Lekovito Bilje

PERŠUN


Latinski naziv: petroselinum hortense


Sinonimi: ak, majdonos, petrušin, perćun, petrusimul, petrušim, zelen.

Opis biljke: peršun je dvogodišnja biljka sa belim, tankim i repastim korenom. Stabljika je gola, malo žljebasta i uglasta. Listovi su različitog oblika. Cvetni venčić je žućkasto-zelene boje. Peršun je izuzetno bogat mineralima i vitaminima. Posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina C. Bogat je jos provitaminom A, vitaminima grupe B, i retkim vitamin B12 ( koji je znacajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Treba istaći i značajno prisustvo gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra. Lišće peršuna trba uzimati u svežem stanju.



Stanište: lako se uzgaja u vrtovima, pa čak i u saksijama. Ima ga u velikom delu sveta.



Lekoviti deo biljke: u proleće i jesen vadi se koren. Seme peršuna se sakuplja neposredno pre sazrevanja, a cela biljka kad je u cvetu.



Lekovito delovanje: peršun deluje kao stomahik (sprečava nadimanje, umiruje grčeve i deluje blagotvorno na apsorpciju hrane crevima). Već male količine peršuna mogu izazvati probavne procese. Pomaže kod vodene bolesti (taloženja vode u organima i telu uopšte). Peršunov list je izuzetno podstiče izlučivanje štetnih materija iz organizma, a povoljno utice na cirkulaciju kao i kod srčanih smetnji. Lagano pospešuje menstruaciju.

OMAN



Latinski naziv: inula helenium



Sinonimi: ivanjsko zelje, obratiš, ovnjak, tuščak, veliki koren, veliko zelje.


Opis biljke: oman je višegodišnja biljka razgranate stabljike visine do 2 metra. Glavni koren je dugačak, mesnat i gomoljasto odebljao. Sa spoljne strane korenje je smeđe, a iznutra bele boje. Korenje omana ima slab miris i gorak ukus. Kod suvog korena ukus je blaži. Listovi su uspravni, veliki, široki i duguljasti na dugačkim peteljkama. Sa gornje strane su hrapavi, a na krajevima nazubljeni. Cvetovi obrazuju cvetne glavice žute boje (nalik su na mali suncokret).


Stanište: oman se sadi najviše u vrtovima.



Lekoviti deo biljke: koren (sakuplja se u proleće i jesen), listovi i cvetovi (sakupljaju se za vreme cvetanja).



Lekovito delovanje: to je antiseptik disajnih organa. Oman se koristi kao izuzetan lek protiv kašlja, bronhitisa, astme i grudobolje (povoljno deluje na lagano izlučivanje sluzi). Čisti pluća i krv, jača krv. Oman blagotvorno deluje kod reumatizma, išijasa, uloga. Deluje kao stomahik (olakšava varenje...). Oman je delotvoran i u lečenju ženskih bolesti i raznih polnih bolesti. Dim korena omana stavljen na žar rasteruje komarce i ostale insekte, pa deluje i kao insektifug.

NANA



Latinski naziv: mentha piperita



Sinonimi: crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana.


Opis biljke: nana ili metvica je višegodišnja zeljasta biljka. Nana imaju uspravnu četvrtastu, razgranatu stabljiku obraslu dlačicama. Na njoj izrastaju unakrsni, jajasto-šiljati, na krajevima testerasto nazubljeni, listovi obrasli dlačicamai. Sa donje strane su sjajne i tamnozelene, a sa gornje strane svetlozelene boje.
Stanište: nana ili metvica raste na vlažnim mestima . Raste kao divlja i pitoma uzgajna u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: cela biljka.

Lekovito delovanje: nana se upotrebljava kao prijatan, blag, neškodljiv lek za umirenje, kao stomahik (protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv otežanog varenja).

Nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Prijatnog je mirisa koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gađenja i povraćanja. Ulje od nane ima slaba aneseptička svojstva. Rastvor ulja u alkoholu koristi se spolja protiv bolova kod neuralgije, reumatizma, nazeba. Nana umiruje živace, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i znojenje nogu. Nana pospešuje krvotok, leči prehladu, promuklost i kašalj.

MEDVEĐE GROŽĐE ili UVA



Latinski naziv: arctostaphylos uva ursi



Sinonimi: divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, mlivnjak.


Opis biljke: medveđe grožđe (uva) je višegodišnji, zimzelen polegnuti grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima (zelene boje) dužine 2 do 3 cm. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusa, bez mirisa.Cvetovi su bele ili svetloružičaste boje zvonastog oblika (formiraju grozdove). Plod uve je okrugla, mnogosemena bobica, crvene boje.



Stanište: medveđe grožđe (uva) raste po suvim, peščanim ili kamenitim crnogoričnim šumama, među grmljem po sunčanim obroncima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, naročito u zapadnim delovima.



Lekoviti deo biljke: listovi koji se sakupljaju od maja do jula . Najbolji je mlad list sa zelenih grančica (ima najviše arbutozida).



Lekovito delovanje: čaj od listova medveđeg grožđa (uve) leči uvećanu prostatu, mokraćne organe (protiv peska ili kamena u bubregu), proliv i šećernu bolest. Listovi uve (medveđe grožđe) pomešani s drugim lekovitim biljem služe kao dezinfekciono sredstvo mokraćnih kanala, narocito kod hronične upale mokraćnog mehura, kao i drugih bolesti. Pri pripremi čaja od uve (medveđe grožđe) potrebno je list zdrobiti i duže kuvati. List uve (medveđe grožđe) treba čuvati ceo.

