Lekovito Bilje

Zalfija za pamcenje

Travari koji su prije više stotina godina savetovali zalfiju za glavu i mozak znali su što rade, potvrduju naucnici koji su dokazali da ta biljka, koja se najcesce koristi kao zacin, zaista poboljšava pamcenje.

Naucnici iz Newcastle-upon-Tynea proucili su 44 zdrave odrasle osobe u dobi od 18 do 37 godina. Neki su ispitanici dobili kapsule s zalfijinim uljem, a drugi placebo od suncokretova ulja. Dobrovoljci koji su stalno uzimali kaduljino ulje imali su bolje rezultate u testovima pamcenja reci nego oni koji su bili na placebu.

Cini se da rezultati zavise i od kolicine: pamcenje se popravilo uzimanjem srednjih doza, a ne uzimanjem velikih ili malih doza zalfijinog ulja.
Zalfija je cesta u starim narodnim medicinskim tekstovima koje su znanstvenici proucili. Travar John Gerard napisao je 1597.: "Posebno je dobra za glavu i mozak i ubrzava živce i pamcenje."
Evo opisa zalfije Nicholasa Culpeppera iz 1652.: "Ona leci pamcenje, zagrijava i ubrzava cula."
Glavna istraživacica Nicola Tildesley sa Sveucilišta Northumbria kaže: "Time se pokazuje kako je vredan bio rad starih travara i ne treba ga zanemariti samo zato što je star nekoliko stotina godina."
No prema njenim recima, studenti se ne bi smeli previše uzbudivati zbog tih otkrica. "Ljude treba testirati duže kako bi se dokazalo da zalfija poboljšava rezultate na ispitu, a za to još nemamo planova", dodala je. Istraživanje je pokazalo znatnu sposobnost zalfije da pojaca neposredno pamcenje, odnosno pamcenje niza reci neposredno nakon što su ih ispitanici vidjeli. No ta biljka nema isti ucinak na odgodeno pamcenje, testirano tako da su dobrovoljci reci morali ponoviti nakon dvadeset minuta.

Bez poboljšanja odgodenoga pamcenja teško je videti kako bi uzimanje zalfije moglo pomoci ucenicima. No tu biljku vec istražuju kao potencijalni lek za Alzheimerovu bolest, na temelju starijeg istraživanja iste skupine naucnika Istraživackoga centra Medicinal Plant (MPRC), koje su sprovela sveucilista u Newcastleu i Northumbriji.

Tada je otkriveno da zalfija koci enzim acetilholinesterazu (AChE) koji uništava hemijskog glasnika s važnom ulogom za pamcenje. Alzheimerova bolest, najcešci oblik demencije što pogada oko 10 milijona ljudi sirom sveta, pracena je padom razine hemijskog spoja acetilholina.

Naucnici misle da kombinacija hemikalija u zalfijinom ulju utice na AChE. Osim toga, veruje se da zalfija ima antioksidativnih, protivupalnih i hormonima slicnih karakteristika korisnih za lecenje Alzeheimerove bolesti.

Zeleni caj


Camellia sinensis je billjka od koje u zavisnosti od nacina prerada nastaje Zuti, Zeleni, Oolong i Crni caj. Naucnici su veoma zainteresovani za caj jer ima povoljno dejstvo kod mnogih hronicnih bolesti.
Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, štavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. Caj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom caju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U caju ima još i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste caja imaju najviše tanina. Fermentacijom se javlja žuto, gusto, lepljivo, vrlo aromaticno, smolasto etarsko ulje od kojeg potice miris caja.

Osobe koje piju zeleni ili oolong caj imaju manji rizik od hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) u odnosu na osobe koje ne piju caj, izveštavaju istraživaci sa Tajvana.
U studiji je ucestvovalo 1500 ispitanika koji na pocetku studije nisu imali hipertenziju. Pokazano je da su oni koji su dnevno pili izmedu 120 i 599 ml caja kroz period od godine dana, imali za 46 % manji rizik od hipertenzije u odnosu na one koji nisu pili caj. Unos više od 600 ml caja dnevno rezultirao je smanjenjem rizika od hipertenzije za cak 65 %.

Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je rec o jednom istom alkaloidu u kafi i caju) draži koru velikog mozga, zbog cega osoba lakše shvata i brže povezuje misli, covek postaje lucidniji. Time se objašnjava i povecanje moci ucenja, pamcenja i razumevanja i, uopšte, intelektualni rad je lakši i uspešniji. Caj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijaticarima, šoferima i drugim osobama caj pomaže, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad mišica i refleksi su brži i potpuniji.

Kod zivotinja je utvrdjeno da zeleni caj zaustavlja razvoj kancerogenih celija ili prekancerogenih lezija na kozi, u ustima, grlu, ezofagusu, crevima, pankreasu, jetri i grudima. Polifenoli caja su antioksidansi koji uklanjaju slobodne radikale koji izazivaju mutaciju gena zbog kojih dolazi do produkcije kancerogenih tkiva.
Ostala stanja gde zeni caj moze pomoci je reumatoidni artritis, osteoporoza, poboljsava imuni sistem, uspesan protiv bakterijskih infekcija.
Zelemi caj moze pomoci i kod dijete za mrsavljenje jer ubrzava metabolizam i pomaze da se sagori vise kalorija.
Jedini negativan efekat koji bi zeleni caj mogao da ima je nesanica, ukoliko se uzima u velikim kolicinama jer sadrzi 30 do 60% kofeina, sto je opet 4 puta manje nego sto ga sadrzi ista kolicina kafe.

CORNUS MAS - DREN

Drugi nazivi: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulic, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula .
Latinski naziv: Cornus mas .

Opis biljke: Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grancice su zelenkastosmede i vecinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugacko izvucenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i cetvoroclani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okicene krošnje drena ukrase prirodu u to vreme". . . . ,

Stanište: . Raste svuda, a najviše po suvim, suncanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem . .. .
Lekoviti deo biljke: Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pcelinjaka. Najbolje uspeva na krecnjackim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem

Lekovito delovanje: . : Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lecenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora Slatko, kompot, džem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Šteta je što se kod nas drenjine malo koriste. . ..

VALERIAN - ODOLJEN- VALERIANA

baldrijan, kozlic,majcina trava, macja trava, valerijana.
Latinski naziv: valeriana officinalis .


Opis biljke: odoljen ima trajni koren iz kojega na sve strane tera žuto-smedje korenje i izdanke dugacke i više od 10 cm. Ima šuplju, ispruganu, golu, samo prizemno dlacicama pokrivenu stabljiku. Razgranjena je i doseže visinu od 20 do 120 cm. Listovi su raznovrsni; donji su nasuprotni, neparno perasti i rascepljeni, na dugackim peteljkama, . Sto su bliže vrhu, gornji listovi imaju krace peteljke i s manje lisaka, dok su najgornji listovi nalik bodljikama pilastog okrajka, bez peteljki s malo dlacica na nalicju. Na vrhu ogranka u paštitac su sakupljeni cvetovi bele ili ružicaste boje Miris koji proizvodi koren, posebno uzbudjuje macke. Potrebna je opreznost da se biljka ne zameni sa otrovnom kukutom.
,
Stanište: raste po mocvamim livadama, vlažnim šumama, uzduž jaraka, uz vode i na obroncima. Miris stabljike, posebino korena, vrlo je neugodan.

