Lekovito Bilje

BIDENS TRIPARTITA L.
DVOZUB
butrak, dvozuba torica, vodena konoplja, vodeni petrovac, dvozubica, zlatasta trava, kozji rogovi, pasji rep,
terice, trodelni dvozub

Nemacki naziv:
Dreiteiliger Zweizahn, Hanfkraut, Wassersternzweizahn
Engleski naziv:
Burr marigold, Leafy-bracted Beggarticks, Marigold-bur, Three-lobe Beggarticks, Three-part Beggarticks,Trifid Bur-marigold, Water-agrimony
Francuski naziv:
Bident à feuilles tripartites, Bident partagé, Bident trifolié, Bident tripartite, Chanvre d'eau, Chanvre aquatique, Cornuet, Eupatoire aquatique
Italijanski naziv:
Forbicina comune
Spanski naziv:
Bident tripartit, Cáñamo acuático, cànem aquàtic
Ruski naziv:
Болотная стрелка, Двузубец, Золотушная трава, Козьи рожки, Прицепа, Причепа, Стрелка, Собачник, Собачьи репяхи, Череда трёхраздельная, Чернобривец болотный

Ime roda (Genus) dolazi od latinskog Bi = dva i dens = zub, a ime vrste (Species) od tripartitus = oblik srednjeg reznja lista.

Opis biljke: Jednogodisnja biljka visoka 15-100 cm. Ima vretenast koren sa koga se jako granaju tanke bocne zile. Stabljike su pojedinacne, uspravne, crvenkasto-smedje, vise manje gole, a pri vrhu granate. Listovi su tamno-zeleni, naspramni, izdeljeni na 3-5 delova. Srednji rezanj je najveci, cesto trodelan. Lisna pljoska po obodu usko i ostro nazubljena, gola ili sa gornje strane pokrivena malim dlacicama. Ima izduzeno-lancetast oblik i pri osnovi se suzava u kratku krilatu drsku. Gornji listovi nekada mogu biti i naizmenicni. smedje-zuti, levkasti cvetovi grupisani su u glavicaste cvasti koje zauzimaju vrhove cvetnih izdanaka. Cvetne glavice 15-25 mm siroke, pojedinacne, uspravne ili visece. Cvetni omotac dvoredan. Spoljasni listovi omotaca su zelene boje, ima ih od 5-8, pri osnovi su suzeni i po duzini nadmasuju cvetove. Unutrasnji listovi omotaca su jajasti, tamno-zuti i mnogo kraci. Pricvetni listovi su siroko-linearni i po duzini jednaki cvetovima. Plod je ahenija. Poseduje bodlje (2-4 osja). Kad su 4 dva su uvek duza. Seme je velicine 5-8 x 2-3 x 0,5 mm. Tezina 1000 semenki je 3-4g, a maksimalna plodnost je 12 000 semenki. Semena imaju period bioloskog mira i nicu tek posle tri meseca. Nicu neravnomerno sa dubine od 3-4 cm. Minimalna temperatura nicanja je 8-10°С, a optimalna 24-30°С.

Sakuplja se i koristi (Herba Bidentis) - nadzemni deo biljke pre cvetanja ili u cvetanju sve dok se cvetovi nisu bas dobro otvorili. Prikuplja se po lepom i suncanom vremenu odsecanjem vrsnih grana duzine 10- 15 cm i susi u hladu na promaji ili pak u susarama na temperaturi od 40-45°. Nije dozvoljeno da ,,droga'' bude sirova, da sadrzi delove deblje od 3 mm. Pocrneli i natruli delovi plodova takodje ne smeju takodje uci u sastav droge. Cuva se na suvom i tamnom mestu. Rok trajanja 2 godine.

Staniste: Raste skoro svuda, uglavnom na vlaznim nanosima i sprudovima uz obale, reka, jezera, bara i kanala. Dvozub je biljka kratkog dana. Odgovaraju joj umereno topla klima i plodna, rastresita, peskovita zemljista, bogata mineralnim materijama i azotom. Vrlo je jak kompetitor. Zakorovljava neobradjene povrsine, povrtnjake, oranice i vocnjake. Cveta od jula do septembra. Razmnozava se semenom, koje sazreva od avgusta pa nadalje. Ono je sitno, rebrasto, a na rebrima ima dve povijene kukice, kojima se zakacinje za krzno zivotinja ili odecu ljudi. Na taj nacin ono se razastire i biljka osvaja nova prostranstva (zoohorija).

Rasprostranjenost: Dvozub raste u umerenoj klimatskoj zoni. Evroazijska je vrsta. Od prirode ga mozemo naci: SEVERNA AFRIKA: Alzir; ZAPADNA AZIJA: Avganistan Iran, Irak, Liban; KAVKAZ: Azerbejdzan i Gruzija; SREDNJA AZIJA: Kazahstan, Kirgizija, Tadzikistan, Turkmenistan i Uzbekistan; DALEKI ISTOK: Rusija, Mongolija Kina i Japan; INDIJSKI POTKONTINENT: Indija, Nepal i Pakistan; SREDNJA EVROPA: Danska, Finska, Irska, Norveska i V. Britanija; SREDNJA EVROPA: Austrija, Belgija, Ceska, Slovacka, Nemacka, Madjarska, Holandija, Poljska i Svajcarska; JUGOISTOCNA EVROPA: Albanija, Bugarska, bivsa Jugoslavija (zastupljen je i u Srbiji), Grcka, Italija i Rumunija; JUGOZAPADNA EVROPA: Francuska, Portugalija i Spanija. Naturalizovan je, te ga mozemo naci i na drugim kontinentima (Australija i Severna Amerika).

Varijabilnost: Bidens je rod sa 200 vrsta koje pripadaju porodici glavocika. U umerenom pojasu srecu se jos tri slicne vrste dvozuba: dvozub nicuci (Bidens cernua L.) sa celim lancetnim listovima; dvozub listasti (Bidens frondosa L.) unesen iz Amerike, sa segmentnim listovima na drskama (raste i na Novom Zelandu); dvozub pljosnati (Bidens radiata Thuill.) sa pljosnatim cvetovima i dugim listovima. Dvozub sluzi kao hrana nekim vrstama leptira (gusenice).

Sadrzi: tanin, sluzi, gorke materije, etarsko ulje, askorbinsku kiselinu, polisaharide, gama-laktone, flavonide (glikozid i dr.) kumarine (umbeliferon i skopoletin), karoten, belancevine, a u tragovima (gvozdje, hrom, aluminijum, bakar i mangan)

Farmakoloska svojstva:
- diuretik - sredstvo za bolje izlucivanje mokrace
- dijaforetik - sredstvo za stimulisanje znojenja
- antimikrob - sredstvo protiv stetnih organizama
- hemostatik (hemostiptik) - sredstvo za zaustavljanje krvarenja
- antiseptik - sredstvo koje ubija patogene (zarazne) mikroorganizme
- sedativ - sredstvo koje umiruje i smanjuje povecanu nervnu razdrazljivost

Narodna medicina:
Koristi se:
- za popravljanje apetita i probave
- protiv skorbuta i anemije
- za smirivanje nervnog sistema ( uplasenoj deci za lakse spavanje dati caj)
- za smanjenje krvnog pritiska
- protiv koznih bolesti (spoljasna primena kod decjih skrofula, traumaticnih edema, psorijaze, ekcema,
rana i prista radi skidanja bolesnih i ostecenih delova koze i negovanja mlade koze) i gihta
- protiv kaslja
- protiv bolesti jetre i slezene
- kod artritisa, gihta i rahitisa

Caj: 1. kasicicu osusene i zdrobljene trave (,,droge'') preliti sa 150 ml hladne vode i ostaviti da odstoji 6-8 sati. Ako nam se zuri mozemo prokljucati jedan minut i posle cedjenja piti 3-4 puta dnevno. Koristi se kod decjih koznih bolesti: alergijske koprivnjace, skrofuloze i saboreje na glavi. Dvozub poseduje antibakterijska i antiupalna svojstva jer sadrzi niz stavnih materija koje ulaze u sastav jednostavnih polifenola cime deluje na gram-patogene bakterije i neke gljivice.

Ekstrakt dvozuba: Kod psorijaze koristiti tri puta dnevno po 20 kapi iznutra i spolja (u obliku masti) 12-15 dana uzastopce. Dvozub sadrzi vitamin C, pa stimulise aktivnost nadbubrezne zlezde, smanjuje kolicinu stetnih materija u perifernoj krvi, sto omogucuje umanjenu alergijsku sklonost organizma.
Infuz dvozuba: Koristi se kod bolesti jetre i zuci, radi povecanja apetita i poboljsanja probave.
Pored monokomponentnog delovanja dvozub ulazi i u sastav cajnih mesavina, koje se koriste uglavnom za lecenje prethodno navedenih bolesti.
Kupka od dvozuba: 10-30 g trave (,,droge'') preliti sa 1 l prokljucale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta. Infuz se sipa u kadu, doda se jos 100 g morske soli, a temperatura vode ne sme preci 37-38 °. Kupka ima znacaj u lecenju koznih bolesti, gihta i rahitisa. Od preostale obarene trave mogu se pripremiti oblozi i stavljati na obolela mesta ruku, vrata, ledja i ramena.

U ranijim vekovima koristen je pri ujedu insekata, skorpija, zmija, te kod gnojnih rana i rasekotina. Sveze lisce ili ociscen (narendan) koren dvozuba, utrljavan je u ranu, cime se sprecavala jaca infekcija i olaksavale tegobe. Kinezi dvozub koriste kod dizenterije, a Tibetanci kod bolesti zglobova. Dvozub ima primenu i u kozmetici. Koristi se pri pripremanju maski za lice, ili kao sredstvo za skidanje sminke. Ponekad nalazi primenu i u industriji boja.

