Srbi, Srbija, Srbstvo

Komentari na clanak: Pazite, parada ponosa je zamka



Овај чланак је кукавичка подметачина организатора параде.
Хвата их страх и настоје да смање отпор народа на улицама.



у вези са чланком, зар постоји још нешто што можемо да изгубимо па због тога треба да чекамо прави тернутак, ово је последњи тренутак! Не ради се о геј паради, није то тако велики проблем и лако је решив, први пут када неко нормалан дође на власт забраниће и то је то. Ради се о томе да је ово тема која јако повређује достојанство нашег народа и то терба искористити.
10. 10. СВИ НА УЛИЦЕ!

п.с. Нека победимо, па нека нам кажу опет да смо фашисти, кога ће то онда занимати!



Педербал јесте замка, сви ми то знамо, која је усмерена на то да скрене пажњу народа са кључних ствари на маргиналне. То је јасно. Али се поставља питање, да ли треба дозволити да се педербал одржи?

Јер педербал је само почетак или један у низу дела против српског народа, у циљу његовог понижења, укидања породице, размножавања и здравоприродних односа између мушкараца и жена.

На београдске улице 10. 10 не треба изаћи (само) због педера, они су ту најмање важни, то је дан када треба изаћи против режима, ове антисрпске издајничке власти, против даљег тлачења и мрцварења радних људи, искоришћавања сељачке муке и седења на радничкој грбачи, против "приватизација", "докапитализација", европеизације, издаје Космета, јер једино СРБИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ, све друго има.

10. 10 морамо изаћи СВИ - и радници и сељаци, жене, деца, старци, школарци, студенти, пензионери, избегла и расељена лица, синдикати, просветари, медицинари, војници и полицајци!

Европска унија и "европске вредности" се не сипају у трактор нити се мажу на хлеб. Ако хлеба уопште више и буде било за све нас...

ДОЛЕ ВЛАДА!!! И ДОЛЕ РЕЖИМ БОРИСА ТАДИЋА!!!

А Драгану Милосављевићу бих поручио - у кревету умиру малограђани, прави јунаци само од мача!




Увек ће бити оних који кроз разне академске текстове траже изговор за свој кукавичлук и неспособност, јер побогу, они су интелигенција, они су и сувише важни да би ризиковали своје животе уз народ на улици! Таква интелигенција и академска ''елита'' је у великој мери заслужна за нашу катастрофалну политичку и друштвену ситуацију.



[You must be registered and logged in to see this link.]

Ученицима првог разреда који похађају веронауку у Нишу бесплатно подељена секташка књига
Wednesday, 22 September 2010
Родитеље забринула књига из веронауке
Књига "101 омиљено казивање из Библије" која је на почетку школске године бесплатно подељена нишким ђацима првацима на часовима веронауке забринула је један број родитеља јер се у уџбенику наводи да је штампана у Хришћанском евангелизационом центру у Бачком Петровцу. Још чудније било је то да је аутор текста извесни Јура Милер, а ауторка илустрација Дебора Хернер.



Родитељи који су се јавили "Блицу", апеловали су да се испита да ли је садржај књиге адекватан за ученике јер о поменутом центру не знају ништа, а додатни немир и несигурност унела су и страна имена аутора као и напомена да се ради о бесплатном примерку. У Нишкој епархији пак наводе да нема никаквог разлога за узнемирење нити би требало да постоји бојазан јер је књига сасвим у духу православља, а цела акција је спроведена уз благослов епископа нишког.


- Када је дете дошло из школе са том књигом, одмах су ми у око упале илустрације које су мени лично изгледале као оне из часописа "сумњивих" религијских група. Онда сам прочитао да је књигу штампала не Српска православна црква него Хришћански евангелизациони центар из Бачког Петровца о којем не знам ништа, а још чудније ми је било то да је аутор текста извесни Јура Милер, а ауторка илустрација нека Дебора Хернер. Не знам стога да ли је до дечјих руку дошла нека пропаганда, па бих био много мирнији када би то неко испитао - испричао је "Блицу" забринути родитељ једног ученика из ОШ "Учитељ Таса" који је замолио за анонимност. Он је у нашу редакцију донео и примерак поменуте књиге.

У ОШ "Учитељ Таса" сазнајемо да је књига подељена на часу веронауке преко вероучитеља и да је добијена посредством Нишке епархије Српске православне цркве. Парох Саборне цркве у Нишу отац Влајко Грабеж каже да нема никаквог разлога за узбуну.

- Књига је сасвим у духу православља и у складу са православном традицијом. Ако се пажљиво погледају прве стране књиге видећете да је написано да су сви цитати из Библије преузети из Даничићевог превода Старог завета и Чарнићевог превода Новог завета. Књига је донација Хришћанског евангелизационог центра из Бачког Петровца јер они имају материјалне могућности да је одштампају у овако квалитетном издању, а ми нисмо имали. Успоставили смо контакт са овим библијским друштвом преко једног нашег свештеника и договорили да се помогнемо у веронауци. Благослов за то је дао и епископ нишки. Што се тиче илустрација, и оне су сасвим адекватне тако да родитељи могу да буду мирни - каже отац Влајко Грабеж.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Разговор са игуманом Стефаном, из манастира Велика Ремета
Беседа о Шешељу – хашком победнику
Разговарао: Момир Лазић




Манастир Велика Ремета на Фрушкој гори годинама је духовно стециште српског народа, где столује игуман Стефан, велики духовник и национални просветитељ коме се обраћа велики
број верника из читаве Србије и иностранства. Његова смиреност, доброчестивост и бескрајна вера у Христа многим верницима помажуда пронађу себе у овим тешким данима посртања наше државе. Својим беседама лечи душу, уноси оптимизам, учвршћује веру и указује на пут којим човек треба храбро да крочи. После литургије, његовим предавањима присуствује на стотине верника који га сатима слушају и упијају сваку његову реч.
Познајем га дуги низ година. Обзиром да живимо у тешком безбожном хаосу државе и власти која се одродила од народа, сусрети са овим Божјим човеком дођу као мелем на рањену душу. Људи му се поверавају, питају га, јер знају да ће одговор бити искрен, поштен, увек казан у истини и доброј
намери. Говорећи недавно о српском чојству, поштењу, одбрани истине српског народа и изазовима пред којима се нашао у очувању своје историје, културе и духовног наслеђа, отац Стефан пример у тој борби нашао је у проф. др Војиславу Шешељу.
– Он је, слава Богу, истински пример како се у једној затворској рупи, казамату који је намењен скоро свим Србима, брани част, слобода, вера, истина, писмо, језик... У овом моменту можда сви људи не могу да процене вредност његове борбе за Христове вредности живота, али ће брзо доћи време
када ће то схватити. Он је једини Ватикану сасуо у лице сву истину о срамној политици према српском народу. Јасно и гласно рекао је судијама који му суде какво зло је Ватикан. То се тако јавно и пред читавим светом нико није усудио да каже као Шешељ. Какав је то величанствен човек, када тражида му се документи преведу на српски језик, на ћирилицу. Он се не одриче свога писма, а то је одбрана највећих националних интереса српског народа – збори Стефан.
– Шешељ је морално изузетно чист човек, који не само што се херојски брани, него нас и учи какви људи треба да будемо. Часни, и да се наши потомци на нас угледају, овај пут на Воју,а не да човек буде сплачина без имена, корена, славе и крста. То многи у овој пропалој Србији желе да направе од Срба. Шешељ је пример како се не пристаје на издају, понижења, пљување по свом гробу, историји. Толико је образован да би
могао да однесе премоћ над још три таква суда. Па, људи Божији, он у том затвору написа велике књиге. Тамо је слободан човек. Бог је са њим. Џаба зидине. Човеков ум се не може за творити нити у једном казамату. Војо је пример за то – напомиње духовник.
Игуман Стефан воли када му причам о Воји и дружењима са њим, о људима који га у свету цене, воле и поштују. Са великом пажњом му причам колико је Воја цењен у Русији, Белорусији, Ираку, Куби, Палестини, Аргентини, Мексику, Палестини...
Игуман Стефан је посебно дирнут Војиним детињством.
– Много је поштовао родитеље. Борио се да заради који динар и помогне им када је било најтеже. Види се да је од малих ногу одгојен како ваља. А данас родитељи пустили децу да раде шта хоће. Банче по кафанама, клубовима, дрогирају се, младе жене остају уседелице, ни кучета ни мачета. А он најбољи студент. Млад одбрани докторат, а после написа велику књигу „Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације“. Сасуо им је сву истину у очи. Вратиће се из Хага. Неће народ заборавити његове муке, а неће ни драги Бог.
Доћи ћекада буде требало. Ех, када би сви као он бранили своју част, образ... Другачије би нам било –истиче игуман Стефан. Његове речи одзвањају Фрушком гором. Народ их упија као сунђер воду. Слуша причу о човеку који је читав живот по-светио истини и правди, решен да за њих и главу да.
– Е то је, браћо моја, та вера у Бога коју у себи носи Шешељ.
За истину и живот дати. То могу само велики и најбољи. То Христос види и никада не заборавља. Нека Бог да да се Војо што пре из Хага врати својој породици, и свима ће бити добро и угодно. И Богу драгом – завршава беседу отац Стефан.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Hag ubija i Šešelja
Aktuelnosti, Društvo | Uglješa Mrdić | septembar 23, 2010 at 10:36

Piše Uglješa Mrdić

Na skupu „Pritisci i ucene svedoka od strane Tužilaštva u okviru doktrine zloupotrebe postupka u haškom procesu protiv Vojislava Šešelja“ iznet je i predlog o formiranju međunarodne grupe, koja bi nadgledala proces protiv predsednika SRS-a, i koja bi o „deformitetima“ tog suda informisala SB UN

Gotovo istovremeno dok je trajao međunarodni naučni skup „Pritisci i ucene svedoka od strane Tužilaštva u okviru doktrine zloupotrebe postupka u haškom procesu protiv Vojislava Šešelja“, koji je u organizaciji Srpske radikalne stranke održan 19. septembra u prepunom Centru „Sava“, u Beogradu, gde je zatraženo oslobađanje lidera SRS dr Vojislava Šešelja koji se skoro osam godina nalazi u pritvoru Haškog tribunala – u Hagu se odvijala drama.
Naime, Haški tribunal nastavlja da ugrožava zdravlje srpskih pritvorenika. Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj izjavio je u utorak, pred Tribunalom u Hagu, da Zapad želi da izazove njegovu smrt kao izlaz iz procesa koji ne može biti završen osuđujućom presudom.
Šešelj je izjavio, pred Haškim tribunalom, da pati od aritmije i tahikardije, koje postaju sve veći problem, sugerišući da zapadne zemlje žele da izazovu njegovu smrt kao izlaz iz procesa koji, kako je rekao, ne može biti završen osuđujućom presudom.

HAŠKI ZLI DUH
Tokom „administrativne rasprave“, Šešelj je rekao da protiv aritmije i tahikardije nisu pomogli ni „elektrošokovi“, kojima je prošlog petka „urgentno“ i „pod narkozom“ bio podvrgnut u haškoj bolnici Bronovo.
Na pitanje sudije Flavije Latanci, koja je vidljivo zlonamerna prema Šešelju i mržnjom nadahnuta prema Srbima i Srbiji, da li je na to dao pisani pristanak, Šešelj je odgovorio: „Ne, u petak su me odveli, rekli su da je urgentno, a ja se nisam protivio. Bilo je pod narkozom, ništa nisam osetio, ali je bilo neuspešno“.
Šešelj je rekao i da je lekar u sudskom pritvoru „insistirao“ da se on danas ne pojavi u sudnici, zato što smatra da je sudnica izvor stresa.
„Ja sam to odbio i rekao da se najbolje osećam u sudnici“, rekao je Šešelj i dodao da će ovih dana ponovo biti podvrgnut tom tretmanu.
Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti rekao je da Pretresno veće „nestrpljivo očekuje“ nalaze specijalista koji pregledaju Šešelja i da će „preduzeti sve mere“ da optuženom bude pružena primerena nega.
Sudija Antoneti napomenuo je i da je dobio „uznemiravajuće pismo“ od „Šešelju bliske osobe“ uz koje je bio priložen i kardiološki nalaz, koji je on, zatim, predao specijalistima imenovanim od strane Tribunala. Tokom rasprave, predsedavajući sudija primetio je i da je situacija takva „kao da se zli duh nadvio nad procesom“ protiv Šešelja, uz opasku da bi „u jednom trenutku mogao doneti odluku da u tome više ne učestvuje“.

MOGUĆ PREKID SUĐENJA
Predsedavajući sudija Antoneti pomenuo je i mogućnost prekida suđenja, ako bude neophodno, ali je Šešelj to odbio. Ponavljajući da se postupak protiv njega neopravdano oteže i da je u pritvoru osmu godinu, Šešelj je sugerisao da zapadne sile i njihove tajne službe pokušavaju da izazovu njegovu smrt.
„Iz ovog se procesa mora nekako izaći, to je jasno i gazdama Haškog tribunala – SAD, Velikoj Britaniji, NATO-u, CIA, MI-6. Svima, celoj svetskoj pravosudnoj javnosti, jasno je da nema temelja ni za kakvu osuđujuću presudu, pa se oteže i čeka se da optuženi umre i da mu se malo pomogne. Kako, ne znam, samo se pitam. Udruženo dejstvo tahikardije i aritmije može izazvati infarkt i moždani udar, a šta će izazvati – videćemo.
„Ako umrem, zabranjujem obdukciju, to niko nema pravo da uradi – iz bilo kog razloga“, naglasio je Šešelj, tvrdeći da nisu pronađeni organski uzroci poremećaja ritma srca i da bi to mogli biti „elektronski impulsi“.


„Zapad želi da izazove moju smrt kao izlaz iz procesa koji ne može biti završen osuđujućom presudom“: dr Vojislav Šešelj

POSTEPENO TROVANJE
Prethodne poremećaje u radu jetre, Šešelj je nazvao „postepenim trovanjem“ hranom, što je pripisao akterima i izvorima koje nije identifikovao zato što nema dokaza.
„Rad jetre mi se normalizovao, otkako sam počeo da jedem isključivo konzerve i suvu hranu“, naveo je Vojislav Šešelj.
Tokom rasprave, Šešelj se usprotivio zahtevu tužilaštva da kao dokazi budu prihvaćeni izvodi iz beleški nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, rekavši da postoje „ozbiljne sumnje“ da su ti dnevnici autentični. Pri tom se pozivao na pisanje hrvatske štampe. Obrazloženja tužilaca o relevantnosti tih beleški, Šešelj je odbacio, tvrdeći da su rezultat „falsifikata“, „dilentantizma“ i „idiotluka“ tužilaca. On je prigovorio i da mu tužioci nisu dostavili oslobađajuće delove Mladićevih dnevnika, iz kojih se vidi da su se pojedini hrvatski zvaničnici, 1993, zalagali za iseljavanje Hrvata iz Vojvodine, u okviru razmene stanovništva.
Osvrćući se na istragu koju je Pretresno veće naložilo o Šešeljevim tvrdnjama da su neke svedoke zastrašivali tužioci i njihovi istražitelji, sudija Antoneti rekao je da još nije imenovan „prijatelj suda“ koji će je sprovesti. Antoneti je najavio da će zatražiti sopstveno izuzeće iz Veća, ako posle istrage bude podignuta optužnica za nepoštovanje suda. Sudija Antoneti na kraju je napomenuo i to, da je teško reći kada će biti sledeće zasedanje, ali je izrazio nadu da bi se tada moglo raspravljati i o Šešeljevom zahtevu za oslobađanje, po okončanju dokaznog postupka odbrane.
Šešelj se nije izjašnjavao da li će takav zahtev podneti. Po rečima sudije Antonetija, Pretresno veće će uskoro odlučiti o zahtevima tužilaca da u spis budu uvršćeni dnevnici generala Ratka Mladića, kao i pisani dokazi bez iskaza svedoka.

MALTRETIRANJE I KIDNAPOVANJE
Prema rečima svih govornika na pomenutom Međunarodnom naučnom skupu, osam godina Haški tribunal vodi montirani proces protiv Vojislava Šešelja, ali to nije bilo dovoljno da ovaj politički sud dokaže nedokazivo i da osudi nevinog. Za to vreme vođi srpskih radikala prekršena su sva procesna i ljudska prava, a tužilaštvo je koristilo najprljavije metode – montirane dokaze i lažne svedoke. Brutalni pritisci, ucene, psihičko maltretiranje i iscrpljivanje, kidnapovanje – tehnike su koje tužilaštvo primenjuje protiv potencijalnih svedoka kako bi ih prinudilo na lažno svedočenje. Mnogi časni ljudi su uspeli tome da se odupru i da javno govore o pritiscima kojima su bili izloženi.
Kao što je razorio lažnu optužnicu, Šešelj je raskrinkao prljave metode tužilaštva i Sudsko veće je bilo prinuđeno da pokrene istragu protiv tužilaštva zbog zloupotrebe svedoka. O ovoj temi govoriće ugledni gosti iz zemlje i bratske Rusije.
O toj temi govorili su ugledni profesori, pravnici, advokati, istoričari, analitičari i novinari iz Srbije i Rusije. Na skupu su učestvovali predstavnici parlamentarnih stranaka iz Ruske federacije i istaknute ličnosti iz kulturnog i javnog života Rusije.


Od 27 optuženih, koji su bili predsednici država, komandanti vojske, predsednici i zamenici predsednika Vlade, ministri odbrane, 19 su Srbi. Sve njih Tribunal je ukupno osudio na 904 godine, a Hrvate na 171 godinu, muslimane na 39, kosovske Albance na 19, a Makedonce posle sukoba 2001. godine na 12 godina zatvora: Dragan Todorović

SCENARIO SMRTI

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je da je ozbiljno zabrinut za Šešeljevo zdravlje i poručio da neće dozvoliti da se u Haškom tribunalu „ponovi scenario smrti Slobodana Miloševića”.
Ruska istoričarka Jelena Guskova, rekla je da je spas u slozi i jedinstvu u mislima i delima, upornosti i doslednosti u odbrani nacionalnog interesa, svoje teritorije i istorije, traženje istinskih prijatelja, dobro poznavanje neprijatelja, prognoziranje posledica serviranih događaja, znanje da se čita između redova u dokumentima koje Srbima predlažu da potpišu.
„Kako možemo da sprečimo zlo? Kako možemo da predupredimo nepravdu i neistinu, politiku dvojnih standarda, ponižavanja i ucena, koje traju već 20 godina prema jednom narodu? Iza svega što radite treba da stoji ljubav prema otadžbini koja Vas hrani, prema svom narodu i budućim generacijama Srba. Srpski, pa i ruski narod, navikao je da ga neko vodi i da imamo vožda. Vi radikali takvog vožda imate. Mogla bi cela Srbija imati takvog vožda, koji bi bio dobar branilac srpskih nacionalnih interesa, a koji je sada u zatvoru. Zašto je nevin Čovek od 2003. godine sakriven u Hagu? Zato što je snažan, uticajan, obrazovan, patriota, ima iza sebe snažnu stranku i mogao bi da bude prepreka planovima Zapada u rasparčavanju Jugoslavije i Srbije. Haški tribunal je ne samo gubilište za Srbe u ratu, nego i alat u rukama onih koji kreiraju političku istoriju Evrope i sveta, stvarajući od niza zemalja robove, poslušne, gluve i neme. Nažalost, Srbija se nalazi baš na tom putu. Ali Srbija ima svoje heroje, koji imaju svoj karakter, čojstvo i junaštvo, koji su se dokazali u najtežim danima za otadžbinu u ratu i u najtežim danima za sebe u Tribunalu. Oni su u Tribunalu na frontu. Iako njima sada nije zahvalno rukovodstvo države, njih će oceniti istorija“, rekla je Guskova.
Ona je na skupu navela nekoliko primera koji veoma slikovito govore o neobjektivnosti Haškog tribunala. Tako je 64 odsto od svih koje progoni Tribunal srpske nacionalnosti.
„Od optuženih Srba u Hagu 19 je umrlo, a 27 optuženih, koji su bili predsednici država, komandanti vojske, predsednici i zamenici predsednika Vlade, ministri odbrane, 19 su Srbi. Sve njih Tribunal je ukupno osudio na 904 godine, a Hrvate na 171 godinu, muslimane na 39, kosovske Albance na 19, a Makedonce posle sukoba 2001. godine na 12 godina zatvora. Tribunal je ostvario isključivo politički cilj – da potvrdi krivicu samo jednog naroda za sve ratove poslednje balkanske krize, samim tim i da opravda NATO agresiju protiv Srbije 1999. godine i da ozakoni agresiju. Naučnici odavno imaju dokaze o zavisnosti i pristrasnosti suda, predubeđenja sudija i tužilaca, a neobjektivnost se manifestuje i u samoj proceduri sudskog postupka, ali i u radu sa optuženima, svedocima i ekspertima. A u te metode spada i stvaranje lažnih svedoka, onemogućavanje angažovanja eksperata u odbrani optuženih, odbrana od lažnih izjava, pomaganje svedocima optužbe, pojavljivanje u pismenim izjavama onog što svedoci nisu rekli, čuvanje imena svedoka u tajnosti čak i protiv njihove volje, u cilju sprečavanja mogućnosti pripremanja za odbranu, da bi lakše fabrikovali iskaze. Tribunal ne zanima šta je istina, a kada nema materijalnih dokaza za optužnicu, onda fabrikuje lažna svedočenja. Na koji način i mogu da se prikupe dokazi, kada je čovek optužen za držanje zapaljivih govora i kako mogu da utvrde uzročno-posledičnu vezu, između njegovih reči i nekih zločina. U slučaju Šešelja tužilaštvo ide na podvale, falsifikat, prevare i lažno svedočenje. Ni do dana današnjeg, aktivnost Haškog tribunala nije podvrgnuta ozbiljnoj analizi od strane međunarodnih struktura. Zbog toga bi dobro bilo da Rusija i druge zemlje podnesu zahtev za vršenje analize delatnosti ovog međunarodnog suda i potrebe njegovog postojanja. Potrebno je razotkriti neobjektivnu ulogu Tribunala, sudija i tužilaca.Potom je potrebno sve dobijene materijale predati svim kompetentnim organima i zatražiti ne samo zatvaranje Tribunala, već i ocenu njegove delatnosti od strane nezavisne komisije i oslobađanje svih zatvorenika. Takođe bi trebalo održati veliku međunarodnu konferenciju o Tribunalu na nivou ministra spoljnih poslova, kao i raditi na tome da se ne produži rad Haškog tribunala. Trebalo bi da Rusija izađe sa predlogom da osuđenici svoje zatvorske kazne odleže u Rusiji. Sada bi trebalo da bude predlog da haške sudije idu u zatvor, a srpski osuđenici na slobodu. Mi znamo da zapaljivi govori Vojislava Šešelja nisu krivica, da sud nema dokaza da je on lično izvršio bar jedno krivično delo i ne znaju šta da rade s njim, što znači da će on uskoro biti na slobodi“, istakla je Jelena Guskova.


