engleske luke Sautempton.
Na brodu se nalazilo ukupno 2208 ljudi, među kojima je bio veliki broj milionera i uglednih ličnosti tog doba.
Brod je trebalo da stigne u Njujork za sedam dana. Brodom je upravljao kapetan Edvard Smit koji je imao 40 godina iskustva u plovidbi i bio je najbolji kapetan kompanije Vajt Star Lejn.

Zvanična verzija je da je Titanik udario u ledeni breg.
Zima 1911/1912 je bila najtoplija u prethodnih 30 godina. Zbog visokih temperatura došlo je do pucanja leda i neuobičajeno velikog broja ledenih bregova u severnom Atlantiku.

U subotu, 14. aprila u telegrafsku sobu Titanika počela su da stižu upozorenja o ledenim bregovima. U toku dana stiglo je 5 obaveštenja, ali kapetan nije naredio da se smanji brzina i Titanik je nastavio putovanje brzinom od 40 kilometara na čas.

Noć je bila vedra, bez vetra i mesečine što je smanjilo vidljivost.
Na straži u korpi na jarbolu bili su Frederik Flit i Redžinal Li. Nisu imali durbin, jer je greškom ostao u Sautemptonu. Poslednje upozorenje stiglo je oko 23 časa, kada je operator sa broda „Kalifornijan“ poslao upozorenje operateru Titanika Džeku Filipsu.

Filips je slao poruke putnika u Kejp Rejs u Kanadi, udaljen 800 kilometara, i iznenadna i glasna poruka sa Kalifornijana skoro ga je ogluvela. Umoran, Filips je operateru Kalifornijana iznervirano odgovorio: „Umukni, umukni, radim sa Kejp Rejsom“. Propala je poslednja prilika da se sudar spreči.

U 23:40 Frederik Flit je primetio ledeni breg. Bio je udaljen samo 400 metara. Prvi oficir Murdok je odmah zaustavio mašine i pokušao da skrene brod, ali je Titanik desnom stranom pramca udario u breg. Od trenutka kad je Flit video breg do udara prošlo je samo 37 sekundi.

Titanik je mogao da plovi sa četiri poplavljene komore, ali je breg oštetio pet.
Prvi čamac je spušten tek u 24:45, 65 minuta posle udara. U njemu je bilo samo 28 putnika. Pet minuta kasnije ispaljena je prva raketa.

Brod je očajnički slao SOS signale. Sa broda su se videla svetla broda u daljini, činilo se da je bio udaljen oko 8 kilometara.

Oficiri sa Titanika su pokušali da kontaktiraju brod svetlosnim signalima i raketama, ali brod nije odgovorio. Pretpostavlja se da je ovaj brod bio Kalifornijan, koji je poslao poslednje upozorenje o ledu. Kalifornijan je bio u blizini i oficiri su videli rakete sa Titanika, ali brod nije krenuo u pomoć.

Telegrafista Kalifornijana je legao na spavanje i oficiri nisu čuli SOS signal, a kapetan je mislio da ljudi na Titaniku slave i da zato ispaljuju rakete.
Kapetan je posle na svedočenju izjavio da brod koji su oni videli bio mali i da sigurno nije bio Titanik. Po njemu, udaljenost između dva broda bila je oko 30 kilometara.

Dva sata i četrdeset minuta posle udara, Titanik je potonuo sa 1500 putnika i članova posade. Spasilo se samo 700, iako je na čamcima bio mesta za 1200 ljudi. Četiri sata posle sudara, brod Karpatija je došao na mesto nesreće i spasao preživele putnike. Sa brodom su između ostalih potonuli kapetan Smit i konstruktor Titanika Endrjuz.

Mnoge teorije osporavaju zvaničnu verziju događaja.
Po nekima Titanik je trebalo da izdrži udarac u ledeni breg, dok druge teorije sugerišu da bi takav udarac potopio brod za mnogo kraće vreme. Teorija ima mnogo, ali mnoge se slažu u jednom ključnom detalju - Titanik nije udario u ledeni breg.

Brod koji nije potonuo
Jedna od najstarijih teorija je da Titanik nije potonuo te večeri, već njegov sestrinski brod Olimpik.

Malo je poznato da je 1910. godine porinut Olimpik koji je bio toliko sličan Titaniku da ih je bilo veoma teško razlikovati.
Sledeće godine u Sautemptonu Olimpik se sudario sa vojnom krstaricom Havk. Brod je bio teško oštećen i došlepan je u Belfast na popravku.
Mornarica je oslobodila sebe optužbi i Vajt Star Lejn je ostao bez novca od osiguranja.

Suočeni sa velikim gubicima, čelnici kompanije odlučili su da Titanik koji je tada bio skoro dovršen preprave u „Olimpik“, a da Olimpik „skrpe“ i preimenuju u Titanik. Zvanično, Olimpik je posle dva meseca popravke opet zaplovio i služio je narednih 25 godina.

Lažni Titanik je trebalo da bude potopljen u Atlantiku, jer bi popravka Olimpika predugo trajala i dovela do novih gubitaka. Putnike bi pokupili Kalifornijan i još jedan brod. Od članova posade u prevaru su bili uključeni kapetan Smit i prvi oficir Merdok, koji je kobne noći bio na mostu, iako nije bila njegova smena.

Robert Gardiner, autor knjige „Titanik – brod koji nije potonuo“ zaključio je da je plan pošao naopako. Titanik se sudario sa trećim brodom koji je ugasio svetla i verovatno bio oštećen zbog leda. Sudar se dogodio daleko od planiranog mesta potapanja.