VIRAK
arslanova sapa, biserak, verkuta, viric, vrkuta, govedja trava, gospin plast, lavlja noga, lavlja sapa, plast device Marije, rosanica, rosna trava, zvezdenjak, zecji plastic

Nemacki naziv:
Frauenhilf, Frauenmantel, Frauenmantelkraut, Marienkraut, Marienmantel, Muttergottesmantel, Taublatt, Taumantel, Tauschüsselchen, Tränenschön und Weiberkittel
Engleski naziv:
Lady´s Mantle, Ladies Mantle, Lion's Foot
Francuski naziv:
Alchémille, Manteau de Notre Dame, Patte-de-lapin, Pied-de-lion, Porte-rosée
Italijanski naziv:
Alchemilla, Alchimilla, Erba stella, Ventaglina
Spanski naziv:
Alquémila, Estela, Herba botera, Meligó montès, Linzaiña, Peu de lleó, Pie de león, Pota de lleó, Tuisarr
Ruski naziv:
Горлянка сердечная, Грудная трава, Манжетка обыкновенная, Недужная, Росяная трава, Заячье пальтишко


Ime “virak” dolazi od toga sto se jutrom na listovima ove biljke viri rosa. Hrvatski naziv “gospin plast” nastao je jer list virka podseca na plast (ogrtac)
Staniste: Raste na svezim livadama i pasnjacima pored potoka bara i izvora. Rasprostire se od brdskih do visoko-planinskih predela. Raste u Jugoistocnoj Srbiji. Obilno je zastupljena u nasem kraju (obronci Cemernika i Kukakvce na vise od 600-1600 m NV).
Koristi se:
(Alchmillae herba) - nadzemni deo biljke u cvetu. Prikuplja se po lepom i suncanom vremenu i susi u hladu na promaji, kako bi zadrzala prirodnu boju.
(Alchmillae folium) - mladi listovi, koji se koriste svezi.
Upotreba:
Virak se koristi kod:
- klimaktericnih tegoba
- prejake menstruacije
- zeludacnih i crevnih teskoca
- kaslja
Caj: 1. kasicicu osusene trave preliti sa 150 ml hladne vode i ostaviti da odstoji 6-8 sati. Posle cedjenja piti 2-3 solje caja pre obroka. Kod proliva narocito kad je iscrpljujuci priprema se jaci caj: 10 g trave na 200 ml vode.
Caj od virka se moze koristiti i za ispiranje:
- usne duplje sa upaljenom sluzokozom
- gnojnih rana
- vlatnih ekcema
- sluzavih ociju
- materice (kod belog pranja)
Zenski caj: Priprema se tako sto se 200g osusene trave prelije 1 l vode i ostavi da odstoji 6-8 sati i procedi. Koristi se za ispiranje u slucajevima krvarenja van vremena menstruacije. Ispiranje se obavlja uvece, irigatorom, dok se krvarenje ne zaustavi.
Pripremanje kupke: 200g osusene trave prelije 2 l vode i ostavi da odstoji 10-12 sati, a zatim zagrejati do kljucanja, procediti i dodati u kadu. U kadi ostati 15-20 minuta radi otklanjanja upala, menstrualnih tegoba, pojacanog belog pranja i sl.
Hrana i zacin: Svezi, mladi listovi koriste se u kuri prolecnog ciscenja krvi. Od njih se mogu spremati, supe, corbice, pite zeljanice i salate.
Zadnjih godina ova taninska biljka izaziva pozor zapadnih farmakopeja. Mnogi travari je koristi i kao preventivu, za sprecavanja tumora na grlicu materice.

Pačuli - povratak hipija

Da je putovanje kroz vreme moguće i da se odlučite da posetite čuvenu četvrt San Franciska, Hejt Ešberi, šezdesetih godina, suočili bi se sa veoma čudnim prizorom. Hiljade mladih devojaka i muškaraca dugih kosa, neobično obučenih u šarene krpice, sedi na zemlji, drži se za ruke i priča o prijateljstvu i ljubavi među ljudima. U centru gomile od nekoliko stotina devojaka koje ga zaljubljeno gledaju, sedi guru hipi pokreta, pisac, profesor psihologije na Harvardu, zagovornik upotrebe LSD-a i veliki zavodnik, Timoti Liri.

Džon Lenon kupuje neophodne sitnice u na daleko poznatom Psihodelic shopu. Atmosfera je vesela, gotovo karnevalska, svi pevaju i igraju maskirani. Čitav kvart isunjen je opojnim i zavodljivim mirisom pačulija, koga su toliko voleli i koji će do danas ostati znak prepoznavanja hipija.

Pačuli (Pogestemon patchuli) je biljka koje raste u Indiji, Indoneziji, Paragvaju, Maleziji i na Mauricijusu. Hiljadama godina mirisno ulje koje se ove biljke dobija se destilacijom listova, koristi se za parfimisanje tkanina, pa ga mnogi, mirisnom asocijacijom, vezuju za bakin ormar.

Reputacija afrodizijaka, podjednako moćnog u savladavanju ženskih i muških srca, uvrstila je pačuli na listu redovno korišćenih sastojaka u svim dobrim, senzualnim parfemima. Za ovu osobinu pačulija znala je žena Napoleona Bonaparte, čuvena Žozefina, koja je sve do poznih godina uspevala da zadrži pažnju svog supruga, najmoćnijeg čoveka na planeti u tom trenutku. Njen tajni recept mirisa koji osvaja, izgledao je otprilike ovako: santal 3g, pačuli 3g, mošus 0,2g, ambra 1g, jasmin 2g, malo kore cimeta i prstohvat šafrana. Ova vatrena kombinacija verovatno bi bila prejaka za osetljive noseve dvadeset prvog veka, ali majstori koji se danas bave kreiranjem mirisa poznaju drevne tajne i koriste sve navedene sastojke, mada u nešto drugačijim kombinacijama.

U ženskim parfemima pačuli se najčešće meša sa ilangom, bergamotom, jasminom i gardenijom, a u parfemima za gospodu on se prepliće sa notama lavande, kedra, crvenog bibera i bosiljka, gradeći misteriozne i zavodljive kompozicije. Ulje pačulija je odličan fiksativ koji stabilizuje miris i ne dozvoljava mu da se promeni.

U drevnim vremenima, kada su sveštenici i vračevi bili istovremeno lekari i psihoterapeuti, mirisi su smatrani lekom. Pačuli se u tradicionalnoj medicini naroda Dalekog Istoka i danas koristi za otklanjanje teskobe i depresije. Regeneriše tkiva i jača odbrambene sposobnosti organizma. Kineska, malajska i japanska medicina ga koriste protiv ujeda zmija. U dermatologiji pačuli se upotrebljava za negovanje zrele kože.

Ovaj neobični miris izaziva oprečne reakcije. Ljudi ga ili obožavaju ili ne podnose. U mirisnoj lampi pačuli će u vašem domu kreirati mističnu atmosferu idealnu za meditaciju.

Momčilo Antonijević
Izvor

Zova - bazgova majčica snižava temperaturu

U jednoj divnoj bajci koju je napisao genijalni Andersen, bolesnom dečaku koji leži u postelji učinilo se da je iz čajnika izašao duh jedne simpatične i dobroćudne bakice koju je Andersen nazvao Bazgova majčica. Ona je umirila i zabavljala dečaka svojim zanimljivim pričama koje su ga odvele u san. Kada se sutra probudio dečak više nije bio bolestan. Za razliku od nekih drugih bajki ovu možete shvatiti i prilično bukvalno. Bolesna deca koja usled prehlada ili gripa imaju visoku temperaturu i groznicu, često se dešava da buncaju do su u čudnom polusvesnom stanju.

Topli čaj od zove ili bazge kao se ova biljka još naziva snižava temperaturu i pomaže nam da lakše savladamo bolest. Ovom malom drvetu ili većem žbunu, kako želite, oduvek su pripisivana čudesna magičan svojstva. U njegovim krošnjama živele su šumske vile, pa seljaci nipokoju cenu nisu želeli da zapale zeleno drvo zove. Rasprostranjeno je i verovanje da nije pamentno zaspati pod ovim drvetom.

Bez obzira na to da li verujete u bajke ili ne, toplo vam preporučujem da kada ste prehlađeni, imate visoku temperaturu ili ste žrtva epidemije gripa popijete po dve do tri šolje čaja od zove. Ova biljka sadrži jedinjenja koja snižavaju povišenu temperaturu, izazivaju znojenje, deluje protivupalno i zaustavlja kašalj olakšavaju bol u mišićima i deluju na virus gripa. Izgleda da antivirusna jedinjenja zove dobro deluju i na ostale viruse, prvenstveno herpesa i da mogu pomoći onima koji pate od Epštaj-Barovog sindroma.

Ako imate upalu krajnika obavezno popijte dve do tri šolje čaja od cveta zove, lista kupine i petrovca.

Zova deluje i diuretično, pa se preporučuje osobama koje imaju višak mokraćne kiseline u krvi. Cvet zove često se nalazi u mešavinama za čišćenje organizma i detoksifikaciju. Potpuno zrele bobice kleke posebno su dobre u tu svrhu jer deluju blago laksativno i diuretično, bogate su flavonoidima i vitaminima C,A i B.Ja više volim da plodove zove blago termički obradim iako se mogu jesti i sveži.

Protivupalno dejstvo zove opravdava upotrebljavanje ove biljke za negovanje iritirane i upaljenje kože. Udružena sa peršunom i nevenom zova ulanja tamne fleke na licu.

Pomešana sa vrbovom korom, suručicom i ruzmarinom ova biljka se preporučuje onima koji pate od artritisa i reumatizma. Uz ovu čajnu mešavinu bolni delovi se masiraju losionom od esencijalnih ulja ruzmarina, eukaliptusa i kleke.

Cvetovi zove su jestivi. Probajte da sveže cvetove umočite u testo za palačinke (malo ređe) i ispržite u dubokom ulju. Kada je gotovo izvadite iz šerpe, ostavite da se ocedi višak masnoće i pospite prah šećerom. Sirup od cvetova zove takođe je veoma popularan u našim krajevima.



Čajna mešavina protiv nazeba gripa i povišene temprature:
Zova (Sambucus nigra) 100g
Lipa (Tillia cordata) 100g
Saltki koren (Glycyrrhiza glabra) 50g

Biljke pomešajte pa dve supene kašike prelijte šoljom ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite da stoji dvadeset minuta. Procedite i popijte u malim gutljaima. Pijte dve do tri šolje na dan.



Čajna mešavina protiv artritisa i reumatizma:
Zova (Sambucus nigra) 100g
Suručica (Filipendula ulmaria) 100g
Vrbova kora (Salix alba) 50g
Zlatnica (Solidago virgo-aurea) 50g

Biljke pomešajte pa tri supene kašike prelijte sa pola litra ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite da stoji 45 minuta. Procedite i popijte u malim gutljaima. Pijte dve do tri šolje na dan.



Losion za uklanjanje pega i fleka:
Peršun list (Petroselinum sativum) 100g
Zova cvet (Sambucus nigra) 50g
Neven (Calendula officinalis) 50g

Biljke pomešajte sipajte u čistu staklenu teglu i prelijte sa mešavinom od 300ml 70% alkohola, 100ml čiste flaširane ili izvorske vode i 100ml glicerina. Zatvorite teglu dobro promućkajte i čuvajte na tamnom i hladnom mestu dve nedelje uz češće mućkanje. Procedite i čistite lice ili ruke ovim losionom pred spavanje.



Džem za poboljšanje probave:
300g svežih bobica zove
10 suvih smokava
sok od jedne pomorandže
dve supene kašike komorača

Smokve ostavite preko noći u vodi, ujutro ocedite i iseckajte, pa pomešajte sa bobicama zove, smrvljenim semenkama komorača i sokom od pomorandže, pa kuvajte na tihoj vatri dok ne bodijete pire. Na šolju ovog pirea dodajte šolju smeđeg nerafinisanog šećera i kuvajte još nekoliko minuta. Toplo sipajte u čiste tegle zagrejane u rerni na 50 stepeni. Dobro zatvorite i čuvajte u frižideru. Dnevno jedite po jednu do dve kašike ovog džema za doručak ili večeru iz šolju čaja od lana.