Lekoviti deo biljke: u prolece, pre cvatnje, skuplja se korenje (od manjih stabljika). Korenje se vadi u jesen,Valja biti posebno na opreza da se kod sabiranja odoljena ne zameni s korenom otrovne kukute.


Lekovito delovanje: caj od korena odoljena uspešno se koristi kod svih živcanih bolesti. Postižu se izvanredni rezultati kod padavice, histerije, hipohondrije, grceva oko srca, nervoznih grceva u dušniku, prsima kod astme, želucu i crevima. Preporucuje se u lecenju nervne glavobolje što je uzrokuju grcevi zbog nadimanja omaglice, vrtoglavice i povracanja. Upotrebljava se na tri nacina : pri opstoj uznemirenosti i nervozi koja se može još povecati usled razdraženosti,
pri nesanici koja je posledica nervoze, pogotovo kad se ne može zaspati i
pri živcanim srcanim tegobama popracenim lupanjem srca i osecajem straha u predelu srca
Valeriana - Odoljen - Caj, Kapi ,, ne smeju se upotrebljavati duze od tri nedelje i potrebno je napraviti pauzu od pet nedelja. Valeriana snizava pritisak i uspavljuje i bolje je kod niskog pritiska koristiti Glog.

Tinktura:
Tinktura se priprema tako da se 20 g. usitnjenog korena prelije sa 100 g. 70 % alkohola, zatim se to, dobro zacepljeno, ostavi da stoji 14 dana, uz cešce muckanje; nakon toga se procedi. Uzima se 20 – 40 kapi na kocki šecera sa vodom, najbolje pre spavanja.
Tinkture treba držati daleko od vatre i dohvata dece, na hladnom i tamnom mestu, dobro zacepljene.

Mešavina caja za živce : ( Species nervinae )
30 g korena valeriane-odoljena, 30 g lišca metvice ( Mentha piperita ),
40 g lišca gorke deteline ( Menyanthes trifoliata );
1 velika kasika te mešavine prelije se - popari – sa 2,5 dl kipuce vode, zatim se ostavi poklopljeno 30 minuta i potom procedi. Pije se toplo, tri puta dnevno po 1 soljica POSLE jela.

Kod neuroze, srcanih smetnji i poremecenog krvnog pritiska:
mešavina od 15 g valeriane-odoljena, cveta gloga ( Crataegus oxyacantha), cveta lavande ( Lavandula vera), srdacca ( Leonorus cardiaca), kumina ( Carum carvi), komoraca (Fructus foeniculi), te 10 g maticnjaka.
Tri velike kasike te mešavine popare se s ½ litre kipuce vode, zatim se to poklopi i nakon 2 sata procedi. Zasladjeno medom pije se u 4 obroka u toku dana

CUVARKUCA

cmilic, divlje smilje, gromovna trava, pazikuca, uhovnik, uvara.
Latinski naziv: sempervivum tectorum


Opis biljke: cuvarkuca je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poredani su cvetici zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, socni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuca..Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto znacenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grcki aeixwn. Cuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom.
Cuvarkuca sadrži: jabucnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i mineralne sastojke. ,


Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Ieti, za vreme cvatnje
hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabucna kiselina.
Upotrebljava se sok iscedjen iz celelog svezeg lista.

Lekovito delovanje: sveže iscedjeni sok iz listova cuvarkuce koristi se u
lecenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece.
Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv cireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lecenje »kurjih ociju« i uklanjanje suncevih pega. Sveži sok koristi se u lecenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrucenim žutim sekretom (jer ga sok cuvarkuce rastvara).. Cireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od vveze biljke krotiv zapaljenja zuba i upala grla.

JABUKA

Latinski naziv: Malus sylvestris ,Malus communis


Opis biljke: Jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, široke, nepravilne i dosta guste krošnje, ili žbun visine do 4 m. grancice su dlakave, grane ne mladom drvecu, i kada raste u obliku žbuna, više ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro štiti lišce od životinja koje pasu. listovi su elipticni do srcasti, zašiljeni, nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliciti. Cvetovi su ružicasti ili beli, pojedinacni ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja ". . . . ,

Stanište: Raste u šumama i šikarama, po medama, od nižeg do brdskog regiona. . .. .
Lekoviti deo biljke: Od plodova jabuke spravlja se popularno
jabukovo sirce .

Lekovito delovanje: . : Ovo sirce pomešano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuce sredstvo za ljudski organizam. jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih šumskih i vocnih cajeva .Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja,
visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena, ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa . Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje.
Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje.
Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom,
visestruko je delotvoran lek.

Protiv Anemije
Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku
prelivenu sokom od pola limuna,
kasikom domaceg sumskog meda i kafenom kasikom
soka od bokvice ili drenjina.


Protiv Isijasa
Trule jabuke (najbolje divlje) odlican su lek protiv isijasa.
Bolna mesta jednostavno se obloze jabukom
i to se ponavlja danima dok se ne oseti olaksanje.


Protiv Ostipacije
Izvanredan nacin da se regulise stolica i otkloni zatvor
jeste da svakodnevno uzimate obrok od jedne pecene jabuke
s hlebom ili jos bolje, kasom od jecma, psenice ili razi.


Caj od Jabuke Univerzalan
Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kasikom meda
i sokom od jednog limuna. Time preliti 10 grama
jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta.
Procediti. Pije se za jacanje nerava, srca, pluca,
za regulisanje probave i ublazavanje kaslja i kijavice.
Istovremeno, izvanredno gasi zedj u vreme letnje zege.


Protiv Melanholije
Vodi za kupanje (ne prevrucoj) dodati 5-6 litara jabukovog
sirceta i litar caja od smrekinih bobica.
Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze
jabuke s limunom i medom ili casu jabukovog vina.

KOPRIVA

koprva, kopriva obicna, pasja kupina, pitoma kopriva, velika kopriva, žara .
Latinski naziv: urtica dioica


Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grancice nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplodjuju se pomocu vetra. Plod je malen, jednose-meni orašcic.Sluzi i kao industrijska i lekovita biljka.
Koristi se list, koren i seme. Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluca,
bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana, protiv zracenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze. Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupacnim povrce, naravno i lekom. Izuzetno je bogata ra nim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima, mastima,
kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze prirediti na vise nacina. ,

Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov .
Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja korenje. U prolece skupljaju se listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Lekovito delovanje: caj od cele biljke odvaja sluz iz pluca, cisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lecenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, ponajviše mokracom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana s drugim biljkama leci cireve na želucu i crevima, cisti krv, pospešuje probavu, srnanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.

Caj za zeludac i jetru
Ovaj caj priprema se od citave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene kasike usitnjene
biljke koprive da stoje 10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata.
Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno pre jela po jednu solju. Ovaj lek odvaja sluz iz pluca, cisti creva, jetru i zeludac.