Vojislav Šešelj je prepreka Zapadu u razbijanju Srbije: Jelena Guskova

RAT NIJE ZAVRŠEN
Deputat vladajuće Jedinstvene Rusije u Ruskoj Dumi Konstantin Zatulin izjavio je da Tribunal mora biti ukinut, jer predstavlja „sramotu međunarodnog prava“ i dodao da dok god je Šešelj u Hagu i trpi maltretiranje, „rat nije završen“.
„Postoje narodi koji ne znaju za pojam savesti. Kod njih pojam savesti zamenjuju sasvim neki drugi principi. Ali ni Rusi, ni Srbi nemaju veze sa takvim narodima. Sve dok je gospodin Vojislav Šešelj u Hagu, i dok trpi maltretiranje takozvanog Haškog tribunala, rat nije završen. Ja ovde neću govoriti o tribunalu kao takvom. Tu nema šta da se kaže. Mene je sramota što je negde devedesetih godina Rusija dala saglasnost za formiranje takvog tribunala. To je bilo davno, to su bila neka druga vremena, ali taj stid je svejedno prisutan u mojoj duši. Ja sam išao kada je bila sahrana Slobodana Miloševića, išao sam u Požarevac. Ja ne želim da idem za sandukom Vojislava Šešelja, čak i ako bude mnogo dobrih reči i lepih venaca. I taj tribunal mora biti ukinut kao sramota međunarodnog prava. A mi smo dužni Vojislavu Šešelju, zato što nismo uspeli da pretvorimo ovaj tribunal u onaj tribunal, koji je sudio tridesetih Georgiju Dimitrovu, za vreme fašizma. Ja sam siguran da će se Rusija truditi da pomogne Srbiji, ali najvažnije to da Srbija ima odlučnost da sama pomogne sebi“, rekao je Zatulin.
Aleksandar Mezjajev, profesor Međunarodnog prava, najveći ruski ekspert za Haški tribunal ocenio je da je posle ubistva Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu, ostao samo jedan čovek koji može da savlada taj nelegalni i zločinački organ, a to je Vojislav Šešelj.
„Suđenje se nalazi u ćorsokaku, što predstavlja opasnost ne samo za sud, već i za doktora Šešelja. Zato moramo biti svesni da se u Haškom tribunalu sprema ubistvo. Obratimo pažnju na stalne aktivnosti tužilaštva, u kojima ona nastoji da izvede dodatne svedoke ili dodatne dokaze, što za posledicu ima stalno dovođenje novih svedoka i dokaza. Tako je 11. avgusta 2010, tužilaštvo uputilo zahtev, da se svedočenje Milana Babića uvede kao dokaz. Šta nam govori ova činjenica? Prvo, ona govori o veštačkom odugovlačenju suđenja i grozničavom traženju nekih dopunskih dokaza. Poslednja svedočenja Babića u predmetu protiv Milana Martića, datiraju od marta 2006. godine. Tužilaštvo tek tada traži uvođenje ovog svedočenja. Drugo, bez obzira što su slične odluke bile donete u ostala tri predmeta Stanišić i Župljanin, Gotovina i ostali, Radovan Karadžić, prihvatanje dokaza svedoka koga nije moguće unakrsno ispitati, predstavlja grubo kršenje prava optuženog. Pozivanje na član 92, dozvoljava da se u principu prihvataju slična svedočenja. Treba istaći da takav član, koji je bio uveden u pravila procedure, čime je narušen princip pravednog suđenja, kao što je pravo optuženog na unakrsno ispitivanje. Najzad, zabeležićemo poslednji zahtev tužilaštva, da se prihvati kao dokaz tužilaštva, dnevnici generala Ratka Mladića kao i svedoka koji će prezentovati te dokaze. O čemu govore te činjenice? O tome da tužilaštvo pokušava da veštački produži čitanje optužnice u procesu. A zašto tužilaštvo želi da produži proces? Odgovor je reklo bi se očigledan. Tužilaštvo želi da zadrži Šešelja u zatvoru što je moguće duže“, rekao je Mezjajev.
I predstavnik Pravedne Rusije Boris Guseljetov je rekao da se nada da će se Šešelj što pre vratiti u Srbiju, a zamenik šefa poslaničke grupe te stranke u Dumi Mihail Jemeljanov izrazio je podršku vođi SRS, založivši se za njegovo puštanje iz Tribunala. Deputat Komunističke partije Ruske federacije u Dumi, Tamara Pletnjonova izjavila je da će jedinstvo i sloga pomoći u oslobađanju lidera radikala.
Na skupu je iznet i predlog o formiranju međunarodne grupe, koja bi nadgledala proces koji se vodi protiv Šešelja i koja bi o „deformitetima“ tog suda informisala Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Šešelju se sudi za navodne zločine protiv čovečnosti i povrede ratnih prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine.
Vođa radikala je 21. januara 2009. godine dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala, zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet bio zaštićen. Šešelj je ranije osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, i ta kazna mu je potvrđena 19. maja 2010. godine, a 4. februara ove godine je drugi put optužen zbog objavljivanja (u knjizi) podataka o 11 zaštićenih svedoka.
Inače, na skupu, na kojem su prisustvovali i domaći pravni eksperti, predsedstavnici najuglednijih srpskih medija, ambasade Rusije, predsednik IO DSS Milovan Milošević, istaknut je transparent „Srbija čeka Šešelja“, a na početku su intonirane i srpska i ruska himna, kao i tradicionalne srpske rodoljubive pesme.
Tags: dragan todorović, elena guskova, hag, haški tribunal, srpska radikalna stranka, vojislav šešelj


[You must be registered and logged in to see this link.]

Artemija za Patrijarha Svetosavske SPC!



С
ветосавци! Велика нас национална невоља, нужда и обавеза нагони да Вам се поново обратимо

на овај начин једним јавним и свенационалним Апелом са великом надом да још увек није касно да се наш национални брод васколиког Сербског народа и правоверних верника врати у Светосавске воде којима је до недавно пловио по узору на крмчијање нашега нам националног Оца и Крмчијара Растка Немањића – Светога Саве.

Браћо Светосавци и Сестре Светосавке,

Већ подуже времена у назад наша Светосавска и правоверна национална црква преживљава најтеже тренутке у својој дугој повесници. Од године 1219.-те када је Свети Сава основао нашу националну и аутокефалну цркву јеретичко-шизматичка римокатоличка црква врши константне притиске на нашу правоверну црквену организацију како би се потписала тзв. „црквена унија“ са Ватиканом по узору на Фирентинску унију од 6. јула 1439.-те г. а по којој ватикански папа постаје врховни поглавар наводно „уједињене екуменске цркве“. Шта се у нашем конкретном националном случају стварно крије иза оваквог потписа познато је из повеснице Срба са простора Хабсбуршке Монархије: сви србски “унијати“ су временом постајали прво римокатолици а касније у другој етапи десрбизације Хрвати. Најмаркантнији и уједно најжалоснији случај оваквог похрваћивања правоверних Срба преко екуменске унијатизације и римокатолизације је засигурно случај првобитно правоверног србског народа у Жумберку који је услед ватиканске пропаганде и физичког терора врло брзо након поунијаћивања био римокатолизован и коначно похрваћен.

Након НАТО-овског државног удара оружаном силом и уличним хулиганством и пироманијом од 5. октобра 2000.-те г. плаћеници антиСветосавског Запада који су се власти у Србији докопали са асфалта користећи хитлеровске методе затирања демократије – преко паљења најсветије демократске институције Парламента, тј. Дома Народне Скупштине, до увођења тоталитаристичке цензуре на јавно мишљење – читаву једну деценију свесрдно и срчано испуњавају наредбе вашингтонско-бриселско-ватиканских газда и финансијера у циљу денационализације србског националног бића и свођења србске државне територије у границе Београдског пашалука као још једне колоније Вол Стрита. На жалост, велики део првосвештеника тзв. Српске Православне Цркве, бивше Светосавске Цркве, се приклонио овим пакленим екуменско-унијатским плановима и политици. Међу овим ватиканским демонима предњаче као ударна папистичка песница управо они који би требали да положе своје овоземаљске животе за Светосавље – чланови тзв. Светог Синода СПЦ. Овај синод већ одавно нити је свети нити је синод већ представља Сотонистички Синдикат под руководством унијатског папистичког нунција у СПЦ – тзв. Патријарха Иринеја и класичног црногорско-сицилијанског гангстера Амфилохија. Најновија политика овог папистичког Сотонистичког Синдиката према најревноснијем Светосавском борцу за Србство и Србију – вечног нам националног пастира Артемија јасно нам говори да се васколики Светосавски Србски народ мора јавно, јасно и гласно оградити од ватиканске Сотоне која седи у згради Патријаршије преко пута Саборне Цркве у Београду.

Сведоци смо да се најчаснији Светосавски народни пастири безкомпромисно и брутално избацују са својих епархија, да им се забрањују литургијске радње, да се у правоверни Светосавски црквени обред перфидно убацују обредни елементи сатанистичке римокатоличке цркве а поједини првосвештеници нису у стању ни да се прекрсте како то доликује једном Светосавском пастиру. Да не спомињемо оне духовнике који се јавно појављују у римокатоличким црним кошуљама са белим тракицама око врата уместо крагне. Део наше цркве је тако постао директно поткупљен од стране Петооктобарских разарача Србства који се надају да ће им коначно поћи за руком оно што није пошло ни за 500 година Османлијама и Хабзбурзима. Тамо где су стали усташе-крвници Алојзије Степинац и Јозеф Броз Тито сада здушно настављају унионистички гангстери Иринеји и Амфилохији

Драга и поштована наша правоверна сербска браћо и сестре,

Као свесрбски национално-патриотски покрет обраћамо се овим Апелом свим Србима ма где били и живели да смогну снаге да се одупру ватиканској асимилаторској политици „екуменског унијатизма“ чврстим и непоколебљивим веровањем и поштовањем Светосавских традиција које су нас столећима враћале на правоверни пут и уједно представљале најчвршћу брану свим десрбизационим политикама Сотонистичке столице у Ватикану. Сматрамо да је дошло коначно време да се и у оквирима наше цркве одвоји жито од кукоља а лични пример чврсте вере и игнорисања ватиканско-демонократског кукоља представља најсмртоноснији ударац вашингтонско-бриселско-ватиканској Сотони која има хиљаду лица али само један циљ.

Свесрбски Патриотски Покрет Србија Земља Хероја у циљу превазилажења данашње верско-црквено-националне ситуације захтева:

· Да се из Светог Синода СПЦ истерају сви ватикански гангстери а да се коловођама Иринеју и Амфилохију јавно суди од стране самог народа на свеопштем националном скупу испред Храма Светога Саве на Врачару,

· Да се читава Светосавска Црква и уздуж и попреко прочисти од ватиканско-сатанистичких чиновника од монаха до митрополита,

· Да се ниуком случају не дозволи устоличење за Патријарха СПЦ ватиканском гангстер-нунцију Иринеју,

· Да се до очишћења наше Цркве од ватиканског шљама не присуствује никаквим верско-црквеним обредима организованим од стране ватиканског свештенства СПЦ укључујући и бојкот крштења деце која се до даљњег требају крстити у храмовима Руске Православне Цркве или од руских свештеника,

· Да се одмах и безусловно за Патријарха праве Светосавске СПЦ именује и рукоположи у Пећкој Патријаршији архиепископ Артемије који се још за живота има прогласити за свеца, и

· Да се седиште СПЦ врати на КосМет у Пећку Патријаршију где му је одувек било, јесте и биће место.


За Крст Часни и Слободу Златну!



21. септембар 2010. г.

Руководство «Патриотског Покрета – Србија Земља Хероја»

Команда «Српских Орлова – Патриотске Гарде Србије Земље Хероја»

хттп://ввв.србијаземљахероја.цом

[You must be registered and logged in to see this link.]

Оружана сила Србије резервисана за безбедност геј-параде, не и земље
Аутор: Александар Павић, Објављено: 23. 09. 2010.



По слову Резолуције 1244 Савета безбедности УН, Србија има право да на Косово и Метохију пошаље своје особље које би учестововало у одржавању реда, мира и правног поретка у покрајини.(1)

Резолуција је усвојена у јуну 1999, и од тада ни једна београдска власт није формално затражила спровођење ових њених одредби. До нелегалног и једностраног проглашења независности „Косова“ у фебруару 2008, ово нечињење се још донекле могло и оправдати настојањем да се на било који начин не да повод косовским Арбанасима и њиховим западним покровитељима да, под изговором наводне београдски-спонзорисане „дестабилизације“, минирају статусне преговоре о српској покрајини и прогласе Београд „јединим кривцем“ што су ови, засигурно „са жаљењем“, посегли за наводно „једином могућом преосталом опцијом“ – једностраним отцепљењем Косова и Метохије.

Може се лако замислити и ситуација у којој би дириговани западни мас-медији лансирали глобалну кампању нових оптужби на рачун Београда, која би била и довољно цинична да убаци подтекст пропагандној флоскули о „најновијој српској агресији“, који би могао гласити нешто попут: „ето, евро-атлантски савезници су све учинили да се мирним путем дође до праведног решења кроз преговоре, али је баук Велике Србије поново васкрсао и угушио последњу наду за постизање мира у складу са Резолуцијом 1244“.

Сада, међутим, пошто су западне силе морале да под пуном светлошћу дана у пуној мери стану иза сопственог безакоња, за такве и сличне менталне баријере и суптилне обзире више нема потребе, и Србија сада мирно може да затражи то своје право, у складу са поменутом резолуцијом, која је, без обзира на сву режирану медијско-политичку драматургију и необавезујуће резолуције у Генералној скупштини УН, још увек једини важећи међународно-правни документ када је реч о јужној српској покрајини. Но, дубоко у трећој години нелегалне и нелегитимне „косовске независности“, садашњој владајућој коалицији у Србији не пада напамет да тако нешто тражи. Одуставши од своје већ слабашне резолуције коју је требало представити пред Генералном скупштином УН 9.9.2010. о саветодавном мишљењу Међународног суда правде о легалности једностраног отцепљења „Косова“ и пристајући на нову, скројену од стране ЕУ „пријатеља“, у којој је релативизовано чак и позивање на Повељу УН, (2) која садржи веома незгодно подсећање на „суверену једнакост“ свих држава-чланица, (3) власт у Србији неуморно наставља да понавља да ће се за 15% територије Србије борити „искључиво политичким, правним и дипломатским средствима“.

Но, то нипошто не значи да београдски режим има аверзију према употреби оружане силе на својој територији, када и где му то одговара.

Према медијским најавама, у својој најновијој инкарнацији после претходних неуспеха, геј-парадирање у Београду, заказано за 10. октобар 2010, треба да ужива заштиту бројних припадника Министарства унутрашњих послова. (4) Пажљивијим посматрачима је постало јасно да се тиме, заправо, садашња власт у Београду јасно вредносно одредила, претпостављајући „вредности“ промоције и одбране хомосексуализма, које се тумаче као „европске“, (5) вредностима одбране земље (6), и то дела земље који се сматра колевком данашњег српског идентитета. Јер, у условима када су физички напади и притисци на преостале Србе на Косову и Метохији већ рутинска, свакодневна појава, када се повећавају притисци на српско становништво у Рашкој области (тј. „Санџаку“ за оне који фаворизују стару османлијску терминологију) од стране радикалних исламистичких елемената, (7)београдске власти ни не помишљају да ангажују оружану силу за заштиту српског народа на тим подручјима.

С друге стране, режим је спреман да покрене моћну оружану силу ради заштите радикалних геј-активиста којима се прохтело да „парадирају“ усред Београда и тиме на силу наметну своје светоназоре (опет) већинском становништву земље.Хипокризија режима се сликовито огледа у речима представника државног врха. На промоцији официра Војске Србије 11. септембра, председник Србије Тадић је, алудирајући на могуће реакције поводом одржавања геј-параде, изјавио: „Нећемо толерисати насиље нити претње којима се угрожава било која институција или државни орган,“ што је ажурност која се од Тадића још није чула када је реч о раду нелегалних и неуставних „косовских“ органа и њиховог насиља против неарбанашке популације у јужној српској покрајини.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић је, са своје стране, најавио да ће двоструке стандарде власти према већинском, српском становништву у земљи, и лично демонстрирати: „Ако тога дана не будем имао других обавеза, појавићу се на скупу. И то пре свега, да својим присуством додатно покажем да полиција заиста брине о безбедности свих грађана.“ (9) А да су предвиђене мере безбедности нешто о чему угрожени народ на Косову и у Рашкој може само да сања потврдио је неименовани полицијски званичник, по којем ће чак пет полицајаца чувати сваког од најављених учесника поворке: „Такве мере заштите се не памте у Србији.“ (10) Другим речима, 10. октобра, београдски режим се заправо спрема да пошаље свету не само поруке „толеранције“, већ и следећу поруку већинском народу у земљи: „У односу на хомосексуалне активисте, српски житељи историјских српских земаља су грађани трећег реда.“ То је порука која ће београдским властима свакако донети још који поен рејтинга у Бриселу и Вашингтону, али која већ изазива растуће незадовољство међу припадницима многих национално-оријентисаних организација у Србији.

