Zanimljivosti

ČUDESNA VODA
tajna savršenog zdravlja?

Voda što život znači

Voda je najvažniji faktor u nastajanju života. Čak je 80% zemljine površine pokriveno vodom, a naše je tijelo sadrži još više - 90%. Dakle, sav je život nastao i održava se u vodi. Čovjek bez vode može živjeti svega 72 sata, ali, nažalost, posljednji podaci pokazuju da je svega 1% pitke vode na Zemlji ispravno i potpuno neškodljivo za čovjeka. Posljednjih se godina obnovilo vjerovanje da voda posjeduje moći koje nadilaze ono što možemo zaključiti iz njene kemijske strukture. Ona, kako vjeruju mnogi istraživači, ima stanovitu moć memorije. Disciplina koje se bavi dokazivanjem ove tvrdnje zove se digitalna biologija, a njen je tvorac dr. Jacques Benveniste. Ako se ova teza pokaže točnom, mnoge važeće znanstvene teorije bi mogle doživjeti znatne revizije.

Dipl. inž. Ivo Košak kaže: “Molekule vode, pored ulaženja u složene molekularne asocijacije (cluster), mogu oscilirati u devet slobodnih pravaca. To znači da jedna jedina molekula vode može zauzeti 9! ili jednu od 362880 binarnih informacija! S jednim tucetom molekula vode, moguće je, prema tome, dobiti broj informacija koje bi trebalo ispisati na tridesetak tisuća stranica A4 formata. Danas još nitko ne zna što predstavlja samo jedna jedina scena u igri vodene memorije. A taj je scenarij još zamršeniji ako oscilacije ne shvatimo kao monotono, jednofazno njihanje, nego kao Fourierov niz….”.

Neobjašnjiva ozdravljenja

Već se postavlja pitanje kako objasniti čudesna svojstva vode na mjestima poput Lourdesa, čiji su izvori iscjeliti tisuće neizlječivih bolesnika, a 65 je tih iscjeljenja kao čudo priznao i sam Vatikan. Ovakva ozdravljenja izazvana običnom vodom ne nalazimo samo u svetištima. Izvori vode u Tlacoteu u Meksiku mjesto su hodočašća preko deset tisuća ljudi dnevno, koji tamo znaju čekati i 48 sati, kako bi sa čudesnog izvora uzeli desetak litara vode o kojoj kruže gotovo nevjerojatne priče. Iz povijesti su poznate legende o izvorima mladosti, poput onog plemena Irokeza na Floridi, norveškog Junkertala (doline mladosti), ali i naroda Hunza u pakistanskim planinama. Svojedobno je svjetsku senzaciju izazvala bosanska kladanjska voda, koja se u malim bocama prodavala čak i u Hong Kongu. Legenda je govorila kako se kod Kladnja zaustavio neki turski plemić, iscrpljen i bolestan. Kada su svi očekivali da će starac umrijeti, on se, pijući kladanjsku vodu, sasvim oporavio. Kako se čini iz brojnih anegdotskih dokaza, ovakove čudesne vode, čiji kemijski sastojci ne pokazuju ništa neobično, mogu izliječiti razne oblike raka, leukemije, teških degenerativnih oboljenja, reumatski artritis, plućne i mnoge druge bolesti, a mogu katkada regulirati metabolizam i smanjiti pretjeranu tjelesnu težinu čak za nekoliko desetaka kilograma.

Zanimljivo je da je nekoliko izvora životne vode, uz onaj ranije spomenuti iz Tlacotea, otkriveno tijekom devedesetih godina prošlog stoljeća. Za vrijeme kopanja temelja jedne kuće u indijskom selu Narayana (prema nekima, Nadana), koje se nalazi 150 km sjeverno od Delhija, nađen je izvor vode neobičnih svojstava, koja su otkrivena slučajno. Kada je neki radnik ozbiljno ozlijedio oko, svega nekoliko kapi vode iz izvora gotovo je trenutno iscijedilo tešku povredu. Od tada u selo naviru tisuće ljudi, vjerujući da ova voda ima moć boga Šive. Navodno su zabilježena mnoga neobjašnjiva izlječenja, uprkos tome što kemijska analiza vode nije pokazala ništa neobično.

U Nordenauu, koji se nalazi u njemačkoj pokrajini Schmalenburg, u napuštenom je rudniku škriljaca otkriven izvor vode za koju čak i mnogi njemački liječnici tvrde da ima fantastična svojstva. Novinar Guido Brandenburg također je uvjeren u to, ne samo zato što je sreo osobe kojima se unutar rudnika normalizirao krvni tlak, te neke kojima su izliječene teške bolesti očiju. Nakon pijenja dva decilitra ove vode, osjetio je elektricitet koji mu je prostrujio po čitavom tijelu, do vršaka prstiju na rukama. Vlasnik rudnika, Theo Tommes, namjernicima spominje mnoga izlječenja od malignih bolesti, a vodu iz Nordenaua su davali i žrtvama černobilske katastrofe. U Kini je nedavno senzaciju izazvao bračni par u ranim osamdesetima. Starci su igrom slučaja u svome dvorištu iskopali bunar u kojem se skuplja voda od koje im je ponovo narasla bujna kosa! Kineski znanstvenici pokušavaju proniknuti u tajnu ove vode iz unutrašnjosti Kine, ali se izvan njihove zemlje za sada o tim istraživanjima zna vrlo malo. Južnoaustralsko mjestašce Yankallila postalo je poznato diljem svijeta kada se u lokalnoj anglikanskoj crkvi počela ukazivati Gospa. Stanoviti je Benjamin Creme upozorio da je fenomen povezan sa podzemnim tokom vode na dubini od dva metra, koji teče točno ispod crkve. Voda je izuzetno ljekovita, upozorio je. I doista, iskopavanja su pokazala da je bio u pravu i od tada se redaju svjedočanstva o ozdravljenjima koje hodočasnici pripisuju ovoj vodi.

Tajanstvena životna energija

Wilhelm Reich je govorio o energiji koja život znači, a nazvao ju je orgonskom energijom. Opisao je njena svojstva i iako njegova tumačenja znanost nije htjela prihvatiti, zaredali su opisi neobjašnjivih ozdravljenja osoba koje su svakodnevno sjedile u specijalnim orgonskim kutijama čije su stranice, naizmjenično, sadržavale slojeve vodiča i izolatora. Po svjedočenjima nekih, u zraku se unutar tih kutija mogla vidjeti plavičasta magla. Voda je bila jedan od glavnih medija koji je upijao orgonsku energiju iz prirode, a postojali su osobiti uvjeti pod kojima ju je mogla zadržati. Reich je umro u zatvoru, 1957. godine, no broj se istraživača koji su vjerovali da orgonska energija predstavlja tajnu života nije smanjivao.

Ma koliko oficijelna znanost odmahivala glavom, kada su u pitanju ove životne energije, zapanjuje činjenica da u čak 85 raznih tradicija, zemalja i vremena bilježimo razne nazive za tip energije koja se na ovaj ili onaj način smatra osnovom života. Mesmer ju je zvao animalnim magnetizmom, Reichenbach od-om, Francis Nixon arealoha, Dr. Oscar Brunler biokozmičkom energijom, Rudolf Steiner biodinamičkim eterom, ruski istraživači bioplazmom, a češki biotroničkom energijom. T. Galen Hieronymus je zove eloptičkom energijom, A.I. Veinik kronalnim poljem, Aristotel eterom, Dreisch entelehijom, dok na nju vjerojatno misli i Henri Bergson, kada govori o elan vital. Sir Oliver Lodge koristi izraz G-polje, u Indiji neki misle da se čudesna životna energija krije iza naziva akaša, u Egiptu ka, Kini či, Japanu ki, Vijetnamu tinh, a na Sumatri tondi.

Imena koja se javljaju tijekom stoljeća, a pod koja možemo svrstati ovu tajanstvenu energiju su i etericitet, fluroplastična energija, bioenergija, kozmoelekrična energija, vitalni fluid alkemičara, energija prostora, vril, Z-emanacija, logoitalna plazma, prana, numen, pneuma, univerzalna životna sila, vivis naturalis, mana, živčani eter, mumia Paracelsusa, mitogenetička emanacija, te mnoga druga. Vrlo je zanimljiva činjenica da su termini za vjerojatno istu fundamentalnu silu u prirodi poznati i kod sjevernoameričkih Indijanaca i to davno prije no što su oni imali ikakva dodira sa Europljanima. Apači je nazivaju dige, Navajo digin, Algonquini manitou, Vrane makspe, Irokezi orenda, Sioux wakan, a Omaha wakonda. Izraze kojima bismo mogli tumačiti ideju o postojanju životne sile u smislu u kojem govorimo ovdje nalazimo u Africi (mungo, kia) i Indoneziji (kerei).

Rosa skupljena na ljekovitim biljkama, posebice u noći punog mjeseca, ima iste karakteristike kao i sama biljka, vjerovanje je starih alkemičara, ali i princip na kojemu je velški liječnik Richard Bach razradio svoje danas svjetski poznate kapi. Riječ je, kako to kaže, o prirodnim vibracijama koje su neka vrsta potpisa svakog biljnog organizma. U prilog sposobnosti vode da upija životnu silu, najčešće se navodi pokus sa punoglavcima koje su stavili u vodu načinjenu direktnim spajanjem vodika i kisika. Stavljeni u tu vodu, punoglavci su ubrzo uginuli. Nije pomoglo ni uvođenje kisika u tu vodu, ali je pomoglo izlaganje te vode Suncu u razdoblju od 30 dana. Nakon toga, punoglavci su se u vodi razvili do žaba. A, poznata je i solarizirana voda, obična izvorska voda izložena Suncu nekoliko sati, za koju tvrde da može pomoći kod mnogih bolesti, čak i osobama koje su pretrpjele srčani infarkt.

Zanimljivo je kako Miroslav Marković u svojoj knjizi Čuda i misteriji vode i vjere dokazuje da je voda sasvim jedinstven spoj, gotovo izuzetak u cijeloj Prirodi:
"...Vodikovi spojevi nazivaju se hidridima. Svi hidridi elemenata iste grupe periodičnog sistema elemenata imaju karakteristike koje podliježu vrlo preciznim zakonitostima. Ovo se može reći i za hidride elemenata šeste grupe, kamo spada kisik. A hidrid kisika je – voda. Ostali elementi šeste grupe također grade elemente čije su molekule po sastavu identične s molekulom vode: hidrid sumpora – H2S, hidrid selena – H2Se, hidrid telure – H2Te, hidrid polonija – H2Po itd. Kod svih hidrida uočava se stroga zakonitost promjene osobina na osnovu koje bi se, recimo, mogla predvidjeti točka tališta nekog od njih prije no što se izmjeri, samo na osnovu poznavanja točke tališta ostalih. U taj red jedino se ne uklapa voda. Kada bi se voda držala to reda, koji važi za sve ostale hidride, morala bi se smrzavati čitavih 100 stupnjeva ispod nule, a da kipi već na 80 stupnjeva ispod nule! Na sobnoj temperaturi svaka bi kap bila vruća para. Ovo znači da na našem planetu život ne bi uopće bio moguć kada bi se voda ponašala onako kako treba...".

