Legende o skrivenom blagu

Tajna pećine sa osam rupa

Iako i ova naša, treća po redu, potraga nije dala rezultate, ostali smo zatečeni i bez teksta kada je dugogodišnji tragač Dragi svojim "laserima'' nepogrešivo određivao mesto gde ispod površine ima metalnih predmeta



Kada nađeš pećinu sa osam rupa, ti moraš ceo dan da sediš kraj nje i gledaš kako sunčevi zraci prolaze kroz otvore. Kroz jedan od otvora sunce će da padne na zemlju i odozdo će da zasija kamen. Kraj tog kamena da kopaš i tu ćeš naći ćup sa silnim blagom''.

Ovako stoji u jednom od zapisa do kojih je došao Dragi Pajić sa Crvenog brega u ataru sela Šetonje kraj Petrovca na Mlavi. Protekla je od tada gotovo decenija, a Dragi još traga za tom pećinom. Nekoliko puta, kaže, bio je siguran da je na dobrom putu, ali je ostao praznih ruku. Ili to nije bilo pravo mesto ili nije dobro pratio sunčev trag.

- Ne odustajem, jer sam siguran da je ovaj izvor dobar - kaže Dragi dok ispijamo hladnu kajsijevaču kraj furune koja greje. - Bezmalo dve decenije sam u ovom poslu, bilo je tu uspešnih potraga, doduše, nije to nešto epohalno, ali tek toliko da ostanem i dalje zagrejan za traganje. Uostalom, ja sam jedini na ovom prostoru koji takozvanim laserom nepogrešivo određuje mesto gde ima metalnih predmeta. A da priča nije tek radi priče, kasnije ćete na terenu da se uverite.

Kostima teraju konkurenciju

Iako svesni da je potraga za blagom jedna kolektivna histerija, u kojoj ima svega, od onih koji ozbiljno to rade, do onih koji prave imidž i na tome, na drugi način dobro zarađuju, ono što je Dragi demonstrirao nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Njegovi ''laseri'' nepogrešivo su pokazivali mesto gde ima metala, kako u njegovim rukama, tako i u rukama članova naše malobrojne ekipe.

Nedaleko od mesta gde Dragi demonstrira rad ''laserima'' počinje Gornjačka klisura. Predeo gde su mnoge kulture ostavile traga i gde su pećine načičkane kao grozdovi. Reklo bi se, mesto bogomdano nekad za skrivanje, a danas za traženje blaga.

- Gotovo da nema mesta gde nisam bio, pećine u koju nisam ušao - priča Dragi dok krećemo ka jednoj. - Samo od ulaska u klisuru pa do manastira Gornjak ima više od dvadeset pećina. Gotovo za svaku je vezana neka priča, neki događaj i ja ću jednog dana da dokažem da ove priče o blagu nisu samo plod nečije mašte.

Na ulazu u klisuru, na obalama reke Mlave, na svakom visu vidljivi su ostaci grada Ždrela, jednog od najznačajnijih spomenika srednjovekovne Srbije. Grad je bio jedan od značajnijih centara srpske državnosti. Bio je poprište sukoba bugarskih velmoža koji su gradom gospodarili i srpskih kraljeva Dragutina i Milutina. Krajem trinaestog veka kralj Milutin je pobedio Bugare i ovaj kraj prisajedinio Srbiji. Ostalo je zapisano da je svako ko prođe ovim krajem morao da plati putarinu u zlatu, a to zlato je u nemirnim vremenima skrivano duboko u unutrašnjosti neke od pećina.

Da li jedan od ovih otvora čuva tajnu o zakopanom ćupu

Kraj puta su vidljivi ostaci crkve u literaturi poznate kao Mitropolija. Samo stotinak metara dalje, u steni visoko iznad puta, nalazi se Zidana pećina. Dvadesetak minuta potrebno je da se strmom stazom popne do nje. Unutrašnjost prekopana. Desno od ulaza, na jednom ispupčenju, stoji drveni sanduk. Na poklopcu zakovan krst, pa još jedan stavljen na postolje. Unutra ljudske i životinjske kosti. Jedna butna i nekoliko rebara.