Један од првих одговора на накане режима могао се наћи на транспаренту навијача београдског фудбалског клуба „Црвена звезда“: „Народ гладан, протеран, издан, а ви би са „поносом“ да шетате“ (11). А у обраћању јавности под називом „Каква влада - таква и парада“ (12), више националних организација је позвало јавност Србије да на параду гледа као на „моралну тачку која нам је неопходна за стварање широког покрета отпора против система који нас је разорио по свим нивоима. Зато је 10. октобар дан за почетак антирежимских интеграција у Србији, и то свих оних појединаца, група и организација које су против система који нас понижава као породичне људе, слободне грађане и родољубе. (13)

Дакле, јасно је да је у садашњем општем контексту дешавања у Србији, најављена „парада поноса“ нека врста црвене мараме за многе који су незадовољни општим стањем у држави и друштву, и да ће реакција на њу бити, како реакција против агресивних парадера хомосексуалистичких вредности (14), тако и реакција против оних који им заправо обезбеђују оквир за деловање, притом их фаворизујући у односу на, бар досад, тиху већину, коју на парламентарним изборима 2008. осим тога да ли подржава организовање геј-параде, нико није питао ни да ли подржава доношење Статута Војводине, који од северне српске покрајине прави државу-у-држави – а добила га је, ни да ли треба доносити скупштинску декларацију о Сребреници која даје за право западним ратно-пропагандним фалсификатима о том догађају – а добила ју је, ни да ли подржава продају најбољег, најпрофитабилнијег и најелитнијег српског државног предузећа, Телекома Србије и изручење телекомуникационе инфраструктуре земље у стране руке – што, тендером најављеним за крај септембра, тек треба да добије, итд. И то је сасвим логично.

Рекло би се да многима боде очи аутистичност припадника геј-покрета и београдских власти који сматрају да, у општим економским недаћама и социјалном безнађу, у условима наставка перманентног, западно-спонзорисаног распарчавања земље, треба „поносно парадирати“ сексуалну оријентацију која је страна убедљивој већини популације, уз трошење огромног новца за обезбеђење и нападну демонстрацију силе које се режим, иначе, упорно одриче када је реч о одбрани територијалне целовитости земље. Чини се да је и овде на снази стара грчка изрека: „Кога богови желе да униште, прво му одузму памет.“

(1)Резолуција 1244 СБ УН, анекс 2, тачка 6: Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције: - Везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством; - Обележавање/чишћење минских поља; - Одржавање присуства на местима српске културне баштине; - Одржавање присуства на главним граничним прелазима. (http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz ... 44_lat.pdf) Према S/1999/649 наведеном у резолуцији, СРЈ има право на повратак до хиљаду припадника поменутог особља.

(2) Изворна резолуција коју је поднела Република Србија у другом пасусу јасно назначава да ће Генерална скупштина УН донети закључак о саветодавном мишљењу МСП „вођена начелима утврђеним у Повељи Уједињених Нација“ (http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/ ... penElement), док је у „пријатељски“ измењеној резолуцији усвојеној 9.9.2010. ГС УН само „свесна циљева и начела Уједињених Нација“ и „има(јући) у виду своје функције и овлашћења према Повељи Уједињених Нација“ (http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/ ... penElement).

(3) Повеља Уједињених Нација, Члан 2, тачка 1 и 4, итд. (http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz ... un_lat.pdf)

(4)„Параду поноса обезбеђиваће 5.000 полицајаца“, Београдски дневни лист Пресс, 9.9.2010.

(5)Види, нпр. „Лазар Павловић: Парада поноса у Београду је изузетно важна за европске интеграције“, београдски дневни лист Данас, 11.9.2010.

(6) „И Косово и геј-парада“, Бранко Радун, [You must be registered and logged in to see this link.] ... 8-20-47-28

(7)„Бити Србин у Новом Пазару,“ Наташа Јовановић, Печат магазин, [You must be registered and logged in to see this link.] ... om-pazaru/

8„Тадић – нећемо толерисати насиље“, новинска агенција Бета, 11.9.2010.

(9)„Параду поноса обезбеђиваће 5.000 полицајаца“, Пресс.

(10) Исто.

(11) [You must be registered and logged in to see this link.] ... 5&idv=2479

(12) [You must be registered and logged in to see this link.]

(13)19.9.2010.

(14) Организација „Двери српске“ је упозорила да је на једном од главних сајтова који промовишу „параду поноса“ појавила „неморална и скандалозна слика жене у молитвеној пози са минђушама од иконица која у руци држи имитацију мушког полног органа“ (http://www.dverisrpske.com/tekst/1872280).

Извор: сајт Српског сабора Двери [You must be registered and logged in to see this link.]

Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес. (...) Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легион. (Свети Јустин Ћелијски)


Ne daj boze da neko uradi anketu sta Srbi znaju o odnosima Srba i katolicke crkve, rezultati bi bili porazavajuci (kao i svi ostali rezultati na koje bi narod davao odgovor sem ako je upitanju bilo koji detalje s a"farme", "grand show-a" itd... to bi znali u sitna crevca).

Извори о Ватиканском злочину над Србима.

академик Василије Кресић !!!!!!!
Обавезно одслушати. Значајне информације:

[You must be registered and logged in to see this link.] ... re=related
[You must be registered and logged in to see this link.] ... re=related
................
Србољуб Живановић !!!!!!!
Есенцијално.
[You must be registered and logged in to see this link.] ... re=related
Улога Ватикана 2:36 - 4:15 затим 4:45 - 5:15

[You must be registered and logged in to see this link.]

Петиција против доласка папе у Србију

Бранислав 17.9.2010. 12:24
Сабирајући утиске поводом недавно завршене посете Патријарха СПЦ Иринеја папској Аустрији заиста је тешко, готово немогуће, одупрети се дубоком осећају стида, понижења, увређености и надасве гађења које осећа сваки истински Светосавац, Православни Србин или Српкиња. Да је бар ноћна мора у питању па би се човек, пробудивши се, исповраћао, обрисао и окупао, да му мало лакне у нади да је најгоре оставио иза себе и да је све било само лош сан. Зашто је српски Патријарх за место своје прве посете иностранству изабрао папску Аустрију а не неку братску Помесну Православну Цркву? Иако је за званичан разлог посете наведена 150. годишњица Српске Православне црквене општине Свети Сава у Бечу, пре ће бити да је много ближе истини званично исповедање пута екуменизма СПЦ и привођење православних Срба римском жрецу.

Када српски Патријарх у оквиру своје посете својој пастви, у страној земљи, добије повељу заштитника римокатоличке фондације "Про Оријенте" и присуствује јубиларној, педесетој прослави римокатоличког празника Имена Богородичиног (Име Маријино) то јест највећој прослави аустријских римокатолика, што предсатавља "звездани час" међуцрквеног дијалога како нам преноси сајт наше СПЦ, притом под капом јавно проповедајући неразумно, отпадничко и јеретичко учење потпуно страно Православљу, онда је то знак да је заиста наступило задње време на које нас упозорава Свето Писмо, Свето Предање и Свети оци Цркве Православне.




Патријарх Иринеј и кардинал Шенборн и Иринеј бечки - загледани у заједничку будућност у унију 2013. у Нишу

Поводом овог саблажњујућег догађаја уредништво сајта "Борба за веру" упутило је, 13.сеп.2010. године, отворено писмо Његовој Светости Патријарху Српском Г. Иринеју. Најискреније саветујем свима да прочитају овај одличан чланак у целини, на датом линку, због изузетног значаја, историјског тренутка и изазова пред којим се наша Света СПЦ и Србија налазе. Нека нам је Господ у помоћи.



[You must be registered and logged in to see this link.]

Народ светосавски: Отворено писмо патријарху Иринеју поводом најављене тзв. "параде поноса"
Thursday, 23 September 2010

Народ светосавски



Његовој светости патријарху српском г. г. Иринеју



У име Оца и Сина и Светога Духа!



Ваша Светости,



Последњих месеци сведоци смо беспоштедне и све агресивније кампање којом се најављује организовање тзв. „параде поноса“ у главном граду наше отаџбине. Као што сте засигурно упознати, „парадом поноса“ назива се јавно дефиловање и бесрамно промовисање мужеложништва (хомосексуализма) – содомског греха, који по Светом Јеванђељу и учењу Светих Отаца разара душу и тело и као такав је осуђен на пакао.



Кад је стварао свет, Господ наш је створио мушко и женско и заповедио је: „Рађајте се и множите.“ А какво рађање и множење може да проистекне из неприродног блудничења истосполних особа?! О овом греху Свети Јован Златоуст каже: „Мужеложници (хомосексуалци) су гори од убица јер убица одваја душу од тела, а овај погубљује душу заједно са телом. Ма који грех да узмеш, ниједан неће бити раван овом безакоњу.“



Насупрот Светом Јеванђељу и Светим Оцима, организатори ове тзв. „параде поноса“, као и они који ово срамно окупљање подржавају, као своје главне аргументе истичу нове светске и европске „вредности“, које се морају прихватити зарад „цивилизацијског искорака“, „прогреса“ и уласка у Европску унију. Ми питамо: „Какав то прогрес представља јавно испољавање изопачености и настраности које произлазе из сексуалних девијација?! И да ли нама треба Европа која прихватање тих хомосексуалних настраности представља као највише друштвене вредности?!“



Даље, у својим обраћањима ти исти заговарачи „нових погледа“ наводе људска и мањинска права, иза којих се, у ствари, крије само терор мањине над већином. Јер док једна мала мањина хоће гола и полугола да шета улицама нашег главног града, дотле огромна већина нашег становништва, а то су нормални и породични људи, мора да се склони са улица како они и њихова деца не би били саблажњени. Такође, овде је очигледно да се под плаштом демократије и заштите људских права, у ствари, промовишу одређене настраности и накарадне идеологије појединих група стране нашем народу, док се праве, традиционалне вредности гурају у запећак.



И ко даје највећу подршку организовању једне овакве параде у Србији? Највећу подршку дају управо оне земље (чланице ЕУ) које су прве признале и подржале покушај отимања дела наше земље кроз признање нелегалног проглашења независности Косова и Метохије. То нам довољно говори о њиховим добрим намерама и по овом питању. Стога није за чуђење најава на званичном интернет сајту организатора ове хомосексуалне параде о паљењу државне заставе Србије, као ни њихов јавно изражен став да је Косово и Метохија само „комшија“ Србији.



Ваша Светости,

људи са полним девијацијма (хомосексуалаца и лезбејки) свакодневно расте, док је број новорођених из дана у дан све мањи. Изузимајући веома мали број оних који су рођени са хормоналним поремећајима (хермафродити и сл.), горњи податак нам јасно говори да се човек не рађа као такав (настран и полно девијантан), већ да то постаје временом и превасходно под утицајем нарушеног морала у друштву. Листа жеља хомосексуалног лобија се шири. Данас „парада поноса“, а сутра истосполни бракови, усвајање деце или њихово добијање преко мајке или оца донатора и ко зна где је томе крај



Ми православни хришћани заједно са свим људима који живе на овим просторима, без обзира на верску и расну припадност, треба да градимо здраве међуљудске односе и унапређујемо друштвене вредности које су у складу са моралним и људским начелима и које ће свима нама данас и деци нашој сутра омогућити миран живот достојан човека.



Водеће институције у нашој држави морају јасно да се одреде и да кажу који су њихови приоритети. Да ли је то подршка рађању и стварању здраве и социјално стабилне породице или је то подршка оним групама које заговарају настране полне девијације и блудне изопачености. Свакодневно слушамо о катастрофалним подацима који говоре о изумирању нашег народа, о паду наталитета, о веома малом броју нових бракова, о неспремности младих да заснују породицу. Па се питамо каква подршка браку и породичним вредностима може да проистекне из друштва које у исто време дозвољава јавну промоцију настраности и блудних изопачености.



Једно са другим не може!



У складу са горе реченим, ни Српска Православна Црква по овом изузетно важном питању не може бити ни неутралана, ни млака тј. поставити се тако да све остане на некој благој осуди, а без конкретног чињења и захтева за забраном промовисања ових настраних и изопачених „вредности“.



Сведочанство о томе како пролазе млаки налазимо у Откровењу, где Христос заповеда јеванђелисту Јовану да напише цркви у Лаодикији: „Знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих."



А у својој беседи на Видовдан 1948. године о неутралнима Свети Владика Николај каже: „У једном времену као што је наше, када се води гигантска светска борба између вере и безверја и када организовани атеизам устаје свим снагама против Христа, против 10 Божјих заповести, против породице, душе и човекољубља, и то не само у комунистичким државама већ и, више или мање, у свим земљама - неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је." Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.“ Даље каже: „Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа. Вековима борећи се за истину вере, за слободу и за правду, српски народ постао је веома осетљив у погледу ове три неопходности за достојанствен живот појединаца и друштва, тј. вере, слободе и правде.“



Ваша Светости,



Наша Црква има пуно право, моралну обавезу и пастирску дужност да недвосмислено и јасно и у складу са Светим Оцима заштити своје вернике и породице. Стога ми сви доле потписани, као чланови Српске Православне Цркве и овце стада чији сте Ви пастироначалник, умољавамо Вас да тражите од надлежних државних органа и градских власти забрану одржавања „параде поноса“ у нашем главном граду.



Одлука наше Цркве и Вас као пастира стада светосавског да у име Христа и испред пастве своје осудите и тражите изричиту забрану за овакво настрано окупљање не треба да буде тешка, јер светли пример имамо у недавном поступку наше сестре Руске Православне Цркве, која је јасно и недвосмислено подржала забрану одржавања овакве исте параде у главном граду Русије Москви. На тај начин Руска Православна Црква је поручила својим верницима и властима шта мисли о оваквим накарадним и изопаченим „вредностима“, без обзира на оптужбе, претње и уцене које су стизала са запада.



У Светом Јеванђељу Господ каже апостолима: „И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе“ (Мк. 6.11). А шта нам као послушање поручује Свети Апостол Павле у својој посланици Коринћанима: „Писах вам у посланици да се не мијешате са блудницима … И избаците злога између вас самих … Или не знате да неправедници неће наслиједити Царства Божијега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници...“



Да ли одбијањем да се послуша свети апостол Христов и прихватањем јавне промоције содомског греха на својим улицама, Београд, а онда и цела Србија не преузимају на себе улогу оног града за који Господ каже да ће му на дан Страшног суда бити теже него Содому и Гомору, а зашто ћемо и ми данашњи сносити одговорност.



Уколико се сви они који би да организују или подрже ову параду оглуше о захтев Српске Православне Цркве и њених верника, онда наша Црква треба јасно јавном АНАТЕМОМ да се огради од свих њих и њихових (не)дела и да тако заштити од проклетства и себе и свој верни народ, а нека би једини судија свима био само Господ!

Амин!



Ваша Светости,



Данас сви ми, Црква, народ и држава, стојимо пред историјским избором – да се окренемо Србији устројеној по старом јединоспасавајућем светосавском обрасцу или да се одрекнемо свега тога и кренемо путем неодрживог устројства где су антихришћанске вредности основна мерила и модели живљења и да тако осудимо себе, своју веру и свој народ на потпуно уништење!



Молећи се Богу да нам будете часни, здрави, дуговечни и да правилно управљате речју истине Божје и бродом Цркве светосавске, молимо Ваш архипастирски благослов.



На дан Светог Пророка Илије Громовника 2010. године, Србија



Србски светосавски народ сабран око мајке Цркве!

+++

Помози Бог, Љубљена браћо и сестре у Христу, богомољци!

Сведоци смо свакодневних пораза које доживљавамо ми народ Господа Победитеља и потомци победника Светих Симеона и Светог Саве, Милутина, Душана и Лазара. Зашто нам се то дешава? Зато што или битке не водимо ми или у име наше битке предводе људи који се Богу не клањају и Светим Србима не моле. Крајње је време да и ми, деца Светог Саве и Светог Николаја, изађемо организованије у јавност и укључимо се у токове данашњих дешавања у Отаџбини, односно у борбу против зла, у борбу за Светосавље. И то по нашим православним правилима – правилима светих нам предака. Непријатељ је један – онај непомјаник. Он има многе себи потчињене. И сви они су противници Христу и хришћанским вредностима. Има много група, јединица које воде рат против православних на многим пољима. Користе сва средства дана им кнезом овога света. Зато у наше битке ми морамо ући промишљено. Кад кажемо промишљено, значи паметно и мудро, а не лукаво и кварно. И само са потпуном вером да сваки исход битке је на наше спасење јер је све по Божјем промислу. Важно је добити прву битку. И зато ми за своју прву битку морамо одабрати оно поље где можемо однети победу. Да бисмо добили ту прву битку, морамо одабрати оно поље где можемо очекивати и добити подршку најширег слоја нашег народа, верујућих и неверујућих (а сутра верујућих). Морамо избећи унутар србску борбу! Непријатељ у овој првој бици мора бити противник свим хришћанским вредностима и свим Србима, тј. противник који долази извана, којег нико не воли, ни верни, ни неверни, ни новотарци, ни традиционалисти, ни Артемијеви, ни синодови, ни леви, ни десни. Онај кога, без обзира на своје тренутно духовно стање и политичко определење, човек Србин не воли и сигурно је против њега. Ми морамо добити подршку сваког Србина који ће ради познатог србског става по овој ствари, али и србског ината бити против те „ствари“ и самим тиме за нашу светосавску ствар. Најважнија ствар је да том борбом хоћемо да угодимо Богу и Светим Прецима, а помогнемо себи и ближњима. Да не дужимо. У нашем главном граду хоће да организују тзв. „параду поноса“, тј. параду на којој ће се промовисати накарадне вредности и хомосексуални блуд. До сад су се многе групе и организације, неорганизовано или организовано, али засигурно искрено србски и храбро супротстављале овој паради изопачености. Време је да се сви ми, православни и светосавни, организовано укључимо у ову борбу.

План је следећи:

1. Писмо. Написати и предати писмо Патријарху србском Иринеју где се умољава да тражи од власти забрану одржавања параде мужеложника. Уколико организатори и они који подржавају ту параду срама не учине по молби СПЦ, да им се изрекне АНАТЕМА!

2. Подршка народа писму. Да би писмо имало снагу, морамо да кренемо у акцију прикупљања потписа подршке писму (нека врста петиције). До сад смо имали доста негативних искустава око петиција, али је то превасходно било зато што су се оне мање-више или увек, на неки начин, односиле на унутрашњу борбу, па је многи неупућен народ био подељен и неодлучан. По питању хомосексуалаца сви, верни и неверни, су у огромној мери против.

3. Активности. Не бити статичан. Треба ићи и проповедати, ширити причу у народу. Овде треба да своју проповед и активност усмеримо против промоције болести и настраности која је усмерена на све Србе и која долази изван Отаџбине. Своју активност на терену треба да направимо не тако да само поставимо пунктове за скупљање потписа већ да будемо у покрету по свим епархијама СПЦ. Да се крећемо по градовима, селима, насељима, по ресторанима, по превозима, кафићима, свим јавним местима, једноставно да речју и одлучношћу вучемо народ на потпис. Потребно је то да радимо на тај начин јер је народ у нокауту и морамо да га пробудимо. Треба да укључимо кумове, рођаке, пријатеље, комшије, појединце које знамо у сваком месту. Укључивање ближњих ће бити од велике користи поготово кад већ буде један одређен број потписника. Како већ рекосмо, нада је да ће подршку дати сви, и леви и десни и дијаспора и навијачи и породични људи и млади, стари, новотарци, традиционалисти. Све листе са прикупљеним потписима скениране можете слати на следећу мејл адресу: [You must be registered and logged in to see this link.] . Такође, у неколико наредних дана бићете информисани о местима где се листе са прикупљеним потписима могу предавати по градовима, а биће могуће да се потписи подршке прикупљају и путем интернет петиције. Ипак је најважнији наш удео, труд и наша жртва да што више нашег рода придобијемо за подршку.

4. Тело за координирање (одрађено). Не губећи времена, формирати радну групу, тело које ће пратити и координирати целу ствар на нивоу Отаџбине. Предлог је група од пет до седам људи (на нивоу Отаџбине) која би се временом и по потреби могла проширити. Групу треба да чине људи од поверења који су слободни од свакодневних послова и обавеза да би, по потреби, могли да путују и раде на овој ствари. У групи треба да буду и људи који одређену информацију могу брзо и квалитетно да уреде како би ишла у јавност, богобојажљиви лекар који ову болест може да представи ширем народу, верни правници који ће појаснити правни (не ЕУ) аспект и исправност наше акције. Затим људи који се добро сналазе у конткату са људима. Код једног духовника наше СПЦ чланови групе да се исповеде (и причесте) по питању светасавског и националног опредељења.