Moć spirale

Ono što treba napomenuti jest da opisi svojstava te sile u raznim kulturama nisu identični, da ima shvaćanja u rasponu od onoga da se radi o inteligentnoj sili koja izvire iz kolektivne ili osobne svijesti, pa do tvrdnji da je u pitanju čisto fizikalna energija čije je posljedice moguće izmjeriti znanstvenim instrumentarijem. Dok su prvu verziju više zastupali istočnjaci, važan preokret u smjeru konkretna korištenja sile ugrađene u prirodne zakone u ovome je stoljeću načinio austrijski šumar Viktor Schauberger, koji je godinama promatrao ponašanje vode u gorskim potocima i situacijama gdje je voda slijedila svoj prirodni tijek. Zaključio je da će voda uvijek nastojati pronaći put kojime će postići optimalni učinak, kao da sadrži neku vrstu primitivne inteligencije. Promatrao je i kretanje zmija u vodi i zaključio da je ono najčešće vijuganje, a nerijetko su i rogovi nekih životinja nalik spiralama. Spirale su ugrađene u principe izgradnje školjaka, spiralno se kreću tzv. morske pijavice, kao i vjetrovi najrazornije snage. Kada voda napušta neki prostor, uvijek će to nastojati učiniti najkraćim putem, tako da će se vrtložiti, što je također oblik spirale u kretanju. Konačno, oblik spirale nalazimo na svakom koraku i on je u osnovi svih životnih procesa, što najbolje ilustrira činjenica da i DNK ima spiralni oblik.

Išao je i korak dalje i ustvrdio da voda koju se nastoji tjerati kroz prostore koji ne odgovaraju njenoj prirodi zapravo gubi svoju pravu prirodnu, životnu energiju i, kako su to neki kasnije nastojali dokazati, time i svoju vitalno važnu biološku funkciju. Ovakve će špekulacije kasnije dovesti do pojmova mrtve i žive vode, a neki će istraživači kao važan faktor kod toga uvesti i pH vrijednosti, dakle kiselost vode. Nedavno se pojavila tvrdnja da se i krv u našim žilama ne kreće pravocrtno, već ima spiralnu putanju, što bi trebalo pokazati da se sve tekućine u prirodi, kada to mogu, spontano ponašaju prema principima o kojima je govorio Schauberger. Javiti će se i disciplina zvana radionika koja će tvrditi da može u vodu usaditi memoriju kakvu želi, što bi značilo da voda može biti nosilac vibracija nekog antibiotika i posljedično djelovati kao sam antibiotik. Rusi su za to koristili rotacione magnete (torziona polja) i filtere od određenih supstanci, vjerujući da će na taj način obrađena voda zapamtiti kako djeluje originalna supstanca. Međutim, uprkos velikom entuzijazmu, do danas nitko nije čvrsto dokazao da ova tehnologija doista djeluje kada je u pitanju liječenje ljudi i životinja. Zanimljivo je da je jedna grupa istraživača iz Kazakhstana koristila filter ispunjen čistim alkoholom, a osam od deset osoba koje su nakon djelovanja torzionog polja na čistu vodu tu vodu popila, pokazivala jasne znakove pijanstva!

Kao podvarijanta radionike javlja se božanska voda, obična voda nad kojom se recitiraju svete mantre ili se satima moli kako bi poprimile nadnaravna svojstva i tako pomogle bolesnicima. Blagoslivljanje vode od strane svećenika katkada se tumači kao magnetski pas koji njegova ruka načini iznad vode i time je učini ljekovitom. Čak su neka mjerenja pokazala da u takvoj vodi doista dolazi do nekih promjena. Primjerice, takva voda katkada ni nakon više mjeseci stajanja ne gubi prvobitnu svježinu. Tehnikom zamrzavanja vode u jednoj tisućinki sekunde Japanac Masaru Emoto je zapanjio svijet. Ne zbog same metode, već tvrdnje da su nastali kristali dokaz kako voda razumije što joj se govori! Tako je prljava voda sa japanskih brana davala ružne nesimetrične kristale, kao i voda kojoj su se govorile ružne riječi poput ubiti ću te, budalo i slično, bez obzira na kojem su jeziku riječi izgovarane.

Nezgrapni su kristali nastali i nakon sviranja heavy metal glazba, dok je voda pokazivala više sklonosti prema glazbi Bacha, Mozarta i Chopina i glazbi iz filma Sedam godina u Tibetu. Nije joj se dopalo ime Hitlera, ali je prvobitno zagađena voda s brane nakon noći provedene u posudi sa natpisom hvala drugog jutra dala izuzetno lijepe i pravilne kristale! Posebno šokira činjenica da je voda nakon naglog zamrzavanja poslije molitve sedam božica sreće kristalizirala u obliku rijetkih sedmerostranih kristala! Vodu se često podvrgava ekstremnim fizikalnim uvjetima, kako bi se dobila tzv. mikronizirana voda, koja navodno prodire u najudaljenije kutke organizma i pravi je eliksir. Neki eksperimenti se čine obećavajućima, ali ne toliko da bi takva voda postala lijek poput one lourdske ili iz Tlacotea. A, ono što se zapravo pokušava, svjesno ili nesvjesno, jest dobiti vodu koja će svojim fizikalnim karakteristikama biti što više nalik na one iz rijetkih čudesnih izvora diljem svijeta.

Tajna tibetanskih lama

Prema shvaćanju nekih, proces starenja vezan je uz količinu teške vode, D2O, koju unosimo u organizam. Obzirom da na svakih 6000 molekula dolazi jedna molekula teške vode, postupno se ona u našem organizmu nagomilava, mijenjajući njegovu fleksibilnost, a to bi trebao, po ovoj teoriji, biti glavni faktor starenja ljudi. Razvijen je jednostavan sustav uklanjanja teške vode iz pitke, zasnovan na primitivnoj tehnologiji tibetanskih lama, koji su na neki način znali kako na ovaj način produljiti svoj životni vijek, katkada i više decenija. Ispitivanja su pokazala da planinski led ionako sadrži 20 puta manje teške vode nego rijeke i jezera. Inicijalni pokusi na laboratorijskim životinjama pokazuju da se njihov životni vijek doista može produljiti, izbjegne li se unošenje teške vode u tijelo. Po svemu sudeći, Tibetanci su bili svjesni i vrijednosti mliječnobijele vode iz gorskih potoka, poznate kod Hunza pod imenom glacijalnog mlijeka. Kasnije će istraživanja pokazati da takova voda sadrži tzv. koloidalne minerale.

Na Zapadu su koloidalni minerali došli u modu otkrićem žućkaste vode nađene na dnu starog, napuštenog rudnika zlata, nedaleko North Logana u saveznoj državi Utah. Tajnu su ljekovite otopine članovi indijanskog plemena Piute odali jednom traperu koji se 1925. godine odlučio skrasiti u ovoj zabiti, iskapajući pomalo preostalo zlato. Voda je sadržavala čak 84 minerala u koloidalnom stanju, koje se smatra presudnim za funkcioniranje organizma. Navodno uslijed industrijalizacije, svi ti minerali više ne dospijevaju u našu hranu prirodnim putem, kao u vremenima kada su ih u zemljište vraćali poplave i veliki šumski požari. Kronični nedostatak ovih minerala izaziva ubrzano starenje krvožilja u životinja i čovjeka, što je dokazivao jedan veterinar, nakon što je načinio autopsiju tri tisuće divljih i domaćih životinja za koje se smatralo da se hrane normalno i prirodno. Tvrdi se da ljudi jedu daleko više no što je to normalno zato da bi količinom uzete hrane nadoknadili ove rijetke koloidalne minerale koji im kronično u organizmu nedostaju.

Zgodan je pokušaj da se dokaže da je kvaliteta raslinja koje su jele životinje u prethistorijsko vrijeme bila znatno bolja, odnosno sadržavala je potrebne količine koloidalnih minerala. Brahiosaurus, dinosaur težine 30 tona, nije imao gubicu veću od magareće. Ako današnji slon težak tri tone treba dnevno jesti 4 do 6 sati, onda je brahiosaurus, sa svojih 30 tona trebao neprekidno jesti 40 sati dnevno, što je, dakako, nemoguće! Budući da nije izumro od gladi, nudi se teorija da je hrana tog biljoždera bila kvalitetnija. Odnosno, bogatija esencijalno važnim mineralima o kojima je riječ. Ovi, esencijalni minerali, koji su kroz godine isprani iz humusa kažu da su toliko rijetki da bi, da bi se dobilo svega nekoliko miligrama istih, morali pojesti cak 200 kg svježe hrane dnevno. Izlaz se nudi iskapanjima slojeva iz geološkog razdoblja Jure, jer tada nije bilo problema s nekima od rijetkih elemenata koji kronično nedostaju čovječjem tijelu danas. Njihovo prevođenje u koloidalno stanje navodno bi dalo još jedno sredstvo u prevenciji od raznih bolesti.

M-voda

Najuzbudljivije je istraživanje svakako ono koje tvrdi da u vodi, posebice morskoj, postoje elementi koji su za analitičke metode koje koristi moderna kemija - gotovo nevidljivi. Radi se o tzv. orbitalno rearanžiranim monoatomarnim elementima, česticama kobalta, nikla, bakra, rutenija, rodija, paladija, srebra, osmija, iridija, platine i zlata u izuzetno niskim koncentracijama, ali posve novih fizikalnih svojstava. U Americi se istraživanjem ovih čestica bavi više odvojenih grupa, a jedan institut u Finskoj pokušava pronaći teoretski model kojime bi se postojanje ovih elemenata objasnilo. Kako su elementi u spomenutu stanju kemijski inertni i ne reagiraju s okolinom, razvile su se teorije o tome da su kao takvi i supervodljivi u biološkim sustavima. Obzirom da prema nekim modelima, mikrotubuli, najsićušniji dijelovi živčevlja sadrže svega tri sloja vode, postavljena je teza da bi ti elementi, kada bi prodrli u te tanašne strukture, mogli iste učiniti supervodljivima. U igru se uvode složeni koncepti poput Einstein - Boseovih kondenzata i vodi se beskonačna polemika o tome koje bi fantastične posljedice nastupile kada bi isti nastali u najtanjim nitima naših živaca, pri sobnoj temperaturi.

Alternativci su vec uskočili s pričom da bi to moglo značiti da prostiranje svijesti ne bi nužno bilo ograničeno našim živčanim sustavom. Prema njima, još je važnije da ove čestice koje bi trebale predstavljati bitan dio onog što se nekada obuhvaćalo samo rječju životna energija imaju svojstva koja im omogućavaju da prodru u najfinije tjelesne strukture i korigiraju njihovo funkcioniranje ako je ono poremećeno. Ide se i dalje, s tvrdnjom da se isti elementi mogu poslagati duž energetskih kanalića koje Indijci zovu nadijima, a kod Kineza je riječ o akupunkturnim kanalima kojima struji vitalna energija či. Kada bi samo mala količina takvih elemenata doista proizvela ovakav učinak, ne bi bilo prepreke normalnom funkcioniranju cijelog sustava akupunkturnih kanala, kao ni odlaženju vitalne energije na mjesta gdje je u tijelu najpotrebnija. Utopija koja se zove savršeno zdravlje bila bi, kako kažu, na dohvat ruke. I to uz pomoć vode podvrgnute jednostavnom postupku koncentriranja monoatomarnih elemenata. Mnogi misle da su ti elementi zapravo tumačenje za fantastična iscjeljujuća svojstva vode iz izvora mladosti, na kojima se priroda pobrinula da se oni na tom mjestu nadu upravo u potrebnoj količini.