Šampanjac od zove:
4 litra vode
625g smeđeg šećera
Dva limuna
8 cvetova yove
2 supene kašike belog vinskog sirćeta

Zagrejte vodu do ključanja, dodajte šećer i promešajte da se šećer otopi. Skinite sa šporeta i ostavite da se ohladi. Jedan limun dobro iscedite, a drugi temeljno operite (najbolje je koristiti neprskani domaći limun) i isecite na četvrtine. Cvetove yove stavite u zemljani ili plastični sud, dodajte četvrtine limuna, zaslađenu vodu, limunov sok i sirće. Promešajte, prekrite čistom krpom i ostavite da odstoji jedan dan. Nakon 24h tečnost procedite kroz čistu gazu i sipajte u čiste i sterilisane flaše sa dobrim zatvaračem. Ostavite da stoji deset dana pre upotrebe. Pošto ovaj biljni, bezalkoholni šampanjac ne sadrži konzervanse, potrošite ga u roku od tri nedelje.
Momčilo Antonijević
Izvor

Đurđevak - mirisni lek za srce

Mladost računa godine po đurđevku, a starost po zimama. Njegov miris opojne zavodljivosti, neoboriv je dokaz proleća. Buketići đurđevka darovani na drevni paganski praznik mladog Sunca, prvi maj, svedoče o simpatiji i zaljubljenosti mladića koji ih poklanjaju svojim devojkama. U vremenu izmicanja, kada je romantika skoro iskorenjena, miris đurđevka preselio se u bočice parfema, koji svedoče o dobrom ukusu onog ko ih bira.

Đurđevak voli senku, nenametljivu polutamu, zaklonjenu od direktnog sunca. U divljini on se pronalazi na bogatoj šumskoj crnici, ali se uspešno uzgaja i u baštama. Oni koji žive u gradskim soliterima i nemaju tu sreću da imaju svoju baštu, nabavljaju ga na pijacama svakog maja.

U knjigama koje se bave drevnom veštinom astrologije, piše da miris đurđevka najviše odgovara osobama rođenim pod vladavinom planete Uran u zodijačkom znaku Vodolije. Njihovu originalnu i neponovljivu ličnost, uvek spremnu da iznenadi, pa čak i šokira, najbolje potpisuje baš ovaj miris. Kažu da su snovi naš prozor u polje nesvesnog, naša čudesna veza sa onim što se desilo, ali i onim što tek treba da se dogodi. Ukoliko spadate u nemalu grupu onih koji veruju svojoj intuiciji i trude se da protumače svaki detalj, snevati đurđevak, po Velikom sanovniku i trepetniku, neizostavnom štivu naših baka i prabaka, piše: «Dobićete poklon od drage osobe, ne razmećite se mnogo».

Ako baš i ne verujete u uticaj zvezda na naše živote ili se ne sećate svojih snova, ne treba preterano da se brinete. U mirisu ove biljčice možete slobodno uživati, tako što ćete jednostavno otići u parfimeriju i odabrati neki od parfema koji ga sadrže. Ne morate čekati dragu osobu, obradujte sami sebe.

Parfimerima je đurđevak jedan od omiljenih aduta, kad god požele da kreiraju zavodljivu, intrigantno aristokratsku mirisnu kombinaciju, koja sugriše da ona koja ovaj parfem nosi ume na pravi način da kanališe svoju privlačnost. Ona zrači ženstvenošću i neodoljivim šarmom Francuske zemlje u kojoj je đurđevak simbol srećno zaljubljenih.

U parfemima đurđevak najuspešnije kombinacije pravi sa delikatnim cvetom pomorandže, ružom, gardenijom, frezijom ili mimozom. Naročito kada se ti spojevi upotpune duboko vibrirajućim mirisom sandalovog drveta i svežinom bergamota.

U dvanaestom veku otkiriveno je i medicinsko delovanje ove biljke. Zahvaljujući sadržaju kardiotoničnih heterozida, đurđevak jača srčani mišić i leči anginu pektoris. Međutim nemojte pokušavati da lečite bolesno srce đurđevkom kod kuće. Njegovi sastojci su izuzetne snage i u rukama nestručnih mogu biti opasan otrov. Baš kao i ljubav.

Lavanda - dašak romantike

Septembar je mesec kada rođendan slave device, horoskopski znak kome najviše prija upravo miris lavande, koji u sebi krije tajne bakine komode i neodoljivu svežinu mediteranskog slanog vetra i rublja koje se suši na ljubičastim i čudesno mirisnim grmovima ove biljke.

Kada se pomene lavanda ili vetar pronese njen cvetno sveži miris, većina ljudi zamisli romantična vremena naših baka kada se izlazilo na korzo i kada su se nosile uštirkane rukavice. Njen miris, koji neodoljivo podseća na čisto i nežno, stvara sliku nevinosti, nečeg još nedodirnutog. Lavanda spira nečistoću, kako duha tako i tela, te otuda i potiče njeno ime koje svoj koren vuče iz latinskog glagola lavare – prati.

Njena prapostojbina je Persija, današnji Iran i Južna Francuska, gde i danas postoje plantaže ove biljke toliko velike, da se leti, kada lavanda cveta svojim purpurno plavim cvetovima, teško pravi razlika između zemlje, neba i Mediteranskog mora koje ovde ima nadaleko čuvenu azurnu boju. Poznati provansalski travar Moris Mesege, pun je hvale za lavandu koju je uvrstio u svoj top 5 lekovitih biljaka. Bez nje se ne može zamisliti narodna medicina ovog podneblja. Svako selo ima na stotine recepata za lečenje najrazličtijih bolesti, od glavobolje do upale jetre, koji neizostavno sadrže lavandu.

Aromaterapeuti je obožavaju još od samog nastanka ove discipline, koji se direktno vezuje upravu za nju. Kada se hemičar Rene- Moris Gatfos, opekao, eksperimentišući u svojoj laboratoriji, intuitivno je zaronio ruku u posudu sa esencijalnim uljem lavande. Bol je ubrzo prestao, nije se pojavio plih i nije ostao ožiljak. Tako je ovo esencijalno ulje na velika vrata ušlo u aromaterapiju i do danas ostalo najomiljenije i najšire korišćeno ulje.

Srednjevekovni alhemičari su lavandu povezivali sa Merkurom, neutralnom planetom čija energija se nalazi između muške – jang i ženske – jin energije. Zato se lavanda dobro slaže sa skoro svim esencijama i pogodna je kako za muške tako i za ženske parfeme. U tom kontekstu posmatrano lavanda je vrlo moderan miris koji prati uniseks tendenciju, koja je modni diktat već duže vreme. Zahvaljujući merkurovskoj prirodi lavanda pomešana sa cimetom, vetiverom, kedrom i citrusima daje snažan muževan miris, dok u kombinaciji sa jasminom, ružom ili gardenijom daje divne i suptilno ženstvene kombinacije.

Ako su vaši omiljeni parfemi upravo oni koji sadrže lavandu, vi ste jedna odmerena osoba koja vrlo uspešno uspeva da pomiri vulkansku vrelinu sa nedodirljivom glečerskom ledenošću.

Ova biljka , poznata po svom umirujućem efektu, našla je svoju primenu na jedno prilično neverovatnom mestu – vodećoj banci u Japanu. Naime preduzimljivi Japanci su verujući u čudesni uticaj mirisa na ljudski mozak, odlučili da upravo ovim esencijalnim uljem namirišu prostorije u kojima borave njihovi klijenti, kako bi oni bili smireni i opušteni, dok su prostor u kome borave zaposleni mirisali uljem nane koje je poznato po stimulišućem delovanju i sposodnosti da pojača koncentraciju.

Prava lavanda (Lavandula vera) slatko blagog biljnog mirisa, je prilično retka i često se falsifikuje jeftinim, hibridnim varijetetima ove biljke “bockavog” mirisa koji smeta nekim osobama i koji naječše prepoznajemo u omekšivačima za rublje i raznim sredstvima protiv moljaca. Naravno miris prave, vrhunske lavande, koji se koristi u parfemima je potpuno drugačije prirode. Miris naravno zavisi i od podneblja u kom se lavanda gajila. Pored provansalske čuvena je i hvarska lavanda, a na ceni je i ona iz Engleske koja, kao i sve sa ovog ostrva, potpuno specifična.

KRASTAVAC,Cucumis sativus L.


Krastavac je jednogodisnja zeljasta biljka petoreznjastih listova i valjkastog ploda, koji se jede nezreo.Za divlji krastavac znali su jos stanovnici Himelaja pre 5 000 godina.Ni tako duga upotreba ove biljke nije bila dovoljna da se otkrije najsvrsishodniji nacin njene upotrebe.Najcesce se koristi za salatu, rezanjem u kriske.Tako se, pored stete koja mu se cini soljenjem (gube se dragoceni kalijum i natrijum) stajanjem i cedjenjem soka gube dragoceni,hranljivi i lekoviti sastojci.
Treba ga, dakle, oljustiti i jesti u sirovom stanju,bez ikakvih dodataka.Ili, u najgorem slucaju,
izrezati u kockice i pomesati sa kiselim mlekom ili jogurtom,persunom i belim lukom.Zahvaljujuci velikom procentu vode (95%) energetska vrednost krastavca nije velika:
manja je od svih drugih povrtarskih biljaka.Neznatno je prisustvo belancevina (0,6%),
masti (0,1%), a tek nesto vise ima ugljenih hidrata (3,2%).Ali je zato znatno vece prisustvo mineralnih sastojaka (oko 400 miligrama) od cega najvise ima kalijuma, zatim kalcijuma,fosfora, natrijuma, gvozdja, mangana i joda.Te osobine ga cine izuzetno lekovitim povrcem.Nezdravo je koristiti ga pre nego skroz dozri(kad pozuti i postane gladak smatra se zrelim) jer izaziva nadimanje i tesko se vari. Preslan utice na srce.

Koristi se za ulepsavanje i osvezenje lica,protiv bolesti zeluca i creva, upala koze,
svraba, ujeda insekata, za lecenje mokracnih kanala,secerne bolesti, ciscenje krvi, boljeg rada bubrega,koznog osipa, cirevi, spoljnih hemoroida.

SALATA OD KRASTAVCA

Najbolji nacin spremanja salate od krastavca je sledeci:
sveze zelene krastavce naseci,
preliti sa malo limunovog soka i izmesati sa dosta
kiselog mleka (ili jogurta, kisele pavlake, ovcijeg kiselog mleka),
seckanim belim lukom i persunom.
Za bolji promet vode jesti ga u letnje vreme
uz dorucak, rucak i veceru.

KRASTAVAC ZA
JACANJE OCIJU

Iscediti sok od svezih krastavaca,
namociti njime gazu koja se stavi na oci
i prekrije jos i suvom gazom.
Nakon 20 minuta skinuti obloge sa ociju i
umiti se u blagoj, mlakoj kamilici.

KRASTAVAC PROTIV
PROMRZLINA

U vreme sezone nabrati krastavce, prerezati po duzini
i osusiti ih na cistom, suncanom mestu.
Ako zimi zatrebaju kao lek protiv promrzlina
treba ih staviti u mlaku vodu da omeksaju, a onda se u vidu
obloga stave na smrznute delove tela.

CAJ OD KRASTAVCA
ZA BUBREGE
I MOKRACNE ORGANE

Iz zrelih (zutih) krastavaca izvaditi semenke, oprati ih
i dobro osusiti. Caj se priprema tako
sto se u 2 decilitra vode kuva kafena kasika semenki
oko 10 minuta. Caj se pije na gladan stomak.

KRASTAVAC PROTIV
ZAPALJENJA KOZE

Sokom svezeg krastavca namociti lagano zapaljeno mesto
nekoliko puta dnevno, bar deset dana.