5. Резултат. Нада је у Господа. Наше је да учинимо по савести нашој и све оно што је у нашој моћи, а какав одговор ћемо добити – нека свако испита себе и своје стајање пред Свeтим Савом и данас и у дан страшног суда. У сваком случају ми нашим честим православним захтевима, ка СПЦ, ка држави, и против никог –већ за, морамо да вршимо притисак, који ће једном да прође. Браћо и сестре, њих је 2 одсто и кроје нам судбину, законе, школство, уносе западњачке антијеванђељске и противсветосавске вредности у Србију и ту неће бити крај. Срба, обичног народа који је против ових настраности је бар преко 90 одсто. Тај народ мора да се пробуди. То може само Господ ради молитава Светог Саве и свих Светих Срба, али и због чињења нас данашњих Срба! Ово је само прва наша заједничка и осмишљена битка од многих које треба да поведемо и добијемо, уз Божју помоћ.

За Светосавље!

Контакти:
Србија: +381 65 66 58 044
Србска:+387 66 400 108
Мејл: [You must be registered and logged in to see this link.]

Доле је линк за интернет петицију.



[You must be registered and logged in to see this link.]

Nušić o Kosmetu
Društvo, Satira | Vladimir Dimitrijević | septembar 16, 2010 at 20:05

Priredio Vladimir Dimitrijević

Ovaj tekst objavio je naš čuveni književnik Branislav Nušić 1912. godine, neposredno pre nego što je Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, krenula da oslobađa Kosovo i Metohiju i Rašku oblast od Turaka. Nušić u ovom satiričnom prilogu kritikuje srpsku vlast, što umesto da spasava svoju braću pod Turcima, donosi kojekakve rezolucije…

Pravo je čudo kako nam se istorija ponavlja, i kako mi iz nje ne učimo ništa. Pred čitaocima je tekst Branislava Nušića, objavljen 1912. godine u časopisu „Zvezda“, pod naslovom „Posle mitinga“. Očito, tekst je bio plod Nušićevog ogorčenja što Srbija ne preduzima ništa kako bi spasila svoju braću u Staroj Srbiji (ne zaboravimo Raška oblast, Kosovo i Metohija, kao i Makedonija, tada su bile Turska). Nušić je čitaocima ponudio tekst koji je, kao i Disova pesma „Naš dom“ (nastala dve godine ranije), čitaoce hteo da pobudi ne samo na razmišljanje, koliko na delanje.
Te, 1912, kada je tekst objavljen, Srbija je, udružena s Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, ipak stresla prah sa svojih mačeva, i krenula da oslobađa zavetnu zemlju. Iako znamo da je 2010. godine u Srbiji gore nego pre sto godina, i da nam je san bliži nego ustajanje iz pepela, ipak podsećamo čitaoce na ovaj Nušićev tekst. Ne samo da bi o njemu razmislili, nego da bi ih on ponukao na delanje.

POSLE MITINGA
Zamislite, dakle, miting sazvan na Orašcu na dan 20. januara 1804. godine. Otvara ga G. Stanoje Glavaš lepim i prigodnim govorom i predlaže da se G. Đorđe Petrović, zvani Crni, izabere za predsednika mitinga.
G. Kara-Đorđe zauzima predsedničko mesto i, blagodareći zboru na poverenju, daje reč jednome od sazivača, Gospodinu Stanoju Glavašu.

G. STANOJE GLAVAŠ: Braćo.Stanje naše braće postalo je do krajnosti nesnošljivo, i mi smo pozvani da razmislimo o merama koje treba preduzeti, da bi se našoj porobljenoj i namučenoj braći pomoglo. Doduše, mi sa puno pouzdanja i poverenja možemo gledati u Evropu, utoliko pre što nas je ona, u plemenitoj težnji da održi mir na Balkanu, preko svojih predstavnika ubedila da time što nas Turci ubijaju i natiču na kočeve, nisu nikakva naša nacionalna prava povređena. (Tako je!) Stoga ja, braćo, predlažem da se donese jedna rezolucija, u kojoj bi se izjavilo gnušanje prema zverstvima koja se čine prema nama i da se pozove vlada da preduzme energične mere za zaštitu srpskoga življa! (Dugotrajno: Tako je!)
G. KARA-ĐORĐE: Kojekude, ima reč gospodin Đuša Vulićević.
G. ĐUŠA VULEVIĆ: Ja se, uglavnome, slažem sa mislima koje vam je izneo moj poštovani predgovornik, Gospodin Stanoje Glavaš, i imao bih samo da učinim jednu dopunu njegovom predlogu. Nas kolju, taj fakt stoji, ali mi ne možemo, za ljubav jedne takve sitnice što će nas pet-šest hiljada nataći na kočeve, remetiti mir na Balkanu, koji Evropa želi da očuva. Stoga sam ja, da naša rezolucija ne bude napisana raspaljivim tonom, već ozbiljno i dostojanstveno, kako bi sobom kazivala da je izraz ljudi koji rado pristaju da sede na kočevima i da vise obešeni o kruške za ljubav mira koji Evropa želi. (Tako je! Tako je!)
G. KARA-ĐORĐE: Gospodo, pozivam gospodina Janićija Đurića da pročita nacrt rezolucije. Izvolite, gospodine Janićije, po duši vas, pročitati!
G. JANIĆIJE ĐURIĆ (čita nacrt rezolucije koja glasi):
Građani svih redova, sakupljeni na današnjem mitingu na Orašcu, a po saslušanju svih govornika, jednoglasno konstatuju:
1. da je usled anarhije, koja je ovladala u Turskoj Imperiji, doveden u pitanje opstanak naš;
2. da je poslednji pokolj, koji je izvršio dahija Aganlija u beogradskom okrugu, u kome je sa svoga ognjišta rasterana nezaštićena srpska sirotinja, izazvao silno uzbuđenje kod nas sviju;
3. građani srpski, okupljeni na mitingu, najodlučnije dižu svoj glas protivu nasilnog i stalnog, sistematskog istrebljenja srpskoga življa u Turskoj;
4. poziva se ceo narod da, bez obzira na veličinu žrtava koje će podneti, preduzme sve i najenergičnije mere za brzu zaštitu našega življa u Turskoj Imperiji.
G. KARA-ĐORĐE (po pročitanju): Prima li se ova rezolucija? (Svi jednoglasno: Prima se!)
G. KARA-ĐORĐE: E, sad, kojekude, pozivam vas da se mirno i dostojanstveno raziđete svojim kućama, a mi ćemo ovu rezoluciju staviti u arhivu manastira Blagoveštenja, kako bi bila sačuvana za potomstvo. (Dugotrajno odobravanje).
Eto, tako bi taj miting izgledao da je tada rađeno kao danas. A kako bismo mi danas izgledali da je takav miting bio tada?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Vuk ni na nebu, ni na zemlji



Savremenici smo, zaista poražavajućih događaja, kako za naciju kojoj pripadamo, tako i po državu u kojoj živimo, kojoj težimo, a koju nemamo!

Piše: Marina Raguš

+++


Ako neko može, osim, podrazumeva se, kontrolisanih medija, racionalno da objasni poslednje događaje vezane za Rezoluciju o Kosovu, onda tog valja kandidovati za Nobelovu nagradu.

Taj bi, sasvim smo sigurni, nadmašio sve svojom prozorljivošću…jer, samo oni, obdareni ovim Božijim darom mogu pronaći dublji smisao, ipak, pravog fijaska srpske diplomatije!

Ili će se sve svesti, na ono naše: tresla se gora rodilo se Kosovo!?
Ili, svi krivi su nevini, samo Vuk dlaku mora da menja…?

Uz to, neki hoće „odlazak“ Vuka Jeremića, ali da pritom i Boris Tadić dobije „po ušima“, drugi neće Vukovu glavu, ali hoće izbore, a treći, pa oni ne znaju ni gde su sada, ni gde će biti sutra… Jer, eto, desilko se, u Raškoj, slavila se pobeda Turske!

Nad Srbijom!

O, nebo, otvori se…

A glavni zagovornik saradnje sa Evropom i SAD, ko bi drugi, no onaj koji je svojevremeno zapretio da će „svima onima koji turskim barjakom viju po zemlji Srbiji, saseći i ruku i barjak“, Vuk Drašković.

Ali, da o’ladimo malo…Utakmica, istina nameštena, i dalje traje…

Pokušaćemo, da amputiramo onaj emotivni deo koji je vrisnuo iz glasa gledajući kako šiptarska delegacija likuje nad !na kolena bačenom Srbijom“, i da , krajnje racionalno, „odmotamo klupko“, postavimo javno neka pitanja, pokušamo da damo odgovore i, „pod obavezno“ smislimo dobre izgovore, jer nas na sve ovo obavezuju buduće generacije!

Mi smo ispisani iz svetske statistike! Ne postojimo! Tu smo samo da poslužimo nekrofilima da završe posao koji su počeli odavno…ali to ne znači da treba da se radujemo toj činjenici i ne činimo ništa u susret budućnosti.

S obzirom da je to tako…pošto su nas preveli u „otpisane“ onda, dakle ne postoji nijedan razlog da ne damo sve od sebe da „zamutimo“ i dobrano pokvarimo posao onima koji su već knjigovodstveno proknjižili profit!

Ne kaže naš narod uzalud: Kraj će reći sve!

Premda i ostali narodi imaju nešto slično…ali nije kraj dok nije sve gotovo!

Zvuči paradoksalno?!

Još će puno vode proteći ovim prostorima…ovo je tek jedna od rundi koja nas je „sačekala“…biće tu, rekli bismo, makar prema poslednjoj raspravi devetog septembra u Njujorku, još mnogo zanimljivih rundi…

U čemu se očitava naš fijasko?

U tome da uopšte nije trebalo da pitamo.

Koga? Međunarodni sud pravde! Zašto?

Pa na mestu gde sila caruje, pravo i pravda su prognani!

Ili ovo nije jasno našoj „predškolskoj političkoj eliti“… Ili je neko „pozvonio na uzbunu“ i naložio da pitamo, praveći tako niskobudžetni scenario filma pod naslovom A posle toga novi pregovori i podela Kosova!…

Vreme će svakako pokazati (jer to mu je posao) da li smo svi bili žrtve ipak, dobro osmišljene kampanje spin doktora i agresivnih protagonista epizodnih uloga u ovom dugom metru…ili se radi o nečem drugom.

Neki se sećaju, a mnogi i ne znaju da je davno napisana knjiga Arogancija moći Vilijama Fulbrajta u kojoj između ostalog nekadašnji šef uticajnog spoljnopolitičkog komiteta SAD rekao:

„Prirodno je da neka nacija, kao i pojedinac, pusti nekog drugog da završi neki težak posao i da snosi neprijatne troškove. Ono što nije sasvim prirodno - to je zaista zbunjujuće pitanje - zašto je druga strana voljna da to učini.“

Nama nije jasno, kako je Fulbrajtovcima (a ima ih u Vladi) promakla ova lekcija?!

Odmeravanje mišića velikih redovna je disciplina i ništa tu nije čudno i nepoznato…ono što je bilo frapantno jeste naše nameštanje na autogol! S obzirom da ne verujemo u slučajnosti i u to da je bilo ko naivan, pitamo se - ko je „namestio ovu utakmicu?“

Javna je tajna, da su oni koji su pravi sponzori partija na vlasti na nekim dipl prijemima otvoreno govorili o tome da ako odemo na sud - brutalno ćemo izgubiti!?

Šta je, onda, nateralo nas, tako slabe i male da uđemo u samoubilačku akciju?

Godinu dana mi slušamo i gledamo neverovatne, bajkovite izlive optimizma putnika „šatl diplomatije“ tipa: „pobedićemo ih sve! Diplomatija pobeđuje!“

Sada pitamo - da li je i diplomatkim putem promenjena sadašnja etnička struktuka Kim. Koliko je Srba živelo na otetom petnaestoprocentnom delu naše teritorije pre i posle 99-te?!

A, onda se brže-bolje nameće pitanje da li bi diplomatija vratila Srbe na vekovna ognjišta na kojima žive oni koji se umotavaju u zastave SAD i EU?!

Sećamo se da je neko pitao ministra Jeremića nekad…sve i da bude povoljan odgovor po nas pred MSP - šta s tim posle?!

Ne sećamo se odgovora…verovatno ga i nije bilo!

Dakle, mi smo, iako znajući da će nas topuzina sačekati, išli po nokaut!

Zašto?

Sada bi neki rekli, da treba biti „optimista…boriti se“… Ako je to - odgovor, ovde je neko onda, u ozbiljnom problemu…

Kakobilo, ova vlast potpisala je (između ostalih) i ozbiljan diplomatski debakl kada je reč o proceni spoljnopolitičke kampanje za Kosovo. Jasno je da su SAD htele da pošalju (preko nas, jer smo im se baš namestili) vrlo jasnu poruku: kako izgleda „kačiti se s njima“ pa su, po ko zna koji put, poništili srpski ponos, kreativnost, identitet…pa tako i jednu od najznačajnih demokratskih institucija srpski Parlament preinačujući volju izrečenu kroz Rezoluciju koja je tada izgledala ovako:

„Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. godine svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja.

1. Prima na znanje savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu s Međunarodnim pravom,

2. Poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,

3. Odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom „Da li je aktivnost posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.“ (Ministarstvo spoljnih poslova Srbije)

Ovako sročena Rezolucija izazvala je pravu uzbunu u redovima koji gravitiraju američkom magnetnom polju?

Procenjeno je da bi ovako napisana i mogla da prođe pred Generalnom Skupštinom Ujedinjenih nacija. Prve znake pritiska koji je terala nervoza pred već mogućim porazom pokazala je, u ime planetarne sile, Velika Britanija.

Britanci su tražili da Srbija povuče ovu Rezoluciju, preinači tekst koji bi usaglasila s EU (čitaj: SAD) i tako ode u Njujork. Podsećajući pritom na mantru:I EU i Kosovo! Tih dana bila nam je uzgred, rešena dilema šta se krije iza ove fraze. Kosovo ne može da bude rešeno bez EU (opet čitaj: SAD).

Ovde se opet, postavlja pitanje a s kim se to zvanična Srbija savetovala ako nije s SAD I EU?!

Da li je ovo „zamešateljstvo“ zamirisalo Zapadu na Istok..ili postoje ozbiljna razilaženja u EU, pa joj je Rezolucija bila potrebnija nego Beogradu, da pokaže jedinstvo i tako maskira sve očiglednije pukotine?!

Uglavnom, arogantna kako samo sili priliči, Amerika je preko svojih evropskih partnera krenula da zavrće ruku Srbiji i konačno, smo imali prilike da gledamo otužnu sliku direktnog prenosa 66. zasedanja Generalne Skupštine koje je kasnilo dva sata zato što je bilo teško naći rešenje kako za uvođenje na galeriju šiptarske delegacije tako i za samo glasanje.

Delegacija tzv. Kosovske vlasti u sastavu Hašim Tači, Skender Hiseni i Fatmir Sejdiju prisustvovala je zasedanju kao prijatelj SAD, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Francuske. Slika za istorijsko pamćenje! I naravno, prostor za izgovor…nije tada samo Srbija bačena u prašinu svetskog Koloseuma, sa njom su pale Ujedinjene nacije, i celokupan Istok koji očito nije imao snage da poentira…ovaj put.

Liči na opipavanje pulsa pred veliki prasak! Ovo naravno, ne abolira naš nepromišljeni potez. Možda je mnogo mudrije bilo ići preko neke druge države ili „stvar“ ne dirati uopšte.

Zašto? Pa, evo tome nas uči real politika. U inicijative se kreće tek kad su šanse u kakav-takav uspeh izvesne! Ili se one ne pokreću. Makar, ne na ovakav način!

Tako smo došli do „batinama iznuđenog“ teksta konačne Rezolucije koju su pozdravile tzv. Kosovo i SAD (premda je suvišno pominjati ove prve. Drugi su sasvim dovoljni). Beograd je bio na kolenima, zemlje koje su ga podržale ostale su dosledne svom, nažalost, manjinskom stavu.

Da li će svoju podršku (Srbiji!?) dati i sledeći put?

Pa, mora se priznati da su i ovaj put štitile svoju silu zaštitnicu i sopstveni interes. Legitimno! Uostalom, tako izgleda svet odraslih!

Bez glasanja, aklamacijom usvojena je Rezolucija:

„Generalna Skupština,

A) svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;

B) uzimajući u obzir njene funkcije I ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;

C) podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. godine kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: „Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu s međunarodnim pravom?“

D) Primajući s uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu s međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo I nakon pažljivijeg razmatranja istog uključujući I pitanja o kojima je dato mišljenje;

E) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu s međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, ako odgovor na zahtev Generalne skupštine;

F) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša process dijaloga između strana.

Proces dijaloga bi sam po sebi bio factor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog imao bi za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša život ljudi.“ ([You must be registered and logged in to see this link.]

SAD i Ruska federacija kao ponovono uspostavljena dva pola sveta kakvog znamo, iznele su svoje stavove tokom zasedanja: Predstavnica SAD izrazila je punu podršku usvojenoj rezoluciji, ponovila stav Vašingtona da je Kosovo jedinstven slučaj i nikako presedan:

„Ova rezolucija u skladu je sa snažnom podrškom koju Sjedinjene Države pružaju nezavisnosti Kosova i njegovom teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Sada je došlo vreme da ceo region krene napred a Srbija i Kosovo da pokrenu novu fazu u međusobnim odnosima, usmerenu na zajedničku budućnost unutar Evropske unije“.

Predstavnik Rusije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija naglasio je da načelni stav njegove zemlje po pitanju Kosova ostaje nepromenjen:

„Rusija je čvrsto uverena da rezolucija 1244 u potpunosti važi i dalje i da je još uvek obavezujuća za sve kao međunarodnopravna osnova za rešavanje probelma Kosova. A Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i dalje pripada vodeća uloga u nalaženju rešenja za kosovski problem“, rekao je ruski diplomata. (BBCSerbian.com)

Očekivane reakcije koje reflektuju političke stavove nepomirljivih oponenata.
Ali to smo znali, zar ne?

Iako, sponzorisana od 27 zemalja članica EU, Rezolucija koja u suštini i ne mora da znači ništa, imajući na pameti toliko pregaženih deklarativnih principa UN, jedno je svakako uradila, utemeljila dva je koloseka, dva različita pogleda na svet, dva bloka koja se spremaju da podignu zavesu!

To su svakako i pokazale rekcije stranih sadašnjih i bivših diplomata, analitičara, medija…


(Autor je Narodni poslanik Srpske radikalne stranke)

Nedeljnik „Svedok“ (broj: 738)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Др Ђорђевић Татјана: Невиност и верност увек су у "моди"
Friday, 24 September 2010

Др Ђорђевић Татјана

Невиност и верност увек су у “моди”

Још премудри Соломон рече:

“Ко ће наћи врсну жену? Јер вриједи више него бисер“ (Приче Сол. 31,10) и

“Ко је нашао жену, нашао је добро и љубав од Господа“ (Приче Сол.18,22)

Први пут, са појмом телегонија, сусрела сам се читајући књигу руског свештеника Илије Шугајева, а са благословом руског патријарха Алексија II “Једном за цео живот“. Књига је одлична и топло бих је препоручила тинејџерима и њиховим родитељима јер је пуна поука, добронамерних и корисних савета за одабир партнера за хришћански брак. Читајући о телегонији била сам ужаснута оним што сам прочитала. Ужас је већи тиме, што се ове научне чињенице крију од јавности и свесно допушта да генерације младих воде распусни живот мислећи да за то неће сносити ама баш никакве последице. Каква заблуда! Савремени научници Креационисти, тврде да имуни систем у потпуности одговара нашем односу са Творцем и да ћемо засигурно, “осетити“ последице неморалног понашања.



Шта је то телегонија? (научни аспекти)

Феномен телегоније прво је испитан на животињама још пре 150 година. Научници Флинт и Феликс Ледантек, као и други научници, доказали су овај ефекат на животињама. Експерименти су описани у Ледантековој књизи “Телегонија- утицај првог мужјака“. Узгајивачи паса знају да ако се расна керуша, бар једном, споји са “џукцем“, после тога више не може рачунати на расно потомство. Такође, голубица која је расна, убија се ако се споји са голубом који није расан, јер зна да ће потомство бити без педигреа. А, шта је са феноменом телегоније код људи?

Телегонија код људи, научно је потврђена после дугогодишњих опсежних физиолошких, антрополошких, социолошких и статистичких истраживања и експеримената од стране непристрасних научника. Наука је овде категорички изјавила:

“Да, ефекат телегоније односи се и на људе и то у много јасније израженој форми него у животињском свету“. То значи да жена која чак није ни затруднела, носи и себи јајне ћелије у које су уграђени низови ДНК свих њених претходних полних партнера. Од раније се зна да гени партнера могу да се уткају у генетски систем жене. Телегонија тврди да на потомство жене утичу сви њени ранији полни партнери независно да ли са њима има порода или не. Као пример за ово наводе се Рускиње које су имале авантуре са глумцима из путујућих позоришта. Оне су касније рађале децу која нису личила на здраве очеве беле пути, него на те пролазнике. Ужасавајуће, зар не?