Lažni Titanik je plovio teško oštećen i nije izdržao udarac.
Kapetan Kalifornijana je čekao da „Titanik“ dođe na pravo mesto kako bi krenuo u pomoć i zato nije odgovorio na pozive.
Gardiner sugriše da su svetla koja je posada videla dolazila sa trećeg broda i da ledeni breg nije postojao jer bi ga izviđači opazili mnogo ranije.

FED
Najinteresantnija teorija zavere dovodi u vezu Titanik i Federalne rezerve (FED), Centralnu američku banku koja je osnovana godinu dana posle nesreće.

U Džordžiji, na ostrvu Džekil, sedam uticajnih bankara sastalo se u leto 1910. godine. To su bili republikanski senator Nelson Oldrič, kao i predstavnici J.D. Rokfelera, J.P. Morgana i moćne banke Kuhn, Loeb & Co, za koju se pretpostavlja da ju je kontrolisala porodica Rotšild.

Na tom sastanku dogovoreno je osnivanje FED-a koje će finansirati spomenuti ljudi. Prvi pokušaj da se FED osnuje propao je u Kongresu 1911. godine.

Postavlja se pitanje – u kakvoj su vezi FED i Titanik?

Teorija zavere sugeriše da je brod potopljen kako bi se „uklonila“ tri velika protivnika osnivanja FED-a: Džon Džejkob Astor, Benjamin Gugenhajm i Isidor Štraus.
Sva trojica su poginula na Titaniku i interesantno je da je pogibiju svakog od njih prikazao Džejms Kamerun u svom hit-filmu.

Astor je bio u poslu sa nekretninama, Gugenhajm je bio rudarski magnat, a Štraus bivši kongresmen i suvlasnik robne kuće Macy's. Po ovoj teoriji zavere ova tri čoveka bila su protiv osnivanja FED-a i stavljanja ekonomije Amerike u ruke privatnih bankara.

Po zvaničnoj verziji, Astor je prvo mislio da brod nije u opasnosti, ali je došao do čamaca sa svojom trideset godina mlađom ženom koja je bila u petom mesecu trudnoće. Oficir je pusto ženu u čamac, ali je odbio da primi Astora. Astor je zapalio cigaretu, bacio ženi rukavice i mirno ostao na brodu.

Gugenhajm nije mislio da je u opasnosti i poslao je ljubavnicu i služavke u čamac. Kada je shvatio da će brod potonuti obukao je svečano odelo i navodno rekao „Obukli smo se najlepše i spremni smo da umremo kao džentlmeni“.

Isidor Štraus je sa ženom došao do čamaca, ali ona nije htela da ide bez njega. Umrli su zajedno i Kamerun ih je u filmu prikazao kako umiru zagrljeni u krevetu.

Ono što je mnogima sumnjivo jeste činjenica da su se tri veoma bogata i moćna čoveka tako lako pomirila sa sudbinom.

Knjiga „Futility“, napisana 14 godina pre nesreće upotrebljena je kao scenario za zločin. Morgan, jedan od zaverenika, kontrolisao je kompaniju Vajt Star Lejn i sredio je nesreću. Interesantno da je Morgan kupio karte za Titanik, ali je u poslednji čas otkazao putovanje.

Postoje dve verzije – po jednoj je kapetan Smit namerno vodio brod u katastrofu, a po drugoj brod je potonuo zbog podmetnute eksplozije u kotlarnici. Glavni zaverenik i organizator zločina bila je katolička crkva koja je preko jezuitskog reda kontrolisala Rokfelera, Morgana i Rotšilde. Kapetan Smit bio je jezuita i izvršio je svoj zadatak potopivši brod...

Istina ili gomila gluposti?
Prva teorija sugeriše da je potonuće Titanika prevara osiguranja koja je pošla naopako.
Titanik i Olimpik su zaista bili slični, ali kritičari kažu da prepravke na oba broda nisu mogle tako lako da se urade.

Preko 2000 radnika je radilo na Titaniku i neko bi verovatno progovorio.

Veliko pitanje je kako je „skrpljen“ brod išao velikom brzinom od 40 kilometara na sat. Pored toga velika zamerka se odnosi na samu prevaru. Plan zvuči mnogo komplikovano i rizično, a postojali su i mnogo lakši načini kao što je na primer požar u ukotvljenom brodu da se naplati osiguranje.

Najveći broj dokaza protiv ove teorije dolazi sa same olupine, koja je otkrivena 1985. godine. Kamere su snimile veliki broj delova sa broda – delove olupine, propelere, krmu i na svima je bio ugraviran broj Titanika.
Misteriozni brod koji su videli ljudi sa Titanika i nedolazak Kalifornijana nikada nisu objašnjeni, a ova teorija to objašnjava postojanjem trećeg broda.

Druga teorija polazi od velike međunarodne zavere kako bi se stvorila moćna finansijska institucija koja će upravljati Amerikom.
Sastanak na ostrvu Džekil zaista se dogodio i njemu su prisustvovali svi navedeni ljudi. FED jeste formiran ubrzo posle potonuća Titanika i Morgan je zaista bio vlasnik Vajt Star Lejna.

Kapital u FED-u je privatni, ali je pod kontrolom američke vlade.
Ono što je često predmet podsmeha jeste veza između katoličke crkve i Titanika.

Teoretičari zavere polaze od toga da su se Gugenhajm, Astor i Štraus lako odrekli svog života, ali ne postoji čvrsti dokaz koji povezuje ovu trojicu milionera i neuspešno osnivanje FED-a 1911. godine.