MASLAČAK



Latinski naziv: tarxacum officinale


Opis biljke: maslačak je trajna zeljasta biljka. Cveta od marta do maja jarko žutim cvetovima. Listovi maslačka su jake zelene boj i nazubljeni. Stabljika i listovi kada se prelome suze tečnošću. Posle sazrevanja cvetovi daju lagano, karakteristično seme bele boje. Maslačak od lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma (u nadzemnom delu), smole, etericno ulje, 40% inulina (u korenu). Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3%.



Stanište: široko rasprostranjena biljka koja najčešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, uz staze i živice.



Lekoviti deo biljke: koren, list i cvet.



Lekovito delovanje: maslačak pospešuje lučenje žuči, kod postojanja žučnog kamenca, deluje kao diuretik, pojačava rad bubrega i čišćenje krvi. Pomaže kod lečenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, čireva, nedostatka apetita. Čaj od maslačka se preporučuje dijabetičarima, ženama kod neuredne menstruacije. Mlado lišće maslačka se često koristi i za pripremu raznih jela i salata.

MALINA


Latinski naziv: rubus idaeus



Sinonimi: crvena jagoda, crvena kupina, malina planinska, pitoma kupina.

Opis biljke: malina je višegodišnja biljka žbunastog oblika. U prvoj godini izbiju do 2 metra visoke mladice, koje do zime odrvene. U drugoj godini mladice se granaju, cvetaju i donose plod. Stabljika je okrugla i obrasla čekinjastim bodljama. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 3 do 5 listica koji imaju dugacku peteljku.

S gornje strane listovi su svetlozeleni, a s donje strane pokriveni gustim dlačicama. Po rubu su testerasto nazubljeni. Cvetovi su bele boje. Plod maline je crven i sočan, ugodnog miris i slatkog ukusa.



Lekoviti deo biljke: za lek se sakupljaju listovi i plodovi u vreme dozrevanja.



Lekovito delovanje: od plodova maline priprema se izuzetno delotvoran sirup koji se uspešno koristi kod svih bolesti pri kojima se javlja groznica.


Čaj od listova maline je izvrsno sredstvo za ženske bolesti, naročito za čišćenje jajovoda i neplodnost .

MAJČINA DUŠICA



Latinski naziv: Thimus serpyllum



Sinonimi: bakina dušica, popovac, vreskovica, vrisak, tamijan, bukovica, divlji bosiljak, dušičina, tamjanika itd....



Opis biljke: višegodišnja 20 - 30 cm. visoka, grmasta biljka. Majčina dušica se sastoji od vrlo tankih, mestimično za zemlju priraslih izdanaka crveno-mrke boje. Iz ovih izdanaka (vreža) se u velikom broju dižu uspravni ogranci obrasli sitnim, na kratkim peteljkama elipsastim listićima sivo – zelene boje, i okruglim cvastima. Cvetići su dvousnati, najčešće ružičaste do lila boje. Cveta tokom celog leta.



Stanište: raste na sunčanim, suvim mestima. Najčešće se javlja u većim skupinama. Ima je i po obodima šuma, pored puteva i sličnim pogodnim staništima.



Lekoviti deo biljke: Lekoviti sastojci se nalaze samo u listu i cvetu majčine dušice (sadrže značajnu količinu etarskog ulja kole je lekovito). Bitno je napomenuti da lekovite delove majčine dušice treba brati pažljivo. Delovi se ne smeju čupati jer to unuštava samu biljku. Makazama treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih grančica kada je biljka u cvetu (od maja do septembra u zavisnosti od staništa).


Lekovito delovanje: eterično ulje majčine dušice pozitivno deluje na kardio-vaskularni sistem (deluje na puls i rad srca, jača fizičku snagu bolesnika). Blagotvorno i stimulativno deluje na sve slabosti organizma, pogotovu ako su nervnog porekla (neurastenije, depresije, neuralgije, apatija, nedostatak volje i elana). Jača nerve, popravlja raspoloženje, pomaže kod nesanice. Pozitivno utiče na organe za varenje (pospešuje varenje, deluje protiv crevnih parazita – naročito glista kod dece…). Koristi se u lečenju organa za disanje i disajnih puteva (protiv bronhijalnih grčeva – razvodnjava sluz u plućima čime olakšava iskašljavanje). Za majčinu dušicu bitno je istaći da ni dužom upotrebom ne može doći do negativnih posledica bilo koje vrste ili stvaranja zavisnosti ako se koristi npr. kao sredstvo za umirenje ili bolji san.

MAČJA KANDŽA (KATENI, UNO DE GATO)



Latinski naziv: uncaria tomentosa



Sinonimi: mačji nokat, kateni, uno de gato



Opis biljke: postojbina ove, već 2000 godina poznate biljke, je Peru. Biljka naraste do trideset metara. Ova biljka sadrzi oko 10% tanina.



Stanište: Mačja kandža raste u kisnim šumama u određenim delovima Južne Amerike, posebno u Peruu i Paragvaju.