А, шта кажу духовници?

У разговору са једним духовником пре пар година сазнала сам да жена од сваког партнера, како он каже, узима “део духа“, и при томе долази до размене духова и формирања духовног односа. У случају да постоји више партнера настаје комплексна ситуација и могућност настанка разних менталних поремећаја, па и психоза (нпр. шизофренија и сл.) Свештеник Илија Шугајев каже овако: да сваки блудни однос оставља траг на човеку. Није могуће сјединити се само телом, а не добити и душу и дух те особе. Телесну везу лако је раскинути, али остаје духовна веза, тако да жени није јасно зашто не може да заволи свог мужа свом својом душом? Разлог је тај, што је њена душа већ везана за друге људе, и ове везе је вуку и не дају јој слободу. Сада је јасно зашто овакве ситуације доводе до расцепа личности и настанка психоза код тинејџера и адолесцената. Психијатри хришћани, као и духовници, тврде да нам је 80 % младог света на граници психоза (тешких душевних болести са лошим изгледима за излечењем). Савремена психотерапија потврђује чињеницу да промискуитет разара психу: У књизи “Православље и савремена медицина“ (Светигора, 2001 г.) исти ти психотерапеути кажу: “Аутодеструктивно својство тежње за уживањем, у основи је многих сексуалних неуроза“.



Остале пошасти промискуитета

Све је, отприлике, почело са “еманципацијом” жена средином прошлог века.

Циљ ових покрета и разноразних револуција није био ослобађање него управо обрнуто: заробљавање и “уништавање” жена. Било је важно “избацити” жену из куће, одвојити је од деце, запослити је и дати јој такву улогу да што више буде ван куће и не буде идентитет дат јој од Бога: мајка и жена. При томе, жене су добијале финансијску независност,и на тај начин, им био подгрејан егоизам и немотивисаност за брак и рађање деце. Жена је данас већи роб него икада. На послу се од ње много тражи, уцењиване су на разне начине, па и тиме да не могу имати порода ако желе каријеру. Страшно!

У једном познатом часопису, који читају младе маме, савет једног педагога, иначе жене, која нити је Српкиња, а поготово не хришћанка гласи: ...”Ако уместо о пословним одлукама ви размишљате о томе да ли је ваше дете појело целу кашицу, или гугућете на телефону са њим – остављате лош утисак... Не дозволите себи да изгледате запуштено, нити да се на вама примети како једва чекате да се вратите кући. Искористите време на послу да не мислите на кућу… После дужег одсуствовања са посла ваше колеге су се мало одвикле од вас, баш као и ви од њих. Можда ћете због тога морати изнова да се доказујете…’’Страшно. А, ове “стручне“ жене васпитавају младе српске мајке. Све само са једном поуком- да не рађају децу, да не би после на послу морале да размишљају о њима. Очигледно је сазрело време да жене хришћанке имају свој часопис где их не би тровали ови “саветодавци” и њима слични. Жена, поготово млада српска мајка треба да се васпитава у хришћанском духу, а не у разврату и ширењу каријере. О томе је доста говорио и наш Свети Владика Николај, који каже да жена: функционер има нешто које јој од Бога не припада, а оно што јој је дао Бог – занемарује, те неизоставно настаје психичка фрустрација, а затим и болест. Онда се чудимо зашто харају малигне, полне и заразне болести. Све је то последица једног нездравог начина размишљања, али и потпуне неинформисаности наших људи, којима се подмеће гомила гнусних лажи. Нпр. О мерама заштите при интимним односима. Наравно, све је то несигурно, и из хришћанског угла неприхватљиво.

Жена која има добар имуни систем може да савлада сваку болест. Нажалост, много мојих колега учествује у ширењу лажне пропаганде о мерама заштите у интимним односима, што из сопственог незнања, што из финансијских разлога. Све ово, несумњиво, потврђује и статистика.

На свим медијима може се чути: Сваки други брак у Србији је стерилан. (Да ли смо се запитали зашто у Србији Бог затвара материце? Да ли су увек други криви за наше тешкоће?)

Следи даље статистика: Свака друга девојчица осмог разреда имала је интимне односе, а нежељену трудноћу завршавала абортусом. Шта очекивати од Србије и њеног потомства у наредним годинама? Ову забринутост поделио је и наша Светост, Патријарх српски Г- дин Павле у једном интервјуу за овај часопис, када је констатовао да је целокупна ситуација са белом кугом страшна, и да не зна ко ће наследити ову земљу: “Не знам, можда Кинези…” Што се тиче стерилитета који је нажалост, најчешће последица промискуитета, и проф. И. Мануилова (у књизи “Православље и савремена медицина”) каже: “Медицинска индикација вантелесног оплођења, по правилу, представља последицу анатомских аномалија јајовода насталих услед вeштачког абортуса”. Сваки даљи коментар је сувишан.

Све што се дешава, не дешава нам се случајно: децу нам васпитавају “идоли” са ТV екрана, као и “болесничке серије и емисије”, а ту су и неке од прљавштина, које се нуде на интернету. У међувремену, родитељи на пословним састанцима, “кроје” каријеру или се пак боре за голи физички опстанак. Дотле, деца су на улици или крај екрана уз алкохол, дрогу, и ко зна шта.



Уместо закључка

Званична наука ћути о телегонији, да не би оспорила претходне сексуалне револуције, које згрћу огроман новац. Наша деца пропадају угледајући се на “болесне” ауторитете и њихове лажи. Као лекар и мајка троје деце, препоручила бих младим женама и девојкама:

Невиност и верност, како год то старомодно звучало, гарант су вашег здравља душе и тела, јер је тако заповедио и Господ у Својој 7.- ој заповести: ”Не чини прељубу”

Повратак Богу и традиционалним вредностима су једини прави пут Србије, у будућност.

Ваша сестра у Христу,

Др Ђорђевић Татјана

[You must be registered and logged in to see this link.]

Izvor Svetosavske Crkve nije zamutio vl.Artemije


П
ред човеком је само један циљ, остати човек до краја. Није га тешко пронаћи, али је тешко одржати се на њему.

пише Ленка Летић, 20.09.2010

+++

Један живот носи много изазова, неправедних удараца, тако да човек можда и не би тежио да иде путем на коме ће остати човек до краја, да то од њега не тражи дуг према животу који му је дат.

Бог је створио свет, али није сачинио слику света. Њу је осликао човек са свим својим делима и неделима. Бог је дао закон, а одело тог загона кроји људска рука провлачењем конца кроз жељу ума свог. Бог је дао једнакост, а неједнакост је само у одговорности. Од неког се тражи више, од неког мање. Човека је стврио да би стварао, а не створено рушио.

Епископ Иринеј нишки као да је време свог живота провео на некој другој планети, па по избору за српског патријарха дошао у заједницу СПЦ и тим доласком наишао на „непослушног“ епископа Артемија. По том доласку прво што је чуо било је да епископ Артемије ствара своју Шишатовачку Епархију и окупља око себе своје присталице.

Стиче се утисак да патријарх Иринеј није чуо за епископа Иринеја Буловића, Амфилохија, Атанасија, Григорија, Јована, Игњатија, Иринеја прекоокеанског, (не)послушног Теодосија и сва она монашка имена која су монашку скуфију оставили у кофер своје младости и по чину епископа открили лица своје главе.

Патријарха Иринеја треба упутити у истину и треба му рећи да раскол и неканонско живљење није потрекло од епископа Артемија већ од епископа чија су имена набројана. Власт епископа Артемија није била у свим епархијама СПЦ, а безакоња су се чинила у свим епархијама. Микронски део је честитог монаштва и свештенства.

Народ је на самом повратку светосављу, место духовног преображења духовно саблажњен управо од епископа, монаштва и свештенства, чијим (не)делима се патријарх Иринеј не обраћа.

Док се епископ Артемије борио са Арнаутима и светским „мисионарима“, народ се борио са сликом неканонског живота духовних пастира по свим епархијама СПЦ.

Ако је епископ Артемије нестручно баратао црквеним новцем и у тој нестручности за себе присвојио више, онда народ пита ко је стручно обогатио остале епископе, монахе и свештенике, и како се они нису нашли у некој „шишатовачкој епархији“, већ се у њој нашао само један епископ? Можда се ишло по азбучном реду?

Патријарх Иринеј сматра да епископ Артемије своју духовну децу трује расколом и антицкрвеним духом, и тим сматрањем даје потврду да чланови Синода, са њим као патријархом на власти СПЦ, на светосавље гледају као антицрквени дух у редовима новоцрквеног духа ка чему они иду.

Народ пита патријарха Иринеја зашто се брине којим „отровом“ ће епископ Артемије „затровати“ оне које је око себе окупио, ако се не брине којим отровом трују народ епископи, монаси и свештеници којима се он није писмом обратио?

Исто народ пита зашто се патријарх брине за духовну „пропаст шачице“ народа, ако се не брине за животно сиромаштво свог православног народа? Да ли се то патријарх спрема да откине од својих уста, и уста оних које је поштедео писменог обраћања и да пружи сиромашном народу?

Ако патријарх Иринеј захтева од епископа Артемија да престане са „блаћењем“ Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода, онда народ пита зашто патријарх Иринеј блати епископа Артемија па пред народ износи да епископ Артемије одбија да исповеда монаштво које је остало у Рашко-призренској епархији?

Народ се са поштовањем обраћа његовој светости патријарху Иринеју са истином да епископ Артемије није ни једним словом облатио Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод, већ су са многобројним словним неделима они сами облатили и своје митре и саборност којој титуларно припадају.

Још народ исповеда патријарху Иринеју да раскол у СПЦ не чини епископ Артемије, као што ни својим ставом не саблажњава српски народ, већ да је до раскола дошло из умотворине епископа којима патријарх није упутио писмо опомене. Што се тиче саблажњавања, ка саблазни се народ води управо ставом патријарха Иринеја који кори истину а штити неистину, који прети истини а соколи неистину.

Када би епископ Артемије пристао на све опомене које му стижу од патријарха Иринеја и архијерејских сабораца, када би се повиновао свим новим параграфима у новом канонском закону СПЦ, саблазан би и даље остала у народу. Слику преваре коју народ види када погледа у мантије, камилавке, митре, не би мењало попуштање епископа Артемија пред притиском који се над њим чини. Та слика је жива истина и не излази из става епископа Артемија, већ долази од оних који је недоличним делима стварају.

Најчистији извор светосавске цркве није замутио епископ Артемије, и са тог замућеног извора се склањају честити верници, домаћини, због дела по којима се суди епископу Артемију, већ су замутили синодовци и они који су у њиховој служби, сви они којима патријарх Иринеј или не жели или не сме да упути писмо казне (не опомене).

Ако патријарх Иринеј има време и вољу да посећује и веселе и тужне скупове у оквиру породице из које потиче, онда би требао да има и обавезу према народу, да се запути у тај народ и да чује из народних уста коме народ жели да се суди, да ли епископу Артемију или свим недоличним делима епископа, монаха и свештеника на које патријарх не жели да спусти палицу правде.

Патријарх Иринеј у свом обраћању епископу Артемију пише „Иначе, са жалошћу изјављујемо да ћете таквим понашањем приморати Свети архијерејски синод да предузме нежељене канонске мере, ради мира и поретка у Цркви и избегавања нових искушења“.

У своје име питам патријарха Иринеја ко су ти чланови Светог архијерејског синода који имају сажаљење у себи као људску, хришћанску врлину?


пише Ленка Летић, 20.09.2010

[You must be registered and logged in to see this link.]

Đavo u oltaru

Ђаво у олтару


L
egenda kaže da je jednom Đavo ukrao Sunce. Natakario ga na trozubac, zabo dršku u zemlju i zaseo da ga čuva. A Zemlja - izgore.

KOMENTAR Milan Jovanović, VESTI 25.09.2010

+++


Sveti Savo ugrabi kad je rogonja zadremao, dokopa se Sunca i bjež’ na nebo! Đavo se, mada izreka kaže da nikad ne spava, probudi, pa trk za Savom. Stigne ga kad je trebalo da kroči na Božji presto, pa onako besan i u nemoći uspe kandžom da iščupa parče mesa iz tabana.

- Kako ću, Gospode, sad ovako grdan među ljude - zaplače se Savo.

I tu se Bog sažali pa kaže:
- Da bi ti bilo lakše, zapovediću da svi ljudi imaju takvu jednu malu dolinu na tabanu.

I, eto, otud svima nama ono što nas razlikuje od dustabanlija koji su zavladali Srbijom, a bogami i njenom majčicom Crkvom. Đavo nam je svetinju odavno natakario na neverničko koplje, a nigde junaka da nam je vrati.
Nit ga ima na vidiku.

U toku je, inače, šminkanje Đavola. Provlače ga kroz fotošop, feniraju mu repić, manikiraju mu rogove. Da izgleda kao uljuđeni pregovarač, a ne kao Nečastivi. Savetovano mu je da se ne smeška suviše široko, da mu ne bljesnu očnjaci.
I Sotona koji, otkad ga je nadmudrio Sveti Savo zaista nikad ne spava, čeka da mu otvorimo vrata od naše utrobe. Mudar je, taktičan, ne žuri. Pred ciljem je. Neće užurbano ko june pred rudu, niti tvrdoglavo ko ovan u krivu šljivu.

Budućnost je njegova. I dobro zna da uvek može da nas gurne dublje, dublje nego što možemo i da zamislimo.
Ketrin Ešton, produžena ruka Nečastivog iz Prištine i Đavolovi šegrti iz Beograda bacaju i poslednje cepanice pod kazan u kome se kuvamo vekovima. Konstruktivni dijalog koji će dovesti do pomirenja sa zlikovcem može da počne.

Zato preosvećeni poručuje da je ustoličenje Njegove Svetosti duhovni, a ne politički čin i da ne bi bilo dobro busati se u grudi tamo gde srpska noga može da kroči samo uz Đavolov pečat.

“Ko me postavi u ovaj crvinjak, da budem sused zmijama i ručak jastrebovima i saputnik krvnicima i bezbožnicima”, pisao je mudri vladika Nikolaj Velimirović.

Bezbožnik iz ložnice mis Madlen nije zadovoljan konstruktivnošću Beograda, a sumnjive su mu i bradonje u mantijama, nekako mu se čini da nisu dovoljno iskrene. Proverava da li im je care Lazo i dalje miliji od njega, sadašnjeg (trenutnog?) gospodara Kosova ravnog.

Zato hoće pravo u oltar, da čuje iz prve ruke šta poju ti crnorisci, ima li u liturgijama nekih elemenata netolerancije, šapuće li se o oslepljenoj Simonidi ili obezglavljenom Lazaru.

Poziv mu, međutim, još nije stigao. Što prosvećena Evropa, koja je odavno raskrstila sa mržnjom, moralom i čovečnošću gleda nabranih obrva.

Jer, kako, gospodo iz Beograda, a pogotovo vi iz reformisane, rimoljubive SPC mislite da dokažete da ste za iskrenu saradnju sa susedima što su vam izbacili decu iz kolevke i opoganili rodni prag?

Dela, dela, tražimo, gospodo!
Ne reči…

Zar ne bi, uvaženi naši srpski partneri u protivprirodnom bludu, bilo divno videti Sotonu lično kako sa pogledom uprtim u oslikani svod Pećke patrijaršije zajedno sa ostalom pastvom pobožno sluša “Gospodi, pomiluj”?

Takav primer pomirenja Dobra i Zla ostao bi zapisan vo vjeki vjekov, vaistinu. Možda bi se Nečastivi i prekrstio! Ko zna…
Bože me sakloni srpske budućnosti sa ovakvim svetovnim i duhovnim vođama. Sve što ima pameti, pozvaće se na reči Nikolajeve:

“Podigni me bar za jednu glavu iznad truležnog mirisa ovog crvinjaka. Da udahnem nebesnog tamjana i da oživim. Podigni me bar za jednu palmu visoko, da se i ja mogu nasmejati zmijama, što jure za mojim petama.”


25. 09. 2010. 00:00h VESTI

[You must be registered and logged in to see this link.]

ЗАУСТАВИТИ УБИСТВО ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА. Специјална операција Хашког трибунала за убиство В.Шешеља улази у завршну фазу
ГЛАВНА ТЕМА | Александар МЕЗЈАЈЕВ | 25.09.2010 | 21:06



Судски процес против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, који је у току у Међународном трибуналу за бившу Југославију, ушао је у нову фазу. И то је најопаснија фаза у току свих осам година, колико се Војислав Шешељ налази у хашком казамату. Ми смо већ писали о томе, да је ситуација у којој оптужени не може бити осуђен због потпуног краха оптужнице, али који не може бити ни ослобођен из политичких разлога, изузетно сложена. Ми смо већ видели како је трибунал „решио“ исти такав проблем у процесу Слободану Милошевићу. Међутим, ситуација у процесу Војиславу Шешељу испоставила се још тежом за Хашки трибунал.Ствар је у томе што је тринаест сведока оптужбе директно у сали изјавило, да дају изјаве под притиском тужилаштва. Ти сведоци су саопштили да им је прећено како ће се против њих покренути поступак у случају ако одбију да дају лажну изјаву против Шешеља. Они су саопштили такође, да им је прећено разрачунавањем са њиховим породицама, говорили су о психолошком терору, многобројним саслушањима без престанка. Такође су изјављивали да им је тужилаштво обећавало да ће у случају пристанка на сарадњу променити идентитете сведока и пребацити их у САД и друге земље Запада. 19. септембра био сам и лично у прилици да саслушам саопштења свих тих сведока за време велике међународне научне конфернције о предмету В.Шешеља у Београду.

Званична реакција суда на ту ситуацију је судска одлука од 29. јуна 2010. године. Датом одлуком се започиње процес спровођења истражних радњи о ситуацији у вези са притиском на сведоке, у циљу да се они присиле на давање лажних изјава против В.Шешеља. С једне стране, чинило се, да је то добра одлука. Међутим, у тој одлуци постоје неки аспекти, који наводе на опрез.

На први поглед, чини се, да се ради о покретању поступка против тужилаштва Међународног трибунала за бившу Југославију. Међутим, у ствари то није тако. Судско веће је одлучило да наименује amicusтужиоца, који ће одлучити „постоје ли суштинске основе за покретање поступка о мешању у вршење правосуђа“.

Друго, најпре се чини да се ради о спровођењу истраге против Карле дел Понте, ХилдегардаУрц-Рецлафа и Данијела Саксона. Такав утисак стиче се називом одлуке, у којој фигурирају горе наведена имена. Међутим, у ствари ни то није тако. Одлука судског већа односи се на спровођење истражних радњи према „одређеним истражитељима тужилаштва“. На тај начин, истрага се НЕЋЕ спроводити у односу на три горе наведене личности - они су тужиоци, а не истражитељи(1).(Узгред речено, Хилдегард Урц-Рецлафвеома успешно наставља да врши своју функцију у другом процесу, што противуречи правилима вођења истраге, јер када се налази под истрагом (чак и прелиминарно) званична личност се привремено суспеднује са функције). Стога се поставља питање: зашто је суду била потребна таква игра са именима?

Треће. Судско веће је одлучило, да сва овлашћења по закључцима о довољности оптужбе има amicusтужилац. Поставља сае питање: зашто? Зар није суд дужан да изнесе такав закључак? Или судије унапред скидају са себе одговорност за будући закључак тужиоца о томе, да нема основа за оптужбу?

Четврто. Право наименовања amicusтужиоца судско веће је пренело на секретара МТБЈ. То такође своди објективност истраге на нулу. Секретар МТБЈ је фигура ништа мање кобна од осталих највиших руководилаца Хашког трибунала. Деловање секретара је током целокупног рада МТБЈ, нарочито у процесу Милошевићу и Шешељу, било како незаконито, тако и каткада аморално, а при том те радње остају у сенци. Примера таквог деловања секретаријата има на претек. То су и забране на састајање, поред осталог са члановима породице, то су и наметања адвоката, који су у очигледном сукобу интерса са оптуженим, најзад, последњи пример – одлука о одбијању да се Војиславу Шешељу плаћа рад одбране(2).