Caj za cir u zeludcu i crevima
Napravi se mesavina od 10 supenih kasika lisca i korena koprive, jedne kasike pelina, dve kasike bokvice i jedne kasike tucanih smrekovih boba. Smesa se stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle cega se, uz dodatak 3-4 kasike domaceg meda, kuva oko pola sata.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima se mlako, po jedna supena kasike pre jela. Pored cira u zelucu i crevima ovo vino pomaze i kod gihta, bubreznih oboljenja i neuroza.

Za prskanje voca
Koprivom se mogu suzbijati i lisne vaši – rastvor može svako sam da napravi. U posudu od 10 litara napuni se sveže ubrana kopriva sa stabljikom, može i u fazi cvatnje, ali ne kada dozre i pojavi se seme. Prelije se vodom tako da koprive budu prekrivene 4-5 cm, a kao voda najpoželjnija je kišnica. Ostavi se da stoji jedan dan i noc. Tecnost se proocedi i njome nekoliko puta poprska napadnuto voce i povrce. Koristi se kod manjih napada vaši. Vaši uništava mravlja kiselina koja se nalazi u sveže pripremljenom rastvoru.

SLEZ BELI

bili sliz, dobri slez, pitomi šljez, šljez, šljezovina, veliki sliz..
Latinski naziv: althaea officinalis


Opis biljke: beli slez trajna je biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okruglasti listovi, a zatim nekoliko stabljika što dosežu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici bili su prilicno veliki, naborani, trokrpasti i debeli i s obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrnastosive ili sivo-zelene boje.Cvate od juna do kraja avgusta. ... ,

Stanište: raste na nasipima, uz reke, , na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima.


Lekoviti deo biljke: Lekoviti delovi su: koren, koji se kopa u prolece ili ujesen, nakon cvatnje. Cvetovi se sabiru za vreme cvatnje, a listovi u jesen ( ne u prolece!), nakon cvatnje. Koren se opere, oguli se vanjski sloj, uzdužno prereže, i naglo osuši. Kada je skoro sasvim suv, razreže se na sitne kockice i mora biti sasvim beo. Ako je namocen u vodu i iz njega isplivaju belkasti crvici , onda sve treba baciti. Od cele biljke koren je najlekovitiji. ..


Lekovito delovanje: u starom veku koren belog sleza bio je veoma cenjen. Caj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plucnog katara. Preporucuje se kao lek kod bronhalne astme i pocetne tuberkuloze pluca, kod katara u mokracnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja mokrace. Koristan je, takodje, u lecenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno upale debelog creva (colitisa), proleva, srdobolje, povracanja s prolivom kod dojencadi i dr. Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju drugih bolestiDanas se još retko upotrebljava caj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak cajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povecava sluz koja cini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristicno da deluje smirujuce pri akutnim upalama želucane sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hronicnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje cesto kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hronicnog katara kod pusaca.
Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkisa
najcesce za izradu tkz. salon bombona koji se koriste za kicenje bozicnjih jelki

Macerat
uzmu se 1-2 velike kasike sitno izrezanog korena i moce se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz cešce muckanje. Na taj nacin se ekstrahira samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti , jer tada izlazi skrob, tekucnost postaje gušca, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. Sluz je blago sredstvo protiv upala sluznica mokracnih, polnih, disajnih i organa za varenje. Koristi se i za klistiranje.
Caj:
se priprema od lišca. Jedna velika kasika lišca ( usitnjenoga) prelije se s 2-3 dl kljucale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta, procedi se i pije u gutljajima tokom dana.
Protiv upale grla:
3 velike kasike mešavine od 50 grama narezanog korena sleza, 30 grama korena sladica ( Glycyrrhiza glabra), 10 g korena ljubicice ( Viola odorata), i 40 grama lista podbela ( Tussilago farfara), kuva se 10-15 minuta, procedi i ponovo kuva uz dodatak 3 velike kasike meda.
Piju se 2-3 šoljice dnevno.
Takodje, gornja mešavina se može popariti sa 1/2litre kljucale vode i pusti da stoji 3 sata, te se nakon toga vremena procedi. Pije se u toku dana umesto vode. Deci se daje isti caj, ali uz dodatak 50 grama kamilice. Taj se caj koristi protiv bolesti disajnih organa, promuklosti, te katara organa za varenje.
Protiv cira na želucu i dvanaestercu dodaje se toj mešavini i hrastova kora ( Cortex quercus), ili steža (Pottentilla tormentilla). Taj caj jaca starije i nemocne.
Maloj deci daje se 4 - 5 puta dnevno po jedna velika kasika .

Za lecenje bolesnih bubrega, žutice prouzrokovane zacepljenjem jetre, ili zacepljenja žucnog mehura, bolesti slezene, upale gušterace, zanemarenih hemoroida, bolesti materice, belog pranja i kod venericnih bolesti pomaže
10 g suvog korena ( ili 5 g svežeg), kuvati 25 minuta u 2,5 dl mešavine od ½ vode i ½ vina i dodati 1 veliku kasiku meda. Piju se dnevno po 2 šoljice – svaki sat po kasika.

Ublazavanje kaslja i olaksavanje iskasljavanja:
1 velika kasika mešavine od 50 grama korena belog sleza komoraca, i lista podbela popari sa 2 dl kljucale vode, ostavi da stoji 2 sata, procedi i pije toplo po 1 velika kasika svakih 10-15 minuta. Na jednu šoljicu caja može se dodati 1 kafena kasika sirupa od malina. Mešavini se može dodati i list trpuca.
Za bolesti grla:
0,5 l crnog vina , 0,5 kg šecera, 0,5 kg iseckanog limuna sa korom, 3 supene kasike slezovog korena. Šecer se rastopi i doda vino, limun i slez, kuva se dok se ne smanji na polovinu. Ne cedi se, nego se u toku dana pojede dobivena masa. Terapija traje 3 dana.
Za lecenje upale mokracnih puteva: 50 grama korena sleza i isto toliko lista breze, kadulje i preslice. Od te kolicine ( mešavine) uzme se 4 kasike i popari sa ½ litre vruce vode i nakon 2-3 sata pije se 4 puta dnevno po caša.

Bosiljak, bosiok, bosilje, faslidjan, maslidjan

Latinski naziv: ocimum basilicum .- asea aranion - athelas



Bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu ,

Stanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva.


Lekovito delovanje: bosiljak se koristi za umirenje živaca, grceva u želucu,lakše mokrenje, lecenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takodje, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka lece se mokracni organi.Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva..

ARTICOKA


Artičoka je po obliku pravo remek-delo prirode. Kod nas je nedovoljno poznata i korišćena. Ljudi koji koriste artičoku u ishrani smatraju je delikatesnim povrćem. Posebno se ceni njen prijatan, gorkasti ukus.

U ishrani se upotrebljavaju nerazvijeni cvetni pupoljci koji se nazivaju cvetne glavice. One su obavijene purpurno-zelenim listićima koji su poređani kao crepovi na krovu. Glavice se beru nedozrele, a kao jestivi delovi koriste se samo mesnato sočno cvetište i debeli sočni deo pri dnu ovojnih listića. Male mlade artičoke, malo posoljene, mogu da se jedu sirove, to jest da se grickaju.