Lekoviti deo biljke: određeni delovi korena i kore drveta se koriste



Lekovito delovanje: poznato je delovanje sastojaka iz biljke na upalne procese i stimulisanje metabolizma u dubljim slojevima koze, kao i na vezivanje slobodnih radikala u organizmu, za stimulisanje odredjenih delova imunog sistema. Određeni delovi kao alkaloidi i glycosidi, izazivaju antioxidantsko i anti inflamatorno dejstvo ove biljke. Postala veoma popularna u Severnoj Americi pa je korišćena za lečenje raka i HIVa. Predoziranjem mogu nastati problemi na jetri i dovesti do problema sa bubrezima. Ne uzimati je sa mlečnim proizvodima. Takođe se ne preporučuje trudnicama, doiljama i deci.

LIMUN



Latinski naziv: citrus medica



Opis biljke: limun je zimzeleno drvo visine do 10 metara. Listovi su duguljasti (jarko zelene boje) i kožasti. Cvetovi su najčešće pojedinačni (lako opadaju), bele su boje, a sa spoljašnje strane ružičasti. Plod limuna mesnata je i sočna boba. Meso ploda limuna sadrži 8 do 12 kriški u kojima se nalaze semenke. Plod limuna je sočan, kiselog ukusa.



Stanište: limun je suptropska biljka osetljiva na niske temperature.



Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava plod limuna.



Lekovito delovanje: limun izvanredno deluje na srce i bubrege, protiv gihta (uloga) i reumatizma, neuroza, skorbuta i hemoroida.


Zbog velike količine vitamina C koju sadži, limun ima izuzetnu primenu kod prehlada, upala, gripa, jak je antioksidans, pospešuje apsorpciju gvožđa i kalcijuma.

KORIJANDER



Latinski naziv: coriandrum sativum



Sinonimi: živica, kišnec, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica, cimavica

Opis biljke:korijandar je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka 50—80 cm. Stabljika korijandra je gola i na vrhu razgranata. Donji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drškama i vrlo izrezani.

Gornji listovi korijandera su sitniji, perasto razdeljeni i duguljasti. Cvasti su bele boje i sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda dva čvrsto spojena). Cveta korijander početkom leta. Seje se u martu ili aprilu.

Stanište: najbolje korijander uspeva na krečnjačkoj, sitnoj, propustljivoj, toploj zemlji i na sunčanoj strani.

Lekoviti deo biljke: lekovita je cela biljka.

Lekovito delovanje: korijander najviše se koristi kao stomahik, protiv tromosti organa za varenje (sporo varenje, lenja creva), za otklanjanje gasova, poboljšanje apetita. Etarsko ulje korijandera deluje umirujuće (izaziva stanje slično pijanstvu i dubok san). Koristi se dosta i u industriji, pića, peciva, slatkiša, kao začin i dr.

KOPRIVA



Latinski naziv: urtica dioica



Sinonimi: koprva, kopriva obična, pasja kupina, pitoma kopriva, žara.

Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna visine do 1,5 m. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni sitnim iglicama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne kopriva grančice nose ili muške ili ženske cvetove. Plod koprive je mali jednosemeni oraščić. Kopriva izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima: belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr.



Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov .



Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja korenje (u proleće i jesen), listovi i vršike (u proleće), a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Lekovito delovanje: čaj od cele biljke izbacuje sluz iz pluća (bronhitis), čisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek protiv anemije, šuljeva, žutice, malarije (i svih drugih groznica). Pomešana s drugim biljkama kopriva leči čireve na želudcu i crevima, pospešuje varenje, srnanjuje uzrujanost, nesanicu i nesvesticu. Kopriva je dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), obolele jetre, kamena u bibregu i dr. Kopriva je lek za čišćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, za zarastanje rana.

KLEKA



Latinski naziv: juniperus communis



Sinonimi: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smrekovina, smreč, smrika, smrica, smrkva, fenja, crna smrekinja, crna smrekva,



Opis biljke: kleka je zimzelen, višegodišnji, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm visine od 0,5 do 0,7 m, sa vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima. Zeleni plodovi su jajastog oblika (u prvojj godini), a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubičasti(doyrevaju u drugoj godini). Imaju smolast i aromatičan miris i gorkosladak ukus. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama.



Stanište: kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do brdskih i planinskih područja. Kod nas kleka se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima.



Lekoviti deo biljke: cela biljka (kleka) je lekovita. Najčesće se koriste plodovi (lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubičaste boje, dvogodišnji, dok jednogodišnji, zeleni, nisu lekoviti - beru se od kraja leta do početka zime). Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna.



Lekovito delovanje: kleka koristi se protiv zadržavanja mokraće (deluje kao diuretik), za dezinfekciju i protiv upala mokraćnih organa (bubrezi, bešika). Deluje kleka i kao stomahik (poboljšava varenje, apetit, smiruje bolove i ublažava nadimanje – i kod drugih poremećaja gastroenterološkog trakta), protiv nazeba, prehlada, kašlja (olakšava iskašljavanje – etarsko ulje se koristi za inhalaciju), kod reumatizma, artritisa i ostalih bolova u zglobovima, kod gonoreje. Kupka od iglica i mladih grana kleke otklanja otok nogu i poboljsava cirkulaciju. Kleku treba koristiti pažljivo, jer preterana upotreba moze dovesti do disfunkcije bubrega.