И најзад, последње. За истрагу је amicusтужиоцу дато 6 месеци од тренутка његовог наименовања. И шта ми ту видимо? Пролази већ више од три месеца, а тужилац још није чак ни наименован! (3)

Дакле, шта значи та, по свим мерилима, чудна одлука од 29. јуна? Да би се то схватило неопходно је схватити главно – трибунал није заинтересован ни за спровођење те истраге, нити за окончање процеса Војиславу Шешељу. Значи, свака радња МТБЈ, чак ако споља она и изгледа позитивном, у суштини има друге циљеве. У датом случају, изгледа, трибунал једноставно ради за јавност: тобоже, судије су објективне и непристрастне, оне доносе озбиљну одлуку против тужилаштва. Међутим, када се пажљивије разматра ситуација, постаје јасно да те радње и нису тако озбиљне, као што се може стећи утисак. И то, што се утисак не стиче „сам по себи“, већ се ствара вештачки, не може а да не изазове и најозбиљније бојазни. Сетимо се да је истрага вођена и о агресији НАТО – о кудикамо озбиљнијем злочину од притиска на сведоке. Међутим, окончана је она одлуком да се обустави даља истрага. Али за МТБЈ у процесу Шешељу главно је нешто друго – њима је важно да покажу, како се сада све чини у корист Шешеља. Али је то и најопаснији моменат! Управо је у том моменту и могућ снажан ударац по Шешељу, укључујући његово убиство.

На последњој седници МТБЈ у процесу В.Шешељу одржаној 21. септембра постало је познато, да су се код В.Шешеља појавили изненадни проблеми са срцем, који захтевају хируршку интервенцију. Поред осталог, кардиограм показује аномалну аритмију и тахикардију. То је преозбиљна ситуација да би се одгађало предузимање хитних мера! Неопходно је да се изврше хитан медицински преглед В.Шешеља и његово лечење. Међутим, то треба да обаве независни лекари, којима верује сам Шешељ. У комисији лекара обавезно треба да буде и специјалиста из Русије. У противном, ми ћемо добити исте онакве закључке, као и у случају са Слободаном Милошевићем. У последњих шест месеци живота С.Милошевић је осећао снажне шумове и притисак у глави, уз делимични губитак слуха и вида. Погледајте какву је помоћ добио Милошевић од „најбољих“ лекара НАТО!

„Доктор! Артс: „Атерослероза је нормална појава за пацијента његовог узраста“.

„Доктор“ де Лат: „Разлози за могући губитак слуха нису јасни.

Могуће је да су они срчано-васкуларног карактера“. Међутим, де Лат изводи закључак о томе, да је „неопходно коришћење не слушалица, већ слушног апарата“! (Као што видимо, да би осигурао себе, „доктор“ указује на могући разлог, али је његова препорука уистину саркастична)1.

„Доктор“ Споелстра: предлаже да се проблем реши тако што ће се „у слушалицама појачати звук“.(4)

„Доктор“ Фалке: „Ја сам размотрио иузвештај тројице лекара са лором из болнице Броново. Његово мишљење: погоршање слуха је услед старости.

(..) Ништа се више сада не може предузимати“(5).

Лекар затвора МТБЈ и даље је „доктор“ Фалке. Светска јавносттреба да зна, каква је улога Фалкеа у убиству Слободана Милошевића. Он је заједно са начелником затвора МакФаденом организовао и реализовао махинације са анализама крви С.Милошевића, у току неколико месеци крио је информацију о резултатима од суда и од самог Милошевића, а такође сноси одговорност за фалсификовање друге информације, укључујући вођење два картона о издавању лекова, у којима се садрже различити подаци!

Има ли оптужени МТБЈ право на медицинску помоћ? Да, безусловно да има. То је фиксирано у свим основним међународним нормама о правима човека и у документима, којима се регулишу права оптуженика. Има ли оптужени МТБЈ право на медицинску помоћ по сопственом избору, тојест, не медицинску помоћ уопште, већ помоћ лекара по свом избору? Да, такође безусловно. Као прво, све друго би нарушило презумпцију невиности: оптужени није крив, он се не лишава никкавих основних права, поред осталог, не ограничавају му се његова медицинска права.

Према томе, сада је важно не дозволити трибуналу да одуговлачи у покушајима да одреди своје лекаре, или да уопште доведе у сумњу право Шешеља на избор лекара за свој преглед и лечење. Апсолутно је јасно да ће се трибнунал опирати. Независна медицинска експертиза може показати, да су проблеми са срцем код Војислава Шешеља изазвани вештачки. Међутим, неопходно је одмах рећи - свака смицалица у вршењу независне експертизе треба да се третира као покушај скривања вештачких узрока погоршања срчаних аномалија Војислава Шешеља! Средства за масовно информисање дужна су да што је могуће брже и шире дистрибуирају ту информацију. Међународна јавност треба да зна: ми знамо, да се убиство В.Шешеља не просто припрема. Оно је већ одавно почело и улази у своју финалну фазу! Неопходно је мобилисати све могуће ресурсе да би се оно спречило!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Klintonova u Beogradu, Tadić u SAD
| Вести | 26.09.2010 | 10:06



Državni sekretar SAD Hilari Klinton u oktobru će posetiti Beograd, izjavio predsednik Tadić "Glasu Amerike", navodeći da će uskoro posetiti SAD, i da će to biti dobra prilika da se američko-srpski odnosi podignu na najviši mogući nivo.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je večeras da će uskoro posetiti Sjedinjene Američke Države i da će to biti dobra prilika da se na najvišem nivou razmene mišljenja dve strane i američko-srpski odnosi podignu na najviši mogući nivo.
Tadić je, u izjavi Glasu Amerike, rekao i da će američki državni sekretar Hilari Klinton u oktobru posetiti Beograd i da je sa njom o toj poseti razgovarao u Njujorku.

Komentarišući susret sa predsednikom Barakom Obamom u toku zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predsednik Srbije je objasnio da je to bio kratak protokolarni razgovor i da se ne može govoriti o bilateralnim razgovorima.

Reč je o tradicionalnom prijemu na koji šefovi Bele kuće svake godine pozivaju predsednike država ili vlada koji predvode delegacije svojih zemalja na jesenjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

rts.rs

Nema trgovine sa Kosovom zarad EU
| Вести | 25.09.2010 | 20:58
0 коментара
Демократска странка Србије Србиjа Војислав Коштуница


Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica optužio je danas vlast u Srbiji daje spremna da sve žrtvuje radi politike i cilja "EU nema alternativu" i ocenio da je Srbija bila najuspešnija u vreme kada je Vladu vodio D S S.



"Nema slobodne i demokratske države u Evropi koja bi po bilo koju cenu pristala da joj otmu 15 odsto teritorije, a da joj za nagradu kažu da će 2020. ili 2030. možda nešto dobiti. Srbija ne sme pristati na ovakvu trgovinu i ovakvo poniženje, na koje nikada nijedan evropski narod ne bi pristao", kazao je Koštunica na sednici Glavnog odbora D S S u Lazarevcu.

"Onako kako se danas sadašnja vlast i politika da EU nema alternativu odnosi prema Kosovu, a takodje i Vojvodini sa usvajanjem protivustavnog Statuta, sutra će se odnositi prema Raškoj", naveo je predsednik D S S i dodao da je Ustav jedina brana razbijanju zemlje pa će vlast nastojati da ga "zaobidje ili promeni".

On je odbacio i ideju Srpske napredne stranke o raspisivanju referenduma na kome bi se gradjani izjašnjavali da li su za EU ili Kosovo.

"Odgovor Srbije na pokušaje EU da nam otme Kosovo ne može biti raspisivanje referenduma na kome bi se gradjani izjasnili da li su za EU ili za Kosovo, kao što je to predložio SNS. Ovakav referendum bio bi protivustavan, jer Ustav Srbije zabranjuje da se trguje državnom teritorijom", kazao je i založio se za jasnu politiku odbrane teritorijalnog integriteta zemlje.

Srbija, saglasno Povelji UN i opšteprihvaćenim vrednostima, ima demokratsko pravo da brani svoje državne interese i da "saopšti Briselu da se suprotstavlja svakom pokušaju da se na teritoriji Srbije pravi još jedna albanska država", kazao je Koštunica.

Kako je ocenio, "već dve i po godine zemlja ide putem koji nema alternativu".

Koštunica je politiku "EU bez alternative" i režim koji je zastupa uporedio sa vremenom totalitarnog komunizma kada je "tadašnja jedna i jedina partija tvrdila da njen put nema alternativu" i dodao da ne čudi što su neki od nekadašnjih najvernijih tumača komunističke ideologije najvatrenije pristalice puta bez alternative.

"Ili, recimo, da postavimo i pitanje: da li će Hašim Tači protiv koga je podignuta krivična prijava 2008. godine zbog pokušaja razbijanja Srbije, sada biti partner Srbiji u uspostavljanju dobrosusedskih odnosa izmedju dve države", kazao je on.

Navodeći da su Lazarevac i Kolubara odigrali važnu ulogu u petooktobarskim promenama 2000. godine, Koštunica je naglasio da je Srbija bila najupešnija u vreme kada je D S S vodio Vladu.

Danas su, kazao je on, plate za 100 evra manje, na sve se strane dele otkazi, umesto kupovine velikih firmi prodaje se Telekom, nema ekonomskog plana kako da se pokrene privreda i nema državne politike kako da se zaštite državni i nacionalni interesi...

"Sadašnja vlast se ne bavi problemima koje Srbija ima danas u 2010. godini. Umesto toga vlast se bavi 2020. i 2030. godinom kada Srbija možda hoće, a možda i neće ući u EU", ocenio je predsednik D S S.

Srbija ima snage da se razvija kao stabilna demokratska država sa jakom ekonomijom i postojanom brigom o svojim gradjanima, naglasio je on i kazao da "Srbija treba da bude otvorena i prema mogućnostima ulaska u EU po pravilima koja su važila za sve druge države, kao što istovremeno treba da bude spremna za samostalan državni život".

Prema njegovim rečima, alternativa postojećoj politici je saradnja sa svim državama i na istoku i na zapadu, kako bi unapredjivala svoje ekonomske interese i branila svoje državne interese.

Povodom desetogodišnjice izborne pobede kada je "narod izabrao slobodu i demokratiju" Koštunica je kazao da "prema slobodnoj i demokratskoj Srbiji zapadne sile nisu promenile politiku ogoljenih pritisaka sa ciljem daljeg rasparačavanja države".

(Beta)



smedia.rs

"Рециклажа" српског језика

Писац и песник Матија Бећковић сматра да је црногорски језик добијен "рециклажом" српског, а највећу забринутост изазива чињеница да тим језиком "не говоре ни они који га уводе".

У свету свакога дана умре по један језик, а једино се у Црној Гори десило чудо да је рођен један нови, односно да је дошло до повећања језилитета, каже Матија Бећковић у интервјуу за подгорички Дан.

Реагујући на, како се наводи, "настојање власти да протера из школа српски језик", Бећковић истиче да забрињава то што црногорским језиком не говоре ни они који га уводе.

Бећковић сматра да ће кадрови који ће предавати црногорски језик вероватно бити обучавани на седмодневним курсевима.

Упитан како реагује на протеривање српског језика из црногорских школа, Бећковић каже да је његова прва асоцијација чисто визуелна.

"Да ли ће се том приликом служити шмрковима, чизмама и бајонетима, или ће га протеривати постепено и неосетно? Протеривање језика је изванредан филмски мотив. Не знам како би то видели и режирали (Емир) Кустурица или (Никита) Михалков. У сваком случају, они који то чине нису ништа криви. То им је неко рекао и не знају шта је следеће", рекао је Бећковић.

Према мишљењу Бећковића, ни увођење црногорског језика ни успостављање црногорске цркве немају смисла, ако се не разликују од српске цркве и српског језика.

"Увођење три нова слова је права иновација, али је грешка што нису укинута сва остала. Са та три слова се може рећи све што још увек има смисла говорити. Ово је век рециклаже свега постојећег, па и језика. Као што се рециклирају флаше, тако се од српског језика рециклажом добија црногорски. Не знам коме ће, у знак захвалности, подићи споменик као оцу црногорске писмености, попут Вуковог споменика у Београду", казао је Бећковић.

Све би се, каже, решило кад би председник државе, или владе, изговорио користећи нова слова, са скупштинске говорнице или на телевизији, једну реченицу, рецимо ову: "Немојте се сјекирати, сјутра послије сједнице сјешћемо да нешто изједемо".

У пракси ће, уверен је Бећковић, остати све као и до сада: на гробницама ћирилица, на мењачницама латиница.

"Док год на гробљима нема латинице све друго је пена која кркља на површини. Једна моја стрина, која је желела да остане анонимна, каже да је ћирилица на гробовима остала зато што они у њима не учествују на изборима", навео је Бећковић.

[You must be registered and logged in to see this link.]

“Po delima njihovim poznaćete ih”


К
оментари углавном Православаца на делић писма владике Артемија Синоду и Сабору – у којем владика Артемије захтева од Синода

за новинар.де Часлав М. Дамјановић 26.09.2010

+++

да му се врати Епархија рашко-призренска коју му је Синод насилно отео – на шта је Синод доцније одлучио да Артемију забрани чинодејствовање – и то наводно до јесењег Сабора, што је с обзиром на контролу над већином епископа и систематско застрашивање управо обмањивачки изговор – најубедљивије исказују суштину обмане узурпатора Синода:

Православац Срђан Марјановић каже за писмо владике Артемија:
‘’На многаја љета честити Владико!'’(1)

Под псеудонимом ‘’Магдалена'’ Православка каже за писмо владике Артемија:
‘’Артемије, патријарх српски!'’(2)

Веља Јовичић каже за писмо владике Артемија:
‘’Када је толико далековид зашто се повукао, зашто је дао оставку, Зашто…?!'’(3)


Kоментар на коментаре:

‘’Многаја љета честитог Владике'’ – која Срби Православци од срца желе владики Артемију – нису угрожена само скандалозном забраном чинодејствовања, нити само замрзавањем због неизграђене котларнице, нити само удбашком конфискацијом имовине и средстава за живот – јер насртај инквизиције није угрозио само телесно преживљавање Владике Артемија – већ је свејерес препредено насрнула и на духовни живот Владике Артемија и православног монаштва и свештенства! Самим тим инквизиција свејереси насрнула је на духовни живот православних верника па и на духовни живот саме православне Цркве – што безпоговорно и недвосмислено доказује да данашњи насртај узурпатора није само на Духовни живот Срба – већ јесте насртај и на Духовни живот Православља – па према томе – да доиста јесте насртај свејереси на Веру као такву – на Божију Благодат – па према томе и на само Веровање у Господа!

Владика ‘’Артемије'’ данас заиста јесте не само стварни ‘’Патријарх српски'’ – јер пролазни су сви чинови, па чак и чинови црквених великодостојника, исто као и све материјално у овоземаљском животу – а насупрот тој овоземаљској пролазности материјалног – Духовна Благодат владике Артемија у његовом узвишеном издржавању фарисејског неораспећа, и његово изналажење Духовне снаге да се Истином и Правдом бори против Лажи свејереси за јединство не само Српске Цркве – већ и за Јединство Православља и – што је најважнијер – за Јединство и Чистоту Вере у Господа – на супрот љигавим обмана – остаће упамћено у аналима Вере и у Трајању Божије Моћи стварног хришћанства – стварног Правог Славља – као вечити пример Завета Божије Благодати подарене православним верницима и православној Цркви за вијеки навјек.

И најзад – не ради се ни о каквој ‘’далековидости'’ владике Артемија – већ о његовој духовној снази којом узноси Божију Благодат! Владика Артемије није се нити ‘’повукао'’ – нити је дао ‘’оставку'’ – већ је жртва неофарисејског прогона неоинквизиције – жртва прогона којим се покушава насртај на Православље. Тако да одговор на ‘’Зашто…?!'’ јесте доиста та Духовна Благодат владике Артемије којем је заиста стало не до никаквог лажног ‘’јединства'’ Цркве – о каквом паролашки фразирају најмљени фарисејски узурпатори – већ му је стало до стварног Јединства Вере – којим је Црква дужна да послужује, јер, на крају крајева… Црква једино зато и постоји!
Зато, да би прикрили ову основну чињеницу – узурпатори Синода објавили су само онај делић писма који одговара њиховој обмањивачкој кампањи којом покушавају да лажно оптуже владику Артемија да смерним проповедањем Вере у Шишатовцу навдоно ствара некакву нову епархију и да тиме наводно води Цркву према некаквом наводном расколу!

Зато је тек на захтев владике Артемија објављена целокупна преписка!

Тек из те целокупне објављене преписке јасно се види да су узурпатори ти који заиста воде Цркву у раскол – и то у директан раскол од Вере – и такође – да тај свој зли покушај разарања Цркве и Вере – покушавају да лажно накалеме на владику Артемија!

Ову најновију обману узурпатора Синода – којом се већ по ко зна који пут безпоговорно раскринкава целокупна кампања против владике Артемија – Др Десанка Крстић је мудро сажела у свом јавном коментару који је, као и све што каже – потписала пуним именом:

‘’Каква иронија и аномалија – Патријарх нас у Бечу уједињује са католицима а православца рашчињују?'’
‘’Зар тако нису поступили и са владиком Диносијем?'’

И зато Крстићева завршава свој јавни коментар Истином Вере Правог Славља:

‘’По делима њиховим познаћете их'’!

Зато Православац под псеудонимом ‘’Аца'’ иде чак толико далеко да каже за писмо владике Артемија:
‘’Сва срећа да је истеран из те Јересне Српске Вере!'’

‘’Било би смешно да није тако жалосно'’ – јер ‘’ако се посматра објективно, Српска Православна црква је пропала и нестала, само је Патријаршија остала'’ – и то као ‘’једна од Римокатоличких агенција за Папу'’ – и то усред ‘’Београда!'’(4)

И доиста и јесте тако – јер:

Узурпатори се препознају по делима њиховим!

Снага Цркве је у Вери пастве! Снага Цркве – није ни у каквим бројкама – нити у ма каквим паролама! Чистота вере је једина стварна снага Цркве!


Фокус и функционалност

Убеђен сам да данас – као и свагда до сада – Срби морају да издрже!
То што изгледа као да су се редови проредили – што јесу – то је само наизглед – зато је и речено да снага нити Српства нити Српске Цркве – није ни у каквим бројкама! Проређеност је зато секударна, јер данас, више него икад до сада, јесте важно будити Верску одлучност и оданост Верској Чистоти Православаца… али… можда је бар толико важно указивати на верске, националне и историјске Истине које се све препреденије сакривају и на разоткривање верскиг, националних и историјских Лажи које се све препреденије намећу… а које се – све мање памте – јер… осим владике Артемија и његових монаха… има сасвим довољно Срба који су спремни на ту борбу – и зато и кажем да су бројке секундарне!

У фокусирању и функционалности тога што чинимо не смемо да се заглављујемо у јевтино прегагањањ као што се то најчешће чини, јер ми се чини да иако врло добронамерни – многи тону у прегањање баш зато што им недостаје истинска Верска дубина и истинско и стварно Српско Национално осећање. Чини ми се да је смо натерани на прегањање што је најавећи успех непријатељеске пропаганде – јер нација која се прегања неспособна је да ма шта предузме за своје добро. Међутим, све је јасно – заиста јесте све толико јасно да је непотребно чак и доказивање, као на пример навод у коментару Драгана Ракића да је ‘’највећа срамота то што појединци разних политичких партија и припадности покушавају да руше нашу православну цркву као што је то чинио и Ј. Б. Тито а не као што неко претендује Ватикан!'’ – а тачно је заиста и једно и друго – а тачна је тек суштина, управо наше схватање далековидости суштине – као она суштина изражена у кратком коментару потписаном ‘’Магдалена'’ – ‘’Артемије, Патријарх Српски'’ – јер тај сажети коментар одражава и стварни распон и ствару суштину читавог догађаја – и истовремено – стварну суштину обмане – која заиста јесте:


Српска Будућност!

Српска Будућност је баш оно чему не само да смо сведоци – него баш оно због чега и чинимо све што чинимо – јер ако Српску Будућност не чинимо – онда заиста Срби нисмо!

Све што чинимо – и све што смо чинили, и све што ћемо чинити – као и владика Артемије, и као и његово монаштво, и као и сви стварни православци, и као и митрополит Дионисије – чинимо то због – Чистоте вере – јер Небеска Србија није никаква прошлост! Као што ни Веровање у Бога није никаква прошлост – тако је и Небеска Србија Будућност и Срба – али такође и Будућност Православља – и изнад свега – Будућност Веровања у Бога!
Небеска Србија је Чистота Вере!