KUKURUZNA SVILA


Kukuruzna svila je jedno od onih sredstava koje mnogima zvuče kao "bapski lek"; pa, istina je da se kukuruzna svila već jako dugo koristi kao lekovito sredstvo, i to ne samo u našem narodu, i to da je od zaista velike pomoći kod nekih oboljenja, kao i da ne ostavlja štetne posledice. O čemu se ovde radi?

Sveža kukuruzna svila u sebi sadrži masno i eterično ulje, smolu, gumu, alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana. Sve je to lepo, ali šta kukuruzna svila radi vašem organizmu? Odgovor je jednostavan: kukuruzna svila je, u obliku čaja, jedan od najjačih prirodnih diuretika. Konsumiranjem ovog čaja se u toku 24 sata može nekoliko puta povećati količina izlučene mokraće, i to bez štetnih posledica, što je naročito bitno kod onih bolesti gde sakupljanje vode ima nepovoljno dejstvo na organizam.

Čaj od kukuruzne svile smanjuje sve grčeve bubrega; ukoliko ga koristite duže vreme, rastvara kamen u bubregu i izbacuje pesak iz bubrega. Plus, izbacivanjem veće količine mokraće organizam se oslobađa viška fosfora i belančevina, što znatno umanjuje reumatične tegobe, tegobe kod gihta koje su praćene bolovima u zglobovima, probleme kod vodene bolesti, a prilično se smanjuje i oticanje nogu. Još nešto: sa vodom će se izlučiti i ostale štetne materije, pa redovno konsumiranje ovog čaja potpomaže cirkulaciju, štiti krv i olakšava rad jetri. Naravno, uz ovakvo dejstvo, podrazumeva se da pomaže kod svih oboljenja mokraćnih puteva, upala mokraćnog mehura, eliminiše umanjeno lučenje mokraće i pomaže kod noćnog mokrenja.

Šta će vam to kad ste potpuno zdravi? Zbog izraženog diuretskog dejstva, čaj od kukuruzne svile može vam pomoći i kad želite da smršate (naravno, uz odgovarajuću dijetu i vežbe), jer će uz njegovu pomoć vaš organizam ubrzano izbacivati sve štetne materije. Priprema čaja je jednostavna: jedna kašičica dobro osušene kukuruzne svile (ukoliko je nepotpuno osušena, gubi dejstvo) prelije se šoljom vrele (nikako ključale) vode, ostavi nekoliko minuta i procedi. Uzima se po supena kašika toplog i nezaslađenog čaja na svaka dva-tri sata. Ako vam se ukus ne dopada, dozvoljeno je popraviti ga limunom. Ukoliko su vaše tegobe izražene, čaj možete piti i u većim količinama - potrebno vam je 25 grama kukuruzne svile i litar vode za pripremu čaja, koji potom možete piti kad ožednite, umesto vode

MASLINA


POVIJEST MASLINOVOG DRVETA

Mediteranci su tisućama godina smatrali maslinovo ulje svetim. Stari Egipćani su vjerovali da je božica Izis ljudima prenijela znanje o uzgoju i upotrebi maslina. U grčkoj mitologiji spominje se božica Atena koja je ljudskoj vrsti povjerila ovu svetu biljku, nakon što je pobjedila na natjecanju među bogovima tko će ljudima predstaviti taj najcjenjeniji poklon. Biblija spominje maslinovo drvo i ulje na tisuće mjesta, od upotrebe ulja kao gorivo za svjetiljke, pomazanje ili kao sredstvo plaćanja.

Farmeri sa istočnih obala Mediterana udomaćili su divlje maslinovo drvo oko 4000. g.pr.K., a s izradom maslinovog ulja započeli su dvije tisuće godina nakon toga. Fenički trgovci prenijeli su uzgoj maslina u Grčku i Španjolsku, a Grci su ga donijeli Talijanima. Danas 74 postotaka svjetske opskrbe maslinovog ulja dolazi iz ove tri zemlje. Talijanska ulja brzo su osvojila svijet svojom popularnošću, dok u ukupnom svjetskom postotku godišnje proizvodnje Španjolska prednjači pred Italijom.

MASLINOVO ULJE - BOŽJI ELIKSIR
Maslinovo ulje najupotrebljavaniji je voćni sok ikad iscijeđen iz biljke. Služilo je mediteranskim narodima četiri tisuće godina na razne načine, od platežnog sredstva do u medicnske svrhe, a u posljednih dvadesetak godina otkriva ga i ostali dio svijeta.

Jedan je od glavnih sastojaka u kozmetici, možete ga paliti, podmazivati njime škripava vrata, prati i čistiti s njim. Upotrebljava se za glancanje dijamanata. Stoljećima su kraljevi, novorođenčad i umirući njime pomazivani. Prepun je vitamina E i ne sadrži kolesterol. Odlično čuva namirnice; riba, sir, pa čak i vino godinama ostaju nepokvarljivi. Kuhano maslinovo ulje, jedan je od najgenijalnijih oružja u ratu i mučenjima.

Donedavno, maslinovo ulje je zvučalo preegzotično za ljude daleko od Mediterana, nešto što se jede samo u čudnim etničkim jelima. Nepravedno je ocijenjeno kao "teško", a najviše stoga jer je uglavnom bilo loše kvalitete i često pomiješano sa svim i svačim, od životinjskim masnoća do glicerina!

Ali nakon što je sedamdesetih objavljena nova studija, zapadni narodi počinju otkrivati i cijeniti maslinovo ulje. Studija je pokazala da Mediteranci imaju najnižu stopu srčanih oboljenja među zapadnim narodima, a tu činjenicu mogu zahvaliti upravo slobodnoj uporabi maslinovog ulja. Maslinovo ulje je bogato nezasićenim mastima, koje su "zdrave" masti, i također antioksidansima, koji spriječavaju zakrčenje krvnih žila.

MASLINOVO ULJE I ZDRAVLJE

Maslinovo ulje sadži 77% nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju kolesterol, i to "loši" kolesterol, tzv. LDL kolesterol, a štiti dobar - HDL kolesterol. Masnoće su veoma važna namirnica u ljudskoj ishrani jer sadrže esencijalne vitamine - A, D i K - i odličan su izvor energije za naš organizam. Ali brojne studije ukazuju na dobrobit zamjene zasićenih i višestruko zasićenih masnoća sa nezasićenim. Maslinovo ulje sadrži samo 4 do 12% višestruko zasićenih masnoća, koje kad oksidiraju mogu dovesti do oštećenja krvnih žila. Primjerice, maslinovo ulje sadrži samo 9% zasićenih masnih kiselina, dok kukuruzno ulje sadži preko 50%, a suncokretovo čak 69%!

Također, druga dva sastojka maslinovog ulja koja su bitna za zdravlje su vitamin E i polifenoli. Samo jedna čajna žličica maslinovog ulja zadovoljava 8% dnevnih potreba za vitaminom E, dok polifenoli smanjuju rizik arterioskleroze i nekih vrsta raka. Jedna studija je pokazala da hrana pržena na maslinovom ulju sadrži puno više hranjivih sastojaka nego ona spremana na drugim vrstama ulja. Druga studija je pokazala da žene koje jedu maslinovo ulje više od jednom dnevno, imaju 45% smanjenji rizik od dobivanja raka dojki! Postoje neke naznake da maslinovo ulje ima terapeutski učinak na čir probavnih organa i da sprječava nastajanje žučnih kamenaca.

Grkinje upotrebljavaju maslinovo ulje u maskama za kožu i kosu; odličan je tretman za opekline; znamo da ga kod nas žene desetljećima upotrebljavaju kao ulje za sunčanje, i mada se dugo dvojilo o učincima, danas dermatolozi tvrde da ima UV zaštitni faktor 20!

Najbolja vrsta ulja je "djevičansko" maslinovo ulje (extra vergine), a postoji još puno podvrsta ovisno o ukusima i potrebama. Važno je kod kvalitete ulja da sadrži manje od 1% masnih kiselina, te da je "hladno prešano" (što bi trebalo i pripaziti kod kupovine ulja, jer svaki proizvođač te odlike mora istaknuti na etiketi). Naime, tako se zove postupak dobivnja maslinovog ulja gnječenjem maslina bez upotrebe ikakvih otapala ili topline. Znamo da je većina ostalih biljnih ulja dobivena grijanjem i dodavanjem nekakvih otapala, što bitno utječe na njihovu kvalitetu i hranjive vrijednosti. Iako su se tehnike dobivanja maslinovog ulja uvelike modernizirale, jednostavan postupak u biti ostaje isti: zgnječi se cijela maslina (sa košticom!) odvoji se tekućina od suhe tvari, zatim odvoji voda od ulja. Ono što dobijete je na jednoj strani su milijarde gorkih srčika, a na drugoj božji eliksir.

KANTARION


Kantarion (Hipercum perforatum L. iz por. Guttiferae) ili gospina trava je u narodu dobro poznata biljka, a raste na području cijele Hrvaske. raste po pašnjacima, uz ceste i na napuštenom zemljištu. Uspravna stabljika kantariona, s vrlo razgranatim gornjim dijelom naraste i do devedeste centimatara visine.

Listovi su mu mali, nasuprotni, jajasti i bez peteljke, a veličine jedan do tri centimatara. Puni su sićušnih i prozirnih točkica (od tuda i naziv; perforatum=izbušen), odnosno žlijezda napunjenim eteričnim uljem. Na vrhu stabljike nalaze se bogato razvijeni zlatnožuti, lijepi cvjetovi koji čine cvatove. Ova biljka lako se može prepoznati i kada njen cvijet protrljamo prstima tekućina koja izlazi iz njega obojit će prste u ljubičasto. Biljka cvijeta ljeti kada se i bere. valja brati na početku cvjetanja dok već procvjetale stabljike koje nose plodove treba izbjegavati. Suši se u hladu, u tankom sloju i to na prozračnom mjestu te se sprema u polivinilske vrećice. Sadrži oko deset posto raznih tanina i oko 0,1-0,7 posto eteričnog ulja, smolu, antocijan, karoten, crvenu boju hipericin i dr.

Kantarion djeluje umirujuće, ljekovito, antiseptički i protuupalno. Upotrebljava se u obliku čaja, protiv bolesti jetre, bubrega, proljeva, pomanjkanja teka i za jačanje živaca. Za čaj se obično uzima jedaća žlica koja se prelije sa tri decilitra kipuće vode i to dva-tri puta dnevno po jednu šalicu prije jela. preporuča se kod nemogućnosti zadržavanja mokraće. Ako se dvije jedaće žlice čaja ostave u tri decilitra vode dvanaest do šesnaest sati i kroz dulje vrijeme uzima po malu šalicu uz malo meda pomoći će kod oteklina, iščašenja, reumatičnih bolova u zglobovima ili bolova u križima. Za liječenje rana, krasti i osipa koristi se kantarionovo ulje koje se priprema tako da se u litrenu bocu stavi četiri žlice nerazvijenih svježih cvjetova kantariona, ostave da uvenu i preliju s pola litre maslinovog ulja.Boca se začepi i ostavi na toplom mjestu šest do osam tjedana. Drugi recepti navode da se u pravilnom omjeru stave u bocu cvjetovi i listići kantariona i doda se maslinovo ulje. maslinovo ulje će postepeno dobiti crvenu boju vina te tada treba odvojiti biljku od ulja koje valja preliti u tamnu bocu. osim navedenog koristi se i kao sredstvo za ublažavanje manjih upala, opekotina, posjekotina, smrzotina, bolova u zglobovima i u kozmetici.

