Tajanstvenim stazama duse...

Duga, ocajna kisa
Magla zastire zrak
Nekim putem, tijesno kroz jesen,
Nas ce odvesti vlak.

Tuzna sam danas.Tu svoju tugu sam nocas sanjala,
jer sebi jos uvek nisam razjasnila misteriju nestajanja.
Uvek postavljam isto pitanje, zasto? I odgovora nema.

Ja tvoj, a ti moja ,sami, tek nas dvoje,
Zavladali bismo vječnošću svakog trena,
I godine bi tekle kanda dani stoje.

Ideje se rascvetavaju i brzo uvenu, sećanja se izgube, nade se nikad ne ostvaruju, osećanja su nestvarna.

Otkricu ti jednu tajnu ,
poznajem tajni prolaz u svet snova.
Odvescu te na mesto gde vreme stoji,
na drugoj strani sna.

Pricacu ti o muzici koju jos nisi slusao,
o prirodi kakvu jos nisi video,
zatvorenih ociju sve jasno ces videti,
pusticu te da zaviris u moje misli.

Izmamicu osmeh na tvojim usnama,
ne boj se, tamo bola nema
samo cemo biti milion svetlosnih
godina izvan ovog dana.

Znas, razmisljala sam nesto... Ili ne znas...? Svejedno...
Koliko je, zapravo, vazna Sloboda? I da li je Sloboda Ljubav? Ili je Ljubav vaznija od Slobode? I moze li se biti slobodan bez Ljubavi, a biti srecan? Moze li se biti opijen Ljubavlju, zarobljen, a opet srecan?
I... i sta biva ako ne prepoznamo prave vrednosti, u sebi, ne u okolnom svetu... Okolni svet je sasvim sporedan kada se govori o tako velikim stvarima kakve ove jesu... Dakle, sta biva ako ne prepoznamo prave vrednosti u sebi? Ako pomislimo da je Sloboda nas prioritet, a zapravo je Ljubav ono cime zelimo da se zarobimo...

Svađa među pravim prijateljima ili pravim ljubavnicima ne znači baš ništa.
Opasne su samo svađe među ljudima koji se posve ne razumeju

Kad rađala se sreća
i čekala je slava,
pomišljali smo opet -
to nije ona prava.

Kad prijatelja nema,
a dani idu sporo,
govorili smo za se
da vraćaju se skoro.

I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatiš da letišs. . . divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?

Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.

Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
100 zlatnih zvezda unapred čuje.

Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.

Učinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.

U nasim snovima i zivotima
Dana ovih ostao trag...

tvoj smeh u mojoj glavi
tvoja ljubav u mojoj dusi
nebo se opet sija i plavi
Ti i Ja...

Verujem u prolece ljubavi i njegove bujice,
verujem u dusu, duga praskozorja i sutona...

Verujem u secanja na detinjstvo omadjijano,
Verujem u radost prastanja

Verujam u duhove koji zive u osmesima,
Verujem u vasionu srca koja se bude,
Verujem u nepovratnost,i rastanke kraj voda,
Verujem u reku zborava i njenu beskonacnost!

Verujem u slutnje,strepnje,i nagovestaje,
Verujem u prizvuke
Verujem u borove koji se zorama lece,
Verujem u srca koja mogu sve resiti,
Verujem u secanja na detinjstvo omadjijano...

Tu si negde?
Tu si. Negde.
Cujes li kako se mrak spusta po nama? Lagano, bez mnogo zurbe, spusta se niz moja ledja. I staje. Tu se siri.
Imam utisak da sve nekako tone podamnom. Cudna se stvar dogadja. Stanje neznanja. Neizvesnoti. Mozda iscekivanja.

cujes li svetlost
vidis li vetar...

Uništiću ti zelene pupoljke neraspuklih cvetova,natapaću zemlju samim sobom, sve dok ti se ne uvučem duboko pod temelje.
Ja sam sila koja podriva temelje vernosti...