Ono što ne prestaje da muči ljude jesu veliki propusti koji su se desili na brodu i koji najblaže rečeno deluju neverovatno.

Verovali ili ne
Brod nije imao dovoljno čamaca za spasavanje.
Zvuči neverovatno, ali Titanik je imao 4 čamca više od propisanog broja! Početkom XX veka bilo je uobičajeno da brodovi imaju malo čamaca za spasavanje.

Verovalo se da ako dođe do nesreće, čamcima će se ljudi prevesti na drugi brod jer je pomorski saobraćaj na Atlantiku bio gust.

Čamci su bili poluprazni. Putnici su mislili da je brod nepotopljiv i nerado su napuštali toplotu broda da bi ušli u nesigurne čamce.

Najbolji brod svog vremena krenuo je na putovanje bez durbina!
Mnogi sugerišu, namerno.
Istraživači National Geografic-a izvršili su eksperiment u istim uslovima u kojima je potonuo Titanik.

Zaključili su da osmatrači zaista nisu mogli da uoče breg ranije i da im durbin ne bi mnogo pomogao. Tada je bilo uobičajeno da se pučina posmatra golim okom, a da se durbin koristi tek kad se nešto primeti jer je vidno polje durbina veoma malo.

Kapetan nije smanjio brzinu uprkos opasnosti od bregova. Paradoksalno, on je postupio po pravilima. Tada je bilo uobičajeno da brodovi ne smanjuju brzinu kada je opasnost zbog leda kako bi se brodovi što brže udaljili od opasnosti.

Da li je brod trebalo da izdrži udarac u ledeni breg?
Titanik je bio izgrađen od čeličnih ploča koje su mogle da izdrže udarac, ali slaba tačka bili su gvozdeni zakivci koji su spajali ploče. Oni nisu izdržali i voda je prodrla između ploča.

Na kraju...
Zvanična istraga nije nikoga osudila.
Došli su do zaključka da je brod potonuo kao posledica niza nesrećnih okolnosti i pravila koja su važila u to vreme.

Uskoro su uvedene ledene patrole, svaki brod je morao da ima dovoljno čamaca za sve putnike i uvedena je jedinstvena signalizacija i danonoćno dežuranje telegrafista.

Da li je Titanik namerno potopljen?
Teorije zavere obično zvuče neverovatno i dok neki ljudi slepo veruju u njih, drugi ih odbacuju kao najobičnije budalaštine. Mnoge od ovih teorija zasnivaju se na nepotpunim podacima i pretpostavkama, ali se često čini kao da tu „nečega ima“.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Titanik

Ono što se dogodilo na palubi Titanika odražava čovekovu sklonost da ne prihvata stvarnost života. Za Titanik su govorili: "Ovaj brod je nepotopiv". Ustvari su mislili: "Mi nikada nećemo umreti mi smo na sigurnom". U tom smislu je Titanik metafora neizbežnosti smrti.

Svi smo mi putnici Titanika, a da toga nismo ni svesni.

10. aprila 1912. krenuo je iz Southamptona tada najveći brod na svetu sa ciljem da što je moguće brže stigne u Nju Jork i time sruši vremenski rekord prelaska Atlantika. Na ovom 269 metara dugačkom okeanskom divu visokog poput jedanaestospratnice nalazilo se 2.200 ljudi. Među njima su bili i mnogobrojni iseljenici, koji su rezervisali mesta u trećoj klasi u želji da u Americi započnu novi život. Drugu klasu su zauzeli trgovci, a u prvoj su noćili neki istaknuti ljudi koji su se ubrajali u najbogatije ljude na svetu.

Neverovatno luksuzan i dobro opremljen i opskrbljen, Titanik je krenuo na svoju prvu plovidbu. Za ovaj moderan brod se govorilo da ne može potonuti. Na brodu nije bilo raketa za signalizaciju opasnosti, jer se smatralo da su suvišne, a isto tako je manjkalo i čamaca za spašavanje. Sigurnost broda i poznati iskusni kapetan Smit (Smith) bili su garancija bezbrižnog putovanja.

U jednom momentu njihove plovidbe, počela su dolaziti radio vezom upozorenja drugih brodova u blizini na ploveće sante leda. Tada je Titanik od Njufoundlanda bio udaljen 400 nautičkih milja, međutim ova su upozoravanja ignorisana. Poslednje upozorenje je došlo sa broda udaljenog samo 19 milja severno i nasukanog među santama leda, a sa tog broda je stiglo veoma jasno i glasno upozorenje, ali je radio-telegrafista sa Titanika ljuto na to odgovorio: "Daj čoveče zaveži. Imam posla!"

Nekoliko sati kasnije, u 23:40, dogodilo se nešto, na šta niko nije računao: santa leda se zarila u Titanik i proparala ga. Dok se u salonima i dalje sviralo i plesalo, kapetan i glavni konstruktor su nakon inspekcije broda prvi naslutili dolazeću katastrofu. Radio-telegrafisti su u 00:15 časova počeli grozničavo odašiljati pozive upomoć brodu koji se nalazio u blizini, međutim telegrafista je noću isključio radio i otišao na spavanje. Tako je kapetan Smit zapovedio da se pošalje internacionalni signal za poziv u opasnosti S.O.S. (Save Our Souls).