Ulje kantariona

U kozmetici se koristi prvenstveno za njegu kože. Odlična je masna podloga mješavinama za masažu, za lokalno utrljavanje ili kao ulje za tijelo za suhu kožu. Pri nanošenju grije kožu i olakšava djelovanje drugih eteričnih ulja. Njeguje i regenerira kožu i olakšava epitelizaciju. Može poslužiti čisto ili umiješano s uljem jojobe ili nekim drugim baznim uljem. Kantarionovo ulje koristi se i za sunčanje kada mu je dobro dodati ulje pšeničnih ili kukuruznih klica i uljni ekstrakt nevena kojeg se također dade spremiti kod kuće. Protiv strija dobar je oblog spravljen od žumanjaka, kantarionovog i čičkovog ulja te nekoliko kapi limuna i tinkture nevena. Nakon pola sata oblog se odstrani s dosta mlake vode i nanese se regeneracijska krema. Stavljaju se dva puta tjedno.

Kantarionova maska za lice

Ova maska se koristi za osjetljivu, umornu, isušenu i ostarjelu kožu, a njena redovna upotreba koži vraća elastičnost i lijep izgled. Može se koristiti često, a priprema se uvijek samo za jednu upotrebu. Priprema se slično majonezi. Žumanjku svježeg jajeta valja postepeno dodavati dvije žlice kantarionovog ulja uz miješanje dok ne nastane ravnomjerna krema i na kraju umješati pet kapi limunovog soka. Maska se nanaosi na lice širokom četkicom u tankom sloju. nakon pola sata treba lice isprati u mlakoj vodi i nanaijeti tonik.

Kupka protiv umornih nogu

Sastojci kantariona pozitivno djeluju na cirkulaciju, krvi, smanjuju napetost, a time i bolove u naogama. Kupka se prirpema tako da se pedeset grama usitnjenog i osušenog kantarionovog lišća i pedeset grama njegovog korijena prelije hladnom vodom i ostavi na vatri da provrije, zatim se na laganoj vatri kuha još deset do petnaest minuta (ne smije kuhati) i ostavi pokriveno dok tekućina ne poprimi zelenkasto-smeđu boju. Noge držimo u mlakoj kupki desetak minuta, zatim ih obrišemo ručnikom i legnemo najmanje desetak minuta tako da su noge uzdignute kako bi se olakšao krvotok.

Grešimo ako mislimo da lekovite biljke »ne mogu da naškode« jer su potpuno prirodne. I njih treba koristiti samo po potrebi. I uz konsultaciju stručnjaka



Čajevi za stomak, protiv zatvora, ekstrakti i tinkture za gušobolju. Mnogi se leče lekovitim biljem, a u poslednje vreme ova pojava postaje sve češća, tako da se sve više ljudi okreće lekovitim svojstvima biljaka u potrazi za lekom za svoju boljku. Zaista, mnoge biljke imaju očigledna lekovita svojstva. Ali, ako mislite da su preparati napravljeni na bazi lekovitog biljka neškodljivi zato što su prirodni, grešite. Korenje, lišće i cvet treba da se koriste uz dosta obazrivosti. Inače, u nekim slučajevima može da dođe do štetnih nuspojava, tako da se korisno dejstvo pretvara u suprotan efekat. Jednom rečju, ne treba potcenjivati snagu ovih preparata, čak iako se prodaju u biljnim apotekama, bez recepta, i prepušteni su na volju našem poznavanju (ili nepoznavanju) materije.



Dva tipa preparata. Da bi se bolje orijentisali među ogromnim brojem trava i proizvoda na njihovoj bazi, potrebno je znati da neke biljke koje se koriste u farmaciji (officinalis)-aloja vera, ginko, gospina trava, medveđe grožđe, kada se prerade na određen način, imaju osobine identične pravim, čistim lekovima. Ovi preparati, nazvani fitoterapeutski preparati, mogu da se upotrebljavaju u cilju prevencije i lečenja mnogih oboljenja, od alergija do zapaljenja, od čira do visokog pritiska. Uz ove proizvode, u biljnim apotekama ima biljaka koje se ne koriste u specifične medicinske svrhe, već se mogu upotrebljavati, bez ikakvog rizika, kao integratori, dijetetski preparati ili sredstva za negu lepote. Što se tiče prodaje, sve do sada zakon nije jasno odvojio ova dva tipa, tj. ona sredstva koja na organizam deluju samo blago i povoljno, kao što je neki čaj za smirenje, od onog što ima terapeutsko dejstvo, a to znači i potencijalno toksično. To znači da se bilo koji biljni preparat može nabaviti bez recepta.



Vodite računa o etiketi. Čak i nova normativa s jedne strane nudi čitav spisak neškodljivih lekovitih biljaka, koje se u slobodnoj prodaji mogu naći u biljnim apotekama, s druge, pak, strane, autorizuje slobodnu trgovinu svih biljaka officinalis pod kategorijom »integratori « ili dijetetski proizvodi. Tako su se i fitoterapeutski preparati našli na dohvat ruke svima, bez obaveze ikakve medicinske kontrole ili barem obaveštenja o mogućim nuspojavama ili opasnosti od istovremenog korišćenja nekih drugih lekova i preparata (vidi tabelu). Kako onda da prepoznamo preparate koji su potencijalno toksični od neškodljivih biljaka? Jedan način je da se kontroliše da li je na etiketi preparat označen kao »fitoterapeutski«. Ipak, vodite računa: često se umesto te oznake nalazi manje jasna »standardizovan ekstrakt sa aktivnim principom«. U oba slučaja najbolje bi bilo obratiti se stručnjaku za savet u vezi načina korišćenja.



Blagotvorni efekti. Naravno da ovo ne znači da treba odbaciti prirodne rezerve u borbi sa bolestima. Ali, kada se mogu koristiti lekovite biljke? Prema ekspertima fitoterapije ovi preparati mogu da se koriste praktično za sve poremećaje. Mogu da pomognu u jačanju odbrambenih snaga organizma. Nekoliko primera? Biljka Uncaria tomentosa, jedna lijana koja raste u Amazoniji, ima imunološko dejstvo, što znači da podstiče rad belih krvnih zrnaca u borbi protiv bakterija i eliminisanju degenerativnih ćelija. Ekstrakt biljke Astragalo se koristi u prevenciji prehlade. Ima dejstvo slično slatkom korenu (Liquirizia), a često se koristi i kao sredstvo protiv ulkusa. U odnosu na lekove hemijskog porekla, fitoterapeutski preparati imaju neke prednosti: pre svega, to je mogućnost da se iskoristi aktivno dejstvo do kojeg dolazi kombinacijom različitih supstanci. Zaista, u biljkama se zajedno sa aktivnim supstancama nalaze vitamini, šećeri, minerali, koji potenciraju terapeutsko dejstvo ekstrakta. U preparatima na bazi lekovitog bilja štaviše, mogu da budu prisutne istovremeno supstance koje imaju različite farmakološke osobine, što dozvoljava da se uzima samo jedan preparat, i da se ostvare efekti na više strana. Ekstrkt timijana (majčine dušice), na primer, razvija antiinflamatorno dejstvo zajedno sa antibakterijskim; ekstrakt Echinacee ima imunostimulativne i antibakterijske osobine. Osim fitoterapeutskih biljaka, postoji mnogo biljaka čije je dejstvo na organizam znatno blaže, pa se, uz vođenje računa o dozama i indikacijama, mogu koristiti bez bojazni. Koje su opšte indikacije? Protiv nesanice, zatvora, lošeg varenja. Ali i za opuštanje i pročišćavanje kože.



Biljka - Lek - Efekat
Beli luk fans, warfarin (antikoagulant) pojačava lučenje želudačnih sokova, rizik od hemoragija
Gel aloje oralni antidijabetski lekovi povećava efekat
Glog digitale pojačava efikasnost i toksičnost leka
Breza, kukuruz
(kao diuretici)
digitale, sintetički diuretici povećava toksičnost leka
Celulozna vlakna oralni antikoagulanti, oralni antidijabetici smanjuje apsorpciju i umanjuje efikasnost
Ginko warfarin, aspirin rizik od hemoragije
Ženšen warfarin i oralni antidijabetici smanjuje efikasnost
Gospina trava antibebi pilule smanjuje apsorpciju leka
Sladak koren kortizonski preparati, digitale, diuretici rizik od hipertenzije, povećava toksičnost leka
Vrba aspirin, fans nagrizanje želuca, povećava rizik od hemoragije

Medveđe grožđe preparati za urinarni trakt postaju neefikasni
Johimba triciklici, kafein ili efedrin (stimulansi)
tiroxin (hormon tireoidne žlezde) rizik od hipertenzije, ishemijska kardiopatija, tahikardija tremor

MOC BILJAKA


Biljke isparavaju vodu kroz metabolicki proces evapotranspiracije. Tokom ciklusa kruzenja, voda dospeva u zemljiste provodi se kroz biljku i isparava kroz lisce. Procenjeno je da ce na taj nacin, tokom jednog letnjeg dana, oko 0,4 ha povrsine pod travnjakom izgubiti vise od 9000 l vode. Kroz proces transpiracije biljke pomazu da se kontrolise i regulise vlaznost vazduha i temperatura. Jedno drvo moze da transpirise oko 400 l vode dnevno. Federer je poredio efektivnost procesa evaporacije jednog stabla sa vestackom klimatizacijom prostora.
Vestackom klimatizacijom zatvorenog prostora toplota se samo prebacuje u spoljasnju sredinu. Mehanicki ekvivalent drvetu koje transpirise oko 400 l vode dnevno predstavlja 5 prosecnih sobnih klima uredjaja, od kojih svaki ima kapacitet 2500 kcal na sat i koji radi 19 sati dnevno. Drvo koje zasenjuje kucu efikasnije je. Ono ne stvara nezeljene otpadne produkte procesa rashladjivanja, ne koristi elektricnu energiju i radi sve bolje kako godine prolaze. Rezultati istrazivanja su pokazali da se tamo gde je bar 20% gradskog prostora u srednjim geografskim sirinama pokriveno biljkama, vise prispelog suncevog zracenja trosi na isparavanje vode nego na zagrevanje vazduha.

ŠIPAK - PLOD DIVLJE RUŽE


Šipak je od davnina poznat u ljekarstvu i u prehrani pa je nekada služio kao hrana siromašnim slojevima. I danas ga narod upotrebljava za liječenje zubobolje, bolesti bubrega, dizenterije i padavice. Neki narodi od šipka spravljaju kompote, salate, kolače, juhe i druga jela. Još su stari rimljani vjerovali da šipak liječi bjesnoću pa odatle i potječe znanstveni biljke: Rosa canina. Divlja ruža je razgranat, do tri metra visoki i bodljikavi obrasli grm čiji su listovi naizmjenični i sastavljeni od pet do sedam jajastih te oštro nazubljenih listića. Biljka cvate u kasno proljeće s lijepim ružičastim ili bijelim ružicama ugodna mirisa, a imaju po pet latica. Iz njihovih loža razvijaju se jajasti, crveni te na površini sjajni, oko jedan i pol centimetara dugi plodovi. Šipak je pun dlakavih plodića, a sazrijeva od rujna do sredina studenoga. U proljeće se sabiru latice divlje ruže te se od njih pravi slatko ili džem koji se uzima tri puta dnevno po žličicu uz prstohvat praška od preslice. Ovaj lijek liječi sve plućne i unutarnje bolesti. Također, latice se koriste u pripravljanju salata, jedu se sa jogurtom i sl. Listovi divlje ruže bogat su izvor vitamina C pa se, dok su mladi, sabiru i suše za pripremu vitaminskih čajeva.