Međutim, artičoka se najčešće jede kuvana. Treba je kuvati u malo vode, tako da samo polovina bude potopljena. Sud u kome se kuva treba dobro poklopiti. Voda treba da je malo posoljena, da artičoka ne bi pocrnela i da bi joj ukus bio bolji. Skuvanu artičoku treba odmah potrošiti, jer stajanjem gubi hranljivost.

Od hranljivih sastojaka najviše sadrži ugljenih hidrata, belančevina ima sasvim malo, a masti skoro da i nema. Biljnih vlakana sadrži oko 1,3 procenata, od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, natrijuma, sumpora, magnezijuma i mangana. Artičoka je vrlo bogata manganom - ima ga čak 20 procenata. Od vitamina najviše ima karotina, ali sadrži i vitamine C i B grupe.

Korisno svojstvo artičoke je u pospešivanju stvaranja i izlučivanja žuči, zbog čega se preporučuje osobama koje boluju od bolesti jetre i žučnih puteva. Istovremeno potpomaže i regeneraciju ćelija jetre, čime doprinosi povećanju njene funkcije. Artičoka ima i diuretično dejstvo, zbog čega je korisna kod bolesti bubrega, mokraćnih puteva, reumatičnih oboljenja, artritisa i bolesti praćenih pojavom otoka. Povoljno utiče i na krvotok, doprinosi otklanjanju smetnji koje prouzrokuje višak holesterola. Još jedno blagotvorno dejstvo artičoke je to da može da utiče na smanjenje povišenog nivoa šećera u krvi. Preporučuje se u svim slučajevima nepravilnog rada jetre, reume, astme i ekcema. Zato, češće jedite ovo čudnovato povrće.

MEDVEĐE GROŽĐE - Uva Ursi


Drugi nazivi: divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, gornik, mlivnjak.
Latinski naziv: arctostaphylos uva ursi .
Eng - Bearberry

Opis biljke: medvedje groždje ili medvetka uglavnom je polegnuti grm obrastao jajastim, cvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 :m. Cvetovi bele ili svetloružicaste boje obešeni su u grozdovirna, a oblik im je zvonast. Plod je okrugla boba, crvene boje.Raste po suvim, retkim, pešcanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoricnim šumama, medu grmljem po suncanim obroncima i suvatima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, narocito u zapadnim delovima.


Stanište: otvorena osuncana mesta planinskih podrucja .

Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi od maja do jula . Uva je dugovecan zimzelen, vrlo razgranat, nizak grmic, koji je po zemlji sasvim polegao. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ružicasti ili beli i vise u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, brašnjava, okrugla, mnogosemena bobica. Lišce je kožasto, debelo, golo, sjajno, tamno zeleno, sitno i lopaticasto. List je krut, kožast, lomljiv i vrlo debeo. Kad se baci na gomilu, zvoni, što je znak da je dobro osušen. List se bere u prolece kad je biljka u cvetu. Najbolji je mlad list sa zelenih grancica. U prolece bran list je najlekovitiji, jer tada ima najviše arbutozida. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusa; bez mirisa.

Lekovito delovanje: caj od listova medvedjeg
groždja ili medvjetke leci povecanu prostatu, mokra?ne organe, proliv i šecernu bolest. Listovi pomešani s drugim lekovitim biljem služe kao dezinfekcijsko sredstvo mokra?nih kanala, narocito kod kronicne upale mokracnog mehura i drugih bolesti.List se upotrebljava u obliku caja za lecenje organa za mokrenje. Kod nas lekari cesto daju mešan caj od jednakih delova medvedeg grožda i sitnice. Pri izradi caja potrebno je list zdrobiti i duže kuvati, jer kožasta i cvrsta konzistencija lista otežava i onemogucava ekstrakciju arbutina i tanina. Inace, list treba u apoteci cuvati ceo, jer se tako mnogo duže i bolje održi. Priprema se još i caj protiv peska ili kamena u bubregu. Narodna imena: medvede grožde, bubina boba, vucja jabuka, gorndk, divlja maginja, jabucica, medvedovo groždice, medvedovo uho, medvedi grozdic, medvijedica, mecije grožde, mlivnjak, mlivnjaca, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika.

LAZARKINJA - Asperula odorata


Drugi nazivi: divlji broc, jari broc, lazarkinja mirisna, lazina trava, marinka, prvenac .
Latinski naziv: asperula odorata .
Eng - Woodruff

Opis biljke: lazarkinja je trajnica s cetverouglastom stabljikom visine do 50 cm. Ima puzavi crveno-smedji podanak. Na donjem delu stabljike nalaze se šesteroclani, a na gornjem delu, osmeroclani lisnati pršljenovi. Pojedinacni listovi u pršljenu bez peteljke, duguljastog su sulicastog oblika, a po rubu providjeni sitnim cekinjama. Na vršku stabljike razvijaju se paštici s malim mirisnim belim cvetovima. Cvet je nalik levku: na 4 dela rascepljen vencic, zakržljala caška, 4 prašnika i na dva dela rascepljen pestic. Plodovi su mali orašcici poput cicka.. ,

Stanište: raste po belogoricnim, senovitirn šurnama.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju listovi što se skupljaju pre cvatnje .

Lekovito delovanje: lazarkinja sadrži kumarin što bistri mokracu i deluju
antisepticno. caj od lazarkinje pospešuje mokrenje, umiruje bolove u trbuhu, regulise nepravilan rad srca, uklanja nesanicu, deluje na cišcenje krvi i pospešuje lagano izlucivanje znoja. Isto tako, preporucuje se kod zastoja normalnog rada jetre kod žutice i prirodne sklonosti stvaranju peska te kod mokracnih kamenaca. Lazarkinja je korisna kao sredstvo za urnirenje bolova kod migrene i neuralgije, a veoma umirujuce deluje kod uznemirenosti i histerije..

KOPITNJAK - Asarum europaeum


Drugi nazivi: gorski kopitac, gorski kopitnjak, konjsko kopito, kopito .
Latinski naziv: asarum europaeum
Eng ...Wild Ginger.
Opis biljke: kopitnjak je otrovna biljka. Trajnica koje podanak puže neposredno ispod površine tla. Kopitnjak je niskog rasta -svega 5 do 10 cm visine. Iz svakog pupa uzdignute stabljike izrastu po dva uspravna lista s duga?kom peteljkom. Kruti su i sjajni, tamnozelene boje. Cvetovi su neugledni, izvana zeleno-smedji, a iznutra crvenkasto-cme boje. Nalik su malom lešniku. ,

Stanište: često se nalazi u velikom mnoštvu, posebino na krecnom tlu, Pretežno raste u mezofilnim šumama od nizija do subalpskog pojasa. Veoma je čest u šumi hrasta kitnjaka, graba, brdskoj bukovoj šumi, u mešovitoj šumi bukve i jele, kao i u šumama bora, molike i munike. Tip zemljišta koji mu odgovara je rastresito, plodno, alkalno, neutralno ili slabo kiselo. Lekoviti deo biljke: za lek se koriste listovi i seme. Svi delovi kopitnjaka imaju oštar ukus. Osim što je lekovita, ova vrsta je i otrovna..

Lekovito delovanje: koristi se za lečenje astme, povratne groznice, kašlja, žutice i bubrega. Oprezno ga uzimati jer kod veće upotrebe može doći do trovanja..