KIM



Latinski naziv: carum carvi



Sinonimi: divlji kumin, kumin, kom, komin, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim



Opis biljke: kim je dvogodišnja biljka sa uglastom i razgranatom stabljikorn. Listovi su dvostruko perasti, sitni, pršljenastog oblika. Koren kima je beo sličnog oblika kao šargarepa.



Cvetovi su bele boje, skupljeni u štitac. Plod je duguljast i rebrast. Ima pet uzdužnih rebara u čijim su udubljenjima smešteni uljni kanali. Miris semena jako je aromatičan kao ukus. Koren ima ista svojstva mirisa i ukusa, ali manje intenzivna.



Stanište: raste kao samonikla biljka na livadama. Zbog česte upotrebe se gaji i u vrtovima i na plantažama.



Lekoviti deo biljke: seme (u jesen, u vreme sazrevanja) i koren (u proleće).



Lekovito delovanje: kim deluje kao stomahik, zagreva i jača želudac, stimuliše varenje hrane, otklanja nedimanje (dosta se koristi kod beba i male dece). Pospešuje rad bubrega i izlučivanje mokrace.



Kim se posebno preporucuje ženama jer pospešuje (reguliše) menstruaciju i smiruje grčeve materice, olakšava porodjajne bolove i sam porođaj, te pospešuje laktaciju u vreme dojenja. Veoma je popularan i kao začinska biljka.

KIČICA



Latinski naziv: erythraea centaurium



Sinonimi: ger, gorka kitica, gorko zelje, grozničavka, drago cvijeće, dupčić, zlatna žuč, jezernica, kinin, kitičica, mali stozlatnik, orno zelje…



Opis biljke: kičica je dvogodišnja, zeljasta biljka manjeg rasta sa sitnim cvetićima crvene boje. Stablo je čvrsto, gotovo cetvrtasto, golo, šuplje, pri vrhu razgranato, visine do 40 cm, a debljine do 3 mm. i vrlo često obraslo sitnim listićima. Lišće je sitno, retko raspoređeno, naspramno, skoro sedece, duguljasto-jajasto, do 4 cm. dugačko, po rubu celo, golo i sjajno. Prizemni listići su poređani unakrsno u pršljenove. Cvetovi formiraju cvast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu, ružičaste ili svetlo crvene boje. Cveta celog leta. Kod stare i na suncu osušene biljke cvetovi su izbledeli. Vrlo je gorka ali nije otrovna.



Stanište: raste svuda, a najviše po vlažnim brdskim i planinskim livadama, mestimično u velikim skupinama.



Lekoviti deo biljke: treba je brati dok je u cvetu (ne sme se čupati, nego se gornja polovina stabljike pažljivo odseca makazama).



Lekovito delovanje: Kičica je gorak tonik. Deluje kao čist amarum. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praška, vina i tinkture. Ulazi u sastav gorkih čajeva za stomak (pojačava apetit i protiv svih smetnji organa za varenje, nadimanja, teškog varenja, grčeva). Pomaže pri groznici, raznim prehladama. Čisti organizam od otrova, jača krv (kod malokrvnosti).

KESTEN



Latinski naziv: aesculus hippocastanum



Sinonimi: divlji kesten.


Opis biljke: divlji kesten je drvo visine od 20 do 30 metara. Ima veliku, gustu lisnatu krošnju. Kora mu je ispucana i smeđe boje. Na debelim grančicama razvijaju se u aprilu i maju veliki sjajni pupovi. Zašticeni Ijuskama od zimske hladnoce u unutrašnjosti pupova se razvijaju listovi i cvetovi. Cvetovi su lepi, simetrični, belo, žuto i ružičasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama. Plod je bodljikav tobolac sa 1 do 4 vrlo velike sjajno-smeđe semenke.



Stanište: gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinačno . Može se naći u najvećem delu Europe. Stabla kestena mogu biti stara preko 200 godina.



Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju pupoljci i cvetovi (u proleće), a u jesen semenke-kesteni. Za saponin, izolovan iz semena može se reći da je naj korisnija supstanca.



Lekovito delovanje: kesten se upotrebljava za izradu velikog broja preparata, prvenstveno za lečenje venoznih oboljenja (pre svega proširenih vena, hemoroida, tromboflebitisa i dr.). Preparati na bazi kestena leče i kožne bolesti, uvećanu prostatu, oštećenja testisa, proliv, groznice, prehlade, razređuju krv. Pupovi i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo protiv reumatičnih bolova, uloga (gihta) i neuralgija.

KANTARION



Latinski naziv: Hypericum perforatum



Sinonimi: gospina trava, bogorodičina trava.



Opis biljke: Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, sa jakim razgranatim korenom. Raste do 100 cm. visine. Stabljika je uspravna, čvrsta, uglasta sa naspram postavljenim granama. Listići su sedeći, jajolikog oblika. Na njima se može zapaziti mnoštvo tačkica. To su žlezde u kojima se nalazi eterično ulje. Cvetovi su žute boje sa 5 latica i smešteni su na vrhovima stabljike. Sa donje strane imaju crne tačkice.



Stanište: raste na sunčanim livadama, pustom i neobrađenom zemljištu, suvim brežuljcima, rubovima šuma.



