Tajanstvenim stazama duse...

"Ako ti je za svako zadovoljstvo potrebna dozvola sveta - onda si doista za žaljenje!"

Stidim se svojih zalosnih usta,
svog razbitog glasa, svojih grubih kolena.
Sada kad si dosao i kad si me video
osetih da sam jadna i da sam posve gola.

Nijednu stenu na putu nisi sreo
tako golu pred jutarnjom svetloscu,
ko sto je ova zena koju si pogledao,
kad si zacuo vedro pevanje.

Noc je na travu se spustila rosa,
gledaj me otvoreno i govori blago
jer vec ujutro, silazeci niz reku,
ona koju si ljubio odnece lepotu.

Kad me ti gledas postajem sva lepa
kao trava koju umiva rosa
I kad sidjem niz reku, visoke trske
nece prepoznati moje slavno lice.

Na baš svako pitanje, ljubav je odgovor.
Na baš svaki problem, ljubav je odgovor.
Na baš svaku bolest, ljubav je odgovor.

Na baš svaku bol, ljubav je odgovor.
Na baš svaki strah, ljubav je odgovor.
Ljubav je uvek odgovor jer
Ljubav je sve što postoji !!

Lako je, strahovito lako,
potresti u čoveku veru u samog sebe.
A, iskoristiti to, da mu slomite dušu, djavolsko je delo.

Ako si se uputio prema cilju, i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš
svakog psa koja na tebe laje, nikada nećeš stići na cilj.

Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Medjutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, od takvih stvari zavisi naš život.

Ako prihvatiš izgladnelog psa i nahraniš ga, on te neće ujesti.
To je glavna razlika između psa i čoveka.

Blizak neprijatelj ljubavi jeste vezanost. Vezanost se samo pretvara
da je ljubav. Ona kaže: "Voleću te, ako i ti mene voliš." To je neka
vrsta trgovine ljubavlju. I onda rezonujemo; "Voleću ovu osobu sve dok
se ona ne promeni. Voleću ovu stvar ako je onakva kakva ja želim da
bude." Ali to uopšte nije ljubav -- to je vezivanje. Postoji velika
razlika između ljubavi, koja dopušta, podstiče i ceni, i vezanosti,
koja grabi, zahteva i nastoji da poseduje. Kada vezanost počnemo da
brkamo sa ljubavlju, ona nas zapravo udaljava od te osobe. Osećamo kao
da nam je ta osoba potrebna da bismo bili srećni. Ovakva vezanost nas
takođe navodi da svoju ljubav nudimo samo određenoj vrsti ljudi,
isključujući sve druge.

Život je san - učini ga stvarnim...
Dobili smo priliku da sanjamo. No da li shvatamo čemu nam služi san.
Ne da bismo celi život proveli gledajući u nebo i maštali o hodanju po oblacima,
već da bismo pokušali da dohvatimo svoje snove i hodati s njima po zemlji.
Ima li smisla čekati, ako nikad ne počnemo ostvarivati svoje snove...
prokockali smo još jednu priliku koju smo dobili...

"Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva

samo jednom u svom životu,

lepše nego bilo koji stvor na ovoj zemlji.

Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica traži trnovito drvo,

i nema mira dok ga ne nađe.

Uvuče se među njegove divlje isprepletene grane,

i pevajući,nabode svoje telo na najduži,najoštriji trn.

Dok umire,njen bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme slavuja ili ševe.

Cena te predivne pesme je život,

ali čitav svet zastaje da sluša,a Bog na nebu se osmehuje,

jer ono najbolje što postoji može se dobiti samo po ceni velike boli......

.......................ili bar tako kaže legenda"

Da li si pitao kuda lete želje,
I sa čijeg dlana sreću piješ?...

Postoje ljudi koji su kao od kamena. To su samo oni koji imaju čvrsto mišljenje o životu i radu i koji žele da stvaraju i rade, čak i nevažne stvari. Uspeva im da očvrsnu nevidljive mišiće srca, baš kao što im uspeva i da očvrsnu mišiće svojih ruku. A kada im se nešto desi, to nekako prežive, bog zna kako, i žive dalje, bez ikakvih posledica.

Kada vam uspe da poverujete da je svejedno da li ste srećni ili ne, a to vam verovatno uspeva, kada shvatite koliko je mnogo ljudi kojima je gore nego vama i koliko ljudi ne bi imalo vremena ni para da neguje samožaljenje i da se odaje svojim razmaženostima, naći ćete u sebi volju za životom i volju za zdravljem.

Kada je čovek dobre volje duševno povredjen, pretrpi svoje bolove i otera ih.
Ali mislim, da to ne može da uspe nekome ko je rastao u ubedjenju da je najvažniji na svetu!
Čim se takvom čoveku nešto desi, on ne može ništa drugo nego da se zatvori sa svojim bolom i da ga neguje...on nema zašto da se brani od njega.

Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči. I sve je naše dok želimo , a tuđe kad se ostvari.

Tvoja misao je drvo duboko ukorijenjeno u tle tradicije
cije grane rastu u snazi neprekidnosti.

Moja misao je oblak koji se krece u prostoru.
Ona se preobraca u kapljice koje, kada padnu, obrazuju potok
koji pjeva svojim putem do mora.
Zatim, on se dize kao para prema nebu.

Moja misao radja u meni zelju da kopam zemlju sa svojom motikom,
da zanjem sa mojim srpom, da svoj dom gradim
od kamena i maltera, da moju odjecu tkam
od vunenih i lanenih niti.

Tvoja misao te nagoni da se vezujes
za bogatstvo i uglednost.

Tvoja misao podrzava slavu i pokazivanje.

Moja me savjetuje i moli da odbacim uvazenost i
da je smatram zrncem pjeska
bacenim na obalu Vjecnosti.

Tvoja misao u tvoje srce usadjuje drskost i nadmocnost.

Moja u meni usadjuje ljubav za
mir i za nezavisnost.

Tvoja misao stvara snove o palatama sa namjestajem
od sandalovine prosarane sa draguljima i posteljama nacinjenim
od upredenog svilenog konca.

Moja misao govori njezno na moje usi: „Budi cist u tijelu i
duhu cak i ako nemas gdje da spustis svoju glavu.

Tvoja misao te podstice da tezis
za titulama i polozajima.

Moja me bodri na skromnu sluzbu.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.

Moja misao luta po tami i dalekim dolinama.
Moja misao vise voli bol smrti
nego tvoju muziku i igranje.