KESTEN - Aesculus hippocastanum


Drugi nazivi: .
Latinski naziv: aesculus hippocastanum .
Engl - Horse Chestnut

Opis biljke: divlji kesten veliko je drvo visine od 20 do 30 metara. Ima veliku gustu lisnatu krošnju. Kora mu je ispucana i smedja. Na debelim grancicama razvijaju se u aprilu i maju veliki sjajni pupovi kojih luske - u stvari, pridankovi listovi - daju neku materiju nalik smoli. Zašticeni Ijuskama od zimske hladnoce u unutrašnjosti tih pupova razvijaju se listovi i cvetovi. Listovi su na dugackim peteljkama. Sastavljeni su od 7 lisaka koji su nalik prstima na ruci. Liske su klinaste i kao pila dvostruko nazubljene. Cvetovi su lepi, simetricni, belo, žuto i ružicasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama. Cvet ima cašku kao zvonce, 4 do 5 ne-jednakih latica i 7 svinutih prašnika što vire prema napolje. Plod je bodljikav tobolac s 1 do 4 vrlo velike sjajno-smedje semenke. Upotrebljava se za izradu velikog preparata ,,prvenstveno za lecenje venoznih oboljenja, pre svega proširene vene, hemoroida, tromboflebitisa i dr.

Seme divljeg kestena koristi se za dobijanje skroba iz kojeg se nakon hidrolizacije u šecer i fermentacije šecera može dobiti alkohol ili mlecna kiselina. Saponin izolovan iz semena može se koristiti za pranje , negu kose, za penušave rastvore u aparatima za gašenje požara – kao emulgator. U svim delovima biljke koja se koristi, najdelotvorniji i lekoviti je upravo saponin koji leci od kožnih bolesti, razredjuje krv i cini je manje lepljivom.Masno ulje ( Oleum Hipopocastani ) dobije se ekstrakcijom iz oljuštenog semena, odnosno iz njegove košuljice, ili kao sporedan produkt prilikom proizvodnje skroba ili alkohola iz semena, koristi se u sapunskoj industriji.,



Stanište: Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinacno . Raste u najvecem delu Europe. Može da doživi preko 200 godina. .

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju u prolece pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke-kesteni

Lekovito delovanje: pupovi i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo protiv reumaticnih bolova, uloga (gihta) i neuralgija. Plod divljeg kestena koristi se u lecenju šuljeva i povecane prostate, otecene mošnice, proširenih vena, groznice od prehlade i proliva ..
Ekstrakt
Desetak svežih i naribanih kestenovih semenki zajedno sa njihovom korom sipamo polako u 2,5 dl kipuceg konjaka, cime se uništavaju fermenti i sprecava kvarenje rastvora., pa kad se ohladi, procedimo, profiltriramo,

drugi nacin: naribani kesten prelijemo hladnim konjakom i ostavimo da stoji u braon boci širokog grla, zatvorenoj staklenim cepom, sedam nedelja , zatim ocedimo, profiltriramo.
Ekstrakt služi za unutrasnju upotrebu: pije se u obliku kapljica za lecenje vena i krvotoka.
Ako se boca do polovine napuni plodovima, a ostatak dopuni pupoljcima i cvetovima kestena, pa se sve prelije konjakom i ostavi da stoji deset nedelja, zatim procedi i filtrira, pomeša sa jednakom kolicinom terpentinskog ulja, dobija se mešavina za spoljnu upotrebu - masažu – pogotovo reumaticnih mesta. Mesavina se ne pije
Ekstraktom divljeg kestena leci se venozni sistem , narocito hemoroidi, proširene vene na nogama, thrombophlebitis i varikozna ulcera ( otvorene rane puknutih vena na nogama ).
Za lijecenje bolova kod hemoroida: pije se ekstrakt tri puta dnevno po dvadeset kapi pre jela.
Prekid se pravi posle dve nedelje, terapija se moze ponoviti posle sedam dana pauze.
Proširenim i natecenim venama pomaže mast koja se priprema od 20 grama ekstrakta divljeg kestena pomešanog sa 60 grama lanolina (materija koja se dobija iz ovcje vune). Premazana mesta treba pokriti zavojem.

IĐIROT - Acorus calamus

Drugi nazivi: baban, indjirot, igirot, kalamus, mirisava trska, mirisni koren.
Latinski naziv: acorus calamus .
Eng - Calamus - Sweet-flag

Opis biljke: Ova biljka raste u mocvarama pored rijeka i mora. Poznata je hiljadama godina na Istoku, a u srednjem vijeku uvezena je u Evropu iz Kine, i kasnije u severnu Ameriku. Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa na cimet) skupoceno etersko ulje za kozmetiku i parfeme, caj, a tinktura i ekstrakt od ove biljke ublazuje bolove u zeludcu i stomaku, pomaze i za bolove u plucima kod bronhitisa . Idjirot je trajnica sa jako razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao korenjem. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do 1 metra. Stabljika je trobridna ili cetverobridna i u sredini nosi cvetni klip, cunjastog oblika, zuckasto-zelene boje i dužine 4 do 8 cm. Plodovi su crvene boje. U podneblju Srednje Evrope retko dozrevaju pa se biljka razmnožava vegetativnim putem, tj. pomocu korena. . . ,

Stanište: raste uz reke i vode stajacice .

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava koren
koji
se kopa u prolece i jesen, posle cvatnje, nakon što je lišce
pocelo venuti. Koren se ne sme guliti jer više hlapi

Lekovito delovanje: idjirot pripremljen kao caj izvrstan je lek
protiv groznice. za jacanje želuca i živaca. Koristi se kao lek protiv nadimanja, slabe probave, sluzavosti bubrega, uloga (gihta), lupanja srca, raznih nahlada, kašlja, upaljenih sluznica, omaglice, podrigivanja, žutice, cireva i kostobolje. Pomešan s drugim lekovitim biljem jaca i popravlja krv, odstranjuje loše sokove iz tela i leci vodenu bolest. Oblozi pripremljeni s prahom od idjirota i jakom rakijom lozovacom koriste se kod lecenja raznih cireva, uloga (gihta) i kostobolja.

HAJDUČKA TRAVA - KUNICA - STOLISNIK - Achilea millefolium


Drugi nazivi: hajducica, hajducka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika .
Latinski naziv: achilea millefolium .
Engl - Yarrow

Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .

Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.

GINSENG - ŽEN ŠEN


Drugi nazivi: Zen Sen, Ženšen.
Latinski naziv: Araliacea .

Opis biljke: Ginseng-koren života ili kako ga jos zovu covecji koren jer oblikom podseca na coveka.
Ginseng je drevna biljka cija je pradomovina Istocna Azija, Sibir i Severna Amerika, koja se u ljudskoj prehrani i lecenju primenjuje više od 5000 godina. Zbog njegovih brojnih lekovitih svojstava, Kinezi ga smatraju cudotvornim, isceliteljskim lekom. Razne vrste ginsenga, koje se danas mogu naci u širokoj prodaji, poticu iz Koreje, Kine, Amerike i Sibira, a sve su poreklom iz porodice Araliacea .