Lekoviti deo biljke: najviše se sakupljaju i beru cvetovi i listovi jer sadrže najviše lekovitih sastojaka. Kantarion bere se u vreme cvatnje (u maju i junu). Kantarion sadrži veliku količinu etarskog ulja, tanine, smole, crvenu boju (hipericin), karoten , holin, vitamin C, tragove alkaloida i jos drugih lekovitih sastojaka.



Lekovito delovanje: lekovite supstance kantariona blagotvorno deluju na mnoge zdravstvene poremećaje u ljudskom organizmu. Kanration ima antiseptička svojstva (kao sredstvo za dezinfekciju). Deluje kao analgetik (protiv bolova) i kao blagi sedativ (za lečenje blage depresije, kao i povišene nervoze i napetosti). U narodnoj medicini se u obliku čajeva koristi za lečenje bolesti respiratornog trakta (bolesti pluća, hroničnog kašlja, astme); bolesti gastroenterološkog trakta (povišena kiselina u želucu, gastritis, grčevi, crevni paraziti, hemoroidi); bubrežnih bolesti i bolesti mokraćne bešike; belesti jetre, slezine i žuči. Pomaže kod neredovne i preobilne menstruacije, belog pranja. Obloge od kantariona se koriste za ublažavanje tegoba kod povreda mišića, oteklina, hematoma, iščašenja, uganuća, kao i mnogobrojnih oboljenja koštano-zglobnog sistema (reumatizam, degenerativni reumatizam – artroza , kukova, kolena, ramena; metabolicki reumatizam – giht, bolnih poremećaja ramena i krsta – lumbago, išijas). I u zvaničnoj i u narodnoj medicini se kantarionovo ulje upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, za zarastanje rana, kao antiseptik (za dezinfekciju). Preporučuje se u kozmetici za zaštitu i negu kože (masaža, suva koža, ljuskava koža, akne, prištevi, čirevi).

KAMILICA



Latinski naziv: matricaria chamomilla



Sinonimi: kamomila, maternjak, kokotnjak, telenak, titrica…



Opis biljke: kamilica je jednogodišnja biljka sa razgranatom stabljikom visine od 20 do 50 cm. Listovi su dvostruko prstasto rascepljeni sa uskim končastim listićima. Cvetna stabljika je i na vrhu šuplja. Cvet ima bele latice, u sredini je jako žute boje, a iznutra šupalj. Ima veoma ugodan miris.





Stanište: raste na zapuštenom, neplodnom zemljištu, poljima i uz puteve. Zbog česte upotrebe u raznim oblastima sve više se gaji i kao plantažna biljka.





Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi.



Lekovito delovanje: pomaže kod nervnih poremećaja, neuralgija, razdražljivosti, nervne preosetljivosti, za umirenje, protiv nesanice, premorenosti.


Korisna je kod svih oboljenja želudca i creva (grčeva u želudcu, upale debelog creva, proliva, crevnog katara, katara želudca, nadutosti , kod viška želudačne kiseline).


Pozitivno deluje pri lečenju bubrega, jetre i žuči. Blagotvorno deluje na artritis, reumatizam i druge slične probleme koštano-zglobnog sistema. Koristi se za pripremanje obloga I ispiranje kod bolesti oka i raznih kožnih bolesti. Otklanja najrazličitije vrste upala.

YUCCA - JUKA



Latinski naziv: Yucca



Opis biljke: juka je zimzelena biljka koja spoljnim izgledom malo podseća na palmu (ima debelo i kratko stablo i sabljaste listove). Cvetovi juke oblikovani su kao zvončići koji formiraju velike grozdove piramidalnog oblika (mirišu posebno noću). Juka je iz porodice ljiljana (uliaceae).



Stanište: endemski raste u SAD, Meksiku i na Karipskim ostrvima.



Lekovito delovanje: ekstrakt juke sadrži brojne enzime, saponin, klorofil, antioksidanse i neke druge materije. Najvažnije delovanje juke je detoksikacijsko. I u našem delu Evrope postoje lekovite biljke koje imaju detoksikacijska svojstva, međutim, juka deluje neuporedivo efikasnije.


Juka savršeno balansira apsorpciju hranljivih materija u crevima. Od izuzetne je pomoći onima koji boluju od razlicitih bolesti debelog creva (problemi sa stolicom, upale...). Koristili su ju za poboljšanje zgrušavanja krvi pri ranjavanju, za reumatske i kožne bolesti, izlečenje čireva, bubuljica.U novije se vreme saponin iz juke vrlo uspešno primenjuje u lečenju upalnih procesa zglobova.


Ova prirodna materija ima mnoga delovanja poput onih koje imaju humani odnosno animalni steroidi, te nesteroidni protivupalni lekovi , ali bez njihovog štetnog delovanja na sluznicu organa za varenje. Jača imunitet, štiti od raznih infekcija i bolesti, snižava nivo holesterola u krvi i štiti organizam od stresa. Nakon tretmana jukom od nekoliko nedelja, organizam se jednostavno preporodi i podmladi.

IMELA



Latinski naziv: viscum album



Sinonimi: amelje, veska, visk, višće, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela



Opis biljke: Imela je mali, vrlo razgranat i uvek zelen grm visine do 1 m. Stabljika je zeleno-žućkasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, kožasti, zeleno-žućkasti, sedeći, po rubovima celi i imaju 3-5 nerava. Imela ima odvojene muške i ženske cvetove. Plod je bela, okrugla, sočna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plod donosi od avgusta do novembra. Utvrđeno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domaćina na kome imela živi.