Putnicima je rečeno da obuku prsluke za spasavanje. Na malobrojne čamce za spasavanje ukrcani su deca i žene i spušteni su u more, dok su mornari sa napunjenim pištoljima, brinuli za to da na brodu ne izbije panika i da se neovlašteni muškarci ne ukrcaju na čamce za spasavanje. Milioneri su nudili milione dolara, drugi svo svoje imanje za mesto u čamcu, na šta su putnici treće klase odgovarali podrugljivim osmehom.

Dok se Titanik već poprilično naginjao, muzički orkestar je još uvek izvodio Bugi-Vugi. Dirigent je onda to prekinuo, znajući da poslednji put u ruci drži svoju dirigentsku palicu naredi orkestru da zasvira himnu: "Sve smo bliže tebi, moj Bože..." Mnogi su bili potreseni i u zanosu zapevali sa njima, neki su molili, drugi bežali ili zbijali sarkastične šale.

Neki engleski lord se pojavio u svom najboljem fraku u pratnji svog batlera; hteli su se rastati od života na dostojanstven, plemićki način. Neka žena nije htela ući u čamac za spasavanje, jer je htela umreti pored svog muža. Neki su provaljivali u kantinu i opijali se, a drugi su se pripremali na samoubistvo. Malobrojni koji su mislili da se radi o bezazlenoj vežbi, shvatili su da se varaju kad je kapetan preko razglasa jasno rekao: "Brod tone! Posado i oficiri Titanika, niste više u službi! Izvršili ste svoju dužnost, pokazali ste se Britancima! Nek se spasava ko kako može! Neka Bog bude sa vama".

Oko 02:00 časova podigla se još jednom, na nekoliko minuta, krma broda, da bi onda brod konačno zauvek potonuo u dubine okeana. Brod Karpatija je žurno pristigla i uspela spasiti 706 ljudi, dok je 1.503 čoveka umrlo u ledenom moru.



Naš život je sličan poslednjem putovanju Titanika. Mi putujemo kroz život samopouzdani, bezbrižni, ponosni i puni planova. Želimo se samo što bolje zabaviti, potiskujemo svaku pomisao na iznenadnu opasnost, jer sebe smatramo nepobedivim "titanima". Ne osvrćemo se na upozorenja, ustvari ona izazivaju kod nas ljute reakcije, smatramo ih za dosadne priče, koje se nas ne tiču, tj. ne dotiču nas se.

Bog nam preko svog "radija" šalje signale da bi nas upozorio na dolazeće "ledene sante" na horizontu. Ali mi reagujemo razdraženo poput radio-telegrafiste sa Titanika: Začepi! Imam posla!

A onda se odjednom nađemo u bezizlaznoj situaciji. Najpre pokušavamo potisnuti zloslutne misli, dok nismo prisiljeni pogledati činjenicama u oči: Beznadežno smo izgubljeni i nesposobni da pomognemo sami sebi. Trebamo pomoć.

Uzaludno je pitanje: Kako Bog sve to može dopustiti? Stojimo pred odlukom, jer se više ne radi o filozofiranju, već o životu i smrti. Možemo na sve načine bežati od stvarnosti. Možemo sami sebi dokrajčiti život. Možemo dostojanstveno u odelu i kravati krenuti u susret neizbežnom... ili možemo, možda po prvi put, razmišljati o Bogu i večnosti i zapomagati: Save Our Souls (spasi naše duše). Kao što ovaj poziv upomoć nije ostao neuslišan, već je pomoć pristigla, tako se ni molitva Bogu neće odbiti od plafona. Bog već dugo čeka vaše zapomaganje.

[You must be registered and logged in to see this link.]

TRAGEDIJA BRODA TITANIK

Iako se ova tragedija dogodila 1912. godine, većina ljudi, bez obzira na godine starosti, čula je za potonuće broda Titanik. Malo ljudi, zapravo, zna šta se dogodilo ili zašto. Još manje nas zna duhovnu lekciju koju možemo naučiti iz najpoznatijeg događaja u istoriji pomorstva.

Zašto se navedene katastrofe tako živo prisećamo i zašto su o njoj napisane mnoge knjige, TV dokumentarci i filmovi – uključujući i 120 miliona dolara vredan film „Titanik”, koji je bio atrakcija prošlih godina? Znatiželja je samo jedan od odgovora. Opšti interes za događaje vezane za potonuće broda takođe je deo odgovora. Više od svega toga, ta tragedija predstavlja neverovatnu studiju ljudskog karaktera.

Možete li zamisliti šta je onih 1500 duša na masivnoj glavnoj palubi broda mislilo, nakon što su shvatili da su svi čamci za spasavanje već popunjeni i da su u vodi. Mnogi od njih su pali na kolena u poniznosti, veri i molitvi pošto su znali da im predhodi susret sa stvoriteljem, dok su drugi proklinjali Boga u besu i ljutnji. Svi su osetili duševnu bol, patnju i žaljenje nakon što su shvatili, na žalost prekasno, šta je u životu zaista bitno.

Niko nije računao na tragediju. To sve se nije trebalo dogoditi putnicima Titanika. Čak i za današnja merila, ovaj gigantski ploveći grad predstavljao je svu moć, bogatstvo, raskoš i agoniju tog vremena. Titanik je nosio više od 2300 putnika i posade na svome prvom putovanju iz Engleske do New Yorka. Na brodu su bili predstavnici mnogih nacija i skoro svih socijalnih i ekonomskih klasa. Dok su se neki od najbogatijih ljudi na svetu, uključujući i gospodina Johna J. Astora, kockali satima unutar luksuznih salona prve klase, za to vreme se treća klasa stiskala na dnu broda. Ali, na kraju, novac neće značiti ništa.

