Tajanstvenim stazama duse...

Nista me u zivotu nije promenilo kao jedan pogled do dna njegovog srca. Bio je veoma plemenit, ali bih rekla da je to skrivao kao neko ko se stidi sto je u prednosti nad drugima. Nikada nije uradio nista sto bi pokazalo kakav je, a najlepse stvari cinio je tiho, sa stidom, u potaji, ali stvarno u potaji, i nikada tako da izgleda kao potaja.

Tvoja mudrost i gordost nisu mogle da prihvate privid.Polovicnost je van tvog sistema,a ja sam shvatila da nasa sudbina nije nasa,vec da ona traje u nama..i zato sa njom ne mozemo upravljati.Ja cu ti ipak ostati vecni pratilac i ti ces jednom otkriti moju vernost negde na drugoj strani sveta.

Neka sve ono sto ne zelis da znam...zavrsi na mom ramenu...izgubljeno u trenutku u kome slusamo kako vreme odnosi Zbogom...

Video sam obecanja koja nisam ispunio
Boli koje nisam ublažio
Rane koje nisam lecio
Suze koje nisam isplakao
Video sam smrti koje nisam ožalio
Molitve koje nisam odgovorio
Vrata koja nisam otvorio...

Video sam sve što je moglo biti,
ali nikada nece...

Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.
Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren
prema samom sebi

Dok sam te imao

jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini...

Ja Mir svoj čuvam!

Odlazite u tamu, gde vam je mesto
pustite mene samu da zauzmem svoj presto.

Ostale su za mnom bašte jorgovana,
Sjaj proljeća moga, šum, pjesme i vela...
Studena me jesen na po puta srela,
I po meni pada suho lišće s grana.

Moji vrti, više ne čekajte na me,
Vratiti se neću iz studene tame
Svog života... Sunce polagano gasne...

Hladni suton pada... Noć sve bliže ide...
Jednu crnu ruku moje oči vide -
I ja čujem samo udar tvrde krasne.

Траг среће и траг туге,
Траг недирнуте вечности...

Ako dodjes do mene ovoga trenutka
Tvoje ce minute postati sati
Tvoji ce sati postati dani
A tvoji dani ce postati zivotni vek

secaj se svojih snova..

Necu proci tvojom ulicom
mozda pokucam na tvoja vrata...

Mozes mi reci da je moja tisina laka
Poput niti paukove mreze
A teza od sedam smrtnih grehova
I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te

Mozes mi reci kako sam gresila
I ja cu na svoja ramena
Tezinu neba, ako treba, prihvatiti
I ti ces opet biti u pravu a ja cu se osmehnuti

Osmehnucu se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana
i one budu krvarile kao nekada moje srce.
Osmehnucu se jer moja ce dusa pevati
U tisini sto tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi

I tada, na dlan ces me topao docekati
Kao suzu izdajnicu sto bezi preko obraza
I u secanjima potraziti moje ime
Kao sto bi trazio uvojak kose
Il`neki davno naucen stih.

Mozes mi reci da su tvoji dani podeljeni
Na dane secanja i dane zivljenja
A neces znati da su svi moji dani - dani prezivljavanja
secanja davnih ozivljavanja
sto kopne na izmaku noci.

A ja bih mogla.
mogla bi da ti kazem da te jos uvek sanjam, da te jos uvek volim,
Ali reci nista necu, cutacu,
Jer ja i kada cutim - cutim o tebi.