Zgodna je priča ruskog entomologa Grebenikova koji je vjerovao da u krilcima nekih kukaca postoji atipična supstanca koja se odbija od magnetskih polja, a tvrdio je da je jednu takovu vrstu otkrio u špiljama Sibira. Legenda govori da je uz pomoć neobične tvari konstruirao platformu koja je mogla lebdjeti. Postoje i fotografije kojima je Grebenikov to pokušao dokazati, a opisivao je kontakte sa drugim stvarnostima, čak entitetima iz budućnosti. Bliže realnosti je njegova tvrdnja da je i jedan relativno čest nametnik u stanju proizvesti antigravitacijski efekt . Bathyplectes anurus je dosta uobičajen kukac čija larva može odskakati od podloge a da za to ne postoji sasvim jasno tumačenje. Poklonici neobičnih sastojaka vode tumače da je riječ o malim količinama supstanci koje, kao što smo već rekli, nalazimo i u vodi, u jako razrijeđenu obliku. Zgušnjavanjem tih sastojaka, kako tvrde, možemo proizvesti Kamen filozofa, eliksir mladosti.

U najnovije vrijeme ugledni znanstveni časopis Nature bilježi vrlo uzbudljiva otkrića austrijskog fizičara dr Rudolfa Grimma. Po svemu sudeći, ovaj je istraživač proizveo agregat molekula od atoma litija koji bi mogao pokazati supervodljivost na sobnoj temperaturi, a to je ne samo nešto što neodoljivo podsjeća na ono za čime tragaju poklonici supervode, već i ono što nazivaju Sv. Graalom moderne fizike – fermionskim kondenzatom. Mitu o supervodi pogodovale su i fotografije koje je snimio jedan istraživač iz Michigena, koji je odmah nakon zalijevanja jedne vrste kaktusa M-vodom snimio čudnovat efekt na mesnatom listu iz kojeg se čini da zrači svjetlo.

U korist tvrdnji o biološkoj moći ovih još nedovoljno dokazanih sastojaka vode često se navode ilustracije oraha izraslih nakon što je drvo zalijevano M-vodom, a koji u usporedbi sa standardnima doista pokazuju divovske dimenzije. Na granici fantastike su snimke zubiju koji su se, navodno, obnovili nakon pucanja! Dakako, isključivo primjenom ove čudesne vode.

Ima bezbroj paranormalnih tumačenja prema kojima bi poslagavanje u kanaliće na nematerijalnim tijelima oko fizičkog ovih supervodljivih čestica, omogućilo podizanje sile kundalini do najviše energetske čakre - bez otpora. Bilo bi to trenutno prosvjetljenje! Dakako, u nešto je takvo teško vjerovati, uz sva proročanstva o bijelom zlatu budućnosti koje će omogućiti da san alkemičara postane stvarnost. I savršeno je zdravlje još daleko, kao i definitivan dokaz ove teorije. Ipak, sve je više onih koji se slažu da ovako obogaćena voda može poslužiti u održanju zdravlja, unoseći dodatnu biološku energiju u tijelo koje neizbježno stari. Da tu nečega ima pokazuju sve brojnija svjedočanstva ljudi koji su pili vodu podvrgnutu jednostavnim i bezopasnim fizikalnim postupcima čiji kemijski sastav nije pokazao ništa što bi moglo naštetiti ljudskom, životinjskom ili biljnom organizmu.

Ipak, ova će voda po izlasku iz osobite cijevi pokazati zanimljive efekte. Često će ostavljati dojam da je blago uljasta, imati će katkada slatkasti okus i djelovati ce osvježavajuće gotovo istovremeno kada se popije. Nerijetko će popraviti raspoloženje ili dati subjektivan osjećaj sitosti. Ima i objektivnih mjerenja koja pokazuju da ovako energetizirana voda snažno utječe na razinu energije u organizmu. Najočitije to pokazuju mjerenja instrumentom Viktor, napravom koju u Njemačkoj redovito koristi preko 200 liječnika različitih specijalnosti. Ovaj je uređaj koristio ruski astronaut dr. Poljakov, kada je proveo 432 dana u svemirskoj stanici Mir. Osobitom je sondom u nekoliko sekundi izmjerio razinu energije u pojedinom akupunkturnom meridijanu, pa je mogao za nešto više od dvije minute snimiti stanje cijelog energetskog sustava svog tijela. Kasnije su razvijeni kompjutorski programi koji su automatski tumačili dobivene rezultate i upozoravali na ugrožene točke u organizmu. Optimisti tvrde da je ova tehnologija preteča one koja ce moći bolesti predvidjeti i prije no što se jave najraniji simptomi.

Vorteks antene - sjećanje na budućnost

Vorteks antene su rezultat istraživanja u područjima drevnih duhovnih znanosti i tzv. virtualne stvarnosti koja su proveli dr sci. Chris Duffield, istraživač sa Sveučilišta u Stanfordu u SAD i mr Drago Plečko. Osnovna konstrukcija vorteks antene na neki način podsjeća na spljoštenu spiralu specifična izgleda pa neki u tome vide razloge njenih osobitih svojstava.

Niz testova koji pokazuju reakciju organizma na razini suptilnih energija pokazao je da ova forma ima snažno djelovanje na ljudski organizam. Kako to protumačiti racionalno? dr Neil Boyd, američki fizičar, otkrio je u najstarijim dijelovima indijskih Veda termin “bhuttatmas”, koji možemo tumačiti kao opis “čestice koja je prethodnik najfinije razine svijesti i materije”. Kako vjeruje dr Amit Goswami, cijeli je svijet oko nas zapravo sazdan od svijesti i mi sami kreiramo svoju materijalnu stvarnost. Ukoliko doista postoji pra-čestica kojom možemo, u određenom smislu, upravljati svojom sviješću, njenim “zgušnjavanjem” na mjestima kuda je vodi naša intencija možemo promijeniti lokalnu stvarnost.

Ili, metafizičkim rječnikom rečeno – možemo sviješću mijenjati materijalni svijet. Ispostavilo se da različiti simboli imaju najveću moć “zgušnjavanja” tih čestica, što je i logično obzirom da su duboko usađeni u kolektivnu svijest velikih grupa ljudi. Mjerenja obavljena uređajima za ustanovljavanje funkcionalnih poremećaja u tijelu “Amsat” i “Viktor” pokazala su da približavanje vorteks antene tijelu ili pijenje vode koja je odstajala na vorteks anteni sa specifičnim simbolom gotovo trenutno uravnotežuje energije u akupunkturnim meridijanima. Dapače, kada su u istu vodu nakapani krv ili slina ispitanika koji su se nalazili u susjednoj prostoriji, reakcija je bila ista i trenutna! Oba stručnjaka koja su obavila mjerenja, prim. dr Jadranko Jelić, specijalist interne medicine i kirurgije i dr Ernst G. Schrott, liječnik i vodeći njemački stručnjak za Ajurvedu, slažu se u tome da voda odstajala na vorteks anteni ima neka vrlo neobična svojstva, a prema riječima prim. dr Jelića, “poboljšava funkcionalno stanje organizma”. Dr Schrott čak efekte ove vode naziva “zapanjujućima”. U pripremi su biokemijski testovi sa mijeloperoksidazom, a eventualni učinak koji bi voda imala na ovaj enzim u tijelu bila bi prava revolucija jer bi to van svake sumnje pokazalo da vorteks antene djeluju izravno na imunosustav čovjeka.

Voda je izabrana kao idealni medij koji prema nekim istraživanjima posjeduje stanoviti oblik memorije. Njemači biofizičar, dr Wolfgang Ludwig, suptilnom je spektralnom analizom vode iz koje su kemijskim putem uklonjeni svi tragovi ranijih zagađenja ustanovio da se u istoj vodi zadržao neki oblik vibracije koje su zagađenja ostavila iza sebe. Ni nakon destilacije u vodi se te vibracije nisu izgubile, pa je zaključio da nije isključeno da je jedan od uzroka raznih oboljenja današnjice upravo to “pamćenje” vode koja može proizvesti učinke nalik samom zagađenju. Do sličnih je spoznaja došao i dr Jacques Benveniste, ugledni francuski biokemičar, koji je zbog svojih istraživanja izopćen iz znanstvene komune i ponižavan do te mjere da mu je dodijeljena, za teoriju o tome kako voda ima neki oblik memorije, anti-Nobelova nagrada. Dapače, dokazao je da se vibracija neke biološki važne molekule može usaditi u vodu koja poprima svojstva iste molekule. Još je fantastičnije to da je nekoliko laboratorija ustanovilo da je moguće istu vibraciju jednostavno poslati elektronskom poštom na drugi kontinent, podvrći vodu njenu utjecaju i dobiti – isti efekt! Na razini umjetnosti činjenicu da voda razlikuje neke emocije pokazao je japanski istraživač Masaru Emoto, čije su fotografije vode koja kristalizira na različite načine ako joj se šalju različiti osjećaji obišle svijet. Vodu iz zagađenog jezera koja je kristalizirala u ružnim, nepravilnim kristalima “tretirao” je jednostavno tako da je na posudu nalijepio napisanu riječ “hvala” ili “ljubav” i dobio lijepe i pravilne kristale kada je smrznuo drugog jutra. Bez obzira na kojem je jeziku riječ napisana! Za mistike to nije neobično no znanost ne priznaje da postoji neka vrsta pamćenja kod vode. Uprkos zanimljivom argumentu koji je svojevremeno iznio Benveniste: u jednoj stanici tijela ima na svaku molekulu proteina čak 10,000 molekula vode, pa se Benveniste pita kako bi tekle reakcije kod ovakovog razrijeđenja brzinom koje teku, kada molekule vode ne bi mogle prenositi bar neke oblike informacija?
Vorteks antene trebaju u vodu usaditi vrlo specifične informacije za koje se već pokazalo da ih tijelo u vodi prepoznaje. Nakon stajanja preko noći na anteni, voda poprima čudnovat slatkasti okus i doima se hladnijom no što bi trebala biti. Istočnjaci u tome prepoznaju blagi utjecaj “amrita”, nektara koji se inače vjerojatno nalazi i u vodama bogatim tzv. ormus elementima. One su još jedan doprinos istraživanjima koja idu u pravcu poboljšanja kvalitete vode koju svakodnevno pijemo.

Ova je istraživanja podržao kao izuzetno perspektivna i prof. dr William Tiller sa Sveučilišta Stanford, čovjek koji je pod strogo kontroliranim laboratorijskim uvjetima promijenio pH, kiselost, vode za čak 1 i to na uzorku udaljenom 1000 kilometara! I time dokazao da nas sve veže neko nevidljivo, zajedničko polje svijesti. Tiller naglašava vezu između intencije, namjere i djelovanja na materijalni svijet. Štoviše, u svojim knjigama daje prikaz uređaja koji, prema njemu, može tu našu namjeru pojačati. U tu kategoriju spadaju i vorteks antene.
Da je tako pokazao je i eksperiment proveden u jednoj hrvatskoj medicinskoj ustanovi. Pod nadzorom liječnika, izvađena je krv ispitaniku i on je premješten u udaljenu prostoriju u susjednoj zgradi. Priključen je na uređaj za mjerenje promjena u izlaznim točkama akupunkturnih meridijana kako bi se registrirala svaka energetska promjena. Točno u trenutku kada je kap njegove krvi dodirnula vodu koja je stajala na vorteks anteni u udaljenoj prostoriji, došlo je do naglog porasta energije u svim akupunkturnim meridijanima! Cijeli je pokus zabilježen TV kamerama a nazočilo mu je više svjedoka. Njegovo je tijelo posredstvom vode na anteni na neki način dobilo informaciju i korigiralo svoj energetski status na razinu optimalnog.