А Чистота Вере јесте – Трајање Вере – и трајање Божијег!
А Трајање Вере и Божијег – јесте и Трајање Српства!

Зато је данас насртај свејереси фокусиран на покушај ликвидације Небеске Србије – што није никаква новина – јер исто као и свргавање митрополита Дионисија – због истог тог разлога свејерес данас покушава свргавање владике Артемија – јер је све то наставак једног те истог покушаја Зла да свргне Небеску Србију! Зато Др Крстићева и пита ‘’зар тако нису поступили и са владиком Диносијем?'’ И зато и истиче Истину Вере Правог Славља – ‘’По делима њиховим познаћете их'’!

Да… то мора да нам буде јасно – и то и јесте оно што сам покушао да кажем фокусирањем и функционалношћу на верској и националној линији.


Дефиниција фалсификата: ‘’фикција, скупина речи без реалног садржаја и смисла'’

У напису ‘’СПЦ: Артемије се лажно представља'’, од Р. Лончар, објављеном на ВестиОнЛине (20/09/10, 17:55), пише да је ‘’Инофрмативна служба СПЦ саопштила'’ – поменутог дана – ‘’да не може да удовољи захтеву владике Артемија да објави његову најновију преписку са Синодом и да је не може проследити надлежним на разматрање зато што је захтев потписан речима ‘’епископ рашко-призренски'’.

Надаље пише ‘’у допису уредника у Информативној служби СПЦ, ђакона Ивице Чаировића, који је насловљен на јерођакона Дамјана у манастиру Шишатовац, наводи се између осталог да ‘’таква самоознака'’ – епископ рашко-призренски – ‘’у садашњем црквено-правном поретку и организационом устројству СПЦ представља фикцију, скупину речи без реалног садржаја и смисла'’ јер “другим речима, синтагма ‘епископ рашко-призренски’ засад није могућа ни уз једно име, па ни уз часно име преосвећеног владике Артемија'’ зато што ‘’канонски и легитимно, постоје само две могуће формулације у вези са Еапархијом рашко-призренском: умировљени епископ рашко-призренски (уз име преосвећеног владике Артемија) и администратор Епархије рашко-призренске (уз име високо-преосвећеног митрополита Амфилохија)'’, поручује се у допису'’ – и наводи да ће ‘’чим стигне ‘’аутентични допис'’ без одлагања бити прослеђен ‘’на даљу надлежност'’.'’

Према томе, ‘’у садашњем црквено-правном поретку и организационом устројству СПЦ'’ – ‘’канонски и легитимно, постоје само те две ‘’могуће формулације'’ у вези са Еапархијом рашко-призренском'’ – које једине – наводно нису нити ‘’фикција'’ – нити ‘’скупина речи без реалног садржаја и смисла'’ – јер су ‘’канонски и легитимно ‘’могуће'’ само две формулације у вези са Еапархијом рашко-призренском'’ – владика Артемије – ‘’умировљен'’ – и митрополит Амфилохије – ‘’администратор'’ – па ће наводно због тога – ‘’чим стигне ‘’аутентични допис'’ – бити без одлагања прослеђен ‘’на даљу надлежност'’.

Према томе, ‘’даља надлежност'’ ће значи ‘’проследити'’ захтев владике Артемија – тек пошто његов захтев постане ‘’аутентичан'’!

А како ће то захтев владике Артемија постати ‘’аутентичан'’?

Постаће ‘’аутентичан'’ чим владика Артемије потпише да – није ‘’епископ рашко-призренски'’ – него да је – ‘’умировљени епископ'’!

Зашто? Зато што је ‘’синтагма'’ ‘’епископ рашко-призренски'’ ‘’самоознакa'’ – а ‘’канонски и легитимно'’ у ‘’садашњем црквено-правном поретку и организационом устројству СПЦ'’ – у ‘’вези са Еапархијом рашко-призренском'’ ‘’могуће'’ су само ‘’формулације'’ – које наводно нису ‘’фикција'’ – управо – које наводно нису ‘’скупина речи без реалног садржаја и смисла'’ – јер према томе – нису ‘’аутентичне'’ – те према томе, пошто су као такве ‘’самоознака'’ – оне нису ‘’канонски и легитимно'’ у складу са ‘’садашњим црквено-правним поретком и организационим устројством СПЦ'’!

Шта значи то да ‘’самоознака'’ – није ни ‘’канонска'’ нити ‘’легитимна'’?
То значи:
Признај кривицу – или…
…или шта?
Или… оде глава!

Према томе само се чини да је дефиниција фалсификата ‘’фикција, скупина речи без реалног садржаја и смисла'’ – стварна дефиниција фалсификата јесте да је фалсификат у својој бити разбојнички – према томе… шта је у разбојничком у бити:


Заиста фашистичко?

Шта заиста значи:

‘’Садашњи црквено-правни поредак и организационо устројство СПЦ'’?

Да ли је таква формулација Цркве – ригорозан фашизам?
Да ли је Црква ‘’црквено-правна'’ институција?
Није.
Да ли је Црква ‘’организационо устројство'’?
Није.
Да ли је Црква ‘’поредак'’?
Није.

Чињеница да се у одбијању писма Владике Артемија због недостатка ‘’аутентичности'’ каже да су ‘’црквено-правни поредак'’ и ‘’организационо устројство СПЦ'’ – ‘’садашњи'’ – логично доказује чињеницу да – нису свагдашњи – доказује да се ‘’црквено-правни поредак'’ и ‘’организационо устројство СПЦ'’ – мењају!
Како се мењају?
Мењају се наравно по потреби.

Међутим… чак и ако се у извесној мери Црква прилагођава временима – да ли се – по потреби или макар због чега – да ли се Црква мења?
Божија Благодат се не мења. Вера се не мења. Вечитост Светог Духа се не мења. Према томе – послужење Цркве Вери се – не мења.

Једном речју – пошто се Чистота Вере не мења – јер вековно духовно продубљивање суштине Вере није никакво мењање него нарастање оптимизма и дубине Вере – мењање Цркве у некакав ‘’садашњи'’ ‘’црквено-правни поредак'’ и у некакво ‘’садашње'’ ‘’организационо устројство СПЦ'’ – непобитно доказује промену СПЦ у ватиканску установу свејереси – а то није најобичнији фашизам – него онај исти офуцани и окрвављен усташки фашизам који је настављен партизамским фашизмом – кријући се иза лажног антифашизма – као што се свагдашњи, а наравно и данашњи ватикански фашизам – исто као и фашизам узурпатора наше Цркве – крије иза ‘’синтагме'’!
Забрана ‘’самоознаке'’ – није Црква!

Забрана Истине је – фашизам.
И зато друго питање:


Шта је дефиниција фалсификата?

Дефиниција фалсификата јесте – ‘’фикција'’!
‘’Фикција'’ – није Вера!

Дефиниција фалсификата јесте – ‘’скупина речи без реалног садржаја и смисла'’!
‘’Скупина речи без реалног садржаја и смисла'’ – није Вера!
Нити служење Вери!

Наметање фалсификата као Вере – јесте фашизам!


‘’Они хоћe устајале баре, а не узбуркано море'’(5)

Отац Венијамин одржао је још почетком марта 2008. године потресну беседу о савременим збивањима у српској цркви, коју је насловио ‘’Данас…ми смо сведоци… страшних збивања која се дешавају…'’

‘’Ми смо сведоци'’ – сведоци чега?
Да ли сведоци Лажи?
Да ли сведоци сопствене немоћи?
Да ли сведоци Издаје Српства?
Или…

Да ли сведоци сопствене издаје?
Јер… немоћ и пасивност… јесу Издаја!
Зато је Отац Венијамин у Беседи, цитирајући ‘’мудрог'’ Јустина – указао управо на суштину јереси:
‘’Они хоћe устајале баре, а не узбуркано море'’.(6)
Ко хоће ‘’устајале баре'’?
Ко неће ‘’узубуркано море'’?

Издаја, Лаж и Немоћ – хоће ‘’устајале баре'’!
Једном речју – ‘’устајале баре'’ – хоће јерес.

Зато инфериорност и униформисаност службене Издаје, службене Лажи и службене Немоћи – неће ‘’узубуркано море'’!

Хришћанство, стварно Хришћанство, стварна Вера, стварно веровање у Господа… увек је било и биће Брод Господњи на ‘’узубурканом мору'’ – зато јер живот који нам је подарила Благодат Господња јесте Оптимизам Вере са којим се нашим овоземаљским животом боримо против свих изазова који нам натурају ‘’устајале баре'’ јереси Лажи и Издаје Немоћи.

Зато, по речима Оца Венијамина, ‘’највећа је наша пропаст данас'’ – то што ‘’нисмо готови да пострадамо'’ – ‘’да будемо лишени много чега материјалног'’. ‘’Да будемо прогоњени!'’ ‘’Да будемо затварани'’! ‘’Да будемо исмевани, пљувани!'’

‘’То је Православље!'’ ‘’А није Православље… да пристајемо на све и свашта.'’(7)

Највероватније да суштина Српског Националног Духа и његова урашћеност у Правослвље није израчена сажетије и језгровитијим речима.

Зато… позовимо се на врло популарне речи ‘’садашњег'’ патријарха – али у обрнутом смислу, не у фашистичком него у заиста Божијем смислу:

‘’Што виси, нек и отпадне'’

Пошто најмљени узурпатори свејереси – заиста ‘’висе'’ – и то ‘’висе'’ од Вере:

Зато заиста морају да ‘’отпадну'’!

Јер заиста данас јесте ‘’потребно нећутно исповедништво православља'’ – што добри монах свакодневно чини испред Патријаршије – која се понаша према овом сваком изливу Чистоте Вере као да је заиста ‘’једна од Римокатоличких агенција за Папу'’ – и то усред ‘’Београда'’!


Часлав М. Дамјановић
[You must be registered and logged in to see this link.]

Геј парада – Тадићева нада?
Пише: Драгомир Анђелковић
понедељак, 27 септембар 2010 11:33



„Не плачи, не љути се, већ схватај.“
(Спиноза)

У духу једног старог афоризма можемо да кажемо – до 2000. године нисмо имали ништа, а онда су дошли ДОС-овци и уништили све. Стварно, пре 5. октобра много тога није ваљало, тадашњи режим далеко је од тога да заслужује похвале. Но, сада их неретко добија, и то од многих упорних демонстраната из 90-их, због тога што су садашњи властодршци много гори.

ИЗДАЈА УМЕСТО ЕГОИЗМА

Живели смо лоше током последње декаде 20. века, али то је ипак била цена каквог-таквог покушаја тадашње власти да заштити интересе српског народа. Проблем је што, недовољно одлучна и национално посвећена, у томе није успела, и што је и те како била спремна да се, ради сопственог опстанка, поиграва са судбином нашег народа и његовим територијама. У томе је толико далеко ишла да и сада слободно могу да кажем да је била саможива. Време не може да одстрани баш све флеке. Но, за ове данашње, такође мирне душе, могу да кажем да су непосредно запливали издајничким водама.

Од 5. октобра, услед погрешне процене да је непријатељство према Србији било мотивисано лично-партијским а не геополитичким мотивима, српско друштво, а не само политичари, било је спремно да учини много тога што је од нас тражио Запад. Мислили смо да можемо да купимо његову љубав, и добијемо место у ЕУ које ће нам осигурати бољи живот. Уз то, да ћемо у сарадњи, ако већ нисмо могли пружајући отпор, да реализујемо бар нешто од наших националних стремљења.

Шта смо добили вођењем такве политике? Уништену војску. Огромне дугове. Пад индустријске производње. Метастазу америчког идеолошког апарата у Србији (медија, НВО). Индоктринацију тзв. евроатлантским вредностима. Ниподаштавање српске традиције и патриотизма. Све у свему, постепено је разорено све оно што једној земљи омогућава да штити своје интересе (војни капацитети, ако је потребно у националним оквирима одржива привреда, национални полет), и она је добијала вид колонијалног поседа оних који су на њу извршили агресију 1999. године.

Део некадашњег ДОС-а у томе је учествовао имајући исте заблуде као и многи „обични“ Срби, а део по задатку да што више ослаби земљу. Тај сој сада влада Србијом. Они су свесни у какво стање је, умногоме захваљујући њима, земља доведена, али исто тако добро знају шта њихови ментори желе да виде на крају баладе. А желе Србију која је потпуно дигла руке од Косова, прихватила да се изнутра устроји у складу са њиховом вољом (опсежна децентрализација са елементима федерализма), ускратила чак и садашњу метиљаву подршку Републици Српској и, коначно, нескривено кренула у НАТО, усвојила тзв. евроатлантске вредности.

Док се ти услови не испуне, или бар не кренемо у том правцу тако да је јасно да више нема повратка, Србија неће добити одговарајућу подршку. Наравно, не за развој или да нама на дугорочно одрживим основама буде боље, већ да буре држи воду док „мајстори“ не оду. Другим речима, да садашњи режим (можда појачан „реформисаним радикалима“ који су постали „напредни“) продужи свој опстанак до, отприлике, 2016. године, када ће, из озбиљних анализа то произилази, Србија вероватно банкротирати. Но, до тада још може да се обезбеди доста власти и са њом повезане сласти. А онда наши владари могу да се преселе на Хаваје или Монако, да са даљине гледају мутљаг у коме су нас оставили.

Али да би обезбедили егзистенцију на топлим морима, наши властодршци су свесни да овде морају да до краја обаве поверене задатке. Дужни су да допринесу да на српском делу Балкана буде заокружен евроатлантски поредак. А када он до краја заживи, у Вашингтону се надају, наћи ће се неки други сатрапи – млађи и фанатично одани мондијалистичкој докритни – да замене садашње опортунисте, који ће се до средине деценије уморити. А ту ће бити и НАТО трупе да од гладног и кивног народа бране имовину мултинационалних компанија и наших малобројних припадника „златне милијарде“, чија срећа је у фокусу деловања градитеља „Новог светског поретка“. Но, где је у свему томе тзв. геј-парада?

КОСОВО ЗА ХОМСЕКСУАЛИЗОВАНО ДРУШТВО

Нема потребе сада да причам о вредносном карактеру евроатлантског света, чији део официјелни Београд жели да постанемо, па нам отуда намеће и тамошње базичне идеолошке постулате. Нема потребе ни да говоримо о друштвеној атомизацији и разарању традиције – у чему значајну улогу има и распростирање хомосексуализма – као погодним основама за владање у неототалитарним системским оквирима. Све то углавном знамо, а уз то је и сувише апстрактно. Бавићемо се оним што се сада дешава око нас.

Поред тога што генерално мора да испуни „геј услов“ за европске интеграције, режим хитно мора да, на начин који задовољава Вашингтон, разреши косовски чвор. Како је пре отприлике два месеца рекао Тадићев гуру, Драгољуб Мићуновић, нема нама пута у ЕУ – што не значи и уласка у ту Унију, јер ићи неким путем не значи и стићи на крајњу дестинацију – без завршетка сарадње са Хагом и нормализације односа са Косовом. А без, макар и мрвица, из европских фондова, нема нашем режиму опстанка. Зато је спреман да уради било шта.
Власт сада усиљеним темпом обавља други део прљавог посла. Пошто је, повлачењем резолуције коју је самостално поднела Генералној скупштини УН, одустала од инсистирања на неприхватљивости једностране сецесије и захтева за новим статусним преговорима, спрема се да у октобру отпочне нови преговарачки циклус по вашингтонско-бриселским правилима. Шеф дипломатије ЕУ, Кетрин Ештон, у наредним данима са европским партнерима треба да усагласи јединствен приступ будућем дијалогу, и да са бриселски експертским тимом састави списак тема које неће одбити ниједна страна. Јасно је које су то теме: оне везане за транспорт, енергетику, трговину, итд. Но, у следећој фази на дневни ред ће доћи и слободно кретање широм Србије возила и људи са косовским таблицама, пасошима, личним картама, али и признавање тамошњих школских и факултетских диплома.
Све у свему, у октобру 2010. године, када почињу нови преговори, Србија убрзава кретање ка фактичком признавању тзв. косовске државности. Американцима више од тога и не треба. Није им битно да ли ће Београд сутра имати амбасадора у Приштини, већ је важно да не омета функционисање Косова као државе, пардон међународно афирмисаног НАТО протектората. Нус ефекат тога биће и нови талас међународних признања, као и постепено-асиметрично довођење Срба на КиМ под јурисдикцију Приштине. Мало по мало оно што ми с правом сматрамо квазидржавом, и што свакако формално нећемо признати, у многоме и захваљујући помоћи наше власти, треба да постане таман онолико држава колико је то и Србија (што значи евроатлантска колонија са државном формом).
Да би се то десило, односно да би преговарачки процес који до тога треба да доведе, сада неспутано почео, режим мора да преусмери пажњу народа. Власт је свесна да је српски народ, ма колико деловао апатично и био опијен лажном евроунијатском надом, ипак непредвидљив. Никада се потпуно не зна како ће реаговати када ни режимска пропагандна машинерија више не буде могла да сакрије да је суштински прихваћена независност Косова.

Многе власти су током нешто више од двадесет година пале на питању Косова, ма колико се тврдило да нашем народу оно није баш много битно. На страну испитивања јавног мнења и жеље да се боље живи, и даље у њему, ма колико потискиван и гашен, тиња видовдански пламен. И режим се прибојава – иако рачуна да се тако нешто неће десити – да у неком тренутку он може да букне. Уз то, свет се у геополитичком и економском погледу мења, па је све нејасније шта носи будућност. Нико ко почини оно зашта значајан део Срба и наших пријатеља у свету сматра да је издаја неће моћи сасвим мирно да спава. Коначно, историју је још теже преварити него људе. На основу искуства тоталитарних системима 20. века, наши властодршци су, вероватно, то схватили.

СРПСКА КРВ ЗА ЕУ ФОНДОВЕ

Из наведених разлога, режим је стварао привид, и покушава да настави и даље то да ради, да покушава да уради све што може како би одбранио КиМ, али да при томе води рачуна да не угрози „европску шансу“ нашег народа, тј. „могућност“ да он релативно брзо уз помоћ ЕУ почне да живи боље, па стога, изложен ударима „Империје“, наводно попушта како штета не би била већа од користи. И с друге стране, да усваја многа евроатлантска решења, не зато што су му баш мила (што је тачно), већ да би тако, наводно, нама а не себи купио карту за бољи живот. На тај начин настоји да оправда одржавање тзв. геј параде. А њу ће покушати да искористи како би олакшао процес обављања завршних радова у вези са препуштањем Косова.

Режим се изгледа нада – да ће ове године бити крвава геј парада. Несумњиво зна какав ризик изазива када напаћеном и пониженом народу – чији сви припадници, и поред испирања мозга од стране режимских пропагандних магова, ипак још нису изгубили понос – у тренутку док интензивира поткопавање територијалног интегритета земље, форсирано намеће одржавање хомосексуалне феште. Док нам отимају Косово није време ни за какве карневале, а камоли за оно зашта већина Срба мисли да је скарадно. Ипак, власт баш то намеће.

Наполеонов министар полиције Жозеф Фуше тврдио је да крв која се пролије негде у „комшилуку“ најбоље преусмерава пажњу народа са великих тема (ратних пораза, економских криза). Дошло је време да наша власт, фактички, заокружи нарушавање територијалног интегритета земље. Да не би рескирала да то по њу изазове непријатне последице, стиче се утисак, спремна је да поводом тзв. геј параде испровоцира сукобе на београдским улицама, и да пролије доста крви грађана револтираних јавном и масовном манифестацијом хомосексуализма. Тако би једним ударцем убила две муве. У условима медијске окупације и пропагандне хипнотисаности великог дела народа, косовска издаја би дошла у други план. Уз то, апатичан народ би био застрашен. То би, власт се нада, била гаранција њеног опстанка током неколико наредних година. Беда и друге недаће ипак избледе у судару са страхом.

За бескрупулозну власт, какву имамо, ништа није свето. Ни држава, ни нација, ни вера, ни морал, ни омладина. Ради својих интереса спремна је да жртвује њене животе. У складу са тим, сада не само да призива, већ и изазива несрећу. Геј парада, са свим ризиком који носи – за њу је пре свега солидна шанса да обезбеди предуслове да влада током наредних неколико година. Геј парада, иако је и сама по себи битна, ипак је пре свега застор за друга (не)дела која врши власт. И на њих морамо да се усредсредимо, а одржавање тзв. геј параде само треба да нам буде добар полигон за то. Она је симбол разарања државе, нације и традиције, али ипак није узрок свега тога. И без ње се Србија и Српство развлаче и тлаче.