Pozitivni ucinci ginsenga Ginseng, kao dodatak prehrani, koristi vrlo širok krug ljudi sirom sveta. Celokupno iskustvo vezano uz tu biljku govori da ona potice mentalnu i fizicku snagu i sposobnost. Prema zapisima kineske medicine, ginseng delotvorno leci, izmedju ostalog, impotenciju i poremecaje (krvnog pritiska na poseban na nacin: snižava pritisak osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska, a povisuje onima koji imaju problema s niskim pritiskom. Isto tako povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje te sprecava hipoglikemiju (pomanjkanje šecera u krvi). Pored navedenog, uticajem na žlezde s unutrasnjim izlucivanjem (endokrine žlezde), ginseng posebno pomaže u potpunom iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Ova uloga posebno je znacajna kod ljudi koji u prehrani iz raznih razloga nemaju dovoljnu kolicinu nužnih vitamina i minerala. Bez vitamina i minerala organizam ne može preraditi i pretvoriti u energiju šecere i masti, odnosno belancevine u nužne gradivne materije. Što je koren ginsenga stariji, to je kvalitetniji, jer sadrži više delotvornih materija. Pravi kvalitet korejskog ginsenga oznacava podatak da je ekstrakt potekao iz korena starog najmanje 5-7 godina. Uzimanje ginsenga može koristi svima, bez obzira na starost i pol.

Ginseng u prošlosti Nije slucajno da se ginseng u Kini naziva još i koren života, jer su stari Kinezi uocili da usporava proces starenja i omogucava ocuvanje životne snage i mentalne svežine. Kineski i korejski ginseng (Panax ginseng ) vec je davno proucen i o njem postoje zapisi stari nekoliko hiljada godina. U medicini Dalekog lstoka, posebno kineskoj, ginseng se primenjivao kao lek i melem za sve kao neka vrsta panaceje Leka koji bi lecio sve bolesti.

Ginseng i sport
Mogucnost primene ginsenga sportu i kod sportista danas je predmet intenzivnih istraživanja. Zasad je sigurno utvrdjeno da je za dobre ucinke važno uzimati dovoljno velike kolicine, odnosno doze. U ginsengu se, naime, nalazi 12-13 razlicitih delotvornih materija, tzv. gin senozida, koji se cak i u korenju najkvalitetnijih biljaka nalaze u veoma niskim koncentracijama (cine svega oko 1-2 % sadržaja ekstrakta). Klinicka ispitivanja pokazala su da ginseng pojacava moždanu aktivnost i, što se može kvantitativno dokazati, pojacava izlucivanje adrenalina. Jedno od njegovih znacajnih delovanja je podizanje alertnosti moždanih funkcija na viši nivo i tim odgadjanje psihofizickog umora.

Tokom treninga i takmicenja ginseng štedi nivo šecera u krvi na taj nacin što potice intenzivnije iskorištavanje masnih kiselina (kao i izgaranje rezervnih masti koje su izvor ovih oslobodjenih masnih kiselina) u procesu stvaranja energije za rad mišica. Rezultati istraživanja pokazali su da ginseng pojacava funkciju pluca tako što povecava koncentraciju kiseonika u tkivima, cime se kontrolise stvaranje mlecne kiseline i znacajno smanjuje proces anaerobne glikolize. Time se štede mišici, mišicni umor nastupa znatno kasnije i manje je izražen, a oporavak je puno brži.

PAŽNJA! Iako ginseng nije lek, vec vrlo koristan prirodni dodatak prehrani, odnosno dodatno lekovito sredstvo, bolesnicima koji pate od visokog krvnog pritiska i bolesti srca se preporucuje savetovanje sa lekarom o mogucoj simultanoj primeni nužnih lekova s ginsengom. Potrebno je upozoriti na jednu karakteristiku ginsenga: niske doze povisuju, dok visoke doze snižavaju krvni pritisak! Važno je nadalje, znati da je dovoljno delotvoran oblik ekstrakta ginsenga u obliku tableta ili kapsula a najdelotvorniji je u obliku tinktura - ekstrakta Sadržaj gore spomenutih ginsenozida u razlicitim alkoholnim ekstraktima nije uvek dovoljno visok ni kvalitetan. Preparati ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan želudac, s mnogo tecnosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva. ...

DETELINA - Anthyllis vulneraria


Drugi nazivi: detelina kamenjarka, macja djetelina, zecja detelina.
Latinski naziv: anthyllis vulneraria.engleski naziv: KIDNEY VETCH



Opis biljke: divlja detelina je polegnuta ili uspravna biljka visine 20 do 40 cm. Pokrivena je svileno sjajnim dlakama. Donji listovi nalaze se na dugackim peteljkarna, jednostavno ili perasto razdeljeni. Na stabljici su listovi sedeci i neparno perasti. Biljka cvate narancasto-crvenirn ili grimizno-crvenim cvetovima koji su složeni u plosnate glavice ovijene prstasto razdeljenim ovojnim listom. . ,

Stanište: divlja detelina raste u brdskom kraju.

Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru cvetovi za vreme cvatnje. Ubrane
cvetove potrebno je što brže sušiti na senovitorn i zracnom mestu

Lekovito delovanje: divlja detelina koristi za lecenje rana. Kao caj pije se za cišcenje krvi, jacanje želuca te kao sredstvo za otvaranje..

PELIN - Artemisia absinthium


Drugi nazivi: akcenac, osenac, pelincek, vakcenac.

Latinski naziv: artemisia absinthium .

Engleski - Wormwood

Opis biljke: pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. I dok je u nas pelen simbol jada, cemera, dotle su nekada Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i pocasti, pobednika najbolje pobednike napijali napitkom od pelena, ubedjeni da je to najveca nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, obezbedjuje dobro i vecno zdravlje, najvece zemaljsko bogastvo. U ostalom i latinski naziv pelena ima simbolicno znacenje tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na coveka, da veruje da ce biti zdrav i cio. Anticki naziv potice od grčke reci (Artemisia) lekovite.


Stanište: kao divlja raste na osuncanim neobraslim zemljištima, a zbog svoje lekovitosti sadi se u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi pre cvatnje i cela biljka za vreme cvatnje.

Lekovito delovanje: pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za cišcenje krvi i jacanje želuca. Upotrebljava se u lecenju loše probave, nadimanja, slabog teka, podrigavanja, žgaravice, glista, bolesti jetre, slezene, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokracnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnogo-široka lekovita svojstva pelina povoljno uticu na celokupni organizam . Tako nestaju teške smetnje , debljine, šecerne bolesti, u duševnim smetnjama koje, više ili manje, imaju dublji uzrok u neredovnom radu probavnih organa, smetnjama u radu jetre, žuci, slezene i ženskih polnih organa.

ČIČAK - Arctium lappa


Drugi nazivi: cicak zeleni, gorki lepuh, konjski cicak, lepušina, podlanica, repuh, veliki cicak, veliki lepuh.
Latinski naziv: arctium lappa .
Engl - Burdock

Opis biljke: cicak je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna srcolikog oblika. U drugoj godini izraste uspravna razgranjena stabljika visine od 1 do 1 1/2 metar. Listovi su sve manji iduci prema vrhu stabljike. Cvate u glavicama s grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim cveticima, što imaju kukice pomocu kojih lako prianjaju za odecu.