Posebno je važno najnovije istraživanje na vorteks antenama provedeno od strane njemačkog fizičara Dr Klausa Volkamera. Mjeren je utjecaj vorteks antene na otopinu natrijeva klorida, dakle soli. Činjenica da je došlo do vidljive reakcije uređaja nakon postavljanja vorteks antene ispod otopine a isti se gubi njenim uklanjanjem, ukazuje na djelovanje antene na daljinu i to na otopine nalik onima koje se nalaze u stanicama našeg tijela. To je posve neočekivano otkriće (vidi krivulju!) ukazalo na mogućnost da, vjerojatno uz intenciju promatrača, vorteks antena djeluje na daljinu pa kao takva može predstavljati zaštitu od loših utjecaja poremećenih geomagnetskih polja koja popularno nazivaju “podzemnim zračenjem”.

Čudo na Radanu!

Na pojedinim delovima asfaltnog puta Lebane - Dobre Vode, automobil izbačen iz brzine sam kreće uzbrdo i to sve više ubrzavajući. Voda prosuta po asfaltu ne sliva se niz put, već kreće ka uzvišenju


Na području Radan planine u bojničkoj opštini na nekoliko mesta događa se neobjašnjiv prirodni fenomen, suprotan zakonu gravitacije. Na pojedinim delovima asfaltnog puta Lebane-Dobre Vode, automobil izbačen iz brzine sam kreće uzbrdo i to sve više ubrzavajući. Voda prosuta po asfaltu ne sliva se niz put, već kreće ka uzvišenju.
Meštani se više ne čude

Meštani za ovu pojavu znaju od davnina i nikada ne zaustavljaju ni zaprežna kola na ovim lokacijama.

- Čitava Radan planina je takva. Pre neku godinu jedan naš komšija je natovario seno na zaprežna kola. Kako su kola bila na nizbrdici, on je stavio dva kamena ispod prednjih točkova da zadrže dok on ode po traktor. Kada se posle petnaestak minuta vratio imao je šta da vidi, kola sa senom se vratila desetak metara uzbrdo i sletela u jarugu. Ništa to nije neobično jer je cela Radan planina takva, valjda što ispod nje ima rude olova, cinka srebra i još nekih metala koji su pronađeni, ali nikada se o tome javno nije govorilo - kaže vlasnica motela na Radan planini Zorica Arsić.

I ostali stanovnici potvrđuju da znaju za ovaj čudan efekat ali kažu da nisu tome pridavali neki značaj. Zato drugi kad dođu u njihov kraj ne mogu da se načude.

- Prošle godine došli su neki naši rođaci koji rade u Švajcarskoj, pa su skoro svaki dan odlazili do tog dela puta da se iznova čude kako je to moguće. Ja sam to proveravao „fićom" i uvek, bio pun ili prazan, „fića" krene uzbrdo. Jedan vozač autobusa je sa svim putnicima parkirao ovde dole, izbacio ga iz brzine i autobus posle dva-tri minuta krenu uzbrdo - priča Miodrag Radosavljević iz Ivanja.
Pored lokacije u Ivanju, efekat antigravitacije postoji i na uzbrdici iznad sela Orana i Borinca i na nekoliko mesta u okolini rudnika Lece.

I vode se dele

Meštani Ivanja sećaju se da je 1973. godine na području vrha Petrovac, koji je udaljen tri kilometra od Ivanja i dva kilometra od Leca, pao ispravan helikopter tadašnje JNA.
- Sećam se da smo išli da pronađemo pilota i da pomognemo u toj nesreći. Nismo mogli da priđemo do pilota jer je vojska već došla do njega ali smo ga videli i čuo sam kako priča nekim starešinama: 'Sve mi je odjednom otkazalo, ne znam ni gde sam leteo. ' Posle toga retko ko je leteo preko tog dela Radan planine, jer kažu da taj njihov žiroskop poludi iznad ovog područja - seća se Srbislav Draganović iz Ivanja.

Pored lokacija sa antigravitacionim poljima, Radan planina poznata je i po fenomenu „deli vode". Ono što je zanimljivo kod ovog fenomena jeste da se planinski potok deli u dva toka, a zatim jedan iznad drugog spuštaju se niz padinu. Kako kažu stanovnici ovog kraja, planinski potoci uglavnom imaju samo jedan tok i zato im je čudno da na udaljenosti od svega dva metra isti potok ima dva toka.

Ovo prirodno čudo meštani povezuju sa đavoljskim poslom i kažu da je čitav Radan, planina na čijem obronku je Ivanji, ali i Đavolja varoš - pun mračnih sila. Meštani okolnih sela tvrde da se na ovom mestu dešavaju čudne stvari i da tu nisu čista posla.

Slični fenomeni postoje širom sveta i poznati su kao „magnetska brda" ili „gravitacijska brda". U Australiji se Magnetsko brdo nalazi u mestu Ororo, u Francuskoj je u pitanju Magični put koji prolazi u blizini sela Lenoe, dok je u Dominikanskoj Republici u pitanju Magnetski pol, a nalazi se u mestu Barahona. Isti primeri mogu se naći i širom Amerike, kao i u Indiji, Meksiku...

Фабержеова јаја

Једна од најпознатијих васкршњих јаја су свакако она које је израђивао петроградски јувелир Карл Фаберже. Пажњу тадашње царске породице у Русији је привукао већ првим радовима који су били изложени на Сверуској изложби у Москви 1882. Од тада почиње да ради за потребе двора; у пероду од 1885. до 1916. сваке године за Васкрс је на двор доносио своја уметничка дела у облику васкршњих јаја, а израђена од злата и других скупих материјала. Наручиоци његових дела били су руски цареви, отац и син: Александар Трећи и Николај Други.



Петар Карл Фаберже направио је укупно 50 царских васкршњих јаја. Свако је уникатни примерак, колико изузетан по својој раскоши, толико и по маштовитости. Своју прву наруџбину добио је од руског цара Александра III, и то 1885. године. Он је једно такво јаје, као васкршњи поклон, наручио за своју супругу - царицу Марију. Од тада је царска породица Романов наставила традицију читавих 30 година. Крунидбено јаје, које је цар Николај II наручио после крунисања у Москви као поклон за своју супругу за Васкрс 1897. године, бисер је у највећој на свету приватној збирци Фабержеових царских васкршњих јаја, коју је поседовао покојни амерички издавач Малком Форбс. Наиме, реч је о правом ремек-делу прослављеног златара руских царева, чији примерци осликавају богатство и сјај двора. Високо је 12,7 центиметара, у сјајној црвенкастозлатној љусци прошараној емајлираним линијама и са прегршт светлуцавих дијаманата, међу које је угравиран и царичин монограм.





Највише Фабержеових јаја данас се налази у колекцији Кремља – и то укупно десет. Издавачка породица Форбс поседовала је девет јаја; пет комада налази се у Музеју ликовне уметности у Вирџинији, у Америци, а три се чувају у одајама британске краљице Елизабете II. Док се зна да се неки примерци налазе у приватним колекцијама широм Америке, Швајцарске и Монака, нико не може да уђе у траг преосталих осам.



Према информацијама из "Сотбија", у последњих 65 година само седам Фабержеових васкршњих јаја продато је на лицитацијама. Све то говори у прилог тврдњи да се власници тешко растају од својих сићушних баснословно вредних драгоцености које и ми ипак можемо да имамо - али само на слици.

Teorije preživljavanja

Zatvorili teorijskog fizičara, praktičnog fizičara i matematičara u 3 različite ćelije i dali im konzervu hrane bez otvarača i ostavili ih tako mesec dana.

Kada su stražari došli posle mesec dana zatekli su sledeću situaciju:

Kod teorijskog fizičara svi zidovi ispisani jednačinama, konzerva otvorena, hrana pojedena i fizičar živ i zdrav. Stražari ga pitaju kako mu je uspelo, a on im objasni kako je izračunao kojom jačinom, pod kojim uglom, u koju tačku..., da baci konzervu od zid da bi se ova otvorila.

Kod praktičnog fizičara zidovi stoje izlupani, krevet rasturen, on sav raščupan, ali konzerva otvorena, hrana pojedena i on živ i zdrav. Stražari ga pitaju kako mu je uspelo, a on im objasni kako je bacao konzervu različitom jačinom pod različitim uglovima sve dok mu nije uspelo da je razbije i otvori.

Kod matematičara ulaze stražari u ćeliju, ćelija uredna, krevet namešten, a matematičar leži mrtav na podu sa konzervom u ruci, a na konzervi čitkim rukopisom napisano:

Hrana je neophodna za život.

Pretpostavimo suprotno...

Za šta je sve kriva svekrva

Srbi kao da su namerno smišljali (a jesu) rodbinske nazive kako bi u familiji napakostili jedni drugima. Prema narodnoj etimologiji, zaova dolazi direktno od reči zlo, a možete misliti Za šta je sve kriva svekrva......

Stostruki ubica iz Ukrajine želeo da postane slavan

Vrhovni sud Ukrajine je pokrenuo postupak za 40 ubistava protiv policajca Sergeja Tkača, dok još 60 slučajeva obrađuje tužilaštvo. Tkač izjavljuje da je 100 žena i devojčica ubio da bi o njemu bio snimljen film.