Titanik je bio napravljen na vrhuncu industrijskog doba, u vreme kada je tehnologija vladala na veliko, i čovek je mislio da može savladati prirodu svojim genijalnim umom. Neki od putnika zabeležili su u svoje dnevnike i ovakve izreke: „čak ni Bog ne bi mogao potopiti ovaj brod!” Čak i da se neka nepredviđena nesreća dogodi, Titanikovih 16 kontejnera za vodu bi održali brod na površini, barem do akcije spasavanja. Dvadeset čamaca za spasavanje trebalo je biti dovoljno, pa čak i previše. Dakle, mogućnosti za uspešna putovanja su bile na strani Titanika. Bio je to parobrod kompanije Bela Zvezda, Titanik, veći od najvećih. Ništa se nije moglo dogoditi tom „nepotopivom” brodu.

Zamislite sada scenu. Titanik je četvrti dan na otvorenom moru. Subota je, 14. april. Brod plovi površinom, previše brzo za svoju težinu i dolazi u ledena polja severnog Atlantika. Ali vlasnici broda žele postaviti brzinski rekord u prelaženju Atlantika. Nikakve mere predostrožnosti nisu preduzete. Njujorški operatori, zauzeti pripremama za parade i slavlje povodom uplovljavanja Titanika u njujoršku luku, omalovažili su upozorenja o santama leda koje stoje brodu na putu. Čak je i kapetan Edward Smith, sa više od 40 godina iskustva, bio zadovoljan samim sobom. Naime, on je takođe smatrao ovaj brod nepotopivim. Te noći bez meseca, blizu 23 časa, posada broda je ravno ispred broda zapazila veliku santu leda. Izdate su naredbe da se ogroman brod okrene na levo, kako bi se sprečio direktan sudar. Uspeli su u tome.

Suprotno uobičajenom mišljenju, Titanik nije udario ravno pramcem. Ne udariti santu direktno, nažalost, bila je najgora stvar koja se mogla dogoditi. Tri četvrtine sante nalazilo se ispod vode i zagrebalo desni pramčani deo broda. Led je poderao oblogu broda, napravivši veliki otvor. Niko na brodu nije mogao shvatiti šta se dogodilo, ali šteta je bila sasvim dovoljna da se metalne obloge broda počnu razdvajati i savijati i šest vodenih kontejnera počne puniti vodom. Matematički nepotopivom brodu zadat je smrtonosni udarac. Voda je ubrzo napunila palubu Titanika. Malo putnika, od kojih je većina otišla na počinak, imalo je pojma što se događa. Kada su čuli naredjenje da započnu sa evakuacijom tj. ulaskom u čamce za spasavanje, mnogi su se još uvek šalili. Bili su sigurni da će se Titanik sačuvati od potapanja sve do pojave brodova za spasavanje. Svetleće rakete su ispaljene, a brod se počeo naginjati napred, kada su putnici shvatili da su u ozbiljnoj nevolji.

Gospođa Eva Hart, koja je tada imala samo sedam godina, spasila se sa Titanika, na kojem je putovala sa majkom i ocem. Ona i njena majka su stavljene u čamac za spasavanje, dok je otac ostao na brodu. Bila je to slika užasa za malu Evu. Sa površine ledene tame čuli su se vriskovi koji su odzvanjali na sve strane, dok se ogromni brod uzdigao i potonuo na dole. Užasno! Da, bilo je to užasno.

Pravi karakter svakog putnika isplivao je na površinu dok je Titanik tonuo. Kada je onih 20 čamaca za spasavanje bilo napunjeno i počelo se spuštati prema hladnoj vodi, došla je zapoved: „Žene i deca imaju prednost.“ Većina muškaraca i mladića pomagali su ženama i deci da uđu u čamce za spasavanje, nakon čega bi se uspravili i hrabro pevali himne i duhovne pesme u pratnji brodskog orkestra, dok je Titanik tonuo.

No, neki muškarci su pokazali drugačiji karakter. Potajno bi otrčali u sobe gde su se presvukli u žensku odeću kako bi ušli u čamce za spasavanje i spasili život.

Na Titaniku te aprilske noći, ni sav novac, status ili uticaj u svetu nisu mogli otkupiti najbogatijeg čoveka sa broda koji je tonuo u vodeni grob. Nadajmo se da se niko od nas neće naći u toj situaciji da spozna to u poslednjih nekoliko sati i umre strašnom smrću. Ali realnost je da ćemo jednoga dana, dana koji će doći tako brzo, svi biti u prisutnosti Božijoj. U tom trenutku istine znaćemo što je bilo najbitnije u našim životima. Nemojmo sebi dozvoliti da to shvatimo tek u tonućem Titaniku.

[You must be registered and logged in to see this link.]

**Titan** potopio **Titanik**

Američki pisac Morgan Robertson **predvideo** katastrofu čuvenog broda. Roman napisan 14 godina pre katastrofe **Titanika** do detalja opisao potapanje. Frapantna sličnost između broda u romanu **Titan** - i **Titanika**. Na **Titanu** stradalo 3.000, a na **Titaniku** 2.207 putnika i članova posade.