- To tragači obeležavaju teritoriju - kaže naš vodič Dragan Jacanović. - Možda vam čudno zvuči, ali i oni se drže nekih pravila. Prokletstvo o kojem se stalno govori duboko im je usađeno u glavi. Ovim sandukom i njegovim sadržajem oni plaše druge tragače, opominju da je teritorija obeležena, ali ujedno pokušavaju i da umilostive duhove koji žive u pećinama kako bi im omogućili nesmetanu potragu. Sanduk tu stoji dugo, i ko zna koliko će još, a siguran sam da niko neće da ga odnese, baci ili polomi. Strah je veliki.

Manastirski dukati

Nedaleko od ove pećine je još jedna. Njen otvor je zazidan, a na tom zidu je osam rupa. Može li to da bude pećina u kojoj je zakopano blago. Da li je ispod jednog od tih otvora kamen koji sija?

- Prema predanju u ovoj pećini je neko vreme boravio i molio se sveti Sava - kaže Dragan. - Kasnije je tu podignut manastir i ko zna koliko već kruži priča kako su kaluđeri ovde ostavili dva sanduka sa dukatima koje su dobili na poklon od nekog vladara. Danas je često obilaze tragači, ali unutra se teško ulazi jer nema vrata. Samo hrabriji uspevaju da se uzveru uz stenu, pa kroz jedan otvor uđu u pećinu. Ko je ulazio priča da zaista u popodnevnim satima sunčevi zraci čudno svetle unutra.

Uverio se u to i naš fotoreporter. Nije ga bilo dugo. Svoje zadržavanje unutra obrazložio je montiranjem blica, mada... Priče o blagu, pa još na terenu, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Nedaleko od manstira je Mala pećina. Centralni hodnik je delom zarušen. Za nju se pouzdano zna da je krila bar malo blaga. Pre deset godina u njoj je nađen vredan tanjir od srebra koji je vlasnik prodao Narodnom muzeju. Da li je pred tanjira bilo i drugih predmeta, ili nečega ima i sada, to je nepoznanica.

I dok smo se mi verali po vrletima i smrzavali u pećinama tragajući za blagom, Dragi je prikupio karte bez kojih, kako kaže, ozbiljan tragač nema šta da traži na terenu. Ima tu svega. I topografskih ''pedesetohiljadarki'' sa ucrtanim znacima, pećina i šumskih puteva sa simbolima iscrtanih olovkom, pa samo simbolima poređanim u kolone i objašnjenjima pored.

- Detektori su prevaziđeni jer se pojavilo mnogo privatnika koji ih prave, pa niste sigurni šta kupujete - priča Dragi. - To je kupovina mačke u džaku. Kupite detektor, a on reaguje kako mu se ćefne. Nisu sigurni. Ti privatnici su i cene oborili. Nekada su koštali između pet i deset hiljada maraka, sada možete da ga kupite za dvesta evra.

I Dragi, kao i nekoliko prethodnih sagovornika, iako decenijama traga za blagom, još nije našao svoj ćup. Silno je vreme proveo po poljima i pećinama, ali mu nije žao. Ima to svoje draži. Iz svake od tih priča stiče se utisak da su tragači već dugo na korak od blaga. A možda ga je neko i video. I uzeo, pa ćuti. Ćutanjem se brani od prokletstva. Možda i nepozvanih gostiju. Jer ima onih koji i na drugačiji način žele da dođu do blaga.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Zlatna groznica trese Zaječar

Zlatna groznica žestoko trese opštinu Zaječar! Za samo dve nedelje lovci na blago prekopali su dve njive u dva zaječarska sela. Rupa u selu Jelašnica u njivi Zorana Milojevića, o čemu smo već pisala, jeste igračka u odnosu na krater u njivi penzionera Dušana Petkovića(65) u selu Vratarnica kod Zaječara.

- Ne mogu da verujem šta su uradili - kaže Dušan koji nam pokazuje krater dubok preko 10 metara, dimenzije četiri puta pet metara.




- Oni su ovde kopali bagerom. Vidite, napravili su i škarpu za ulazak bagera, da bi što dublje mogao da kopa. Izbacili su najmanje 100 kubika zemlje.