Najveći ukrajinski serijski ubica, 53-godišnji policajac Sergej Tkač, koji je 100 žena i devojčica ubio da bi bio proglašen za najgoreg među zverskim ubicama, sanja da o njemu bude snimljen film!
Bivši ekspert kriminalistike, 53-godišnji Sergej Tkač iz Zaporožja u Ukrajini, koji ima na duši 100 mladih žena i devojaka, koje je ubio između 1980. i 2005. godine, ne samo da se ne kaje, već sanja da o njemu bude snimljen film!
Prema rečima istražioca Anatolija Šajda, Tkač se žrtvama prikradao u šumarcima blizu železničkih pruga ili pored saobraćajnica. Za sobom je brisao sve tragove i kao bivši profesionalac sklanjao sve što je moglo da posluži istrazi. Posle prvog ubistva 1980. godine u Simferopolju, kada je ugušio i silovao jednu mladu ženu, Tkač je hteo da se naruga kolegama i sam je prijavio ubistvo telefonom ne predstavljajući se.
Prema oceni istražnih organa, Sergej Tkač je klasičan tip manijaka. Primerni porodični čovek, tri puta se ženio, ima četvoro dece i solidan posao. Tkač je najpre žene gušio, a zatim silovao. Posle ubistva bi se tuširao, popio čašu votke i išao u krevet, da bi ujutru odlazio na posao, navodi dnevnik “Komsomolska pravda”.
Sergej Tkač se ne kaje i čudi ga pitanje grize li ga savest.
“Zar ne shvatate, ja nisam čovek nego zver. Takav kao i Čikatilo. O meni treba da se snimi film”, smatra višestruki ubica.
Psihijatar Vladimir Golovčuk, koji je učestvovao u sudsko-medicinskoj ekspertizi Tkača, smatra da je on ubijao da bi se proslavio.
“On je ubijao da bi postao najgori među zverskim ubicama. U psihijatriji postoji takav sindrom kada čovek izvršava zločin da bi se proslavio” navodi ekspert.
Na pitanje da li se takav čovek može nazvati psihički zdravim, Golovčuk kaže da može.
“Da.Tkač je sve detaljno rekao o svojim zlodelima i nije mu potrebno lečenje. Kao i većina manijaka, on je emocionalno hladan, promišljen, pun mržnje i agresivnosti i kod njega je veoma izražen egocentrizam. Takve crte karaktera i formiraju serijskog ubicu”, ističe stručnjak.
Pre nego što je Tkač uhapšen, osumnjičeno je više ljudi. Otac jedne od ubijenih devojčica u zatvoru je izvršio samoubistvo. Sergej Tkač upoređuje sebe s Čikatilom. Dok je trajala potera za rostovskim manijakom, koji je ubio 53 osobe, izvršene su dve smrtne kazne nad dvojicom ljudi.
Tkača su uhapsili pre dve godine. Do tada je uhapšeno desetak ljudi. Poslednja žrtva “pologovskog divljaka”, kako ga nazivaju, bila je šestogodišnja devojčica iz Pologa, grada u kojem je ubica živeo.
“S njenim ocem sam se poznavao, bili smo susedi”, izjavio je Tkač, dodajući da je trebalo da ode devojčici na sahranu, što ga je, kako kaže, upropastilo. “Pratio sam je. Igrala se s drugom decom, s dva dečka i dve devojčice. Trebalo ih je sve ubiti. Tada me ne bi uhvatili. Verujem da su me deca videla, upamtila moj lik i odraslima pokazala posle sahrane”, rekao je Tkač.

Izvor: Blic

MISTERIJA
DŽEK TRBOSEK



London, 9.novembra 1888. godine. Noće je hladna i maglovita, poneka petrolejka jedvaosvetljava ulice Vajtčepela. Muškarac, elegantno odeven, obraća se prostitutki naslonjenoj na zid. Izmenjuju nekoliko reči i zatim odlaze u njen stan u Dorset Stritu. Niko nije video kad je muškarac izašao...

Ser Čarls Voren, šef Škotland Jarda, dan posle ubistava dolazi na hitan poziv u kuću, u Dorset stritu. Prizor na koji nailazi je stravičan - devojčino lice je unakaženo ubodima noža, a glava skoro odsečena od trupa. Ser Voren, užasnut prizorom, vraća se u Škotland Jard i podnosi ostavku.
Bilo je to, u stvari, poslednje ubistvo misterioznog zločinca. Od toga dana niko ništa nije čuo niti saznao o njemu: nestao je isto onako kako se i pojavio - niotkuda. Desetine osoba bile su osumnjičene, izneseno je desetine pretpostavki, ali su i dan danas ti delikti - dela nepoznatog ubice.
Danas, više od 120 godina od poslednjeg ubistva, jedno novo otkriće zainteresovalo je takozvane riperologe (od engleskog naziva Džeka Trboseka - Jack the Riipper), ljude koji proučavaju sve što čuju i saznaju o Džeku Treboseku. Džejms Svonson, unuk inspektora policije koji je dugo bio na tragu ubici, slučajno je naišao na neke dedove beleške koje su do sada bile sakrivene među stranicama jedne knjige o Džeku Trboseku.

PRVA SUMNJA

Inspektor Svonson je tamo napisao: 'Sumnjali smo u čoveka po imenu Aron Kosminski. Priveli smo ga, ali nije bilo dokaza da ga zadržimo. Nakon toga policija je danonoćno nadgledala kuću u kojoj je stanovao sa svojim bratom. Od tog dana nijedna prostitutka nije ubijena. Nakon kraćeg vremena, Kosminski je odveden u duševnu bolnicu u kojoj je uskoro i umro'.
Aron Kosminski bio je zanatlija koji je sa bratom živeo u Trgovačkoj ulici, u četvrti Vajtčepel, gde su se dogodila sva ubistva. Njegovo ime se pojavljuje i u dnevniku komesara Melvila Mek Negtena koji je vodio istragu o ubistvima. Po njemu, Kosminski je bio poljski Jevrej koji je emigrirao u Englesku 'samo da bi se upuštao u seksualne izopačenosti' jer nije bio u stanju da ima potpun seksualni odnos sa ženom - neobičan oblik impotencije i labilna psiha naveli su ga na mržnju prema svim predstavnicama lepšeg pola.
Mek Negten govori o ubilačkim tendencijama Kosminskog iako, tokom njegovog boravka u duševnoj bolnici, niko nije otkrio te nasilne nagone. Inače, Kosminski je bio pritvoren 1891. godine, skoro tri godine nakon poslednjeg zločina Džeka trboseka, a ne 'nakon kraćeg perioda', kako je tvrdio inspektor Svonson. Umro je 1919. godine. Da li je on bio ozloglašeni ubica koji je terorisao viktorijanski London? Do sada niko nije bio u stanju da utvrdi istinu, iako su desetine knjiga tu temu. Misterija je tolika da se ni istoričari ne mogu složiti o tome koliko je zločina u stvari bilo: neki kažu pet, dok drugi spominju i brojku dvadeset!
Izvesno je da je istom rukom ubijeno najmanje pet prostitutki u četvrti Vajtčepel, i to u relativno kratkom periodu. Prva žrtva bila je 31-godišnja Ema Smit koja je prerezanog vrata i iznakažena nađena u proleće 1888. godine. Policija nije otkrila krivca pa je zaklopila dosije. Otvorila ga je nekoliko meseci kasnije, kada je 16.avgusta na isti način ubijena prostitutka Meri Tarner.
O čudovištu se počelo govoriti tek krajem avgusta kada je u Baks Rou pronađeno izmasakrirano telo izvesne Meri En Nikols, zvane Poli, koja je imala 42 godine. Posle ovog zločina nastala je prava panika u četvrti. Policija je gonila zver, a novine su počele da spominju 'Džeka'. Videći da štampa piše o njemu, ubica se čak i bezobrazno osmelio. Uputio je prvo od brojnih ironičnih pisama Škotland Jardu gde im piše: 'U ovom prokletom gradu policija je u lovu na mene, ali je to isto kao da žele šeširom isprazniti Temzu, ili more. Nemam vremena da vam objašnjavam zašto je u meni rođen ubica, ali saznaćete i vreme će potvrditi da sam bio stub društva'. Pismo je bilo potpisano 'Džek Trbosek'.

MNOGO PRETPOSTAVKI

Poslednja rečenica dovela je do brojnih pretpostavki o identitetu Džeka, da li je član kraljevske porodice, ili član vlade, i pokazuje da je ubica dobrostojeći i obrazovan, u mogućnosti da se približi prostitutkama ne pobuđujući nikakvu sumnju.
Samo nakon nedelju dana, u zoru 8. septembra, zadavljena je i obezglavljena 47-godišnja Eni Čepmen, zvana 'brineta'. Ubica je na njenom telu ostavio četrdesetak uboda nožem rasipajući unutrašnje organe po ulici.
U Škotlan Jard su pristizale nove poruke: 'Moj nož je tako lep i oštar, ponovo ću delovati.' Džek Trbosek se potrudio da umiri 'uzorne' londonske gospođe koje više nisu smele same da izlaze iz kuće: 'Recite svim uzornim ženama da ne treba da se plaše Džeka. Mogu mirno da žive jer njima Džek ne preti.' Za policiju je to bio bar neki trag. Pomišljalo se na čoveka obolelog od sifilisa koji se želeo osvetiti zbog bolesti dobijene od neke prijateljice noći.
U međuvremenu, u novinama su se počeli pojavljivati opisi čudovišta. Govorilo se o muškarcu starom između 30 i 35 godina, srednjeg rasta, elegantno obučenog, sa plavim brkovima i manirima obrazovanog čoveka.
Neki mu pripisuju ubistvo 43-godišnje Elizabet Strajd, u mesecu oktobru, koja je umrla od krvarenja od povrede na vratu. Telo joj, međutim, nije bilo unakaženo, možda ubica nije bio Džek Trbosek ili - kako se tada pretpostavljalo - nije uspeo da dovrši svoje delo jer je na neki način bio ometen. Izvesno je, međutim, da je nekoliko dana kasnije, u istoj četvrti, izmasakrirao Ketrin Endouz.
Panika i haos zavladali su u celom Londonu. Škotland Jard je mobilisao 600 policajaca. Bravari su uveliko zarađivali prodajući katance i brave. Očajni istražitelji čak su fotografisali zenice oka jedne žrtve u nadi da je u njima ostao lik ubice. A on je, u međuvremenu, u pismima Škotland Jardu, obećavao još dvadeset zločina pre odlaska u penziju.
Ipak, poslednje ubistvo desilo se 9.novembra kada je nastradala Meri Džejn Keli. Bila je najmlađa žrtva, 25 godina je imala, a, kažu, i najzgodnija iako je alkohol već bio nagrizao njeno lice. Dan kasnije stiglo je novo pismo: 'Ubijaću prostitutke sve dok me ne uhvatite. Poslednje delo je bilo savršeno, devojka nije imala vremena ni da vrisne. Pa, kako ćete me uhvatiti? Volim svoj posao i nastaviću da se njime bavim.' Nakon ovoga više se ništa nije čulo o njemu. Policija je, nakon nekoliko nedelja, prekinula istragu, a prostitutke iz Vajtčepela ponovo su se vratile na ulice.
Pa, ko je onda bio taj monstruozni ubica? Jedan od najsumnjivijih, čak i danas, je izvesni Montegju Džon Druit (slika levo), advokat i sin slavnog hirurga. Druit je stanovao nedaleko od kraja u kome su izvršena ubistva i više puta je viđan kako se krvav vraćao kasno kući. Fizički je dosta odgovarao opisima nekolicine svedoka. Međutim, uveče kada je ubijena Meri Keli, Druit je bio u Vinbornu, 500 kilometara od Londona. Policija ga je ipak pozvala u Škotland Jard. Druit se, pak, pre odlaska pred inspektore bacio sa mosta u Temzu sa džepovima punim kamenja. Ostavio je tajanstvenu poruku: 'Gone me, ne mogu više da izdržim. Ne mogu da spavam zbog krvi.' Neki sumnjaju u autentičnost ove poruke, i veruju da je Druit, u stvari ubijen jer je suviše znao.
Sama kraljica Viktorija, zabrinuta zbog ubistava, pozvala je ženu-medija iz Škotske, i zamolila je da reši slučaj, stavivši joj u ruke neke delove odeće žrtava. Ova žena vidovnjak skoncentrisala se i opisala jednu belu kuću u dnu ulice. Policija je potražila tu vilu i našla je u Bruk stritu na broju 74. Kada je i žena tamo dovedena, veoma se uznemirila. Odmah je rekla da je to kuća ubice.
U toj kući je stanovao serViljem Gal, dvorski lekar, koji je lečio vojvodu Edija od Klarensa, unuka kraljice Viktorije i naslednika, koji je inače bolovao o d sifilisa. Ser Gal je oterao policiju jer nisu imali nikakvog drugog dokaza osim reči vidovite žene. Međutim, uznemirujuće je bilo svedočenje supruge ser Gala, nešto kasnije, koja je ispričala: 'Jednom se Viljem kasno vratio kući sav isprskan krvlju.' Treba dodati da je ser Gal bio krupan muškarac, sa bradom - drukčiji od opisa svedoka.
Interesantna je teza Stivena Najta, koju iznosi u knjizi 'Džek Trbosek', po kojoj ser Gal nije bio materijalni izvršitelj svih ubistava nego saučesnik u zaveri same kraljevske porodice. Teorija je sugestivna, čak i dokumentovana. Prema Najtu, kraljičin unuk, vojvoda Edi od Klarensa bio je tajno oženjen sa jednom neuglednom koja je ostala u drugom stanju. Saznavši za ovo, kraljica Viktorija je odlučila da zataška skandal, pa je Edijeva žena poslata u duševnu bolnicu a sam vojvoda Edi bio je zaključan u kraljevskoj palati. Ali bivša vojvodina guvernanta, izvesna Meri Keli, koju je kraljica otpustila, završila je kao prostitutka, pa je sa svoje dve prijateljice odlučila da ucenjuje kraljevsku porodicu. One bi mogle da budu Meri Nikols i Eni Čepmen, obe žrtve Džeka Trboseka. Prema Najtu, Viktorijina tajna služba, saznavši za ucenu, na najsigurniji mogući način ućutkala je tri prostitutke. Operacijom je rukovodio lekar ser Gal, kočijaš Džon Nitli i Volter Sikert, slikar blizak dvoru. Izgleda da je sin ovog poslednjeg čitavu priču ispričao Najtu. Tako Džek Trbosek ne bi postojao, njegovo ime samo je poslužilo da se zataška zavera države.
Zašto su onda tela ubijenih izmasakrirana? I zašto su i druge prostitutke, koje nisu imale veze sa navodnom ucenom, doživele tragičan kraj? Očitom nedostaje još dosta kockica da bi se kompletirao mozaik. Engleski hirurg Tomas Stouvel izneo je 1970. zanimljivu pretpostavku: 'Džek Trbosek je bio potomak plemićke porodice koji je, obolevši od sifilisa tokom jednog putovanja, ubijao prostitutke da bi se osvetio zubog bolesti koja mu je izjedala telo i mozak.' Stouvel je tvrdio da je policija znala ime ubice, ali je dobro pazila da ne otkrije njegovo ime. Krišom su ga deportovali.