MISTERIJA. Velika katastrofa čuvenog broda **Titanik** bila je nagoveštena i pre nego što je brod napravljen. Jedan od najpoznatijih primera vizionarstva u istoriji je roman **Olupina *Titana* ili uzaludnost** američkog pisca Morgana Robertsona, koji sadrži veliki broj podataka sličnih čuvenom **Titaniku** i njegovoj propasti. Iako pisan 1898. godine, 14 godina pre potonuća **Titanika** (1912), Robertsonov roman opisuje skoro do detalja stvarne događaje velike okeanske katastrofe.
U svojoj priči Robertson opisuje brod **Titan**, kao najveći luksuzni brod ikada napravljen, koji kreće na svoje prvo putovanje meseca aprila (istog meseca je potonuo **Titanik**). Na putanji, koja vodi severnim Atlantikom, brod **Titan** naleće na ledenu santu i ubrzo tone! Zbog nedovoljnog broja čamaca za spasavanje, više od dve hiljade ljudi gine.
Kao i za **Titanika**, i za brod **Titan** iz romana se verovalo da je nepotopljiv, zbog vazdušne izolacije pojedinih odeljenja. Broj sličnosti, međutim, tu ne prestaje. U obe nesreće stradao je veliki broj ljudi: na **Titanu** 3.000, a na **Titaniku** 2.207 putnika i članova posade.
Dr Vašington Dodž, jedan od preživelih putnika sa **Titanika**, dao je sledeće svedočenje za novine **Buletin** iz San Franciska:
**Povukli smo se u sobu i zvuk sudara nije uopšte bio uznemiravajući. Taman kada sam zaspao, probudila me supruga i rekla da se nešto dogodilo sa brodom. Izašli smo na palubu i sve je delovalo mirno. Orkestar je svirao neku umirujuću melodiju i posle nekoliko minuta počeli su da spuštaju čamce za spasavanje.**
Mnogi putnici iz prve klase izrazili su želju da ostanu na brodu. Posada nas je konstantno uveravala da nema nikakve opasnosti, ali da iz predostrožnosti treba ukrcati žene i decu u čamce.
Sudar se dogodio u 10.30, a brod je potonuo u 1.55. Brod je udario u santu leda desnim bokom i bilo je dosta leda na palubi. Niko, međutim, nije uopšte shvatao da je brod zadobio *smrtnu ranu*.
Dok su se putnici iz prve klase ponašali dostojanstveno, bez panike i pokazivanja straha, dotle su putnici iz nižih klasa panično pokušavali da se ukrcaju u čamce za spasavanje. Stjuarti su morali da pucaju u te putnike i tom prilikom njih 12 je ubijeno.
Jedan od stjuarta, koga su gospodin i gospođa Dodž znali sa ranijih putovanja preko Atlantika, dobio je naređenje da preuzme čamac broj 13, koji je već bio pun žena i dece. Tom prilikom povukao je i gospodina Dodža sa sobom i na taj način mu spasao život.
**Nikada neću zaboraviti užasnu scenu džinovskog broda dok smo se udaljavali. Sa gornje palube hrabri muževi i očevi mahali su i slali poljupce svojim ženama u čamcima**, kazuje svedok.
Američki pisac bio je takav vizionar da je praktično napravio scenario katastrofe čuvenog **Titanika**. Ipak, ostaje zagonetka kako je moguće da pogodio toliko sitnica, a da pri tom njegovu priču niko nije shvatio ozbiljno.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Mini serija o Titaniku



LOS ANDJELES - Britanska produkcijska kuća ITV studios snimiće mini seriju o brodolomu Titanika, objavio je list Varajeti.

Četvorodelna drama snimaće se uz budžet od 10 miliona funti, a scenario će napisati Džulijan Felouz. Snimanje će početi u januaru, a serija bi na TV ekrane trebalo da stigne u aprilu 2012. kada će se navršiti 100 godina od brodoloma čuvenog parobroda.

U julu je saopšteno da italijanska kuća DeAndjelis grup planira snimanje mini serije "Titanic: The Untold Story of How it All Began", čiji je budžet 28 miliona dolara. Film "Titanik" Džejmsa Kamerona iz 1997. dobio je 11 Oskara i u svetskim bioskopima zaradio je više od 1,8 milijardi dolara.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Muzej koji plovi

Replika broda Titanik, vredna 16 miliona funti, visoka oko 30 metara, postavljena je u Fordž Pidžnu u Tenesiju. Posetioci mogu da vide više od 400 predmeta koji zaista potiču sa Titanika



TITANIK je ponovo „doplovio“ u SAD, ali sada kao - muzej. Veoma verna replika vredna 16 miliona funti, visoka oko 30 metara, postavljena je u Fordž Pidžnu, u državi Tenesi. Prema pisanju britanskog „Dejli mejla“, ova građevina predstavlja najveću muzejsku atrakciju na svetu.

U znak sećanja, uz sam brod, izgrađen je i ledeni breg zbog kog je 15. aprila 1912. godine poginulo 1.517 putnika i članova posade. Ista tvorevina postoji i u Bransonu, u državi Misuri.

- Muzej nije građen u holivudskom stilu, već pruža interaktivno iskustvo posetiocima - objasnila je vlasnica ove replike, Meri Kelog-Džoslin. - U njemu su utkane i slava i tragedija Titanika.

Na brodu je zaposleno 75 radnika, obučenih u stilu mornara i posluge s početka prošlog veka. U izradu „Velikih stepenica“ uloženo je 675.000 funti, kako bi utisak bio što uverljiviji. Posetioci mogu da vide i više od 400 predmeta koji zaista potiču sa Titanika.

- Najimpozantniji primerak koji posedujemo je pojas za spasavanje Medlin Estor, američke naslednice i milionerke koja je preživela potonuće - kaže Džoslin. - Među eksponatima je i zub jednog od spasenih putnika iz druge klase, koji mu je, zbog bolova, izvađen nakon što je izvučen iz vode.

Kabine na brodu podeljene su baš kao i na Titaniku. Posetioci mogu da osete na svojoj koži koliko je bila hladno more koje je gutalo putnike broda, pošto su u muzeju postavljeni „tankovi“ za ruke s vodom od minus dva stepena Celzijusa.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Srce okeana



Više od 90 godina nakon potonuća čuvenog broda "Titanik", ove godine će se na tržištu pojaviti novi parfem - koji je potonuo sa luksuznim brodom na dno Atlantika. Parfem je svojevremeno kreirao nemački Jevrejin Adolf Salfild. On je 1912. godine krenuo na put u daleki Njujork da tamošnjoj klijenteli ponudi kolekciju svojih novih mirisa.

Kada je "Titanik" počeo da tone, Salfild je uspeo da se spase skokom u jedan od čamaca za spasavanje. Međutim, njegova torba sa uzorcima parfema potonula je zajedno sa brodom. Pre četiri godine iz olupine broda izvađene su bočice sa tim uzorcima parfema - nakon što su stajale na dnu okeana 89 godina. One će se sada proizvoditi, možda čak i pod nazivom - srce okeana.

Ronioci koji rade na otkrivanju "Titanika" izronili su kožni kovčežić a da pri tom nisu ni znali šta se krije unutra. Tek kada su ga izneli na površinu, shvatili su da je u pitanju nešto posebno. Kada su ga odneli u laboratoriju, parfem je ispunio celu prostoriju. Ovaj miris opisuju kao cvetni; podseća na mešavinu lavande i ruže. Svaki miris nosio je Salfildovo ime; bilo je 20 flašica, od kojih su se neke polomile.

U laboratoriji, parfem je rastavljen na svoje komponente. Smatra se da će se uskoro otpočeti sa njegovom većom proizvodnjom. Kompanije još uvek nisu smislile ime ni marketinške kampanje za novi proizvod sa "Titanika", ali se nadaju da će novi proizvedeni parfem biti potpuna replika onog iz 1912. godine. To bi trebalo da se poklopi sa proslavom devedesetogodišnjice potapanja broda. Naime, sve se desilo 14. aprila 1912. godine - tada je "Titanik" udario u ledeni breg u hladnim vodama Severnog Atlantika i potonuo na svom prvom i poslednjem putovanju. O tvorcu ovog čuvenog parfema poznato je jedino to da je preživeo potonuće, ali o njemu se više ništa ne zna

[You must be registered and logged in to see this link.]

Skupoceni satovi od delova Titanika

Delovi olupine Titanika ugrađeni su u najnoviju liniju skupocenih švajcarskih satova u znak sećanja na čuveni putnički brod. Kompanija „Roman Žerom” iz Ženeve predstavila je ove nedelje svoju ekskluzivnu kolekciju satova „Titanic-DNA” na najvećem sajmu satova i nakita koji se svake godine održava u Bazelu. „Veoma su luksuzni i veoma skupi”, kazao je predsednik kompanije, navodeći da su satovi namenjeni prevashodno kolekcionarima i bogatim kupcima. Olupina Titanika, nekada najvećeg putničkog broda na svetu koji je potonuo 1912, kada je udario u santu leda tokom svog prvog putovanja od engleske luke Sauthempton do Njujorka, nađena je na dnu okeana tek 1985. Pre desetak godina stavljena je pod zaštitu, ali mnogi delovi su skinuti sa nje tokom prvih podvodnih istraživanja. Za izradu satova, čija se cena kreće od 7.800 do 173.100 dolara, upotrebljen je deo trupa težak 1,5 kilograma koji je izvučen iz okeana 1991. Kompanija namerava da izradi 2.012 satova i tako 2012. godine obeleži 100-godišnjicu potonuća Titanika, tragedije u kojoj je život izgubilo 1.523 od 2.228 putnika i članova posade. (Tanjug)

Na sledecim snimcima se izmedju ostalog mogu videti predmeti koji su izvadjeni sa Titanika - posudje, skulpture, satovi, nakit, kao i mnoge druge stvari i licni predmeti koji su pripadali putnicima



[You must be registered and logged in to see this link.]

Uspešna prodaja predmeta s "Titanika"

Niz predmeta s "Titanika", broda potonulog 1912, prodati su iznad procenjenih vrednosti, na aukciji kod Christie, u Njujorku.
Predstavnik "Kristija", Rik Pajk, izjavio je da su poslužavnik i zastava izlivena u bronzi prodati za ukupno 72.000 dolara, a još dva poslužavnika za ukupno 60.000 dolara.
Na aukciji je ponuđeno više stotina predmeta i umetničkih dela s broda.
Detaljan plan palube, koji su dobili putnici prve klase, prodat je za 21.600 dolara, dok je medalja koju je jedna od preživelih, Moli Braun (Molly Brown), uručila spasiocima s broda "Carpathia", prodata je za 10.200 dolara, što je tri puta veća suma od procenjene.
Rekord za neki od predmeta s "Titanika" postignut je 1998, kada je za 123.500 dolara prodat svežanj Markonijevih telegrama u kojima se upozorava na ledene bregove, rekao je predstavnik "Kristija".
Prekookeanski brod "Titanik" potonuo je nakon što je, na putu iz Sautemptona za Njujork, udario u ledeni breg. Više od 1.520 putnika i članova posade je nastradalo, a 700 ljudi je preživelo.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ključ od ormarića s dvogledima sa "Titanika" na aukciji

Skoro 100 godina posle dramatičnog potonuća "Titanika", ključ koji ga je mogao spasti tragične sudbine, pojavio se u Velikoj Britaniji i biće tokom ovoga meseca dat na aukciju.

Reč je o ključu koji je otvarao ormarić u kojem su stajali dvogledi, ključni instrumenti za uočavanje prepreka tokom plovidbe. Da su ih posmatrači te kobne noći imali, katastrofa bi bila izbegnuta, piše španski dnevni list "El Mundo".

Ključ je bio kod drugog oficira broda Dejvida Blera, ali je on zaboravio da ga pred samo isplovljavanje preda svom zameniku Čarlsu Lajtoleru, što se kasnije pokazalo tragičnim za "Titanik".

"Odluka 'Vajt Star Lajna, vlasnika 'Titanika', da zameni Blera sigurno mu je spasla život", kaže Alen Oldridž iz firme "Henri Oldridž i sinovi" koja će staviti "sudbinski ključ" na aukciju.

"To je veličanstven brod i mnogo mi je žao što neću moći da budem na njegovom prvom putovanju", napisao je kasnije Bler u razglednici koju je poslao svojoj snahi, još ne shvatajući da mu je u džepu ključ od ormarića broda u kojem stoje dvogledi.

Za njega je, prema Oldridžu, saznao tek kada je Titanik uveliko isplovio i napustio Sauthempton.

S druge strane, bez ključa, a samim tim i bez pristupa dvogledima, osmatrači na brodu, Frederik Flit i Redžinald Li, su morali da se oslone na sopstveni vid. Pošto nije bilo ni mesečine koja bi im "ukazala" na moguće prepreke, oni su kasno uočili ledeni breg i katastrofa je bila neminovna.




Nekoliko godina nakon tragedije u SAD je formirana komisija koja je istraživala njene uzroke. Preživeli Flit je izjavio da bi uz pomoć dvogleda ledeni breg bio uočen na vreme, tako da je sva krivica pala na Blera.

Međutim, Alen Oldridž je stao u njegovu odbranu rekavši da je krivica, možda, kapetana Edvarda Džona Smita, jer je on naložio da brod poveća brzinu, iako su tokom celog dana stizala upozorenja na velike sante leda.

Dejvid Bler je nekoliko godina nakon istrage odlikovan, jer je izvukao jednog mornara iz Atlantika. Ključ je poklonio svojoj kćerki Nensi, koja ga je u deceniji 80-ih minulog veka dala Međunarodnom udruženju mornara u Velikoj Britaniji.

Udruženje ga je ljubomorno čuvalo u jednoj kutiji, a sada želi da ga proda kako bi sakupilo novac za dodeljivanje stipendija mladima koji se obučavaju za mornare.

Neki smatraju da bi ključ mogao biti prodat za 103.600 evra, dok Oldridž kaže da je njegova vrednost neprocenjiva.

"Titanik" je bio najveći putnički prekookeanski brod na svetu u to doba. Bio je vlasništvo britanske kompanije "Vajt Star Lajn". Verovalo se da "Titanik" ne može da potone jer bio plod najsavremenije tehnologije i imao je vrlo iskusnu posadu.

Međutim, ništa nije moglo da ga spasi od kobnog sudara s ledenim bregom.

Bio je dugačak 269 metara, a visok koliko jedna 11-spratnica. Na brodu nije bilo raketa za signalizaciju opasnosti, jer se smatralo da su suvišne, a isto tako je manjkalo i čamaca za spašavanje.

"Titanik" je na svoje prvo i, nažalost, poslednje putovanje poveo ukupno 2.208 osoba. Tačan broj preživelih se ne zna, ali se procenjuje da ih je bilo oko 705, dok se broj žrtava kreće između 1.502 i 1.523, što je jedna od najvećih pomorskih katastrofa u vreme mira.

Putnici "Titanika" su bili podeljeni u tri klase. Prvu klasu su činili istaknuti ljudi koji su bili među najbogatijima u svetu, drugu klasu su zauzeli trgovci, a treću mnogobrojni iseljenici koji su putovali u Ameriku u želji da započnu novi život.

Na svoje prvo putovanje "Titanik" je krenuo iz Sauthemptona 10. aprila 1912. godine. U subotu uveče, 14. aprila, temperatura se spustila blizu nule, a okean je bio veoma miran. Tokom celog dana pristizala su upozorenja na velike sante leda, ali se ni posada, ni kapetan nisu obazirali na njih.

Poslednje upozorenje je došlo sa broda koji je bio udaljen samo 19 milja i nasukan među santama leda. Upozorenje je bilo sasvim jasno, ali je radiotelegrafista "Titanika" samo ljutito odgovorio: "Ma daj, čoveče, zaveži! Imam posla!"

U 23:40 (brodsko vreme) desilo se nešto na šta niko nije računao: brod je udario u ledeni breg! Iznenađen jačinom sudara, kapetan Smit je dotrčao u kabinu i naredio da se "sve ugasi". Posle inspekcije, koju su izvršili brodski stolar Hačinson i konstruktor "Titanika" Tomas Endruz, bilo je jasno da će brod potonuti.

U 00:30, oko 50 minuta posle sudara, kapetan Smit je naredio da se čamci za spasavanje pripreme za ukrcavanje. Ali, njih nije bilo dovoljno.

"Titanik" je potonuo 15. aprila 1912. godine u 02:20.

Izvor: Tanjug