Stanište: Kao polu parazit živi na raznom belogoričnom i crnogoričnom drveću.



Lekoviti deo biljke: plod imele je otrovan dok su drška i list lekoviti. Od početka oktobra do kraja decembra beru se i suše listovi i tanje drške. Sledeći period branja je od marta do aprila (u ostalim mesecima biljka nema lekovito svojstvo).



Lekovito delovanje:

U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporucuje protiv histericnih napada. Daje u obliku raznih preparata, sama ili ulazi u sastav drugih lekova sličnog dejstva. Jakog ali neujednačenog fiziološkog dejstva. Imela reguliše krvni pritisak (sadrži sastojke koji regulišu krvni pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen snižava). Premoreno srce se odmara i prestaju sve nuspojave kod poremećenog pritiska (valunzi, zujanje u ušima, vrtoglavica, smetnje sa vidom). Pomaže kod ateroskleroze. Pospešuje rad citavog limfnog sistema u organizmu te zato pomaže razmenu materija u njemu. Deluje preventivno kod skleroze i moždanog udara. Čisti krv. Kod poremećaja hormonalnog sistema takode je vrlo efikasna. Bolesnici sa hroničnim poremećajem metabolizma trebalo bi da uzimaju čaj od imele svakodnevno u toku šest meseci. Ako hladan caj ušmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa.

IĐIROT



Latinski naziv: acorus calamus



Sinonimi: baban, igirot, kalamus, mirisava trska, mirisni koren



Opis biljke: poznata je hiljadama godina na Istoku, a u srednjem vijeku preneta je u Evropu iz Kine. Iđirot je višegodišlja biljka sa jako razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao dlačicama. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do 1 m. Stabljika je trouglasta lili četvorouglasta. U sredini nosi cvetni klip, visećeg oblika, šućkasto-zelene boje i dužine 4 do 8 cm. Plodovi su crvene boje. U podneblju Srednje Evrope retko dozrevaju pa se biljka razmnožava vegetativnim putem (pomoću korena).


Stanište: raste u močvarama, pored reka i mora.



Lekoviti deo biljke: u lekovite svrhe se koristi koren (iskopava se u proleće i jesen, posle cvetanja, nakon što je lišće počelo venuti).



Lekovito delovanje: idjirot je izuzetan lek protiv groznice (kao antipiretik). Koristi se kao stomahik (za jačanje želudca i bolje varenje, protiv nadimanja, čireva, podrigivanja). Pomaže kod slabosti bubrega, uloga (gihta), lupanja srca, omaglice, žutice, kostobolje (artritisa), upaljene sluznice, prehlada (pluća, bronhitis, grlo, kašalj). Pomešan sa drugim lekovitim biljem blagotvorno deluje na čišćenje i popravljanje krvi, izbacuje štetne materijje iz organizma, leči vodenu bolest. Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa) ulje za kozmetiku i parfeme.

HMELJ



Latinski naziv: humulus lupulus



Sinonimi: blust, kudiljice, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.

Opis biljke: šišarkice hmelja su jajaste, lagane, rastresite cvasti, nešto pljosnate, dugacke 3-4, široke oko 2 cm. (toplog i gorkog ukusa, prijatnog aromatičnog mirisa – lepe se za prste). Oko krivudave osovine, (dugacke do 2 m.) raspoređeni su plodni listići (unaokolo u cik cak formi). U njihovoj osnovi okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listići (brakteje) su vrlo tanki, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10 mm. dugački i oko 7 mm. široki, mrežasto išarani sitnim nervima (lako se mogu odvojiti nod biljke).

Stanište: hmelj potiče iz istočne Evrope. Upotrebljava se samo gajen hmelj. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša. Gaji se u velikim količinama za potrebe pivara. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu. Dobro osušen hmelj ima lepu zelenu boju.



Lekoviti deo biljke: za jelo se beru nezreli plodovi veličine prsta.



Lekovito delovanje: hmelj je amarum aromatik i sedativ, šišarkice su tonik i stomahik (svojim gorkim materijama- protiv nemanja apetita, teškog varenja), sedativ (svojim etarskim uljem) i anafrodizijak (lupulinom). Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa. Hmelj se primenjuje kod skrofuloze, za umirivanje živaca. Veruje se da jastuci punjeni hmeljom pomažu kod nesanice. Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje: gađenje, povraćanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i dr.

HIDRASTIS (GOLDENSEAL)



Latinski naziv: Hydrastis canadensis



Sinonimi: kanadski ljutić, kanadski žuti koren, goldenseal, kanadska zutika



Opis biljke: višegodišnja biljka visine do 30 cm. Koren je debeo žute boje. Obrazuje jedan zeleni cvet. Plod je crvena mesnata voćka.



Stanište: u prirodi hidrastis (goldenseal) raste na jugo-zapadu Kanade i severu SAD.



Lekoviti deo biljke: koren (sakuplja se u jesen). Najbolje kod biljaka nakon 3 godine starosti.



Lekovito delovanje: Hidrastis (goldenseal) je kao lekovita biljka dospela u savremenu fitoterapiju iz tradicionlane medicine Čiroki indijanaca. Oni su koristili koren ove biljke u mnoge svrhe. Koristili su je čak, i za lečenje karcinomnih oboljenja. Zbog pigmenata koji ulaze u sastav korena biljka se koristila i kao sredstvo za bojenje iz lepu žutu boju. U zapadnoj medicini njena značajnija primena počinje krajem 19. veka.