JOŠ SE ČEKA ISTINA

Ovo bi moglo biti objašnjenje za iznenadni prekid istrage, samo nekoliko dana nakon ubistva, kada ubica službeno nije bio uhvaćen. Prema Stouvelu, Džeka Trboseka je od sifilisa lečio doktor Gal što bi moglo objasniti ponašanje žene vidovnjaka koja je sa sigurnošću ukazala na njegovu vilu. Stouvel je čak tvrdio da zna pravo ime Džeka Trboseka, ali ga nije hteo otkriti. Hirurg je umro dve nedelje nakon ovog otkrića, a dosije pod imenom 'Džek Trbosek', njegovi naslednici odmah su bacili u kamin. Da li je bilo opasno posedovati jedan takav dokument u kome se razrešava ovakva tajna?

U nekim novinama se nakon ovog spominjalo ime vojvode Edija od Klarensa, a istoričar Majkl Harison je Stouvelovog misterioznog čoveka identidikovao kao Džejmsa Keneta Stivena, potomka uglednih londonskih pravnika, učitelja i pratioca vojvode Edija. Prema Harisonovom tvrđenju, Stiven i vojvoda bili su u homoseksualnoj vezi. I upravo ta njihova ljubav, dovela je Stivena na rub ludila, pretvorivši ga u krvoločnu zver.
Ipak, misterija i nakon više od jednog veka još uvek nije rešena, a ako je u nju umešana kraljevska porodica, najverovatnije nikada ni neće.
[You must be registered and logged in to see this link.]

HITLEROV UGOVOR
SA NEČASTIVIM



SVE ZA MOĆ I VLAST

Da li je Adolf Hitler zaista 30.aprila 1932.godine potpisao, svojm krvlju, pakt sa nečastivim, i to na period od 13 godina, da bi tačno na isti dan 1945. godine, po isteku roka, završio život samoubistvom pošto je u međuvremenu stekao neverovatnu moć i slavu, a onda i neizbrisiv beleg jednog od najvećih zločinaca u istoriji ljudskog roda?
Vest da je u jednoj porušenoj kući u Nemačkoj pronađen ovaj ugovor i da su četvorica nezavisnih analitičara potvrdila da je potpis njegov, i da se dokument
sada nalazi u berlinskomInstitutu za istoriju, čini se vrlo mogućom, pogotovo kada
se zaviri u onu manje poznatu, okultnu biografiju Adolfa Hitlera, za koju malo ljudi zna.
Istoričarima, naročito onima koji malo više razmišljaju svojom glavom nego što se oslanjaju na gole činjenice i zbivanja vezana za Hitlerov dolazak na vlast, kao tok i završetak Drugog svetskog rata, nikako nije jasno kako se jedan mali kaplar iz prethodnog rata u kojem je Nemačka bila poražena i bačena na kolena, mogao uzdići do neprikosnovenog idola masa i u roku od nekoliko godina stvoriti vojnu silu koja je bila u stanju da zarati sa celim svetom. Da li je delovao sam ili je bio eksponat tajnih društava i mračnih sila koje su ga oblikovale da odigra svoju apokaliptičnu ulogu na pozornici svetske istorije? Sve ukazuje na ovo drugo.


VOĐE IZ SENKE

Biografija budućeg firera do naglog uspona i uzdizanja do harizmatičnih razmera uglavnom je poznata. Bezuspešno je pokušavao da se upiše na likovnu akademiju, posle Prvog svetskog rata, iz kojeg je izašao kao kaplar i nosilac gvozdenog krsta, lutao je, navraćao u pivnice, zalazio na trgove. Na jednoj fotografiji nalazi se u masi okupljenoj na jednom levičarskom mitingu. Dana 13.marta 1919. pučisti Volfganga Kapa vladaju Berlinom. Predsednik Ebert beži. Timotej Ignjac Trebič, rođen 1879. u porodici koja je bila u srodstvu sa Rotšildima iz Frankfurta, sveštenik anglikanske crkve koji uzima ime Linkoln, postaje šef propagande. Ali, posle nekoliko dana, desničarski udar propada, i 'crveni' su osvojili predgrađe Berlina. Upravo tada, u podne, 17.marta, Linkoln vidi kako na aerodrom sleće mali avion. Izlaze tri putnika.

- Dolazimo da pomognemo Lutvicu - kažu oni.
- Bežite, nesrećnici - viče Linkoln. - Lutvic je pobeđen.

Tri minhenska izaslanika brzo su shvatila situaciju i avion je uzleteo. Za njim je ispaljeno nekoliko puščanih metaka. Tako je Trebič-Linkoln spasao život Adolfu Hitleru, jer upravo je on bio taj koji mu se na početku obratio. Uz pilota fon Grejma, u avionu je bio i Ditrih Ekart (slika desno), takođe značajna ličnost i mistik koji je jedan od zaslužnih za dolazak Hitlera na vlast u Nemačkoj.
Trebič-Linkoln, Jevrej poreklom iz mađarskog mesta Pakša, član brojnih tajnih društava, kršten kao baptista, propovednik u najmračnijim četvrtima Pariza, Hamburga i Londona, posećivao je sve nacističke skupove i vođe u vreme nastanka njihove partije, NSDAP. Bio je Hitlerova siva eminencija. Da li ga je on uveo u tamne vode okultizma? U medijskom oblikovanju Hitlerove ličnosti, međutim, sudelovali su mnogi - ništa nije ostavljeno slučaju, svaki detalj bio je smišljen.
Dok je boravio u Engleskoj, Timoteja - Ignjaca alijas Trebič-Linkolna, posećivao je njegov parohijan po imenu Harold Beket, kum Samjuela Batlera Jejtsa, pesnika i dobitnika Nobelove nagrade. Ovaj penzionisani sanitetski major, koji je služio u Indiji, nije bio na dobrom glasu. Vernici su pričali da izlazi samo noću, posećuju ga tajanstveni posetioci i živi u društvu čopora mačaka. Kod Linkolna je ostajao do kasno u noć. Posle tih sastanaka Linkoln se naglo menjao. Mračni gost otkrivao mu je mnoge tajne za koje je mislio da ih samo on zna.

- U svakoj generaciji postoje samo 72-ica istinskih ljudi - objašnjavao mu je Beket.
- I vi ste jedan od njih? - pitao ga je Linkoln.
-Ja ću uskoro umreti - odgovorio je - i tebi imam da predam teško i sveto nasleđe.
To će biti veliki jaram za tebe. Nije slučajno što sam tebe izabrao.

Samjuel Beket objasnio mu je detalje čudovišne doktrine i dijalektike: jedini način da se pripremi buduće Dobro i Novi red jeste da se sadašnje zlo dovede do vrhunca. To se odnosi na zajednicu kao i na pojedince - govorio je. Većina od te 72-ice su Englezi, ili barem engleske kulture. Ima i Jevreja.
Beket je uskoro umro, a Linkoln je bio iznenađen što nema nikakve neposredne veze sa tajanstvenim 'Istinskim ljudima'. Pa ipak, osećao je da neko upravlja njime: munjevito se uspinjao masonskom hijerarhijom do najviših stepena, a masonska karijera otvorila mu je vrata politike. On je član i tajnog društva Ordo templi Orientis, koje aktivno učestvuje u pripremanju nacizma. Članovi su i Haushofer, Alister Krouli. I Krouli je učio da uništenje treba ubrzati, da se što pre dogodi apokalipsa i stvori Novi poredak. U Nemačkoj, iste principe u svojiće - i ostvarivati - budući nacistički diktator Adolf Hitler.