Napitak protiv kamenca u bubrezima i mokraćnom mjehuru spravlja se: dvije žlice šipka prelijemo s litrom ključale vode, ostavimo 8 do 10 sati da odstoji, ocijedimo te dodamo četiri žlice pravog meda i soka od pola limuna. Ovaj čaj valja piti tri put dnevno po šalicu prije jela.

Za kroničnu upalu bubrega priprema se čaj od ploda kadulje, šipka, preslice, borovnice i bokvice u jednakom omjeru. Jedna žličica smjese prelije se s dva do tri decilitra ključale vode, ostavi poklopljeno 10 do 15 minuta te se pije ujutro, natašte te navečer prije spavanja. Jedna žličica usitnjene kore primorskog šipka i 50 grama rogača kuha se pet minuta u pola litre vode, to pijemo više puta dnevno, malu šalicu, a dobro je za liječenje proljeva.

LINARIA VULGARIS
-lanilist, zuta zevalica-



Sadrzi sastojke koji mogu biti opasni ili skodljivi po zdravlje i treba biti obazriv pri njenoj upotrebi.

rasprostranjena je svuda, najcesce na suvim zemljistima, na njivama, pored puteva
cveta od maja do oktobra, cvetovi su svetlo zuti i nalaze se skupljeni na vrhu stabljike, cvet je jakog mirisa i kada se stisne sa strane on "zevne".

na stabljici su gusto rasporedjeni dugacki i uski listovi

za lecenje se koristi nadzemni deo biljke u cvetu koji se bere tokom leta (najbolje avgusta meseca)

za lecenje suljeva i hemoroida spravlja se kasica od samlevenog lista i cveta kuvana u mleku i koristi se kao obloga

u apotekama se spravlja mast protiv hemoroida

biljka se moze upotrebljavati za poboljsavanje izlucivanja mokrace iz organizma, za podsticanje znojenja i za ciscenje creva

medonosna je biljka

ZALFIJA,Salvia officinalis


Zalfija, je večnozeleni zbun visok do 80 cm, sa starijim granama pokrivenim mrkom korom koja se ljusti. Jednogodisnji izdanci su sivo zeleni, jer su pokriveni dlakama, uspravljaju se, četvrtasti su na preseku. Na njima se nalaze naspramno rasporedeni, izduzeno jajasti ili elipticni listovi, gusto pokriveni dlakama, posebno na naličju, sto im daje svetlo maslinastu boju. Listovi su karakteristične teksture, naborani su, fino tupo nazubljenog oboda. Cvetovi zalfije su grupisani u prividni terminalni grozd. Krunica je svetloljubicasta, dvousnata a gornja usna nadkriljuje prasnike. Prasnici, ima ih dva, su specifično građeni, Jedna poluantera je fertilna dok je druga izmenjena u polugu. Ovakva grada prasnika prosto primorava insekte da, u potrazi za nektarom izvrse oprasivanje. Plod je merikarpijum od 4 orasice koje su tamno braon kada su zrele. Zalfija cveta od kraja aprila do juna, u zavisnosti od sezone. Zalfija samoniko raste u zemljama Mediterana, ali se gaji sirom sveta. U Crnoj Gori, gde je u narodu najčesce zovu pelim, raste na primorju i zaleđu a u Srbiji, u Sićevačkoj klisuri, gde klima veoma podseća na mediteransku.


Salvia officinalis je jedna od napoznatijih i najduze koriscenih lekovitih biljaka. Od anticke Grcke i Rima, pripisivana su joj skoro čudotvorna svojstva. O ovoj vrsti je napisano na hiljade strana, Danas se, prema literaturi, koristi u terapiji vise od 50 bolesti. Osuseno lisce gajene ili samonikle zalfije cini drogu, Salviae folium, koja se koristi u vidu caja, ili tinkture. Zalfija je poznata u svetu i kao medonosna i zacinska vrsta. Blagotvorna svojstva zalfije poticu od smese sekundarnih metabolita od kojih su najznacajniji terpenoidi - komponente etarskog ulja, flavonoidi i tanini.

Kada se protrljaju pod prstima, cak i osuseni listovi zalfije intenzivno i karakteristicno mirisu, upravo zbog prisustva etarskog ulja, koje nastaje i akumulira se u posebnim epidermalnim strukturama, zlezdanim dlakama. zlezdane dlake, odnosno etarsko ulje koje luce, nastalo je tokom evolucije, kao odbrana od bioloskih neprijatelja izdvajaju listove zalfije od drugih aromaticnih biljka.

U Crnoj Gori je Salvia officinalis siroko rasprostranjena ali je u Srbiji veoma retka i ugrozena biljka, koju, kako je govorio profesor Tucakov, "treba u prirodi zastititi, razmnozavati i gdegod je moguce gajiti."

MAZURAN (majoran)
RODJAK ORIGANA

Mazuran, majoran, vranilova trava ili mravinac (Origanum Vulgare) vec po broju narodnih imena ukazuje da je veoma poznata lekovita i mirodjijska biljka. Potice iz Indije, odakle se prosirio po arapskim zemljama, Sredozemlju i kontinentu. Ime potice od grckih reci oros - planina i ganos radost, sto aludira na radost sto je izaziva pojavljivanje ove biljke koja raste na suvim livadama i svetlim sumama brdovitih krajeva. U anticko vreme mazuran je dodavan teskim vinima za podsticanje ljubavne zelje i zato posvecena boginji Afroditi. Postojao je tada i obicaj da se mladi parovi ovencavaju vencima od ove trave...

Od mazurana beremo gornje, nadzemne delove u vreme cvetanja, od jula do septembra. koje skupljamo u snopice i susimo na osencenom, promajnom mestu.

Sadrzi etericno ulje, tanine i gorke materije i zbog toga se koristi kao sredstvo protiv crevnih i zeludacnih tegoba, napinjanja, za dezinfekciju probavnog trakta i zaustavljanje proliva. Zbog ovih osobina najvise upotrebljava kao caj.

Mazuran daje jelima poseban ukus, pa se zato koristi kao zacin za svinjsko, guscije i pacije meso i mahunasto povrce, a zajedno sa bosiljkom daje odlican ukus pecenom krompiru. Pomesan sa kristalnim secerom, vrlo lepo ga aromatizuje, da je takav secer delikatesan dodatak kolacima.

Srodnik mazurana, takozvani kritski mazuran ili origano, koji raste kod nas na primorju, je nezamenljiv zacin u italijanskoj, a sada i u nasoj kuhinji, jer se koristi za pice i prelive za spagete.


ZELE OD MAZURANA

Oprati jabuke i osusiti, iseci na komade, bez ljuscenja i vadjenja kostica i krckati u posudi sa vodom, sircetom i 3/4 veze mazurana. Masu procediti kroz platno, bez gnjecenja, da zele ne bi bio mutan. Na svakih 6 dl dobijenog soka dodati 450 gr secera. Sok lagano zagrevati mesajuci, dok se secer ne rastopi, a zatim pojacati temperaturu 10-15 minuta, da se zele zgusne. Na kraju sitno iseckati preostali mazuran i umesati u zele. Ostaviti 5 minuta da se prohladi i sipati u male, sterilisane tegle.

Potreban materijal:

2 kg slatkih jabuka
6 dl vode
1,5 dl jabukovog sirceta
velika veza mazurana

Ovaj recept prenosimo iz jednog dobrog engleskog kuvara, gde ga preporucuju kao odlican dodatak hladnoj sunki, ali ga mi preporucujemo kao odlican namaz za hleb sa maslacem.

HAJDUCKA TRAVA
Achillea millefolium

Latinski naziv ove biljke u prevodu znaci AHILOVA TRAVA SA HILJADU LISTOVA, zato sto je, po predanju, Ahil, mitski junak, ovom biljkom lecio rane.

Cveta od juna do oktobra, a njene cvetove pcele rado posecuju radi sakupljanja polena. Tom prilikom nogice i celu donju polovinu tela oboje zrkonarandzastim polenom.
Raste na susnim do umereno vlaznim livadama. Osim toga pojavljuje se i pored puteva, na kamenitim mestima, kao i po oranicama i vinogradima. rasprostranjena je od nizijskih do planinskih predela.

PRIPADA NAJSTARIJIM LEKOVITIM BILJKAMA.
Koristi se za lecenje svih stomacnih poremecaja, oboljenja jetre i zuci. Ubrzava krvotok, pomaze kod nekih poremecaja rada srca, leci hemoroide, jaca organe za probavu. Vekovna je upotreba hajducke trave u narodnom ranarstvu. Istucan i fino prosejan list stavlja se na rane, cime se sprecava zagnojavanje i doprinosi brzom zarascivanjui ublazavanju bolova. Caj od ove biljke poboljsava apetit.

Lecenje kamilicom

Kamilica je jedna od najstarijih lekova narodne medicine. Dobro je sredstvo za ispiranje grla i usta. Za odrasle se priprema jaki caj od kamilice. Dve kasicice cveta prelije se s 2-3 decilitra kljucale vode a zatim se sve to ostavi poklopljeno jedan sat . Nakon toga se pritiskivanjem procedi, po volji zasladi i još topao popije. Tako napravljen caj umiruje bolove u telu i smiruje živce.

Cvetne glavice se ne smeju kuvati, jer sadrže etericno ulje koje kuvanjem ispari, pa takav caj nema lekovita svojstva.

Caj se upotrebljava pri upali kože i sluzokoze, za ispiranje usta, za obloge pri konjuktivitisu, ublažuje opekotine, smiruje upale uha i nosa, i smanjuje bolove i grceve u stomaku. Tinktura kamilice je rastvor cvetnih glavica u alkoholu. 10 grama suvog cveta kamilice stavi se u tamnu bocu i prelije s 100 grama 70% alkohola i ostavi 4 nedelje uz povremeno muckanje. Zatim se procedi kroz krpu u drugu tamnu bocu.

Ova tinktura upotrebljava se pri manjim povredama kože i koristi se pri lecenju suljeva.

Vruc rastvor tinkture sa vodom pomaže pri smanjenju znojenja nogu.

Topla voda s kamilicinom tinkturom je sredstvo za negu ruku koje ublažava pukotine na rukama i oko noktiju. Veoma je efikasna za sprecavanje procesa upale u ustima, ždrelu i na usnama.

Koristi se na taj nacin sto se malo tinkture stavi u toplu vodu i rastvorom ispira usna šupljina.

Koriscenjem filter kesica, koje su losijeg kvaliteta od cvetnih glavica, ne moze se postici zeljeni uspeh lecenja.

Kleka - ukras u dvorištu i lek u kući
Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi.

Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima.

Osobine

Zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeđa i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguć je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju rakije klekovače.

Sastav

Kleka sadrži od 0,5 do 2 % etarskog ulja (sa dosta terpena), 4 % šećera, zatim gorke materije (juniperina), 8 % tanina, masti slične vosku, pentozan, pektin, taninski glikozid, grožđani šećer, mravlju i sirćetnu kiselinu, inozit, invertni šećer, kalcijum, kalijum, mangan, a mladi izdanci i iglice i vitamin C (do 260 mg%).