Sama biljka je jedan od najdelotvornijih priridnih „antibiotika“. Veoma je jako adaptogeno sredstvo (pomaže organizmu da se što lakše i kvalitetnije adaptira na uslove životne sredine). Deluje i kao tonik (prirodni stimulans), daje dodatnu snagu i potpomaže kod osećaja umora i malaksalosti.



Veoma je efikasan kod bolesti gastroenterološkog sistema, naročito izazavanih bakterijskim infekcijama. Povoljno utiče na lučenje žludačnog soka, poboljšava varenja, lučenje žuci i rad jetre. Potpomaže kod zatvora i reguliše stolicu. Tonizira (poboljšava rad žlezde gušteraci).



Poznat je po svom blagotvornom delovanju na imunitet. Čini organizam otpornijim na sve vrste infektivnih bolesti. Osim navedenog, poboljšava cirkulaciju, jak je antiseptik, i ima izraženo antiupalno, antifungicidno i antibakterijalno delovanje. Hidrastis (goldenseal) ima u svom sastavu alkaloide (hidrastin, berberin i neke druge). Berberin uništava mnoge bakterije i gljivice. Takođe stimuliše proizvodnju makrofaga koji su bitan faktor imunog sistema čoveka.



Poznato je pozitivno delovanje hidrastisa (goldenseal) na kožu. Koristi se u dermatologije radi smanjivanja pojave čireva, akni i gnojnih oboljenja koži.



Nakod 8 nedelja korišćenja preporučuju se pauza od 7 dana posle čega se tretman lečenja hidrastisom (goldensealom) može produžiti ili se preparat povremeno može koristiti u preventivne svrhe.

GOTU KOLA



Latinski naziv: centella asiatica ili hyzrocotyle asiatica ili bacopa moninieri



Opis biljke: gotu kola je višegodišnja biljka koja raste u vodi ili u blizine vode.



Stanište: gotu kola je biljka široko rasprostranena u vlažnim tropskim krajevima Indije, Šri Lanke, Madagaskara, Južne Afrike, Kine. Poreklom je iz Indije.



Lekoviti deo biljke: U medicinske svrhe koristi se koren i list.



Lekovito delovanje: gotu kola se koristi za detoksifikaciju krvi, kao tonik (sredstvo za opšte jačanje organizma, ukljucujuci povecanje prirodnog tonusa mišica) i diuretik. Prihvaćeno je delovanje gotu kole u lečenju bolesti kože, krvi i nervnog sistema.




Gotu kola je korisna za povećanje inteligencije (povećava moć shvatanja i razumevanja), pomaže u transformaciji seksualnih fluida, pomaže pravilnom toku energije izmedu desne i leve strane mozga. U homeopatiji se koristi protiv lepre i TBC-a plus protiv sifilisa, psorijaze, cervicitisa, vaginitisa i protiv plikova. Farmaceutske firme na Zapadu je preporucuju protiv nervnih poremećaja, reumatizma, groznice i za snižavanje povišenog krvnog pritiska. Koristi se protiv Alzeheimerove bolesti i bolesti demencija (staracka senilnost, zaboravnost...).

Gotu kola se primenjuje da bi pospešila zarastanje rana i smanjila veličinu ožiljaka.




Gotu kola se terapiji kod lupusa eritematozusa, elefantijaze, raka uterusa, bolesti jetre (kao što su ciroza i žutica odn. hepatitis), atrofije mišica. Dobra je za isceljivanje lezija oka te za pojačanje rasta kose, protiv čira na želudcu i kod bolesti grla. Zapaženo je i njeno blagotvorno delovanje na nadbubrežne (adrenalne) žlezde.




Gotu kola se može uzimati sama za sebe ili u kombinaciji sa drugim biljkama. Gotu kola poboljšava pamćenje. Gotu kola deluje protiv kongestije kao i kod problema sa sinusima.



Stanje u kojima gotu kola može da bude od pomoći:

- hronična venska insufecijencija,

- hipertenizija,

- proširene vene,

- hemoroidi,

- kod čireva na kože,

- ubrzava regeniraciju tkiva i zarastanje rana, ožiljaka i manjih opekotina, naprimer od sučanja,

- redukuje manje upale na kože i pojavu sitnih bora,

- poboljšava mentalnu funkciju i moždanu cirkulaciju,

- poboljšava koncentraciju i pamčenje,

- olakšava stanje depresije i uznemirenosti,

- redukuje celulit,

- daje energiju,

- poboljšava san,

- stimuliše imunološki sistem.



Primarni aktivni sotojci gotu kola su saponini. Oni prvenstveno deluje kao antioksidanti i utiču na stvaranje kologena, koji čini osnovu svih vezivnih tkiva, inhibiraju njegovu hiperprodukciju kod nastanaka ožiljaka. Na taj način pozitivno utiču na regeneraciju tkiva. Najiviše kliničkih podataka o delotvornosti gotu kole vezano je za proširene vene i hemoroidi. Na ispitivanjima koji su rađeni na ljudima koji su uzimali od 30 do 180 mg. gotu kola dnevno tokom četiri nedelje, utvrđeno je da ekstrekt gotu kola dovodi do poboljšavanja funkcije vena (manji otoci nogu i zglobova, lakši protok krvi).