MANDARIN U BERLINU

Rajjhstag je raspušten 20.maja 1928. godine. Što je kriza veća, nacistička partija postaje sve snažnija. Upravo tokom jedne izborne kampanje u Berlin dolazi jedan mandarin iz Kine, sa specijalnim ovlašćenjima koja je u Šangaju dobio od Čang Kajšeka, tada nemačkog prijatelja i člana mnogih tajnih društava, kako kineskih tako i evropskih. Mandarina prima general Karl Haushofer (slika levo), tvorac učenja o geopolitici - nauci o potrebi obezbeđivanja životnog prostora.
Mandarin se predstavio kao Čao Kung, ali je Haushofer znao da se ispod mandarinske uniforme krije Trebič-Linkoln, koji je u Kinu otišao po specijalnom zadatku i napravio munjevitu karijeru u podzemlju tajnih društava Kine, Hong ili Trijada, koja su kontrolisala političku scenu Kine. Jednom Evropljaninu vrlo je teško ući u ta društva, ali ne i Linkolnu koji pripada 72-ici izabranih. Tamo oblači belu tuniku, nazuva sandale od slame, prelazi preko malog mosta i ulazi u jedan paviljon, gde se odvija ritual primanja u društvo Hong. Pevaju se tajanstvene litanije, izgovaraju magijske reči i zazivaju SEDAMDESET DVA nebeska duha. Kinez pruža crvenog petla bivšem anglikanskom pastoru i zapoveda mu da odreže glavu. On se oseća snažnijim nego ikad.
Sada, pred generalom Haushoferom, prvi put posle Beketove smrti siguran je da se nalazi pred jednim članom tajanstvene 72-ice. Karl Haushofer bio je jedna od najneobičnijih ličnosti našeg vremena. Rođen je 1869. godine u jednoj bogatoj i kultivisanoj građanskoj porodici. U ranoj mladosti odlazi nekoliko puta na Tibet. Dugo boravi u jednoj lamasariji u blizini Lase. Haushofer je često pokazivao izvanredne sposobnosti vidovitosti. Kao artiljerijski general u Prvom svetskom ratu znao je unapred gde će pasti granata ili koji će voz biti bombardovan.
Društvo opskurnih magova oko Hitlera upotpunio je Rudolf Hes (slika desno), koji je kao mladić u Egiptu postao član Ordo templi Orientisa. U Francuskoj se oduševljava jednim tajnim uputstvom: 'Šta bi bilo sa ogromnom masom mediokriteta da se s vremena na vreme ne rode genijalni pojedinci koji će svetinom upravljati gvozdenim bičem?' Vrativši se 1923. godine u Minhen, Hes postaje član društva 'Tula', koje će odigrati veliku ulogu u pripremanju nacizma. Osim njega članovi 'Tule' su bili i Haushofer, Ditrih Ekart, Martin Borman i drugi. Za sprovođenje Ekartove i Rozenbergove arijevske doktrine bilo je potrebno još samo pronaći pogodnu ličnost - a to je bio Adolf Hitler, bivši mali kaplar, životni gubitnik kojeg će oblikovati u neprikosnovenog firera...





DELO MAGOVA

Posle neuspelog minhenskog puča 1923. godine i Hes i Hitler bili su osuđeni i zatvoreni u zatvor Landsberg. Hitler je pripremao 'bibliju nacionalsocijalizma' - knjigu 'Majn Kampf', a Hes mu je svesrdno pomagao. Gotovo svakodnevno u zatvor je dolazio general Haushofer i izlagao Hesu i Hitleru tajnu doktrinu. Knjige koje je donosio Hitleru na čitanje bile su pažljivo odabrane da formiraju duh budućeg firera. Haushofer je bio zadivljen sposobnošću Adolfa Hitlera, koji je uveče počinjao sa čitanjem obimnog dela, a ujutro bi ono već bilo savladano. Spavao je vrlo malo. Čitave stranice knjige koje je samo jednom pročitao, Hitler je kasnije mogao ponoviti napamet, od reči do reči.
Nakon takve pripreme, mali kaplar ušao je na tajna vrata okultnih organizacija. On je zaplivao u tamne vode okultizma, germanskih i paganskih mitova, teozofske doktrine, i kada jednom izroni na sam vrh vlasti u Nemačkoj, to će biti pre svega zahvaljujući 'magijskoj kuhinji' koja ga je pratila.
Ništa nije bilo prepušteno slučaju. Lice još nije poprimilo izraz vođe, ali uskoro će njegove oči dobiti medijumski sjaj, glas će dobiti sugestivnost, a govorničke sposobnosti takav stepen da je mase dovodio u trans. Jedan slavni glumac davao mu je časove retorike. Čaplinovski brkovi nisu slučajno na njegovom licu sa još dve tamne tačke - očima - tvorili obrnuti trougao, znak nečastivog kojim se u ritualima zazivaju zle sile. Brojni stručnjaci tvrde da je Adolf Hitler pripreman da zaigra po vagnerovskoj i luciferijanskoj muzici tajnih društava - kao teledirigovani robot, Golem iz kabalističke legende. Golem se pokoravao volji čarobnjaka sve dok jednog dana nije izbrisao znak sa čela. Kada je Hitler - Golem to učinio? Da li 30. aprila 1932. godine, nakon potpisivanja pomenutog pakta sa nečastivim, kada je ubrzo, u januaru 1933. postao nemački kanselar, a njegova moć rasla do apokaliptičnih razmera?





NEVEROVATNA HITLEROVA TAJNA

Zver nacizma ponovo diže glavu. Groteskni sudski procesi starcima za koje se posle pedeset godina otkriva da su bili ratni zločinci i prave se herojima u očima današnjih nacista, famozna Evropska unija pod dirigentskom palicom 'miroljubive' Nemačke koja porobljava Evropu bez ispaljenog metka, sud u Hagu gde se male zemlje drže na uzdi od strane Nemačke i onih pored nje.
Priča o Hitlerovom samoubistu nikad nije sto odsto potvrđena, a i da li je on bio čovek koji bi digao ruku na sebe. Bio je suviše vredan da bi ga izgubili na takav način. Kada se uzme u obzir dokazana činjenica da nigde nije bilo traga lešu njegove navodne ljubavnice Eve Braon i to opovrgava teoriju o dvostrukom samoubistvu.
Ono o čemu se ćuti je da je Hitler zajedno sa Evom Braun pobegao iz Berlina 26. aprila 1945. godine., a tome u prilog govori sledeće:

■ Šef Gestapoa Hajnrih Miler izjavio je američkim istražiteljima 1948, da je on organizovao Hitlerov beg iz Berlina i da je Hitler, zajedno sa Evom Braun otputovao u Barselona, 26. aprila, 1945.
■ Sovjetski Maršal J. Staljin, 1945. godine saopštava mnogim liderima alijanse da je Hitler pobegao iz Berlina.
■ Nikada nije identifikovan leš Adolfa Hitlera, ako ni Eve Braun.
■ Cela priča o samoubistvu Hitlera počiva isključivo na smišljenom svedočenju četvero fanatičnih nacista koji su očigledno imali zadatak da svet ubede u ovu priču.
■ Rusi našli leš Hitlerovog dvojnika u blizini bunkeru 2.maja 1945. (slika dole levo - obratite pažnju na rupu od metka posred čela)





Zbog toga je šokantna tvrdnja da je Adolf Hitler umro 1992. godine, i to u - telu žene. Nemački istoričar Klaus fon Štemfer je 1988. dao senzacionalnu izjavu u kojoj je tvrdio da poseduje dokumente u kojima Rudolf Hes, najzagonetnija osoba nacizma iznosi da je 'veliki diktator' pripadnik nežnijeg pola.
Hesovo svedočanstvo upućuje da je Adolf Hitler bio nedefinisane seksualnosti usled toga što je rođen sa nedovoljno razvijenim ženskim polnim organima, a da za svoj muški izgled ima da zahvali samo neprestanoj hormonalnoj terapiji. Odmah posle ove vesti su usledile i reakcije. Najviše je bilo neverice i osude, ali izgleda da je vreme za prava iznenađenja došlo tek sada.
Senzacionalno je odjeknula ova vest, koju je preneo 'Weekly World News', u kojoj su dvojica argentinskih lekara tvrdila da su vršila obdukciju nad Hitlerovim telom 192. godine u Buenos Airesu. Oko svega se digla velika prašina, ali dr Ernesto Karon i dr Roberto Kastela su se čvrsto držali svoje priče: 'Sigurni smo da ćemo izmeniti istoriju iz udžbenika o Trećem rajhu, Drugom svetskom ratu i o samom Adolfu Hitleru.
Dvojica lekara su bez ikakvog objašnjenja pozvani 14.juna 1992. da izvrše obdukciju nad nepoznatom osobom i to u potpunoj tajnosti. Na stolu je ležalo telo neobičnog izgleda. Pogled u lice mrtvaca izazvao je totalni momentalni šok - pred njima je bio najveći zločinac XX veka - Adolf Hitler. Stvar je postajala sve luđa jer je njegovo telo imalo ženske karakteristike.
Dr Karon priča: 'Čuo sam razne priče o tome, ali dok nisam video telo nisam ni pomislio da bi mogle biti istinite. Nije uopšte bilo sumnje da je telo koje ispitujemo žensko. Dvaput sam proveravao samo da bih se uverio da pred nama leži Adolf Hitler. Međutim, sve je potvrđivalo njegovu prirodu. Imao je male, ali ipak jasne ženske grudi. Njegovi čuveni tanki i slabi brkovi bili su samo posledica uzimanja muških hormona koji su mu davali muževan izgled'.
Ponovo su se oglasili mediji, ocene su se kretale od osude i neverice do potvrde cele priče. Izašla je na svetlo dana i tvrdnja da je Hitler došao u Argentinu 1945. godine kao žena, prekinuvši uzimanje hormona. Sve je ovo zvučalo dosta verovatno jer se dobro zna da su mnogi nacistički zločinci našli utočište u latinoameričkim zemljama. Odmah se probudilo i sećanje na dr Jozefa Mengelea i njegove eksperimente vezane za genetiku, koje je izvodio na zatočenicima nacističkih logora smrti. Pojavila se u to vreme i druga hipoteza o polu firera.
Adolf Hitler je došao na vlast uz pomoć nemačkog krupnog kapitala za koji je zamah ratne industrije značio priliku za neviđeno bogaćenje. Počela su i ulaganja u bazična istraživanja i nauku. Čak i izopačena genijalnost genetičara koja je pokušavala da stvori rasu nadljudi i vrli novi svet dobijala je neverovatnu podršku.
Sa stvaranjem logora smrti počeli su biološki eksperimenti u kojima su zamorčići bili ljudi. Do 1943. cela monstruozna mašinerija je funkcionisala naizgled bez greške. Tada dolazi do preokreta na ratištima i industrijalci koji su do juče podržavali ideju o 'hiljadugodišnjem rajhu' okrenuli su leđa. Počelo je povlačenje kapitala iz Rajhsbanke, a vrhunski naučnici su preko kanal obaveštajnih službi masovno bežali, najčešće u Južnu Ameriku gde su nastavili svoj rad, ali ovoga puta za saveznike.
Svestan bliske propasti Adolf Hitler počinje pripreme za još jednu fantastičnu prevaru. Njegovi 'dubleri' sve češće se pojavljuju, dok se on u tajnosti podvrgava tada još apsolutno neispitanom zahvatu - promeni pola. Posle takve operacije bio je spreman za beg u Argentinu.
Ovakve špekulacije su bile opovrgavane od strane zvanične nauke i medicine, dok je glavni argument druge strane bio da saveznici ni bilo ko drugi nije identifikovao telo Hitlera posle njegovog, po zvaničnoj verziji, samoubistva. Takođe je korišćena činjenica da je grozomorni dr Mengele još uvek živ i zdrav
negde u Paragvaju i da ga obaveštajne službe ne diraju 'u interesu nauke'.Da li je
u društvu ovog monstruma živeo i njegov firer ostaje samo da se nagađa.
Ukoliko se prihvati činjenica koju su izneli lekari iz Argentine da je Hitler umro 1992. godine, nije teško izračunati - da je on tada imao 103 godine. Poznato je i da ljudi koji imaju odlike hermafrodita ne mogu da žive dugo, pa i ovo ostaje neobjašnjeno.
Zvaničnici CIA koje su novinari opsedali da bi dobili bilo kakav komentar ćutali su kao zaliveni. Da li zbog toga što je tema za njih bila neozbiljna ili zato što bi mogla da pokrene nešto mnogo krupnije ostala je velika tajna.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Bicevski manijak osuđen za ubistvo 48 ljudi

Moskovski sud proglasio je danas krivim takzovanog "manijaka iz Bicevskog parka" Aleksandra Pičuškina za ubistvo 48 osoba i tri pokušaja ubistva.