Lekovitost

Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, regulisanje menstruacije, protiv bolesti želuca, bubrega, bešike, bronhijalnog katara, astme, gihta, išijasa, reumatizma, šećerne bolesti, tuberkuloze, glavobolje, zadaha iz usta, gorušice, za čišćenje krvi i dr.

Berba i čuvanje

Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz češce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu nečistoću (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.

Upotreba kleke u lečenju - receptura

Protiv crevnih grčeva

Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašičice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno.

Protiv glavobolje

Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na čelo.

Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jačanje živaca

a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre doručka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. Spremiti čaj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom ključale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.

Za jačanje apetita i bolje varenje hrane

Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera, pa plodove pojesti, a tečnost popiti. To činiti dok se apetit ne popravi.

Protiv šećerne bolesti

a) Koristiti sok od kleke (razređen) ili neslađen čaj spremljen od plodova kleke Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoći i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda proključa), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).

Kupina - beru se mladi i zdravi listovi
Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože.

Kupina, ostruga, kupinjača, muraga, crna jagoda, Rubus cadicans Weihe, javlja se kao česta biljka po brdskim predelima, krčevinama, šumskim proplancima, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a sreće se i kao živa ograda. To je višegodišnja žbunasta biljka. Stablo je uspravno, visoko jedan do dva metra, obraslo trnovima i naizmenično raspoređenim listovima, dugačkim do 7 santimetara i sastavljenim od tri do pet ovalnih i nepravilno nazubljenih listića. Liska je sa tri lica tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i maljavo. Cvetovi su aktinomorfni, ružičasti ili beli, pojedinačni ili udruženi u grozdaste cvasti. Cveta u junu. Plod je zbirna koštunica crne boje, sastavljena od mnogo sitnih i sraslih koštunica.

Kupina sadrži oko 8 odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata aksorbinske kiseline.

To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada).

Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je 4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru.

Hrast lužnjak
Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma.

Hrast lužnjak dosta je rasprostranjen u Srbiji. Naročito ga ima u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju i uopšte u nizijama i dolinama većih reka. Dobro uspeva u Evropi u uslovima atlanske, submediteranske i mediteranske klime. Najčešće ga ima na aluvijalno-deluvijalnom zemljištu, kao i na peskovito-glinovitim zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda.

To je listopadno drvo visine 30-50 metara, ispucale kore, mrkosive boje, sa krošnjom nepravilnog oblika. Na istoj biljci cvetovi su jednopolni. Muški cvetovi su na dugačkim visećim resama, a ženski su pojedinačni ili u grupama od po pet, raspoređeni na dugačkoj osovini cvasti. Cveta od aprila do maja. Plod je sinkarpna orašica (žir), izduženo jajastog oblika i na vrhu zaoštrena.

Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma.

Pržen hrastov žir se upotrebljava kao adstigent za lečenje zapaljenja kože i sluznice, blagi antidijaretik i kao dijetetsko sredstvo. Ispržen žir služi kao tonik za jačanje organizma. Prženjem se skrob delimično pretvara u dekstrin, smanjuje količinu tanina, tako da je manje oporog ukusa. Dužim prženjem žira stvara se aktivni ugalj koji deluje kao adsorbent. Smeša samlevenog prženog hrastovog žira, pšeničnog brašna i kakaa služi kao dijetetsko sredstvo i blag antidijaretik.

Rano u proleće pre olistavanja biljaka (mart i april) ili u jesen (oktobar i novembar), nakon opadanja lista, skida se kora sa mladih stabala i grana tako što se nožem naprave dva uzdužna reza na rastojanju 20 santimetara. Suviše dugački komadi se isitne radi bržeg sušenja. Suši se na suncu ili u sušnici na 50 stepeni. Suva droga je srebrnkasto-sive boje, iznutra mrko-crvena, grubog i vlaknastog preloma, bez mirisa, oporog i nagorkog ukusa. Droga se pakuje u vreće do 15 kilograma i čuva na suvom mestu najduže pet godina.

Protiv kašlja i nazeba: cvetovi bagrema, beli slez, cvet borača, origano, zova, jagorčevina, lipa, miloduh, timijan

Protiv posledica pušenja – dragušac (kres), para od majorana

Za olakšanje varenja: angelika, beli slez, bokvica, bosiljak, origano, kamilica, kantarion, kim, hajdučka trava, cikorija, bobica kleka, lavanda, majčina dušica maslačak za izlučivanje žuči, pročišćavanje jetre, matičnjak protiv gadjenja, nana, ruzmarin

Kupke za osveženje:
angelika, bosiljak, majčina dušica, ruzmarin

umirujuće: beli slez, lavanda
za zatezanje i učvršćenje: kupka od ružinih latica
protiv bolova: jagorčevina, hajdučka trava + kamilica
za vlažnost i mekoću kože: neven
za dezinfekciju prostorija: u kamin ili na grejalicu staviti bobice kleke
kupka Amazonki: lovorov list

Ženske tegobe:

Za regulisanje menstruacije: hajdučka trava
Za ublažavanje menstrualnih bolova: neven
Kod obilnih menstruacija: rusomača
Kod nestabilnog krvnog pritiska: rusomača
Za dojilje sa malo mleka: seme morača, bosiljak
Za smanjenje mleka: peršun
Za jačanje desni: crni slez

DIVIZMA
blagotvorna za disajne organe

Ovu magicnu biljku, koja kod nas raste kao korov, nosio je Odisej kao zastitu od cini carobnice Kirke. U doba Rimljana smela se brati samo uz magicne reci, a hriscani su osvestanim buketicima, u kojima se divizma obavezno nalazila, kadili kuce na Jovandan...
Impozantna i uocljiva, obavijena zlacanim krunicama, raste uz puteve, po suncanim, suvim, peskovitim zemljistima. Gornja polovina stabljike je klasasta cvast, gusto okicena krupnim zutim cvetovima, zbog kojih je u narodu zovu jos i kraljevska sveca. Svezi cvetovi su neugodnog mirisa, a suvu veoma prijatnog, koji podseca na med. Ukus im je slatkast, sluzast. Cveta tokom celog leta i jeseni.

Cvet divizme sadrzi saponin (od koga potice i peckanje u grlu), sluz, secer, malo gume, zute boje krocetina, flavonida, tanina i vrlo malo etarskog ulja. List i koren su lekoviti u manjoj meri, a seme je blago otrovno.

Cvet se bere preko celog leta i jeseni, po suvom i suncanom vremenu, najbolje rano ujutru, cim ispari rosa. Cvet se slabo drzi na stabljici - opadne vec drugog dana. Najlakse se beru tako sto se ispod stabljike prostre cisto platno i stapicem blago udari po biljci. tako otpadnu samo casicni listici sa prasnicima.

Lekovita moc divizme je povezana sa zutom bojom, pa cvetove ne treba sabijati u korpe, vec susiti u tankom sloju u hladu na prozracnom mestu, kako bi se boja ocuvala. Suvi cvetovi lako povuku vlagu, pa ih odmah po susenju treba spremiti u staklene posude i cuvati na tamnom mestu. brzo gube lekovita svojstva, te ih ne treba cuvati duze od godinu dana. Listovi se rasprostiru i suse
DIVIZMA
blagotvorna za disajne organe

Caj od cvetova divizme jedan je od najboljih prirodnih lekova za zapaljenje disajnih puteva, promuklost, kasalj, katar bronhija, bronhitis, magareci kasalj... Preporucuje se i protiv astme, nervoze, teskobe, drhtanja, smetnji u srcanom ritmu, grceva u stomaku, bolova u zeludcu i neuralgija... Deluje i kao diuretik.
U spoljnjoj upotrebi sluzi za lecenje zapaljenih i gnojnih rana, uboja, cireva, lisaja... Isitnjeni i zgnjeceni cvetovi pomesani sa medom hlade opekotine i izvlace bol.
Saka cvetova u litri rakije sredstvo su za masazu kod gihta i reumatizma. Od svezih cvetova stavljenih u teglu i na sunce brzo ce postati uljasta tecnost dobra za masazu, ali i za lecenje rana (nakapa se i pusti da se osusi.
Mirisni cvetovi se upotrebljavaju za aromatizaciju likera.
Omeksavaju i neguju kozu, pa se primenjuju i u kozmetici, u kremama i parnim kupkama za lice. Jak caj od cvetova posvetlice svetliju kosu.
List divizme moze prakticno posluziti u cipelama, kada se potplata smanji
Od suvo lisca se mogu zavijati cigarete. Njihov dim umiruje grlo, a mogu biti i zamena za duvan.
Suvo lisce i cvece moze se smrviti u prah i usmrkavati protiv prehlade.
Osusena stabljika, namocena u loj ili mazivo, daje dugotrajnu baklju, koja se preliva u duginim bojama.

Lekovite su sve vrste sa krupnim cvetovima, dok se sitnocvetne divizme ne koriste.

Upozorenje: svi delovi divizme, osim cvetova, blago su otrovni!

ZA BOLJI VID I SLUH

Lagano popareni cvetovi, zavijeni u platnenu vrecicu ili maramicu, prethodno namocenu u uvarak, odlican su oblog protiv svih upala ociju.

Od svezih cvetova, prelivenih slatkim bademovim ili maslinovim uljem i ostavljenih da odstoje na toplom 4-6 nedelja, dobija se lekovito ulje. njime se 2-3 putadnevno mazu oci, radi jacanja vida. Gluvoca ili slab sluh mogu se popraviti ako se 3-5 kap kapne u bolesno uvo.

BREZA
(Betula pendula)

Breza je drvo umerenog i hladnog pojasa Evrope, Azije i Amerike. Kod nas raste u zajednici sa drugm vrstama drveca, ili samostalno obrazuje brezove sumarke - brezike. Voli suvo i peskovto zemljiste, kao i puno svetla.
Za brezov sok zna se jos od davnina. I danas se skuplja u mnogim zemljama (Irskoj, Skotskoj, Rusiji, Poljskoj, baltickim zemljama) i koristi u svezem, fermentiranom ili preradjenom stanju. U svezem soku ma do 2% secera - najvise u vreme listanja, dosta kalijuma, kalcijuma i gvozdja. U listovima ima vtamina C, karotina, vitamina E i vaznih minerala.

Sok se skuplja tako sto se na mladom stablu probusi burgijom rupa duboka nekoliko cm, u nju se utakne cevcica, i sok se skuplja tokom narednih 48 sati. Posle toga rupa se zatvori drvenim klinom. Iz jednok stabla se moze dnevno nakupiti oko 4,5 ltara soka, a oko 170 l u sezoni! Cesto busenje istog stabla stetno deluje na drvo, smanjujuci mu otpornost prema gljivicnim zarazama. Po toplom vremenu sok brzo fermentira. Brezov sok mesa se sa vinom secerom, kvascem ili limunom. Moze se piti i kroz cevcicu direktno iz stabla, ali se cesce skuplja u burad, u kojima fermentiranekoliko dana, a zatim koristi. Brezovim sokom moze se razredjivati i vino.