GLOG



Latinski naziv: crataegus laevigata



Sinonimi: beli glog, bela drača, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac.

Opis biljke: na pogodnim staništima glog uspeva i kao čvorasto, razgranato drvo visine i 5 metara. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je glatka, sivo-pepeljaste boje s granama na kojima izrasta trnje dužine do 1,5 cm. Listovi su trokrpasti i peterokrpasti, sa donje strane su svetlo plavkasto-zeleni, a sa gomje strane tamnozeleni i sjajni. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice sa dugim i kraćim peteljkama (mednog mirisa). Plodovi gloga su crvene boje i beru se kad su zreli (kasno leto).

Stanište: glog se često nalazi na rubovima niskih belogoričnih i crnogoričnih šuma, a često raste u šikarama, kao i uz ograde i živice.



Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stapkama (sakupljaju se u proleće), listovi (beru se nakon cvetanja) i plodovi bez peteljke (beru se nakon dozrevanja).



Lekovito delovanje: veruje se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvomijih lekovitih biljaka za srce. Glog jača srce i reguliše njegov ritam. Glog je i izvanredan regulator krvnog pritiska (ne samo da snižava povišeni krvni pritisk, nego povisuje prenizak krvni pritisak) kod oslabljenog srčanog mišića. Daje dobre rezultate u lečenju oštećenog srčanog mišica u starosti, kod upale srčanog mišića, u lečenju zakrečenja krvnih žila i angine pektoris. Glog deluje na umirenje nervnog sistema.

GINKO BILOBA



Latinski naziv: ginko biloba



Opis biljke: ginko biloba je drvo iz familije Ginkgoceae sa Dalekog Istoka.



Ginko biloba je najstarija biljka na Zemlji, jedno od petnajest ginko vrsta koje je preživelo ledeno doba, pa ga još nazivaju i živim fasilom. Pojedini primerci žive i do hiljadu godina. Lišće i seme ginka se vekovima koristi u staroj kineskoj medicini. Ima snažno antioksidantno dejstvo, prvenstveno zbog visoke koncentracije flavonoida. Lišće ginko bilobe, sadrži i flavonoide kempferol, kvercetin, izoramnetin i druge glikozide, proantocijanidine, terpene neflavonoidnog porekla, i to: bilobalid i ginko glide A, B i C, lignine, etericna ulja i taninsku kiselinu.

Stanište: ginko biloba se uzgaja na više mesta u svetu. Poreklom je sa Dalekog Istoka. U Evropu je prvi put stigao 1754 godine u svojstvu ukrasnog drveta.



Lekoviti deo biljke: list. Aktivni sostojci ginko bilobe flavosnki glukozidi, ginkgolidi i bilobalidi. Ginko flavonski glikozidi pripadaju bioflovonaidima i u prvom redu su zaslužni za antioksdantsku i antiagregacionu aktivnost ova biljke.



Lekovito delovanje: ginko biloba poboljšava memoriju i druge moždane aktivnosti, deluje blago antidepresivno, anksioliticki i koristan je za osobe koje pate od migrene. Olakšava tegobe kod astme, alergia, Alzheimerove bolesti, kao i kod kardiovaskularnih bolesti. U krvnim žilama deluje antiagregacijski, tj. sprečava trombozu. Reguliše povišeni kao i sniženi krvni pritisak. Poželjno ga je koristiti ako postoje problemi s jetrom ili bubrezima, raznim upalama, impotencijom, zujanjem u ušima, slabijim sluhom usled starosti, slabljenjem vida, vrtoglavicama i hemoroidima. Pospešuje iskorištavanje glukoze, pa je koristan i za dijabetičare. Obzirom da ginko biloba uopsteno utiče na cirkulaciju, korišćenje ginka smanjuje neugodnosti vezane za proces starenja, povećava radne sposobnosti, ubrzava zarastanje rana i olakšava oporavak pri venskim upalama.



Stanje u kojima ginko biloba može da bude od pomoći:

- ublažavanje smetnji u funkcionisanju mozga (mentalna sposobnost, pamćenje),

- kod migreoznih glavobolja,

- ateroskleroza,

- loša cirkulaciju u ekstremitetima,

- kod astmatičnih tegoba i plučnih bolesti,

- regulacija krvnog pritiska,

- poobljšavanje prokrvljenosti srca,

- antioksidnatno dejstvo,

- Alchajmerova bolest,

- depresije,

- dijabetes,

- muška neplodnost,

- impotencija,

- makularna degeneracija (degeneracije mrlje mrežnjače oka).



Ginko biloba prvenstveno se koristi kao preventivno sredstvo kod starijih osoba, bez obzira da li se pojavili neke neželjne simptomi. Time se povećava fizička i mentalna snaga.



Prvi znaci poboljšavanja se primećuju se već nakon 4 do 6 nedelja primene ginko bilobe u dozama od 120 do 240 mg ekstrata dnevno, a za trajni učinak je potrebno 3 do 6 meseci. U ovim dozama nisu poznate nikakve neželjne kontraindikacije pa se ginko biloba može uzimati duže vreme. Ginko biloba se može kombinovati sa svim antioksidantima, suplimetima za zaštitu očiju, sluha, mentalne funkcije i sl., radi boljeg efekata. Ublažava posledice starenja.