Sudsko veće ocenilo je da je Pičuškin u potpunosti kriv i da ne zaslužuje milosti. Svoju odluku, porota je iznosila dva i po sata.
Odbrana je tražila da bude proglašen nevinim za 18 ubistava. Očekuje se da danas bude razmotrena odluka i da tužilac iznese svoj zahtev za visinu kazne. U Rusiji smrtna kazna nije ukinuta, ali je na njeno izvršenje stavljen moratorijum.
Prvo ubistvo bivši utovarivač izvršio je 1992. godine, kada je ubio svog druga jer je odbio da zajedno sa njim ubija ljude. Drugo ubistvo izvršio je 2001. godine, a postavljajući sebi cilj da ubije najveći broj ljudi, Pičuškin je počeo da se upoznaje sa ljudima na jugozapadu Moskve, koji su često pili.
Predlagao im je da pomenu njegove umrle pse, navodno sahranjene na teritoriji Bicevskog parka, i tamo ih je, po navodima istrage, častio alkoholnim pićima, dovodeći ih do bespomoćnog stanja. Nakon toga ih je ubijao na različite načine.
Po tvrdnji istrage, većinu žrtava bacao je u bunare, što je otežalo celu istragu, pa tela 14 ubijenih nisu ni nađena. Od 2002. godine koristio je nove metode ubistva, a jednom je gurnuo čoveka sa krova 16-spratnice. Pičuškin je 13 žrtava ubio čekićem.
Od 2005. godine počeo je da ubija posebno svirepo, za pola godine do hapšenja uspeo je da ubije petoro ljudi. Uhapšen je u junu 2006. godine.
"Bicevski manijak" je priznao da je izvršio 61 ubistvo, a da je bio blizak sa svakom svojom trećom žrtvom. "Da me nisu uhvatili, nikada se ne bi zaustavio, nikada. Uhvativši me, spasli ste život mnogima", kazao je on na sudu.
Poslednju reč na sudu je odbio da iznese, a kada mu je sudija u ponedeljak ponudio da to učini, on je rekao "Nešto je tu kod vas mračno. A svoju poslednju reč ja žrtvujem".


Izvor: Blic

Otkriveni detalji iz života žrtava Džeka Trboseka

Proučavanjem popisa stanovništva iz 1881. godine otkriveni su detalji iz života žrtava Džeka trboseka, što baca novo svetlo na ubistva u Vajtčepelu, piše "Telegraf".


Identitet Džeka trboseka, serijskog ubice čije su žrtve bile prostitutke u Vajtčepelu u Londonu 1888, predmet je brojnih spekulacija već više od jednog veka.
Proučavanjem popisa stanovništva Velike Britanije iz 1881. otkriveno je više detalja iz života njegovih žrtvi, a istoričari se nadaju da će to pomoći identifikovanju Džeka trboseka. Podaci su pokazali da su od pet žrtava – za koje se generalno smatra da ih je ubio Trbosek – četiri žene bile udate, ali nisu više živele sa svojim muževima. Ovo sugeriše da su one možda postale prostitutke nakon raspada braka.
Prva od takozvane "kanonske petorke", Meri En Nikols, pojavljuje su u popisu iz 1871. godine, gde je zavedena kao udata žena sa troje dece. Ona se, međutim, ne pominje u registru iz 1881. godine. Njeno telo pronađeno je 31. avgusta 1888. u današnjoj ulici Durvard u Vajtečepelu, svega 200 metara od londonske bolnice.
Eni Čepmen, koja je ubijena 8. septembra, zavedena je u popisu 1881. kao udata žena koja živi sa roditeljima. Smatra se da je preselila kod njih nakon što je obavljen popis. Nakon smrti ćerke odala se alkoholu, a njen brak se raspao 1884. Tada je imala 37 godina.
Elizabet Strajd (37), poreklom Šveđanka, živela je sa svojim suprugom kad se pravio popis. Međutim, novinski članci nakon njenog ubistva 30. septembra ukazuju da je živela sama.
Ketrin Edovs, koja je ubijena iste noći kad i Elizabet Strajd, živela je sa svojim mužem Džonom Konvejom u vreme popisa. Imala je 46 godina kad je ubijena na trgu Mitr.
U popisu nema podataka o poslednjoj i najmlađoj žrtvi, Meri Džejn Keli, koja je imala oko 25 godina kad je ubijena.
Svih pet žena, za koje se smatra da su sigurno bile žrtve Džeka trboseka, ubijene su krajem 1888. Policija je istraživala daljih šest ubistava, a poslednje se dogodilo 1891, nakon čega je slučaj "ubistva iz Vajtčepela" zatvoren.

Izvor: Blic

EDWARD THEODORE GEIN

Vecina od vas je gledala film " Kad jaganjci utihnu ". Neznam dali se secate scene u kojoj Bufalo Bil sedi za sivacom masinom sijuci odelo od ljudske koze,ako ste mislili da je to samo dobra masta autora ,varate se ! Ed Gein je seriski ubica koji je ispirisao mnoge autore romana i horor filmova.

EDWARD THEODORE GEIN je rodjen 27 avgusta 1906 u jednom malom mestu u Wisconsin-u. U familiji ih je bilo 4 , mama Augusta, otac George i stariji brat Henry. Kao u slucaju vecine seriskih ubica ni u njegovoj familiji nije funkcionisalo sve kako treba . Otac mu je alkoholicar i prakticno trece dete u kuci. Majka je imala apoteku i sama izdrzavala familju,ali ono sto ju je cinilo posebnom je njena bolesna vera i interpretacija biblije na poseban nacin . Ona je ubedjena da je svet pun gresnika, iskusenja i naravno zena . Zene su deo djavola i zbog toga svi koji imaju sa njima kontakte , seksualne odnose i brak idu u pakao.Smatrajuci da treba da zastiti svoju porodicu od svih tih poroka seli se u Plainfield ( jedno malo mesto sa 2000 stanovnika ), ali naravno ne u sam grad vec je kupila jednu izolovanu farmu pored tog mesta. Deca su morala da idu u skolu, ali nisu smeli sa nikim da se druze. Dok je za Eda ona bila sve i jedini oslonac u zivotu, njegov brat posebno kad je odrastao dolazio je u stalne sukobe sa majkom sto je Ediju jako smetalo. Otac mu je umro 1940 god. I jedina prepreka koja je kocila njihovu harmoniju je Henry.

16 maja 1944 izbio je pozar u sumi, Ed i Henry su otisli da pomognu ostalima da se ugasi, ali se kuci vratio samo Ed rekavsi da je izgubio iz vida brata.Ubrzo su ga nasli mrtvog ali ne od pozara, vec je bio udavljen i imao je cudne povrede po glavi. Niko nije ni posumljao na mirnog Eda i slucaj je zakljucen bez neke vece istrage. Ostali su samo Ed i njegova mama..Nije bilo nikog vise da im smeta.


29 decemba 1945 umrla je Augusta Gein od infarkta i Edi je ostao sam .Zapecatio je sve prostorije koje je ona koristila ne dirajuci nista,za sebe je zadrzao samo jednu sobicu i kuhinju. Radio je kao beby sitter (to je poceo da radi nakon oceve smrti ),voleo je da cuva decu i znao je sa decom. Voleo je da cita ali samo knjige o trecem rajhu o logorima, novine o zlocinima punim krvi . Ali kao sto to obicno bude ,vise se nije zadovoljavao samo citanjem,pocinje da ide po groblju.Redovno cita citulje dok ne nadje da je umrla neka zena. Ceka pravu noc i odlazi na groblje da vidi i pipa leseve. Ubrzo pocinje da otvara grobove i odnosi kuci sve sto nadje u sanducima : kosti,delove tela, cele glave.Ukrasava police sa nosevima, usima, vaginama. Otvara lobanje i pravi cinije ili ih kaci po zidovima.Postao je vest u secenju, amputiranju kao pravi hirurg. Ali njegova najveca strast je ljudska koza.Pravio je od nje kosare,ikebane, prevuko sve stolice u kuci...Sasio je neku vrstu portikle na koju je prisio prave grudi i u to se oblacio kada je odlazio na groblje.Zeleo je da postane zena,jer je ubedjen da su zena jace od muskaraca i da one imaju moc nad svima.

Jednog dana je dosao kod njega jedan decak kog je on cuvao.Ed mu je pokazao glave koje ima u spavacoj sobi. Decak je to ispricao roditeljima ali mu niko nije verovao kao ni drugoj dvojici. Svi su ga smatrali mirnim ,nikada nije pravio probleme , nije se opijao,nije violentan jeste da je bio malo cudan,retardiran,ali to nije povod da bi serif otisao da proveri sta on radi.

Preturanje po groblju,skrnavljenje leseva nije vise zadovoljavalo njegove fantazije,trebalo mu je nesto vise !

Decembra 1954 ,voza se svojim Fordom Sedanom iz '49 god. i odlazi u Pine Grove (mesto pored Plainfield) tu se zaustavlja na pumpi pored koje je mali restoran sa brzom hranom . Mary Hogan,vlasnica,je sama u lokalu .Ed ne gubi priliku ubije je (pistoljem calibra32) je i odnese kuci.Na mestu zlocina je nadjena jedna caura,tragovi krvi koji vode do parkinga i nista vise.

17 novembra 1957 Ed ceka da se isprazni radnja u centru Plainfield-a,zatim ubije vlasnicu
(puskom calibra 22) od 58 god.Berenice Warden i odnese je kuci.Nakon ovog ubistva serif pocinje
da sumnja u Eda i odlazi kod njega. Tamo je imao sta da vidi,zgrozivsi se od prizora u kuci i
smrada nisu ni sanjali sta ih jos ceka. U hangaru pored kuce nasli su gospodju Warden
okacena na kuku za noge,oderana i bez glave . Pored na sporetu se kuva njeno srce.
Oko kuce su pronadjeni delovi najmanje 18 zena,za neke od njih se nikada nije saznalo da li su
bile mrtve ili zive pre nego sto su srele ED GEIN-a .


Ed je bio odma uhapsen ali zbog neuracunljivost sudjene se odlaze i smestaju ga u ludnicu. Tamo je proveo 10 god. sve do 7 novembra kada je pocelo sudjenje.Proglasen je krivim za ubistva Mary e Berenice (za ostalo nisu imali dokaze ), ali posto nije bio pri sebi prilikom zlocina neide u zatvor vec ga vracaju u ludnicu gde je i umro 26 jula 1984 odraka sa 80 god. Vest o hapsenju Ed Geina i njegovim zlocinima je bila u svim novinama sirom Amerike. Od tada Plainfield,malo i nepoznato mesto, postaje centar za okupljanje turista,milion
ljudi su dolazili da vide kucu horora,placajuci pola dolara po osobi.Neko je kupio njegova kola i naplacuje voznju sa njime, Sav taj haos i atrakcija nije odgovarala gradjanima i neko je spalio Edovu kucu 20 marta 1587. Kada su mu saopstili,stisnuo je stolicu i rekao je: "BOLJE JE TAKO ".
[You must be registered and logged in to see this link.]