СПАСОНОСНА МОЋ ПАМЋЕЊА

Да тај процес не би трајао док све наше животне снаге не буду истрошене, а држава до краја распродата и распарчана, не дозволимо да нам режим преусмери пажњу. Успротивимо му се због свега онога што чини поводом геј параде, али не допустимо да она дође у први план. И да је спречимо нећемо спасти државу, а ако се усредсредимо на режим који је разара, чак иако сада то не успемо, спречићемо да геј манифестације постану део наше свакодневице, односно онемогућићемо дубинску евроатлантску хомосексуализацију нашег друштва.

И још нешто: памтимо. Ми смо народ кратког памћења. Свашта заборављамо па и опраштамо. Ако се деси да београдским улицама 10. октобра потече крв – у прилог чега режим изгледа ради – не смемо да заборавимо ко је за то крив. Упорно морамо да инсистирамо на одговорности, како политичкој тако и индивидуално-кривичној, оних који ће стајати иза гашења живота припадника нације која и тако изумире. „Заклела се земља рају да се тајне знају“, па се тако већ назире и она која стоји иза тзв. геј параде. А нек се зна и то да ће правда стићи моћнике и њихове извршиоце који данас мисле да ради своје власти и користи могу да раде било шта, укључујући и то да перу београдске улице крвљу. Ми знам шта је истина, а како рече енглески политичар Дизраели: „Правда је истина у акцији“. Нек нико не мисли да су Срби заспали сном вечним. Пре или касније, историја нас томе учи, пробудиће се и тада ће они који се сада играју са судбином овог народа и његове омладине, на својој кожи осетити последице (не)дела које данас чине, односно спремају се да у још суровијем виду учине.

Карађорђе је с правом тврдио: „Правда држи земљу и градове, правда држи а неправда руши“. А ко руши своју земљу, и своје градове, и убија грађане неспремне да посматрају морални суноврат друштва, тај разара и своју будућност. Нек о томе размисли Борис Тадић пре него што се одлучи да реализује оно што са својим сарадницима смера за 10. октобар. И нек, док за то још има времена, ускрати своју подршку организовању тзв. геј параде, што другим речима значи: да ту манифестацију откаже. Ма колико мислио да је она у његовом интересу, нек се не заварава, није тако. Све што ради, пре или касније, обиће му се о главу. А сада говоримо о могућем губитку људских живота (и државне територије) а не о обичним злоупотребама, на које смо већ навикли. Крв нећемо опростити.

[You must be registered and logged in to see this link.]

ПРОКЛЕТА АВЛИЈА ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА - ПРОКЛЕТА АВЛИЈА
Пише: Радмила Војновић
понедељак, 27 септембар 2010 10:50

Србија чека „велику октобарску параду“, на кружном току „евроатлантских интеграција“, у зачараном кругу „савезничких“ притисака и магловитих обећања о уласку у Евроатлантски рај! Да ли ће се у Београду десити „Велика Октобарска Гејлијска Револуција“, као важна (Пирова)победа европских вредности и пораз традиционалне, православне, патриотске, породичне Србије? Некада је била Коминтерна, а сад у Бриселу влада Хоминтерна, кажу Руси. Да ли ће српски „бољшевици“ (у овом случају-верници, навијачи, патриотске организације и партије,нормални породични људи, и нормална српска полиција) успети да пацификују чету „мењшевика“, грлатих хиперактивних ударника НСП, који се, под покровитељством власти, баве духовним криминалом, пропагирајући содомски порок, осуђен од Бога, као грех и зло! Ако у педерлијском тријумфу промотери глобалне Содомије, на челу са демократским шаманима, градоначелником, министрима, прођу ... путем црквених литија, мученика Авакума Београдског, мајора Гавриловића и српских каплара, биће то љута зима, на духовном, националном и политичком барометру Србије!
Попут Баш Челика у бајци, наша влада прескаче све препреке на путу у обећану евродембелију, богату људским правима, јефтиним кредитима, и другим демократским премудростима. На геополитичкој раскрсници, ЕУ-НАТО, на северозападном правцу, на семафору је црвено светло, понекад пожути, као мамац,...Велики везири ЕУ обећавају зелено светло нашем Баш Борису и Баш Вуку, чим испуне све услове...Они су, патриотски, помало демонтирали државу, кроз статут Војводине,резолуцијом о Сребреници, пустили низ воду Републику Српску, локалне дахије, паше и субаше спроводе бриселске и вашингтонске фермане.
Наследили смо геополитичко раскршће, као кружни ток, тамни вилајет.На раскрсници три вере, наш пешачки прелаз,често је ров и бојно поље.Ту смо градили државу, Цркву, расли као народ, побеђивали и трпели поразе, живели у избегличким колонама и сеобама, чекајући зелено светло на историјском семафору, прилике за востаније против душманлија! Овде су европски конквистадори, наизменично са Османлијама с југа,имали првенство пролаза, коњицом, тенковима, бајонетама, пешадијом,нацизмом, комунизмом, демократијом,културом, медијима, и коначно, обећаном геј парадом. Кад су Турци кренули да Европу претворе у Северни Санџак, зауставили су се на раскршћу хомо балканикуса, скоро пет векова...
Некад је био турски данак у крви, српски дечаци су претварани у елитне јањичаре. Данас је демократски данак: армије Срба, без посла, у транзицији, на гастарбајтерском фронту, од Америке до Аустралије, боре се за хлеб насушни! Некад су Српкиње одвођене у хареме силом. Данас се саме нуде у глобалне њу ејџ хареме, као манекенке! Некад су били велики жупани, јунаци,или велики везири, српског порекла! Сад је наступила ера великог брата, дебила, велике силиконске фарме, хомо педерикуса, великог лукавства,великих патриотских победа,све мање Србије! У Библији се каже: по плодовима ћете их познати...
На последњој раскрсници, која води у ЕУ, као један од важних услова, је одржавање „параде хомо гејликуса“. Ултралиберална влада и медији подржавају ову улазницу у цивилизовану породицу европских народа, као нешто нормално. Ако се деси најављена “Велика октобарска ...“ , биће то одрицање вековних српских идеала: Божијег Закона, оличеног у 10 Заповести, које су у савести сваког нормалног човека, Христових Блаженстава на Гори, и на том камену, нашег саборног символа вере, садржаног у Православљу, народном епском стваралаштву и патријархалном моралу. Актуелно српско раскршће је старо источно питање у новом геополитичком руху. Да ли ћемо, вођени слепцима из Страдије, бити бесловесни заморчићи у лабораторији НСП? Евроатлантске интеграције су део глобалног пројекта: омекшавања државних граница, гушења нормалног патриотизма, традиције, породичних вредности, стварање светске државе номада, космополите,потрошача лаких дрога, који као птица селица иде за бољом платом, где у елитном англосаксонском језгру (Еу, САД, Канада, Аустралија, Израел) поред изабраних, живи квалитетни образовани робови.
У победничком луку, од међународног признања на Берлинском конгресу, балканских и два светска рата, по цену огромних жртава, наш народ је добио државу, доживео привредни и културни напредак.
Са друге стране, слабљењем православних народних идеала, саборности, задругарства, слоге, и снажењем секуларних, меркантилних европских вредности (освештавање стицања, индивидуализам) дошло је до духовног раскола, који је ескалирао кроз југословенски пројекат, покушај Конкордата, капитулацијом српске прозападне елите пред агресивним Ватиканским Интернационалом. Рана раскола, продубљена поделом на четнике и партизане, на жалост, до данас није сасвим зацељена.
Деведесетих, уснуле историјске матрице, цивилизацијске границе, оживеле су у нашој проклетој авлији, по пророчанству светог владике Николаја. (После Тита, Словенци ће гледати да се одвоје, Хрвати да покатоличе, протерају и побију што више Срба, а Срби ће организовати мноштво политичких партија) Са Запада октроисан (Јалта) комунизам је замењен демократијом, из Титове Југе, ЕУ и Америка задржали су само административне републичке границе. Око њих се водио рат, на небу и на земљи, завршен полупримирјем. Запад је, традиционално, користећи двоструке стандарде, демократске процедуре и институције, стао на страну својих природних савезника, Хрвата и Словенаца.
Босански муслимани су природно, потражили подршку исламских земаља. Само је Србија наставила са условно „несврстаном“ политиком. Покушај вођења самосталне политике, као да смо регионална сила, показао се тоталним промашајем. Србија до данас тражи покровитељство и пријатељство од осведочених покровитеља и пријатеља наших непријатеља! Србофобија је Розмарина беба наших душебрижних бабица из ЕУ, интегративна идеологија на постјугословенском простору, после комунизма, по принципу сви против Срба. Наше апсурдно губитничко таворење на балканској раскрсници, наставиће се све док се не окренемо Русији, нашем природном покровитељу и јединственом заштитнику.
Чак ако се руководимо меркантилним прагматизмом, долазимо до закључка да су евроатлантске интеграције, погубне за Србију. Целокупна политика Запада према нама, током последње две деценије, у целини и у појединостима је изразито непријатељска, јер у свим областима, угрожава наш голи опстанак. Запад је поништио наше војне и дипломатске победе, у 20.веку. Српски народ је подељен, у избеглиштву, расељен, геноцид над нашим народом у Другом светском рату је систематски заташкан. Хашки трибунал и српске власти пишу нову историју Балкана, затиру наше народно памћење, по познатом рецепту А. Далеса: -Све расположиво злато, новац, употребићемо на заглупљивање људи, уништавање духовности и морала. Најважније је да од малих ногу покваримо и развратимо све...
ЕУ се према нама понаша по универзалном моделу колонијалне пљачке, ширења хаоса, кавге, која прети да прерасте у грађански рат. Ништа лично, то је вековни конквистадорски приступ према домородцима, на свим континентима..
Биланс односа са ЕУ је: 1.Позитивни су појединачни пројекти регионалне сарадње, који увек, и пре свега, дугорочно, доносе нашим западним партнерима профит. 2.Запад је одговоран за изазивање грађанског рата у СФРЈ, злочин против мира, дугогодишњу војну, политичку, економску блокаду и медијски рат против Србије, подстицање исељавања најобразованијих, младих, због рата и сиромаштва, уништење РСК, ЕУ је водила рат против Републике Српске, бомбардовала Србију нуклеарним отпадом, од чега и данас умире народ, ЕУ је логистички и дипломатски организовала одвајање Ц.Горе, већина држава ЕУ признале су независност Косова, са ММФ и Светском банком, ЕУ је одговорна за накарадну монетарну и економску политику, дужничко ропство, тоталну деградацију и демографску катастрофу, медијску окупацију, коју спроводе њени вазали у Србији.
Којим путем би у нашој ситуацији кренуо свети Сава, или велики митрополит Михајло, Никола Пашић, светитељи владика Николај Жички и отац Јустин Ћелијски? Просто, млади Растко није кренуо у Европу, него са Русима, на Свету Гору. Дивни митрополит Михајло и велики Пашић у својим московским наступима, рекли су најважније: без духовне, дипломатске, војне, материјалне, политичке помоћи Русије, српски народ не би успео да се ослободи турског ропства, и добије међународно признату државу. Владика Николај и отац Јустин осудили су европски хуманизам и културу без Бога као сумрак Запада. Видели су српске земље, у савезу са обновљеном Руском Империјом.
Да ли би иједан наш владар, духовник, ауторитет у свим областима стваралаштва, речју, нормалан човек, домаћин, од памтивека, до нашег поколења, дао благослов за параду, одвратну обичном, просто нормалном људском бићу? Парада „поноса“ остаје симболично завештање демократске владе, која оставља иза себе пустош у свим сферама живота. Кад видимо ко и зашто пружа подршку октобарској паради, постаје јасно зашто многи Срби евроатлантске интеграције доживљавају, опростите на изразу, и као педерске!
Покушај Геј-лезбо интернационале, да под плаштом демократских и људских права и слобода, организују у Москви сличну параду, изазвала је оштру реакцију РПЦ, и огромне већине Руса, тако да су је власти јасно и гласно заувек забраниле.
Тиха већина у Србији мора да се изјасни. Подршком содомској паради, ова Влада је заслужила анатему,и пре него што, као и сви ми, да одговор на Небу, мора да одговара пред народним трибуналом правде, који би могао да оснује будући Народно-Црквени Сабор...За почетак, требало би прикупити милион потписа за предлог о сазивању Народно-Црквеног Сабора, који би имао мандат да реши важна питања, између осталих и ово: ЕУ-НАТО или Руско-ОДКБ интеграције? У првом случају, кроз „регионализацију“ следи даље комадање остатка Србије, унија са Ватиканом, и учествовање у антируској војној Алијанси. У случају Руско-ОДКБ интеграција, следи препород, државе, Цркве, народа, привреде, јачање наше дипломатских преговарачких позиција према Западу, јер само присутство руских стратешких ракета на Балкану може да нам обезбеди мир. Уз поздрав из Москве, прилажем свој глас за сазивање Народно-Црквеног Сабора, као историјске легитимне форме одлучивања...
Радмила Војновић, члан Председништва Међународне асоцијације новинара при МИД Русије

[You must be registered and logged in to see this link.]

ГЕЈ ПАРАДА: УВОД У ВАНРЕДНО СТАЊЕ?
Пише: Василије Мишковић

Из обавештених кругова блиских врху власти, сазнаје се да је пре неки дан у амбасади једне моћне западне силе одржан састанак између важних људи из окружења председника Тадића и, на другој страни, дипломата неколико „пријатељских“ земаља, као и припадника специјалних служби тих држава. На састанку изворно посвећеном безбедносним питањима и предстојећим преговорима са „владом“ Косова, српским ппредставницима предочено је и да је „парада поноса“ погодна прилика да се обрачунају са припадницима патриотских организација, и да тако „створе предуслове за несметано одвијање процеса модернизације Србије“.

Препреку потпуној „европеизацији“ Србије по вашингтонском рецепту представља противљење делова српског друштва, а поготово организованих група које нису у стању да „преовладају националистичку идејну матрицу“. „Без структуралних друштвених реформи, чији би врх било пуно укључивање у евроатлантску заједницу народа, немогуће је парцијално приступање Србије истој, у виду европских интеграција“. Домети свих досадашњих економских, војних и социјалних реформи остали би ограничени, ако влада Србије не нађе начин и средства да српско друштво ослободи спутавајућег националистичког бремена. Одржавање „параде поноса“ је „доказ у прилог усвајања демократских вредности“, али није довољно да би се раскрчила магистрала којом би Србија несметано кренула ка евроатлантским интеграцијама.

Услов за њих је испоручивање Младића и Хаџића, али и успостављање добросуседских односа са Косовом, и превазилажење баријера које ометају динамизацију процеса придруживања Србије НАТО (који треба да постане гарант да ће Србија остати на „исправном“ путу). Од председника Тадића, као најодговорнијег за европску будућност Србије, „очекује се да хитно предузме адекватне мере како би она, у интересу свог народа али и регионалне стабилности, несметано испунила неопходне политичке квалификације за то да процеси евроатлантских интеграција буду откочени.“

Могућност за тако нешто пружа одржавање „параде поноса“. Протесно окупљање грађана који се њој противе могло би да буде искоришћено за, у првој фази, обрачун са њима и организацијама које би се непосредно супротставиле „геј-паради“. Тиме би грађанима била демонстрирана одлучност и чврстина власти да истраје са кретањем по евроатлантској траси. Како су стране дипломате на споменутом састанку истакле, лабилно српско друштво би тако, бескомпромисном демонстрацијом силе, било гурнуто напред. „Извесна доза страха, већину грађана би подстакло да следе власт и прихвате евроатлантску оријентацију“.

Ту се не исцрпљују користи од „параде поноса“. Она је згодан повод за увођење неког вида ванредног стања. Пошто би провокатори изазвали сукобе, а полицијске снаге после тога немилосрдно реаговале, требало би искористити прилику за обрачун са патриотским организацијама, медијима и интелектуалцима. Сукоби испровоцирани организовањем „геј-параде“ или и директно проузроковани деловањем провокатора могу одлично да се искористе за сужавање политичких слобода, наметање рестриктивног законодавства и јачања медијске контроле, што би све заједно Србију увело у незванично ванредног стања. Постоји варијанта према којој би било уведено класично ванредно стање.

Одговорност за сукобе би, током веште медијске акције, могла да буде пројектована на читав спектар националних организација, укључујући и оне врло одмерене које не излазе из теоријских домена деловања. Тако би, без директног удара на суверенистички опредељене партије, и њихово деловање било ограничено, док би активан део српског невладиног сектора репресивним мерама био онемогућен у даљем деловању. Тако би додатно био појачан ауторитет власти у очима грађанства и елиминисана његова спремност да се опире ономе што је Београд дужан да оствари ради евротлантских интеграција. Укратко, у предвечерје другог полувремена велике светске кризе, била сломљена последња жаришта отпора на путу Србије у „евроатлантски рај“.

Представницима председничког тима предочен је прецизно разрађен пакет мера за хируршко елиминисање антиевропских и антиатлантских структура унутар српског друштва, чија реализација би почела са стимулисањем сукоба и снажном полицијском интервенцијом 10. октобра. Српска страна је показала нехомогеност у вези са предоченим могућностима. Представници ДС су показали извесне резерве, узимајући у обзир пројектоване губитке међу учесницима „параде поноса“, грађанима који им се опиру и припадницима снага реда. Све то би се, по њиховом мишљењу, одразило на рејтинг владајућег блока. Исказала је и забринутост због могућности да се репресивно-пропагандни процес не одвија као што је планирано, па да „крвава парада“ доведе до политичког активирања српске јавности и опозиционих снага, а не до њиховог умртвљавања. Међутим, главни отпор је дошао од стране представника министарства унутрашњих послова који су били склоно да се ствар одвија у духу реда и закона. Поред тога, како наши извори сматрају, препознали су и ризик да ако ствари не буду ишле пројектованим током, политичка жртва буде министар Дачић, као најодговорнији за безбедност „геј-параде“.

Ипак изгледа да су преовладавали ставови западних ментора српског режима, који су тврдили да је цела операција тако замишљена да је њу лако извести, те да су ризици по власт прихватљиво ниски. До сада су добијене додатне потврде, из бочних извора, да је у складу са начелним договором сада у току разрада акционог плана, како за обрачун са незадовољним грађанима 10. октобра, тако и непожељним патриотским организацијама и медијма у данима који би уследили после уличних сукоба. Разматра се и погодан начин за што већи притисак, али без забране, на ДСС и СРС. На председнику Тадићу, који ће у крајњој инстанци сносити највећи део одговорности за потенцијалне жртве и могућу радикализацију стања, остаје да каже задњу реч. Све указује да ће после капитулације са резолуцијом неће имати више смелости да се супротстави западним захтевима, те да ће одобрити акцију. Ипак, за сада још исказује скепсу и покушава да нађе могућност како би његова кривица била умањена. Разматра се опција организовања његове посете једној суседној земљи на дан када је заказана „парада поноса“.

У свему постоји и утешна чињеница. У руководству државних институција задужених за реализацију операције, као и у водећим структурама ДС и СПС, изгледа има људи који су свесни до чега земља може да буде доведена ако се поступи онако како британски и амерички експерти за социјалну контролу предлажу. Постоји нада да ће, пре него што буде касно, успети да приведу државни врх разуму. Из њихови редова потичу проверене и информације о ономе што се спрема 10. октобра.

Поготово је важна позиција министра Дачића, који се противи реализацији крвавог плана. У његовом окружењу постоји мишљење да је све у вези параде заправо намештаљка за њега, јер ако би било доста насиља на улицама, он би био под притиском опозиције и јавности да поднесе оставку. Наиме реална је претпоставка да би неке службе безбедности у региону убацивањем својих провокатора могли изазвати виши ниво насиља од оног који је прихватљив за власт, и да би се на тај начин читава ситуација отела контроли. Шта год да се деси, онима који кроје нашу судбину, најмање су бити припадници геј популације или пак већинска Србија, која се противи скарадним парадама ма које врсте. Ако београдске улице запљусне насиље, у питању ће поново бити последице великих политичких комбинација, а не залагања за било чија права.

[You must be registered and logged in to see this link.]