Stanište: raste uz putove, na livadama i neobradjenom zemljištu.

Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u prolece i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre

Lekovito delovanje: koren cicka deluje protiv otrovno, pospešuje izlucivanje mokrace i znoja te cisti krv. Isto tako koristi se u lecenju venericnih bolesti, svih vrsti cireva, skrofula, gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. caj od mladog lišca koristi se u lecenju katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, cireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme cicka koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time što seme jace deluje. Seme cicka koristi se za pravljenje cickova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme cicka nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Takodje, koren i list koriste se i kod upale i cireva želuca, koriste se kod pospešivanja znojenja, kod varenja, pomažu u ublažavanju reume, kožnog ekcema, lišaja, osipa, gnojnih rana i skorbuta.
Suv koren stucan u prah i pomešan sa jestivim ( maslina ) uljem, leci gnojne rane kada se njime namažu.

Protiv reume koristi se caj od cickovih semenki.
Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kasika sitno narezanog korenja i lišca kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno
10-15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kasike dvaput dnevno, ujutro i uvece.
Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uvece.
Prah od suvog korena pomešan sa zecjim lojem izvlaci strana tela iz rane.
U slucaju poremecaja licnog živca ( Nervus facialis ), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišce sa donjim delom stabljike cicka i privije na zdravu stranu.
Kod gnojnih procesa usne šupljine grglja se a cirevi se i rane ispiraju , a osip po koži oblaže odvarom –od cickovog lišca, koje ima osobinu da hladi. Na 1 litru vode uzme se 1 dag. sušenog lišca i pije ujutro i uvece po 1 šoljica.
U vinu skuvano lišce cicka leci od mokracnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan cickov koren ( ili prah ) od suvog korena, pomešano sa medom.
Kada se koza glave dobro opere cajem od cickova korena, a svaki drugi dan namace cickovim uljem, stimulise rast kose, ako je koren zdrav. Za caj se na jednu litru vode uzima 1 velika kasika isecenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga caja i sirceta ( jabucni ) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose.

RECEPT ZA CICKOVO ULJE.
Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri cetvrt litre ulja ( najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo ), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno muckanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo cepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice.

MAST OD CICKOVOG KORENA :
Dobro se ocistiti i opere cickov koren. Narezemo ga na male komadice i iz njih istisnuti što više soka Pripremiti kvalitetnu i cistu, nesoljenu svinjsku mast. Kolicina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postici gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku ( nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i cuvati u frizideru.
Nekoliko puta na dan nanosi se na opecenu kožu, a koristi se i kod cireva, rana i lišajeva.

ARNIKA - Arnica montana


Drugi nazivi: brdjanka, veprovac, vucji zub.
Latinski naziv: arnica montana.

Opis biljke: arnika ili moravka je dugotrajna, aromaticna biljka visine do 60 cm. Stablo je uspravno i malo razgranato s jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvet je glavica s jezicastim venci?em na vrhu stabljike i prosirenim cvetovima koji imaju pricvetne listi?e. Cvetovi su žuti ili narancastocrveni. ,


Stanište: raste na suhim livadama, obroncima i brdima.

Lekoviti deo biljke: za lek se koriste cvet, koren, odnosno podanak i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvatnje, a korenje u prolece. 1 cvet i koren amike ili moravke potrebno je brzo sušiti, da odviše ne ishlape

Lekovito delovanje: amika ili moravka, prije svega, koristi se u lecenju rana, pri cemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zaceljivanje. U tu svrhu priprema se tinktura od moravke što se razredjuje s vodom. Korisna je, takodje, u lecenju grla te s drugim travama u lecenju upale pluca, tifusa, slabosti srca, za pospešivanje cirkulacije krvi i izlucivanje znoja i mokrace..

ANĐELIKA - angelica silvestris


Drugi nazivi: angelika, andjeoski korijen, andjeosko drvo, kravojac, divlja pirevina, siriš, šiviz.
Latinski naziv: angelica silvestris

Opis biljke: andjelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Prilicno je nalik kimu i anišu. Dostize visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i plavicaste boje. Razgranjuje se samo na gomjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvet je štitac sa zelenka-stirn i žuckastobelim cveticima. Ogranci štica imaju kratke, ?ekinjaste zaštitne listi?e. Koren je smedje do crvenkastosmedje boje. Miris korena je jako aromatican i ugodan, a ukus sladunjav, posle oštar i gorak.U nekim delovima naše zemlje raste srodna vrsta Angelica archangelica L,
I jedna i druga su lekovite osim što se A. Archangelica od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromaticnosti i skoro kuglastim, 20-40- zrakastim štitovima. Naraste u visinu 2-3 m, a donji listovi su joj 60-90 cm dugacki. Podanak je u A. silvestris puzav, dug oko 1 m., sa mnogo žila.
Cvetovi cine zelenkastožuto-bele štitce. Aromaticni, oštar ukus daje korenu etericno ulje, kiseline valerijane i angelike, te jabucna kiselina. Miris i ukus angelice slicni su mošusu ili vaniliji. ,

Stanište: Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

Lekoviti deo biljke: cela biljka

Lekovito delovanje: caj od listova andjelike greje želudac, cisti krv i rnokracni mehur. U mešavini s drugim biljkama izlucuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i crieva te otklanja trbobolju, nadimanje, dizenteriju, grceve i otvorene i zatvorene šuljeve (hemeroide), sluz u prsirna, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lecenju kožnih bolesti i osipa. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlucivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Želudac « ojaca «, pa može bolje da primi i preradjuje hranu. Angelica prvenstveno povecava apetit, pa je i zbog toga , izmedju ostalog, u sastavu mnogih želucanih cajeva.

Upotreba angelice zavisi od toga šta želimo postici. Radi povecanja apetita uzima se 15 minuta pre jela , dakle, na prazan želudac. Ako se želi pospešiti varenje kada je želudac osjetljiv, uzima se nakon jela.
Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Kapljice angelice sa medom izvrsno pomažu kod zacepljenosti bronhija i protiv kronicnog bronhitisa. Andjelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Naziv, andjeoski ili sveti koren« dobila je za vreme haranja kuge u Evropi. Zahvaljujuci korenu andjelike, tom prilikom mnoštvo se Ijudi spasilo od tzv. crne smrti..

Kao caj se koristi korenje, ali treba znati da je dugotrajno kuvanje bez dejstva, jer ishlape etericna ulja.
Za upotrebu izvana koristi se alkoholni ekstrakt andjelike - kod ishijasa i bolnih živaca, kao preparat za masiranje. Za takvo masiranje još je delotvornije ulje od andjelike, narocito kod bolesnih mišica ili posekotina.
Za jacanje varenja , jetre, olakšavanje mokrenja, uklanjanje astmaticnih grceva i nadutosti sprema se caj:
1 velika kasika mešavine od jednakih delova andjelike, kicice (Erythraea centaurium), i pelina (Artemisia absinthium) prelije se sa 2,5 dl kipuce vode, poklopi i ostavi tako 5 minuta, procedi. Pije se tokom dana po 1 soljica u gutljajima.