Dok stojimo na obodima kratera, koji

umnogome podseća na neki rudnički kop, Dušan nam kaže da su na ovom istom mestu tragači za blagom pokušali da kopaju i pre 15 godina, ali su odustali.



- Kopali su i tu iznad puta, na više mesta - priča Dušan. - Priča se da su neki od njih pronašli bakrač sa zlatom. Vlasnik njive je pucao iz puške u pravcu kopača, ovi su se razbežali, a njemu je ostao bakrač sa zlatom.


Na dnu kratera, u kojem se pojavila voda, vidi se zid neke građevine. Dušan je smatrao da o ovome treba da obavesti i nadležne u zaječarskom muzeju.


- Priča se da je ovde nekada bio rimski grad - kaže Dušan.



- Tu, iznad je prolazio rimski put. U muzeju su mi rekli da će kada se prolepša vreme izaći na teren da vide o čemu se radi. Obavestio sam i policiju, ne da bih tražio nekakvu nadoknadu štete, jer od toga nema ništa, nego da bi pronašli krivce da zatrpaju rupu kako bi oslobodili put koji su zatvorili zemljom. U policiji su mi rekli da pretpostavljaju ko je to mogao da uradi. Malo je onih koji su vlasnici bagera u gradu.
Prekopali su mi njivu


O prekopanoj njivi Dušan Petković je saznao od brata Svete.
- U selu živi moja majka i ja povremeno dolazim iz Zaječara da je obiđem.



- Ova njiva se nalazi na tri kilometra od sela u mestu zvanom Vojinova šija. Brat mi je rekao da su ljudi u prodavnici pričali kako su videli da je u mojoj njivi iskopana ogromna rupa. Pitali su da li sam to kopao za bunar. Kad sam otišao imao sam šta da vidim. Najgore je što su zemljom presekli i zatrpali put.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ponovo aktuelna legenda o skrivenom nacističkom blagu
Tajna na dnu jezera Toplic
Misteriozna faks poruka od čoveka koji je, navodno, video detaljne planove o tome gde su tačno nacisti sakrili zlato

U poslednjim danima Drugog svetskog rata nacisti su viđeni kako u panici bacaju misteriozne sanduke u neobično duboke vode udaljenog jezera, visoko u austrijskim Alpima.

U središtu te legende je misteriozno jezero Toplic u pokrajini Štirmarken, zaštićeno sa tri strane neprohodnim planinama. Prema predanju meštana, tu su nacisti posle pada Trećeg rajha bacili sanduke zlata i drugog blaga.

Tokom godina, mnogi tragači za zlatom platili su životom svoju nepažnju, okušavajući sreću na ovom jezeru koje je zatvoreno za ronioce. Sada se, međutim, jedan veliki tim - uz podršku Centra Simon Vizental - sprema da otkrije kakve se tačno tajne kriju nekoliko desetina metara ispod tamne površine ovog skrovitog jezera.

Herman Gering je nekada imao letnjikovac blizu jezera Toplic. Često je sedeo u lokalnoj kafani glavom i bradom sa Adolfom Hitlerom i ćaskao sa meštanima. Ovde, 90 kilometara od Salcburga, nacisti su mislili da se mogu odupreti saveznicima. Ogromna udubljenja u zidovima kanjona iznad jezera svedoče o tome da se na obalama nekada nalazio poligon za testiranje supertajnog nacističkog oružja koji je danas pristupačan samo pešice, preko opasne strme staze. Na njenom kraju nalazi se mala brvnara po imenu Fišerhut posle koje počinje - nedođija. Istraživanje jezera može da se radi samo iz čamca, ali je problem što je jezero zaleđeno šest meseci godišnje.

Danas ona ista firma koja je pronašla olupinu "Titanika" pravi mapu dubine jezera Toplic. Firma je utvrdila postojanje stotina predmeta ljudske izrade koji leže na jezerskom dnu, više od 90 metara ispod površine vode. Bar za neke od ovih predmeta veruje se da su sanduci koje su potopili nacisti dok su u žurbi bežali pred saveznicima u poslednjim danima rata.

Istraživačka ekspedicija je vrlo temeljita. Obavlja je firma "Oušniring teknolodžiz", ona ista koja je, pored Titanika, radila na pronalaženju ostataka aviona u kojem je poginuo Džon F. Kenedi junior i srušenog aviona "Svisera". Jezerske dubine ronioci istražuju u takozvanim "vaspovima" - kombinaciji ronilačkog odela i minijaturne podmornice u kojoj čovek-žaba može da ostane danima. Teškoća je u tome što na samo šest metara ispod površine nema kiseonika, što znači da u vodi nema života, ali i da je ono što se nalazi ispod - ma šta to bilo - sačuvano u savršenom stanju, uključujući ogromna stabla koja su se obrušila u jezero, stvarajući nepremostivu, a ponekad i smrtonosnu prepreku roniocima koji prečešljavaju dubine.

Vizentalov centar kaže da traži sanduke sa dokumentima o imovini koju su nacisti konfiskovali u Austriji i van nje, pre i za vreme rata. Ti dokumenti bi pomogli da se utvrdi vlasništvo onih koji su preživeli holokaust i porodica žrtava na kućama, zemlji i umetničkim predmetima i da im se ta imovina vrati. Jezero Toplic je mnogo puta dospevalo na naslovne strane štampe, delimično i zato što su tokom šezdesetih i osamdesetih u njemu otkriveni sanduci sa falsifikovanim novcem, uglavnom sa britanskim funtama - one su preostale od "Operacije Bernard" i njima je Hitler želeo da preplavi savezničke zemlje falsifikovanim novcem i tako potkopa njihove privrede.

Taj novac su za njega falsifikovali jevrejski zarobljenici koncentracionih logora. Zbog tog otkrića jezero je postalo omiljena destinacija lovaca na blago. Ali, posle nekoliko pogibija, zabranjeno je ronjenje, pa se šuška da je reč o zaveri austrijske vlade koja je time htela ne toliko da zaštiti ronioce, već da prikrije svoju nacističku prošlost. Bilo je spekulacija i da bi dokumenti koje krije jezero mogli da pokažu da su neki funkcioneri današnje vlade bili povezani sa nacističkim režimom. Ipak, treba reći da je zvanični Beč pozdravio ovu najnoviju ekspediciju.

Legenda o zlatu, međutim, oživela je kada su članovi ekspedicije dobili misterioznu faks poruku navodno od čoveka koji je video detaljne planove o tome gde su tačno nacisti sakrili zlato. On tvrdi da je te planove video u Južnoj Africi, poslednjem poznatom pribežištu mnogih nacista u bekstvu. Po njegovoj tvrdnji, zlato se krije u četiri jezera, gde su nacisti eksplozivom napravili rupe u stenama, sakrili blago i zatim ih zapečatili. Iako svi eksperti odbacuju ove tvrdnje, ova priča je počela da živi sopstveni život.

U ostala tri jezera ronjenje nije zabranjeno, ali tu nije nađeno nikakvo zlato. Meštani pričaju da je nešto zlata tokom četrdesetih našao u obližnjem jezeru Volfgang buduća legenda okeanologije Žan Žak Kusto koji je u to vreme radio za francuske oružane snage i da je to zlato kasnije koristio za finansiranje svojih najvećih istraživačkih ekspedicija pod morem.

Dosad je firma "Oušniring" pronašla oko 200 predmeta na dnu jezera, ali će samo nekoliko onih koji najviše obećavaju biti izvučeni na kopno jer nema ni para ni vremena za više. Kakve god druge misterije da jezero krije, one će - bar zasad - ostati u dubinama.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Svašta su ljudi spremni da urade zbog para a pogotovo u ovom vremenu nemaštine, pa zbog toga se javlja sve veći broj ljudi koji se upušta u traganje za blagom. Njima ništa nije sveto ni grobovi ni crkve pa ruše i kopaju svuda redom.Ako želite da saznate više o tome posetite forum [You must be registered and logged in to see this link.] na njemu se nalaze takve stvari, mesta, mape, znakovi,planovi. Kome je to zanimljivo neka pogleda mada po mom mišljenju sve su to izmišljotine za lakoverne ljudu...