Lisni pupoljci i sasvim mlad lstovi mogu se koristiti za spremanje corbi i varva.
Caj od brezovih grancica pravi se tako sto se grancice preliju kljucalom vodom.
Osusenim listovima i grancicama moze se aromatizovati sirce za salate.
Unutrasnji deo brezove kore moze se samleti u brasno i dodavati brasnu za mesenje hleba, ili pripremiti kao kasa sa medom.
Na Kamcatki se usitnjena kora mesa sa kavijarom.

DIVLJE JAGODE
Koja je radost kad u sumi ugledamo kao krv crvene divlje jagode medju njenim neznim zelenim liscem. A tek slast za nepca! Ovi ljupki, hranljivi plodovi (lazni, u stvari, jer su pravi plodovi samo spoljne zute semenke) izuzetne su po svojim zastitnim svojstvima. Oni sadrze elaginsku kiselinu - specijalno jedinjenje koje onemogucava izazivace kancera da pretvaraju zdrave celije u zlocudne (kancerogene). Uz to nam donose tako potrebne vitamine i minerale, osvezavaju nas i neguju nasu kozu.
Divlju jagodu su otkrili jos nasi preci u sojenicama, bila je veoma cenjena u staroj Grckoj i Rimu, u srednjem veku su je smatrali magicnom, a od XVI veka lekari su je ponovo poceli prteporucivati za lecenje razlicitih poremecaja.

Lisce sumske jagode, veoma bogato vitaminom C, upotrebljava se kao jedna od najukusnijih i najboljih zamena za ruski caj. Uvarak od lista i korena istovremeno je jedan od najkorisnijih, jer prociscava krv, podstice rad svih organa, posebno bubrega i smiruje zivce (caj od korena boji mokracu crvenkasto, ali je to sasvim bezopasno). Oblog od zdrobljenih listova smiruje upale i ubrzava srascivanje manjih rana.
Slatke sumske jagode dozrevaju od maja, a na planinama sve do augusta (rastu do 1300 m nadmorske visine). One su ne samo ukusne, vec i hranljivije od bastenskih. Vise od 400 gajenih sorti nisu prikladne za zdravstvenu primenu.
U divljoj jagodi ima 81% vode (u gajenim sortama i do 90%), 6% secera (gajene su siromasnije), limunske i vinske kiseline, kalijuma, gvozdja, mangana, kalcijuma, fosfora, pektina i obilje vitamina C. Jedna solja ovog voca sadrzi 82 mg vitamina C, a to je 120% preporucene dnevne doze. Ista kolicina ima 2,2 grama prehrambenih vlakana i samo 45 kalorija.

Moris Mesege, francuski travar cije savete rado donosimo, preporucuje kuru jagodama svakom ko pati od lenjih creva, gihta, bolesnicima sa problemom jetre, reumaticarima, nervoznim, anemicnim osobama i svima koji se oporavljaju posle bolesti. Posto kod jagoda polovina secera postoji u obliku vocnog secera, mogu se ukljuciti u dijetnu hranu secernih bolesnika.

Slatke sumske jagode dozrevaju od maja, a na planinama sve do augusta (rastu do 1300 m nadmorske visine). One su ne samo ukusne, vec i hranljivije od bastenskih. Vise od 400 gajenih sorti nisu prikladne za zdravstvenu primenu.

Za ciscenje lica, odrzavanje koze i svezinu tena, umesto gotovih preparata mogu se koristiti divlje jagode u vidu maski od zgnjecenog ploda ili mleko za lepotu. Ovo mleko od svezeg soka jagode pomesanog sa malo svezeg kravljeg mleka nanosi se i ostavi nekoliko sati ili celu noc na licu, a potom ispere ruzinom vodicom.

Ako sa izleta donesete oziljene izdanke jagoda, mozete ih presaditi u bastu, najbolje pocetkom jeseni. Razmnozavaju se lako i brzo (nemojte ih zaprasivati i djubriti hemikalijama!), ali gube i aromu i lekovite materije.

U nasoj zemlji rastu jos dve vrste jagoda s jestivim plodovima, koji se, za razliku od obicne sumske jagode, teze odvajaju od lezista. Pucavica, ili turska jagoda, mnogo je sitnija od obicne sumske, a plodovi su slicnog ukusa kao ogrozd. Kitnjaca je snaznija i do 40 cm visoka; plodovi su joj zelenkasto beli i samo na strani okrenutoj suncu crvenkasti, a na povrsini nemaju zrnca.

Prirodna zubna pasta

Da li se secate nekadasnje decje zubne paste sa ukusom jagode, pakovane u crvene tube? Mi vam nudimo recept da sami, kod kuce, napravite zubnu pastu i tinkturu za ispiranje usta.
Stucajte u prah pregrst listova i korenja sumske jagode, pa ga pomesajte sa prahom od krede. Istrljajte zube i desni suvom cetkicom sa pripremljenim prahom, a zatim isperite. Desni ce ojacati, a zubna gledj postati otpornija.
Listove sumske jagode nabrane pocetkom leta, kada su vrlo lekoviti, stavite u rakiju. Tom razredjenom rakijom cesto ispirajte usta u slucaju gnojne upale, krvarenja desni ili loseg zadaha.

Koprivnjaca

Jagoda ima samo jednu manu - posto je pojedu, osetljive osobe dobijaju koprivnjacu. Ovu reakciju organizma vecinom izazivaju nepreradjene belancevine koje iz jagoda ulaze u krv. Osetljive osobe bi trebale da izbegavaju, osim jagoda i jaja, skoljke i cokoladu. Ove osobe slobodno mogu koristiti caj od lista i korena jagode.

MASLAČAK - Taraxacum officinale (radič, italijanska salata, mlječnjak, ûutenica, mlečac, maslačica, vetrokaz...


Maslačak je višegodišnja zeljasta biljka sa mlečnim sokom, visoka 2 do 100 cm., mnogo varira po obliku. Izgled biljke se menja prema staništu i ekološkim uslovima. Dugim vretenastim korenom prodire do 30 cm duboko u zemlju. Prizemni listovi, testerasto usečeni ili perasto deljeni, obrazuju rozetu. Zlatno žuti jezičasti cvetovi složeni su u glavice. Cveta od aprila do do oktobra. Stanište: na vlažnim do umereno suvim livadama, pašnjacima, baštama, pored puteva ... veoma rasprostranjen, maslačak obiluje vitaminom C, karotinom, kalijumom, a visok sadržaj gvožđa (ima ga više nego u spanaću) i inulina čine ovu biljku nezamenljivom u ljudskoj ishrani. Kao vrlo delotvoran lek (čitava je biljka aktivna) maslačak deluje na sve naše organe mnogostuko i savršeno harmonično. Ponajpre deluje na probavu - s jedne strane pospešujući mehanički rad želuca (jača stomak) s druge strane stmulišući lučenje jetre, gušterače i creva. Preporučuje se svima za jačanje organizma i za čišćenje krvi. A naročito onima koji pate od žutice, bolova i slabog rada jetre (sasvim propratnim pojavama kao što su gruba koža, ekcemi, lišajevi i druge kožne bolesti) kao i protiv lenjosti creva, začepljenosti, grčeva u

stomaku, i naročito, dijabetičarima. Ali, to nije sve: maslačak je dobar tonik, purgativ, antiskorbutik, pročišćava krv, pospešuje mokrenje. U spoljašnjoj upotrbi leči čireve, upale, i kožne bolesti, ali i artritis.


KOREN MASLAČKA se vadi u rano proleće pre nego što procveta i u jesen kada se u njemu povećava sadržaj inulina pa ga tada pripremite za zimske zalihe. Koren se upotrebljava sirov ili osušen. Suši se ceo na suncu ili u tankom sloju (uzdužno isečen) na promaji u hladu. Koren maslačka povećava apetit i dobro deluje na varenje te je sirov, narendan odličan dodatak u salatama ili kao začin na sendvičima kao blag laksans i diuretik daje se u obliku čaja ili ekstrakta.


LIST MASLAČKA - za jelo treba brati samo mlado lišće dok je mlado. Stariji

listovi imaju veći sadržaj mlečnog soka koji daje gorak ukus. Gorčina listova se može smanjiti potapanjem u vodu (preko noći) ili menjanjem vode pri kuvanju. Ukoliko berete starije listove odbacite donje polovine jer one sadrže mnogo više ovu gorku materiju nego gornji delovi lista. najbolje je brati ih u proleće, dok su listovi sasvim mladi i jesti ih što češće da bi se organizam pročistio i okrepio posle zime. Najčešće se pripremaju kao

salata ili kao varivo. Radi ublažavanja gorkog ukusa, često se mešaju sa

drugim lisnatim povćem u pripremanju variva, a salate možete pripremiti na

mnogo načina: kombinujte maslačak sa rendanim celerom, šargarepom, jabukom, seckanim lukom, rotvicama, mirisnim travama, ili sa barenim povrćem krompirom, boranijom, uz dodatak belog luka i bibera .. Salatu možete posuti semenkama suncokreta, bundeve, susama, pšeničnim klicama, suvim grožđem kao i različitim prelivima od jogurta, pavlake, majoneza, limunovog soka, ulja i senfa. Na vama je da kombinujete i isprobate hiljadu različitih ukusa.


CVET MASLAČKA je vrlo ukusan. Uberite njegov pupoljak i probajte. Tvrdi

pupoljci mogu se sveži dodavati u salate ili kiseliti za zimu (kao kapari). Možete ih dodavati i u različite kajgane. Neobično, ukusno i zdravo.


CELA BILJKA se koristi za cedjenje soka i pripremanje čaja. Najdelotvorniji je svež sok, a ukoliko nema svežih biljaka koristi se čaj od osušenog korena, listova i cvetova .. Sok ili čaj od maslačka podstiču rad jetre i bubrega, tj. izbacivanje nepoželjnih materija iz organizma, blagotvorno deluju na vezivnea tkiva (protiv reume). Zbog posebnog delovanja na grudi i mlečne žlezde koriste se kod smanjenja ili prestanka lučenja mleka i kod uvećanja grudnih limfnih žlezda, tumora i cista.


SVEŽ SOK OD MASLAČKA se preporučuje se i deci, 2 - 3 kafene kašičice dnevno ,a odraslima 3 - 4 kašičice dnevno, najbolje ujutro i uveče.


PRIPREMA ČAJA:

2 kašičice suvog maslačka (koren, list i cvet) preliti sa četvrt litra hladne vode, zagrejati i pustiti da vri ne više od minute. Ostaviti čaj da odstoji 10 minuta, pa procediti. Mesec dana piti po jednu šoljicu ujutro i uveče.


UPOZPRENJE - treba upozoriti da maslačak nije sasvim neotrovan. Koren i stabljika, kao i svi stariji delovi biljke sadrže gorku materiju Taraksacin koja, u većim količinama deluje diuretički a može izazvati i prolive i smetnje u srčanom ritmu. Mladi su listovi, pre razvitka cvetne stabljike sasvim bezopasni, te ih slobodno obilato koristite, a koren i

stabljiku koristite u umerenim količinama odnosno kako je naznačeno u recepturama. Koren kao začin odnosno dodatak koristiće vašem zdravlju ukoliko ga koristite u umerenim količinama.


KATAPLAZME od iseckanih listova i cvetova delotvorne su protiv čireva i kožnih bolesti, a kupke ruku i nogu ublažiće tegobe izazvane artritisom (stavite šaku cele sveže biljke na litru vode).