Recept za pripremanje likera od angelike -vespetro-
Uzme se 60 g semena angelike moze se upotrebiti i seckani korencici, 8 g anisa ( Fructus anisi ), 8 g semena komoraca ( Foeniculum officinale), 6 g semena korijandra ( Coriandrum sativum), ukupno 82 grama. Sve lagano zgnjeciti i staviti u 200 g cistog alkohola. Osam dana kasnije
Uzeti još pola kg šecera ( najbolji je groždani), rastopiti ga u 1 – 1,5 l vode, pomesati sa predjasnjim alkoholnim rastvorom i procediti kroz cistu krpu ili vatu.
Protiv nadimanja i slabog varenja nema ugodnijeg i boljeg leka. Napitak je zlatnožuckaste boje, a kod pokvarenog ili prehladjenog zeluca pomaze delotvorno , bolje od hemijskih tableta, brže i bolje.

BOKVICA MUŠKA - plantago lanceolata
Biljke

Drugi nazivi: konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak.
Latinski naziv: plantago lanceolata .
Eng - Long-leaved Plantain

Opis biljke: Plantago lanceolata nazivaju muškom bokvicom, odnosno trpucem muškim, dok ženska bokvica ( Plantago major ) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ženskom ! Prema obliku listova razlikuju se ženska ili širokolisna bokvica / P. major / i muška , uskolisna bokvica / P. lanceolata /
U medicini se vise ceni muska bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ).bokvica muška ili trputac muški trajna je biljka s prizemnim, uskim, sulicastim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je bez listova, uglasta i uspravna, a završava zeleno-sme?im cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac. ,

Stanište: raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozracnim šumama.


Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju koren, listovi pre cvatnje, a seme nakon što sazre

Lekovito delovanje: bokvica muška ili trputac muški sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju sposobnost u lecenju svih oboljenja organa za disanje, kod vece ili manje sluzne izlucevine. Izvrstan je prirodni lek kod plucne astme, upale plucnih vrhova, kašlja, hripavca, cak i tuberkuloze pluca..
Za lek se najvise koristi list; od sirokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plucnih unutarnjih bolesti te zenskih bolesti.
Bokvica izvrsno potpomaze u lecenju tuberkuloznih bolesti pluca.
Bokvica je posebno pogodna za decu jer joj je sok ukusan, narocito kada se zasladi šecerom ili medom.
Caj od listova bokvice treba piti što je moguce topliji.
Najbolje je jedna soljica caja odmah ujutro – natašte, a zatim 1- 2 soljice preko dana i još jedna uvece, pre spavanja. Tako se postize mirna noc.
Sveze zgnjeceno lišce sluzi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije. takodje se stavljaju oblozi kod vrucih oteklina i rana koje teško zarastaju.

Sok od svezeg lisca koje dobro izgnjecimo, nakapa se na ranu, te zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprecava upalu i ublazava bol. Oblog od lisca hladi noge nakon dugog i napornog hodanja

Sok od bokvice:
200 grama lisca bokvice,,
100 g koprive ( Urtica dioica),
100 g maslacka ( Taraxacum officinale)
100 g stolisnika ( Achillea millefolium ) :
sve se dobro izgnjeci, istisne kroz cistu lanenu krpu, procedi, zatim prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na povrsini , dobijenom soku dodaju se dve velike kasike meda, pa se to ponovo kuva dok se ne zgusne tako da postane koncasto. Kada se sok ohladi, uliva se u boce , a da se ne bi pokvario, doda se svakoj boci casica rakije. Pre upotrebe pomesa se sa toplom vodom , pola - pola.

Bokvica deluje na čišćenje krvi, umirivanje bolova i oslobađanje otrova. Kao čaj ili obloga deluje na otvorene rane kada se radi o lečenju starih ili novih rana, odnosno, uboda ili ujeda. Ona ima kako kod unutrašnje tako i kod spoljne primene istu snagu lečenja i zbog toga je korišćena za lečenje čira, na želucu ili crevima i upala u ovom području kao i za lečenje bubrežnih bolesti ili bolesti žuci. Kao kupka ili obloga umirujuće deluje na bolove u svim oblicima.
Preporučuje se da se lišce bokvice potopi u ulje i ostavi preko noći da se osuši, a zatim se stavi na stopala pre nego što se obuju cipele, jer su neki ljudi podložni tegobama u stopalima i nogama, pri čemu bokvica ovako primenjena deluje na smirivanje bolova. Umirujuće unutrašnje dejstvo bokvice može da pomogne ljudima da svoje unutrašnje organe održe u dobrom zdravstvenom stanju, ukoliko se nalaze u melanholičnom duševnom raspoloženju. U tim trenucima podložni su upalama u području želuca i creva što je posledica prevelike brige za mnoge stvari. U spoljnoj primeni bokvica pomaže da se savladaju svi oblici kožnih bolesti, koje se javljaju kao posledica stresa i briga.

Beli luk: koristi se uglavnom u svežem stanju (iseckan, izgnječen ili isceđen) ili kao prah. Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, snižava krvni pritisak, poboljšava probavu.

Lekovita svojstva đumbira: smiruje kašalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično dejstvo. Obloge od đumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne sudove, ublažavaju akutne i hronične bolove kod reumatizma, artritisa, kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i žučnoj kesi, zubobolje, astmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju oštećenog tkiva, ublažavaju napetost mišića.
Sremuš Allium ursinum, divlji beli luk, višestruko efikasniji u lečenju od domaćeg belog luka. Nevolja je u tome što raste po šumama, i ne može se uzgajati. Najlekovitiji deo biljke su mlada pera. Bere se u aprilu i maju, a lukovica u leto. Sličan je otrovnom đurđevku, pa treba biti pažljiv pri branju. Prepoznaje se po karakterističnom mirisu domaćeg belog luka, đurđevak ima prijatniji miris, ali je otrovan.

Osnovna lekovita svojstva sremuša su :
- smiruje i leči kašalj
- jača srce i oslabljeni srčani mišić
- štiti kao preventiva od infarkta
- usporava i leči aterosklerozu krvnih žila, širi ih i
- smanjuje visoki krvni pritisak
- poboljšava apetit, otklanja probavne smetnje
- smiruje upalu sluznice želuca, otklanja nadutost i gasove
- omogućuje bolje izlučivanje žuči, koristi jetri,
- potiče na rad bubrege, smiruje upale mokraćnog mehura i njegove upale,
- deluje lekovito na matericu
- sprečava i leči osteoporozu, smanjuje bolove kod artritisa i reume.
- Odlično sredstvo kao kupka za nadraženu kožu, ekceme, dermatitisa, modrica, hematoma i rana. TINKTURA:
lukovice sremuša luka - oko 250 grama – očistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jačine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnječeći je drvenom varjačom. Kad su sve lukovice zgnječene, dobivenu kašu preliti u bocu od tamnog stakla i doliti ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite pažnju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapićem. Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogućnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporučuje se uzimanje tinkture ujutro i naveče po jedna čajna kašičica (10-20 kapi) pomešano sa pola čaše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruće!
Ova tinktura koristi kod zakrečenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska.