Srbi, Srbija, Srbstvo

[Sim] Albanija do Niša!

Srpska Informativna Mreza
Mon, 01 Nov 2010 19:37:02 -0700


[You must be registered and logged in to see this link.]

Lideri Albanaca sa juga Srbije ponovo ruše državu

Albanija do Niša!

Utorak - 02.11.2010

Lideri Albanaca sa juga Srbije, koji su se priključili inicijativi za
stvaranje „prirodne Albanije“ u koju bi ušao i veliki deo teritorije
Srbije, mogli bi da provedu 15 godina iza brave, ukoliko država Srbija
reaguje zbog njihovih protiv državnih aktivnosti!

Naime, oni su u subotu na skupu održanom u Tirani podržali Listu za
prirodnu Albaniju, koja bi trebalo da obuhvati i Kosovo, jug Srbije, te
delovi Grčke, Makedonije i Crne Gore. Skupu su prisustvovali
predstavnici opštine Preševo Rami Mustafa, potpredsednik Orhan Redžepi i
predsednik skupštine opštine Bujanovac i bivši politički lider
rasformirane OVPMB Jonuz Musliju.

Član 307 Krivičnog zakonika kaže:“Ko silom ili na drugi protivustavni
način pokuša da otcepi deo teritorije Srbije ili da pripoji deo
teritorije drugoj državi kazniće se kaznom od tri do 15 godina zatvora“.
Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić kaže da će Tužilaštvo
u granicama svojih zakonskih ovlašćenja reagovati povodom izjava
predsednika opština Preševo i Bujanovac.

- Proverićemo šta su i u kom kontekstu čelnici opština Preševo i
Bujanovac rekli na promociji liste za prirodnu Albaniju. Niko ne sme, na
bilo koji način da narušava teritorijalni integritet Srbije. Ako se po
dobijanju potrebnih informacija utvrdi da u njihovim nastupima ima
elemenata krivičnog dela, nadležno tužilaštvo će inicirati pokretanje
postupka. Još jednom naglašavam da Tužilaštvo neće ustuknuti ni pred
jednom vrstom kriminala, a naročito ako se utvrdi da je reč o
ugrožavanju bezbednosti Srbije. Pred zakonom su svi jednaki - kaže Zorić.

Advokat Goran Petronijević kaže da je bilo kakvo izdvajanje dela
teritorije krivično delo, bez obzira na to da li se postiže nasiljem.

- Reč je o najtežem krivičnom delu, ugrožavanju teritorijalne
celovitosti države. Ovde je problem ko im je nešto obećao i šta im je
obećao, jer oni nikada unapred ne daju izjave. Prvo, od mentora iz
inostranstva dobiju strategiju, onda taj mentor pritiska nekoga u Srbiji
da im nešto obeća. E, kada neko odavde to obeća, onda oni izlaze sa
izjavom. Tužilaštvo bi trebalo da ispita ko je i šta obećao, jer je ovde
reč o protiv državnim aktivnostima - kaže on.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da je inicijativa za
formiranje „prirodne Albanije“ ozbiljan izazov za ozbiljnu državu.

- Ovaj koncept se suštinski ne razlikuje od ideje „velike Albanije“, ali
je termin prilagođen ušima EU. Ovo je ozbiljan test i za američku
politiku na Balkanu, jer ako se sprovede sve što Albanci zagovaraju,
onda nema više Makedonije. Ovo je svojevrstan šamar američkoj politici
koja tvrdi da na Kosovu i u BiH može da zaživi multikulturalizam - kaže
Janjić.

SAD i EU podržali „prirodnu Albaniju“

Predsednik DPA i opštine Preševo Rami Mustafa izjavio je da će albanski
politički predstavnici iz država zapadnog Balkana tražiti formiranje
„prirodne Albanije“ i revidiranje Londonske konferencije i Berlinskog
kongresa.

- Ne radi se o formiranju „velike Albanije“ već „prirodne Albanije“,
prirodnoj zajednici svih Albanaca koji sada žive u različitim državama -
rekao je Mustafa. On tvrdi da tu „realnost“ podržavaju SAD i EU.

R. Femić


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] У Санкт - Петербург у одржана конференција на тему "Православно-к атолички дијалог после Јасеновца"

Srpska Informativna Mreza
Mon, 01 Nov 2010 16:37:22 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]

У Санкт - Петербургу одржана конференција на тему "Православно-католички
дијалог после Јасеновца"

Monday, 01 November 2010

У САНКТ – ПЕТЕРБУРГУ ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ТЕМУ „ПРАВОСЛАВНО-КАТОЛИЧКИ
ДИЈАЛОГ ПОСЛЕ ЈАСЕНОВЦА“

Како је и било најављено, у Санкт Петербургу је 28. октобра 2010.
године одржана међународна историјско- богословска конференција на тему
„Православно-католички дијалог после Јасеновца“.

Организатор конференције био је Историјски факултет
Санкт–Петербургшког државног универзитета уз информативну подршку „Руске
народне линије“. Конференција је уприличена поводом изласка из штампе
руског издања књиге Марка Аурелија Ривелија „Надбискуп геноцида:
монсињор Степинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској 1941-45.г.“
(«Архиепископ геноцида: монсеньор Степинац, Ватикан и усташская
диктатура в Хорватии 1941-45 г.».)

Конференцију је отворио један од организатора, познати историчар и
теолог, доцент Историјског факултета Санкт-Петербургшког Државног
универзитета, доктор теологије ђакон Владимир Владимирович Василик.

Уводну реч дали су руководилац Санкт – Петербургшког
информационо-аналитичког центра Руског института за стратешке студије
(РИСИ), доктор филозофских наука Андреј Васојевич, и главни уредник
„Руске народне линије“ Анатолиј Степанов.

Учешће на конференцији узели су уважени научни и друштвени прегаоци из
Србије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Украјине, Москве и Санкт
– Петербурга.

Први је говорио руководилац меморијала српског геноцида у Јасеновцу,
режисер из Босне и Херцеговине Симо Брдар на тему „Систем логора смрти
Јасеновац“. Следећи говорник био је академик проф. др Србољуб Живановић
са рефератом под насловом „Православно-католички дијалог и улога
католичких свештеника, часних сестара, крижара и католика уопште у
геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновачком систему
концентрационих логора“. Велику пажњу изазвао је реферат историчара и
публицисте Павела Тихомирова под насловом „Зашто у масовној свести
хрватске усташе нису постале синоним нациста?“ Веома исцрпан реферат
дала је Ана Филимонова, кандидат историјских наука и научни сарадник
Института за славистику РАН („Католичка кампања на југословенским
просторима у контексту геостратешких пројеката Ватикана од 1900 -1941“).
Потом је говорио доктор историјских наука, професор националног
универзитета у Харкову (Украјина) Александар Дмитријевич Каплин
(„Будућност је само тамо где је Црква. - Значај богословских погледа
словенофила за савремени православно-католички дијалог“); издавач,
православни публициста и дописник „Руске народне линије“ из Србије,
Ранко Гојковић, говорио је на тему „Ватикан и геноцид над Србима у
светлу богословског и књижевног дела Светог Николаја Српског“;
историчар, доцент Московског државног института за међународне односе
Министарства иностраних послова Русије, Олга Николајевна Четверикова
говорила је на тему: „Финансијски аспекти источне политике Ватикана:
историја и савременост“; доктор политичких наука, Анастасија
Митрофанова, наступила је са темом „Католицизам и национализам“;
руководилац Аналитичког центра етно-конфесионалних истраживања,
православни публициста Владимир Петрович Семенко говорио је „О неким
особеностима католичке духовности у светлу православног Предања:
богословско-историјски поглед“.

Последњи излагач на конференцији, Андреј Соколов, са катедре за историју
словенских и балканских земаља Санкт – Петербургшког државног
универзитета, говорећи на тему „Независна држава Хрватска током Другог
светског рата“, устврдио је да је улога Ватикана у усташком покрету била
занемарљива. Овим својим тврђењем изазвао је критику осталих учесника
конференције. По мишљењу професора Андреја Васојевича, реферат Соколова
био је нека врста „психолошке манипулације“ која је требало да подцрта
значај проблема који су разматрани на конференцији.

У оквиру конференције „Православно-католички дијалог после Јасеновца“,
одржан је и округли сто на тему „Геополитичке и црквено-политичке
импликације беатификације од стране Ватикана духовног покровитеља
геноцида над Србима Алојзија Степинца“.

"Борба за веру"


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Vukčevićeve laži o Mladiću

Srpska Informativna Mreza
Mon, 01 Nov 2010 15:39:18 -0700
Vukčevićeve laži o Mladiću


Društvo | Uglješa Mrdić
| oktobar 29, 2010 at 17:35

_____

Piše Uglješa Mrdić

Državni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, nastavio je sa optužbama na
račun predsednika DSS Vojislava Koštunice. U pitanju nisu samo opasne neistine,
već „profesionalno baratanje politikom“ u cilju skretanja pažnje javnosti sa
ključnih društvenih problema

Da pojedini predstavnici vladajućeg režima, zajedno sa svojim saradnicima iz
državnih institucija, grubo obmanjuju javnost zna svako ko čita „Pečat“, ali je
činjenica da neretko i sami predstavnici vlasti sa svojim izjavama demantuju
postupke i izjave svojih vladajućih partnera.
U prošlom broju „Pečata“ u tekstu „Lažne optužbe“, izneli smo sve detalje
vezane za poslednje izjave državnog tužioca za ratne zločine Vladimira
Vukčevića, kao i prave ciljeve Vukčevićevih optužbi na račun predsednika DSS
Vojislava Koštunice i njegovih najbližih saradnika iz vremena kada je u dva
mandata bio premijer Srbije. Vukčević je i dalje nastavio da iznosi optužbe
kako na račun Koštunice, tako i na račun Radeta Bulatovića, Dragana Jočića i
Aleksandra Nikitovića, koji su u periodu od 2004. do 2008. godine obavljali
sledeće funkcije – direktor BIA, ministar unutrašnjih poslova i šef kabineta
premijera Srbije.

ISPUNJAVANJE ZAPADNIH ŽELJA
Pošto nam za prenošenje Vukčevićevih lažnih optužbi ne bi bio dovoljan ceo broj
„Pečata“, odlučili smo da javnosti prikažemo samo najinteresantnije i najnovije
detalje.
Cilj je, kao što smo i naveli u prošlom broju „Pečata“, da odgovornost za
sopstvene neuspehe Vukčević prebaci na prethodne funkcionere i da se ispune
želje Zapada i njegovih satelita u cilju urušavanja rejtinga DSS-a i njenog
predsednika.
U intervjuu „Njujork tajmsu“, Vladimir Vukčević je ponovio da je Koštunica
stopirao pregovore o predaji nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske
generala Ratka Mladića Haškom tribunalu. Pri tom, Vukčević je naveo da je
Koštunica u više navrata hteo da smeni Vukčevića sa funkcije tužioca za ratne
zločine, ali da ga je u toj meri sprečio Zapad i SAD. U „Njujork tajmsu“ je
između ostalog napisano:
„Mladić je imao podršku srpske vlade, koja je bila oblikovana kroz vođenje
nacionalne politike uprkos pritisku Zapada. Međutim, u mnogim prilikama, Mladić
je imao zaštitu od srpske političke elite. Gospodin Vukčević, tužilac, rekao je
da je Vojislav Koštunica, premijer od 2004. do 2008. godine, vršio pritisak da
suđenje optuženima za ratne zločine bude u Srbiji, kako bi ih zaštitio od
potencijalno težih presuda u Hagu. Kada je to odbio, rekao je on, gospodin
Koštunica je pokušao da ga smeni sa funkcije, ali je bio blokiran od strane
Zapada, posebno SAD. Gospodin Koštunica je energično demantovao u srpskim
medijima da je znao gde se nalaze gospodin Mladić, ili gospodin Karadžić i da
je ometao pretragu Srbije i potragu za haškim optuženicima“.
Podsećamo da nije bio Vukčević taj koji se zalagao za model dobrovoljnih
predaja Haškom tribunalu, već da se zalagao za hapšenje optuženika srpske
nacionalnosti po svaku cenu.



Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić,
rekao je da vlasti u Srbiji nikada nisu pregovarale sa Ratkom Mladićem o
predaji Haškom tribunalu, jer nisu bile ni u prilici da pregovaraju sa
nekadašnjim komandantom Vojske RS

LJAJIĆ NEGIRA VUKČEVIĆA
Često najbolji demanti Vukčevićevih optužbi dolaze ne samo iz opozicionih
redova, već i iz vlasti, što samo potvrđuje neskladnost u funkcionisanju
vladajuće koalicije, čiji članovi očigledno ni sami ne znaju šta treba javno da
kažu i da saopšte medijima. Jedni govore istinu, drugi lažu, a treći prećutkuju.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić,
rekao je da vlasti u Srbiji nikada nisu pregovarale sa Ratkom Mladićem o
predaji Haškom tribunalu, jer nisu bile ni u prilici da pregovaraju sa
nekadašnjim komandantom Vojske RS. „Nije bilo ni poruke, uslovno rečeno, sa
Mladićeve strane da se pregovara“, rekao je Ljajić, koji je dodao da „sada nije
vreme da se otvara polemika, jer ta priča nije završena“.
Prema njegovim rečima, u potrazi za Ratkom Mladićem postojali su različiti
periodi i u „više navrata se činilo da je hapšenje blizu i da smo na dobrom
tragu, pa se ispostavilo da nije tako“.
„Činjenica je da službe bezbednosti rade naporno, intenzivno i da odlično
sarađuju. Siguran sam da će se taj posao završiti, a kada, kako i pod kojim
okolnostima – ne znam“, istakao je Ljajić.
Zamenik državnog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, izjavio je pre
nekoliko dana da nema novih informacija o potrazi za Ratkom Mladićem koje bi
bile interesantne za širu javnost. „Da ja znam šta se dešava s Mladićem, mislim
da bi on već bio u Hagu, odnosno da to zna gospodin (državni tužilac za ratne
zločine Vladimir) Vukčević“, saopštio je Vekarić.
Mnogi građani posle teksta u „Pečatu“ o „Lažnim optužbama Vladimira Vukčevića“,
dostavili su svoje komentare i pisma osuđujući delovanje i obmanjivanje
javnosti u organizaciji državnog tužioca za ratne zločine.
Jedan komentar sve govori: „Nisu to smo laži. To je upravo „profesionalno
baratanje politikom“. Jake vesti, jake izjave, skretanje pažnje građana sa
sopstvenih i društvenih problema. Puko zamajavanje javnosti“.



posle Vukčevićevih medijskih izleta kreće lavina tekstova, što u domaćim to i u
stranim medijima, ili u domaćim medijima sa stranim kapitalom, u kojima se
žestoko optužuje Vojislav Koštunica

UIGRANI NAPADI
Kada smo kod nastavka Vukčevićevih optužbi, treba istaći i čitav niz medijskih
gostovanja po zapadnim medijima državnog tužioca za ratne zločine. Po ranije
oprobanom sistemu, očigledno dobro uigranom, posle Vukčevićevih medijskih
izleta kreće lavina tekstova, što u domaćim to i u stranim medijima, ili u
domaćim medijima sa stranim kapitalom, u kojima se žestoko optužuje Vojislav
Koštunica.
Interesantno je napomenuti da serijal tih tekstova i televizijskih i radijskih
gostovanja, koji imaju samo jedan cilj – napad na Koštunicu – usledi posle
medijskog istupanja lidera DSS o nacionalnim i državnim interesima Srbije i
njegove kritike upućene vladajućoj koaliciji i zapadnim faktorima. U tim
nastupima predsednik DSS-a kritikuje vlast zbog postupaka koje omogućavaju
očigledno urušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, najave
rasprodaje preostalih državnih preduzeća i spremanje donošenja zakonskih akata
po nalogu EU i SAD, koje nisu u interesu građana naše države.
Kada smo već kod stranih pritisaka, bilo bi dobro da Vlada Srbije saopšti da li
su i koje sudije, posle reforme pravosuđa, izabrane na pravosudne funkcije
upravo po nalogu Zapada i SAD.
Uoči zaključenja ovog broja „Pečata“ šef Akcionog tima za hapšenje preostalih
haških begunaca Vladimir Vukčević, rekao je da ne postoje rokovi za hapšenje i
izručenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Pojedini mediji objavili su da je
Srbiji dat rok da se Mladić uhapsi do 2011. godine, kao jedan od uslova za
pridruživanje Evropskoj uniji.
„Ja nisam čuo da je bilo ko rekao da postoji bilo kakav rok. Mislim da je tu
deplasirano postavljati rokove, jer bi to značilo da mi možemo nešto da
uradimo, a nećemo, što nije tačno“, rekao je Vukčević.
Ova Vukčevićeva izjava je u suprotnosti sa ranijim njegovim izjavama, kada je
govorio da postoji rok za predaju Mladića, da državni organi mogu da ga
pronađu, ali da ne postoji dovoljna volja kako politička tako i ona u
bezbednosnim službama.
Međutim, dolazimo do zaključka da Vukčevićeve izjave idu u prilog kako
vladajućoj koaliciji, ali daleko više SAD i njenim saveznicima u EU, koji
očigledno imaju cilj da srpske državne institucije, prvenstveno Tužilaštvo,
sudove, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), Bezbednosno-informativnu
agenciju (BIA), Vojno-bezbednosnu agenciju (VBA), Vojsku Srbije i Vojno
obaveštajnu agenciju (VOA), pokažu kao nesposobne i neprofesionalne, koje treba
reformisati, bolje rečeno – ugasiti i formirati nove. Ili da se Srbija ne bi
izlagala trošku, da bezbednosno-obaveštajne i pravosudne poslove po Srbiji
odrade zapadne institucije o sopstvenom trošku.
A poštovanje Ustava Srbije… To je za mnoge u vladajućoj koaliciji
neprihvatljivo i nebitno… Bitno je šta kažu zapadni faktori…

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Радикали најавили в елики протест против в ласти у Србији

Srpska Informativna Mreza
Mon, 01 Nov 2010 15:30:42 -0700
Радикали најавили велики протест против власти у Србији





| Вести | 01.11.2010 | 19:02








НОВИ САД – Потпредседник СРС Милорад Мирчић изјавио је да ће 12. новембра у
Новом Саду бити одржан велики протестни митинг на којем ће, како је рекао,
радикали указати на погубност политике актуелне власти у Србији.

На скупу у Спортском и пословном центру „Војводина” радикали ће „скренути пажњу
актуелном режиму на погубност његове политике, која је становништво Србије
бацила у највећу беду и сиромаштво, какви се не памте у њеној историји”, рекао
је Мирчић на конференцији за новинаре.

Он је истакао да би подела Србије на седам региона, како то предлаже лидер Г17
плус Млађан Динкић, практично потпуно уништила део земље јер, сматра функционер
СРС, региони испод милион становника не могу обезбедити ни просту репродукцију,
па би тако шансе да опстану имали само региони Београда, Војводине и Косова и
Метохије.

Мирчић је казао да се српска власт „опасно игра диригујући социјалне нереде у
земљи, протестима разних синдиката” и додао да се ствари лако могу отети
контроли па и „изманипулисаним синдикатима”.

[You must be registered and logged in to see this link.]



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Бивши монах не одус таје од протеста

Srpska Informativna Mreza
Mon, 01 Nov 2010 15:16:22 -0700
Бивши монах не одустаје од протеста

„Некадашњи сабрат манастира Црна Река није више ни монах ни члан СПЦ, уствари,
он се лажно представља“, кажу у црквеним круговима



Рашчињени монах Драган (Антоније) Давидовић пролази иза кордона Жандармерије
током нереда због „Параде поноса”



Рашчињени монах приведен је у суботу на скупу који је одлуком полиције
забрањен. Драган (Антоније) Давидовић, некадашњи сабрат манастира Црна Река, са
групом присталица већ шест месеци протестује пред зградом Патријаршије у
Београду, а како је навео у саопштењу написаном истог дана када је приведен, то
ће наставити и убудуће да чини упркос забранама полиције. Он каже да су шест
месеци истрајавали у „антиекуменским окупљањима православаца“ и да ће то
наставити да чине.

– Сматрамо да је реч о крупној ствари, одбрани православља и нећемо од тога
одустати, а наш једини захтев је да СПЦ иступи из екуменског покрета. Из
полицијске управе Стари град за сада само усмено нам је саопштено да су сва
даља окупљања забрањена, али ми ћемо и даље бити пред Патријаршијом сваке
суботе, а нарочито у дане заседања Светог архијерејског Сабора – каже за
„Политику” Давидовић.

У СПЦ су изричити: „Некадашњи сабрат манастира Црна Река, бивши монах Антоније,
односно Драган Давидовић, није више ни монах ни члан СПЦ, будући да је одлуком
црквеног суда лишен монашког чина, враћен у ред световњака и изопштен из
црквене заједнице на две године”.

Црква не може никоме да забрани да носи мантију, али свештеник или монах који
је рашчињен, а и даље носи монашку или свештеничку одећу, као што је овде
случај, и иступа као да је и даље члан Српске православне цркве, уствари се
лажно представља, објашњавају у црквеним круговима.

– Ретко се прибегава томе да Црква пријави световним властима рашчињеног
свештеника који и даље носи црквену одору или се представља као клирик. Такође,
одлука црквеног суда о лишењу Давидовића монашког чина и искључењу из црквене
заједнице јавно је објављена и свима доступна управо да не би долазило до неких
забуна – кажу у СПЦ.

Протојереј мр Велибор Џомић, члан правног савета Митрополије
црногорско-приморске наводи да се не само у овом, већ и у другим оваквим
случајевима који су се јављали кроз историју Цркве, поступа по унутрашњим
прописима и црквеним канонима, али и да се раздваја оно што је искључиво у
надлежности државе.

– Његов статус је више него јасан када је у питању његов положај у Цркви. Он
није монах и не може да се причести, не може да учествује ни у једној светој
тајни или црквеном обреду. С обзиром да традиционалне цркве и верске заједнице
у Србији према прописима Министарства вера имају посебан статус у правном
систему може се очекивати да му се државним законима спречи лажно представљање
и обмањивање јавности. Наиме, држава је донела Закон о црквама и верским
заједницама и она је дужна да тај закон спроводи, а како и на који начин ће
спроводити норме које је донела, није на представницима Цркве да дискутују –
каже протојереј мр Велибор Џомић.

Он додаје и да би у већини држава такве ствари веома јасно биле онемогућене – у
Италији, на пример, немогуће је да се неко представља као свештеник
Римокатоличке цркве, ако он то није, истиче наш саговорник.

Иначе, члан осам Закона о црквама и верским заједницама, између осталог,
прописује да „држава штити службену униформу и њене делове, као и обележја чина
и достојанства свештених лица, односно верских службеника, у складу са законом
и аутономним правом цркве или верске заједнице“. У недавној расправи о
уставности одређених одредаба Закона о црквама и верским заједницама, и овај
члан поменут је као један од спорних, уз навођење да је нејасно због чега и
како држава штити униформу свештеника.

Јелена Чалија

објављено: 02.11.2010.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Нови напад на Срби ју!

Srpska Informativna Mreza
Mon, 01 Nov 2010 14:56:53 -0700
Нови напад на Србију!



понедељак, 01 новембар 2010 20:18 С. Војиновић Прес



Description: Ел. пошта

Description: Штампа

Description: ПДФ





Председници општина Прешево и Бујановац Рагми Мустафа и Јонуз Муслију, као и
потпредседник СО Прешево Орхан Реџепи подржали су јуче у Тирани формирање
Велике Албаније у коју би поред Косова и Метохије ушли и делови централне
Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке! Функционери општина које се финансирају
из српског буџета на промоцији „Листе за природну Албанију" поручили су и да је
„Прешевска долина најокупиранији део албанске територије"?!

Случајно или не, тек у исто време када су албански екстремисти поново запретили
Србији, огласио се и муфтија Муамер Зукорлић који је у интервјуу за катарску
телевизију Ал џазира затражио да Санџак добије аутономију, нагласио да је
аутономија Бошњака једина гаранција за стабилност Србије, али и Црне Горе и
затражио нови јак притисак на Београд?!

Надлежни државни органи јуче су ћутке посматрали ово отворено позивање на
рушење уставног поретка!


Руши Србију за српску плату


У Тирани је на скупу, којем је присуствовало више стотина Албанаца из региона,
промовисана „Листа природне Албаније", чији је лидер Коча Данај, директор
Института за регионалне прогнозе и бивши саветник тројице албанских премијера.
Данај се залаже за „јединствену државу свих Албанаца на Балкану" и јуче је
најавио да ће се ова листа кандидовати на будућим изборима на свим територијама
где живе Албанци. Он је затражио ревизију Лондонског споразума из 1913.

-Нова албанска држава, која би обухватала Албанију, Косово, делове Србије, као
и делове Црне Горе, Македоније и Грчке са албанским становништвом требало би да
буде формирана до 2013. О томе би требало да се изјасне на референдуму Албанци
у тим државама "рекао је Данај.

Председник СО Прешево Рагми Мустафа подржао је екстремистичке захтеве Данаја и
рекао да су они „веома важни за Прешевску долину". Његов заменик Орхан Реџепи
је истакао да се „читавог живота борио да Прешево и Бујановац буду саставни део
Косова, а самим тим и Албаније"?!

"Прешевска долина је најокупиранији део албанске територије "рекао је Реџепи
који прима плату из српског буџета! Он је и најавио да ће се „Листа природне
Албаније" наћи на следећим изборима у Прешеву.

Истовремено, главни муфтија Муамер Зукорлић изразио је наду да ће после
наредних избора у земљи настати нова политичка снага, која ће схватити да је
аутономија Санџака стуб стабилности Србије. Муфтија Зукорлић је у интервјуу
катарској ТВ Ал џазира рекао да нема сумње да је пројекат аутономије Санџака
неопходан муслиманима који живе у Србији и да је то у складу са Уставом.


Јеремић критиковао изјаве муфтије Зукорлића


Министар спољних послова Вук Јеремић вечерас је, поводом изјаве муфтије
санџачког Муамера Зукорлића да на званични Београд треба вршити притисак, рекао
да нико ко има добру намеру не може да тражи да се врши притисак на институције
једне државе

"Србија је отворена за све добронамерне иницијативе, али се о њима разговара на
уобичајен, европски начин. Ми смо изградили један потпуно нови однос према
националним мањинама, етничким групама и заједницама, што значи да се по свим
отвореним питањима везаним за однос државе према њима увек може разговарати,
али мирно и на цивилизацијски начин", рекао је Јеремић у Пријепољу.
Јеремић је у Пријепољу вечерас учествовао у раду новоизабраног састава
Општинског одбора Демократске странке.
Лидер Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић рекао је у интервјуу за Ал
Џазиру да званични Београд најбоље функционише под притиском са стране, без
обзира одакле притисак долазио.
Зукорлић је додао да зато он и његови следбеници не заобилазе ниједну адресу,
било да је реч о Уједињеним нацијама или ЕУ за обраћање у погледу њихових права.
"Није важно одакле притисак на Београд долази, важно је да је јак", казао је
санџачки муфтија који власти у Србији оптужује за дискриминацију Бошњака.


Триванка љута, Тужилаштво ћути


Портпаролка ДС-а Јелена Триван поручила је да власт неће толерисати
националистичке испаде:

"Такви националистички испади у Србији неће проћи, без обзира с које стране
долазе!

На питање да ли би надлежни органи требало да реагују, она каже:

"То је у надлежности Тужилаштва. То је њихов посао "одговорила је Триванова.

Међутим, у Републичком тужилаштву јуче нисмо могли да добијемо конкретнији
одговор.

"Не знамо ништа о томе, морамо прво да се информишемо "речено нам је у
Тужилаштву.

"Аутономија Санџака је стуб стабилности Србије, али и Црне Горе... Власт у
Београду најбоље функционише под притиском са стране. Није важно одакле долази
притисак, важно је да је он јак "нагласио је муфтија Зукорлић и рекао да ће
учинити све да интернационализује проблем Санџака.


Све је кооридинисано


Бивши командант здружених снага безбедности генерал Нинослав Крстић сматра да
су екстремистички напади Албанаца и Зукорлића координисани, и да за крајњи циљ
имају нестабилност региона и даље распарчавање Србије.

"Зукорлићу је циљ уједињење са делом Санџака у Црној Гори, па аутономија и на
крају обједињење свих муслимана у једну државу, а Албанци хоће да се припоје
најпре Косову, а онда и Тирани. Глобално гледано, циљ им је исти, тензије у
региону и даље комадање Србије "прича Крстић.

Полицијски експерт Марко Ницовић тврди да је „овде велики новац у игри".

"То све финансирају Турска, Саудијска Арабија и Иран. Плашим се да би ово,
уколико Београд и даље све то буде толерисао, могло да доведе до нових
„пожара", са огромним последицама "каже Ницовић.

[You must be registered and logged in to see this link.]


<>

<>

<>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Конузин: Србији на метнута политика ЕУ

Srpska Informativna Mreza
Mon, 01 Nov 2010 14:52:11 -0700
Конузин: Србији наметнута политика ЕУ




понедељак, 01 новембар 2010 20:39 БЕТА



Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин казао је данас да је очекивао да
ће Србија прихватити политику Европске уније (ЕУ) а не да ће јој бити наметнута.

"Нисам чуо интересовање ЕУ за потребе и интересе Србије у спољној политици и да
ли ће водити рачуна о тим питањима од којих су нека важна за територијални
интегритет и суверенитет Србије", рекао је он.

Конузин је на Економском самиту Србије 2010. казао да ће Србија морати да своју
политику прилагоди европској политици и поменуо питања НАТО-а и учешћа у
мировним снагама у Авганистану и питања Блиског истока. Руски амбасадор је
казао и да су односи Русије и ЕУ важни за Србију.

Политички директор у Министарству спољних послова Србије Борислав Стефановић је
казао да ће политика ЕУ користити интересима Србије. На округлом столу о
политичким и економским изазовима Србије на Економском форуму учествовала је и
амбасадорка САД у Београду Мери Ворлик.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Patrijarh Irinej: Crkva i narod nemaju granica

Srpska Informativna Mreza
Mon, 01 Nov 2010 04:26:50 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]

Patrijarh Irinej: Crkva i narod nemaju granica

Č. PRELEVIĆ | 31. oktobar 2010. 11:57 > 20:09 | Komentara: 0

Patrijarha srpskog u Crnoj Gori dočekao veliki broj pravoslavnih vernika

Srodne vesti

*

Patrijarh u Crnoj Gori
*

Patrijarh Irinej služio liturgiju u Crkvi Ružica
*

"Crkva brod" - duhovni luksuz
*
U
indeksu politika
*

Litre znoja do bogatstva

CETINjE - Patrijarh Irinej u nedelju je u Cetinjskom manastiru služio liturgiju
povodom 180 godina od smrti svetog Petra Cetinjskog i krsne slave Cetinjske
bogoslovije.

Tokom liturgije, obavljeno je i presvlačenje moštiju svetog Petra Cetinjskog,
koje se čuvaju u manastiru, u novu arhijerejsku odeždu. Obredu je prisustvovao
veliki broj vernika.

KLjUČEVI - Sveti Petar Cetinjski brinuo je o carskoj lavri Sveti Dečani, pa
nije ni čudo što je njegov naslednik, patrijarh srpski Gavrilo, i ključeve od
Dečana koje je primio posle oslobođenja Kosova i Metohije od turskog ropstva
pohranio ovde, kraj nogu sv. Petra Cetinjskog - rekao je u nedelju mitropolit
Amfilohije. - Presvlačeći svetitelja, našli smo ključeve Pećke patrijaršije i
ključeve Dečana, a i treći ključ, koji je doneo knjaz Danilo, sin kralja Nikole
- ključ od grada Skadra. Ta tri ključa svedoče da je ovaj tron cetinjskih
mitropolita bio kroz vekove vezan za svetu Pećku patrijaršiju.

- Ovaj doček je dokaz da smo jedno u Gospodu, da je crkva ostala nepodeljena, i
nadamo se da će tako biti i ubuduće - rekao je patrijarh zahvaljujući se
mitropolitu Amfilohiju na dobrodošlici. - Neka političari stvaraju svoje
granice, ali će narod biti jedan, imati jednu crkvu i ostati u duhovnoj
zajednici, preko crkve, sa svima svetima ugodnicima i duhovnim veličinama iz
našega roda.

Mitropolit Amfilohije uručio je srpskom patrijarhu ikonu svetog Petra
Cetinjskog, dar sveštenstva, monaštva i vernika Mitropolije
crnogorsko-primorske.

- Sve što je sveti Petar učinio u životu delo je božje. Zato je svoj sveti
život završio kao najsvetije ličnosti iz istorije crkve Hristove - rekao je
patrijarh Irinej.

Prethodno, posle posete manastiru Đurđevi stupovi kod Berana, patrijarh Irinej
prisustvovao je prazničnom bdenju u manastiru na Cetinju, a u nedelju posle
podne i prazničnoj liturgiji u hramu Hristovog vaznesenja u Podgorici.

Tokom posete Crnoj Gori, srpski patrijarh će u ponedeljak posetiti manastire
Ždrebaonik i Ostrog. Neće se, kako se nagađalo, sresti sa zvaničnicima iz
crnogorskog državnog vrha, jer to, rečeno nam je u Mitropoliji
crnogorsko-primorskoj, nije ni bilo predviđeno planom posete.



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Zemljotres u Srbiji, poginuo bračni par


U zemljotresu jačine 5,4 stepena poginuo je bračni par Natalija i Siniša Stašić u Kraljevu, a više od 50 je povređeno. U Beogradu povređen mladić. Srbija se tresla oko dva sata iza ponoći. U Kraljevu, gde je bio epicentar, najteža situacija.

Natalija i Siniša Stašić poginuli su u noćašnjm zemljotresu kod Kraljeva, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Ministar je dodao da je bračni par poginuo kada je pala betonska ploča u njihovoj kući, ali je njihov sin srećom nepovređen.

Povređeni u noćašnjem zemljotresu imaju lakše povrede, i oko 50 ih se javilo kraljevačkoj bolnici, naveo je Dačić koji se tokom noći uputio u Kraljevo.

U Vitanovcu, mestu koje se nalazi u epicentru zemljotresa, kažu da se buka širila u koncentričnim krugovima, a da su se meštani jedva zadržavali na nogama.

I u Beogradu se osetilo jako podrhtavanje tla, a jedan mladić je povređen kada je pao sa visokog prizemlja.

"Noćas oko dva časa 24. godišnji mladić u beogradskom naselju Voždovcu pao je sa visokog prizemlja", izjavila je Tanjugu portparol Hitne pomoći dr Nada Macura.

Mladić se žalio na bol u lumbalnom delu kičme i imao je ogrebotine po nogama, bio je svestan i prebačen je u beogradski Urgentni centar.

Epicentar zemljotresa bio je na oko 10 kilometara severno od Kraljeva, a magnituda 5,4 stepena Rihterove skale (7,5 po Merkalijevoj skali). Dubina potresa je bila na 27,3 metra. Posle ovog glavnog, registrovano je još dvadesetak manjih udara.

Ulice Kraljeva su jutros prekrivene komadima betona, stakla, ciglama, malterom, dok, posle noćašnjeg zemljotresa, naknadni udari i dalje povremeno potresaju grad, javlja dopisnik agencije Beta Predrag Marković.

Starije kuće su teško oštećene, kao i zgrade ustanova.

Zdravstveni centar Studenica je takođe oštećen, posebno Internističko odeljenje starog dela bolnice. Oštećenja ima i u unutrašnjosti novog hirurškog bloka.

U kraljevačkom porodilištu svih 27 novorođenčadi i njihove majke su dobro i bezbedno.

Dopisnici javljaju da je posle zemljotresa iz zgrade "Centrotekstila" u centru grada kulja voda.

Pojedini delovi grada nemaju struje, vode, ne rade telefoni, a i deo mobilne telefonije je u prekidu

Dok se još ne zna stanje u selima epicentralnog područja, napuklih kuća ima i u Mataruškoj banji koja je bez struje, kao i u ostalim naseljima, prema Žiči.

"Najvažnije je da se smire panika i uzbudjenje gradjana... i da znaju da sve službe funkcionišu", rekao je ministar obilazeći ugroženo područje.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je noćas posetio Kraljevo i u Skupštini Grada razgovarao sa gradskim rukovodstvom i novinraima.

Već pri ulazu u gradsku upravu, Dačić se zaustavio kraj pukotine u zidovima koja se proteže ka unutrašnjosti zgrade.

Ministar je rekao da je u zdravstvenom centru prijavljeno već 50-tak povređenih Kraljevčna, a da se još ne može sagledati stanje u kojem su žitelji sela oko Kraljeva.

Dacić je napomenuo da je s njim došlo i 40 pripadnika specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova za spasavanje.

Ministar je ukazao na neophodnost da se utvrdi stanje vode za piće i koji su problemi elektrodistribucije jer više od polovine Kraljeva nema struje.

Sa Dačićem je došao i Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije. On je upozorio Kraljevčane da budu pribrani i da deca danas ne idu u školu.

Dačić i Marić su potom posetili Zdravstveni centar Studenica i krenuli ka selima u epicentralnom području.

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić rekao je jutros da zemljotres koji se osetio i u prestonici, jačine 4 stepena po Rihterovoj skali, nije izazvao oštećenja objekata, osim da je nestalo struje u pojedinim delovima grada.

Nadležne službe otklonile su brzo kvar, rekao je Antić RTS i dodao da su sve gradske službe u stanju pripravnosti.

Zemljotres, koji je noćas u 1 sat i 56 minuta pogodio okolinu Kraljeva, osetio se na celom području Pomoravlja, Resave i Levča, ali povređenih nema, rečeno je jutros Tanjugu u Regionalnom centru za obaveštavanje u Jagodini.

Jak potres tla probudio je noćas i Čačane. Uplašeni ljudi su istrčavali iz kuća i stanova napolje poluodeveni, dok su se na automobilima uključivali alarmni uređaji i čuo lavež pasa.

Kragujevčani su noćas, nešto pre dva sata, osetili zemljotres koji ih je probudio i uznemirio, kako one koji su na višim, tako i one koji stanuju na nižim spratovima zgrada.

Gotovo pola minuta trajao je potres i građani su osećali ljuljanje zgrada, a oni čija su vrata u kombinaciji sa staklom čuli su zvuk lupanja i udaranja.

U Republičkom seizmološkom zavodu Divčibare ne očekuju jače potrese od noćašnjeg zemljotresa rekla je jutros Tanjugu direktorka Republičkog seizmološkog zavoda na Divčibarama Slavica Radovanović.

Radovanovićeva je međutim ukazala da se može očekivati više manjih potresa ili, kako se to uobičajeno, kaže “rojevi manjih udara”, koji su se javili posle galvnog udara i nastaviće da se javljaju narednih dana.

U Beogradu se, dodala je, osetio zemljotres 4 stepena Rihterove skale i bio je slabijeg intenziteta od onog koji se mogao osetiti kada je epicenter bio u mioničkom kraju.

Ona kaže da je u ovom trenutku teško govoriti o materijalnoj šteti, ali procenjuje da bi ona mogla iznositi, kako kaže, oko milion evra, s obzirom na to da je u ovom delu Srbije, posebno u Kraljevu i okolini veliki broj objekata, oko 2. 500, sazidanih bez seizmičke zaštite I potpuno su neotporni na zemljotres.

Radovanovićeva kaže da objekti pri ovakvim udarima obično trpe teška strukturna oštećenja, ne ruše se u potpunosti, ali se urušavaju njihovi delovi, pa se, na žalost, mogu dogoditi i žrtve.

Zemljotres koji je noćas pogodio okolinu Kraljeva je u svetskim razmerama srednje jačine, ali se kod nas on doživljava kao veoma jak, rekla je Radovanovićeva i objasnila da se pri svakom udaru jačem od pet stepena Rihtera struja automatski isključuje.

“Dan će pokazati da štete nisu male, prma preliminarnoj proceni izvedenoj pre nekoliko godinama verovatno da 50 do 100 objekata više neće biti za upotrebu… može se reći da se ukupna šteta najverovatnije kreće u nivou od milion evra”, kazala je Radovanovićeva.

Ona najveća oštećenja očekuje na kućama duž Zapadne Morave zbog lošeg kvaliteta tla, starih i loše održavnih objekata.

Evropski centar za posmatranje zemljotresa naveo je da se epicentar zemljotresa snage 5,6 stepeni Rihterove skale nalazio 38 kilometara jugozapadno od Kragujevca i dva kilometra od Kraljeva.

Evropski centar je saopštio da su u periodu između 2,11 i 2, 45 sati zabeležena još četiri potresa jačine oko 2,2 stepena, preneli su elektronski mediji.

Manje od dva sata posle jakog potresa u okolini Kraljeva zemljotres slične snage pogodio je evropski deo Turske

Potres snage 5,1 stepen pogodio je oblast između Dardanela i grčke granice.

Zemljotres se osetio na 50 kilometara od granice Turske i Grčke, blizu Jedrena, javila je Geološka služba Sjedinjenih Američkih Država.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Huka se širila iz Vitanovca - epicentra

U noćašnjem zemljotresu život je izgubio bračni par starosti oko 50 godina, saopštio je MUP Srbije, dok je 50 osoba lakše povređeno.

Bračni par Stašić je stradao u svojoj spavaćoj sobi na spratu kada se na njih obrušio krov zajedno s krovnom pločom.

Prema priči komšije Ivana Stojnica koji je pokušao da im pomogne sve se dogodilo u samo par sekundi. On tvrdi da je stradalog čoveka držao za ruku, i kada je pokušavao da ga povuče, obrušio se drugi deo krova koji je ga je poklopio.

Aparati Seizmološkog zavoda Srbije registrovali su u 01.56 snažan zemljotres magnitude 5,4 po Rihteru, sa epicentrom 10 kilometara severno od Kraljeva u selu Vitanovci.

Intenzitet potresa bio je izmedju 7 i 8 stepeni Merkalijeve skale, posle čega je usledilo još nekoliko manjih potresa tokom smirivanja tla.


Prema izveštajima ekipa RTS-a koje se nalaze na terenu, zemljotresom je najteže pogođeno Kraljevo, gde je veliki broj kuća pretrpeo oštećenja, odnosno popucali su zidovi, a po stanovima su padali delovi nameštaja. U nekim delovima tog grada nema struje i vode.

Zemljotres se osetio i u Beogradu, Kragujevcu, Pirotu... a prema još nepotvrđenim informacijama, potres se osetio i u susednoj Hrvatskoj.

Potres od 5,0 do 5,9 stepeni Rihterove skale se smatra umerenim. Udar te jačine može teško oštetiti loše izgradjene zgrade u malom području oko epicentra. Godišnje se u svetu dogodi prosečno 800 zemljotresa te jačine.



U Srbiji 60 odsto objekata bez zaštite od zemljotresa

Direktorka Republičkog seizmološkog zavoda Slavica Radovanović izjavila je nedavno da razorni zemljotresi nisu karakteristični za Srbiju i da "najgori scenario" može biti zemljotres jačine 5,9 stepeni Rihterove skale.

Prema njenim rečima, čak 60 odsto objekta je izgradjeno bez ikakve zaštite od zemljotresa, i to pre 1963. godine.

"Ako se neki od zemljotresa dogodi jako plitko, što je moguće, mada se do sada nije dešavalo, 15 odsto objekata bi u centralnoj zoni potresa bilo porušeno", navela je Radovanović. Ona je dodala da je centralna Srbija trusno područje na kojem se dogodio najveći broj zemljotresa, pa je prostor od Kopaonika do Lazarevca, Svilajnca na istoku i Valjeva na zapadu, najugroženiji.

"Svi objekti izgradjeni pre 1963. godine, kada se nije dovoljno znalo o protivtrusnoj zaštiti, moraju biti ojačani kako bi tokom zemljotresa prošli sa što manje oštećenja. Najlošijeg kavaliteta su kuće i stanovi u centralnoj Srbiji - u Lazarevcu, Kragujevcu, Kraljevu, Gornjem Milanovcu, Čačku", dodala je Radovanović.

Kada je reč o glavnom gradu Srbije, Novi Beograd, kao i sva nova naselja su potpuno bezbedna i pri najjačim zemljotresima u okruženju tim objektima se ništa "strašno" ne bi dogodilo, ukazala je ona.

Radovanović je istakla da postoje delovi Beograda gde je skoncentrisana stara gradnja, pa bi prilikom jačeg zemljotresa južno od prestonice oštećenja bila najveća u Starom gradu, gde je 85 odsto objekata sazidano bez protivtrusne zaštite.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Свети Петар Цетињски: Поучење у стиховима



Ну послушај, драги побратиме,
Или брате, прељубезно име,
Јере ћу ти истину казати,
Но запази, нећеш се кајати,
Што су давно рекли и казали
Мудри људи који су познали:
Да у Турске и у љуте змије
Хришћанскога пријатеља није,
Ни разума бистра у пјанице,
Ни у лажи тврде узданице,
Ни вјернога друга у страшљивца,
Ни поштена чојка у свадљивца,
Не уздај се, брате, у лакомца
Одступиће и од Бога Творца,
Од закона и од своје вјере,
Неће пазит оца ни матере,
Отачаства, рода, ни племена,
Јер не љуби часта ни поштења,
Нако благо, да се обогати,
И зато ће свакога продати!
Ово велим само за лакомца,
За лакомца, љуцкога трговца,
Који љуби благо преко мјере,
А продаје вјеру у невјерје,
Вјеру драгу отачаства свога,
Најпослије и себе самога!
Пак остаје тако издајица
Како тужна, лакома лисица,
Кад на маму буде преварена
И у ломна гвожђа ухваћена;
Да се трже, сама себе глође,
Докле ловац изненада дође,
Па је дрвљем и камењем туче,
Најпослије и кожу јој свуче.
Свакоме се тако догодило,
Коме општо добро није мило,
И који ће бити издајица
Да га Божја сакруши десница!
А ти, брате, здрав и весел буди,
За потребу немој жалит труди!
Слушај мудре, а мало бесједи
И хришћанским путем себе води.
Који много збори без разлога,
Кајаће се од говора свога;
Кад што речеш и кад ријеч дајеш,
Пази добро, да се не покајеш:
Срамота је саде ријеч рећи,
Обећати па се покајати;
Коноп веже коње и волове
А поштена ријеч витезове.
Држи слогу, а моли се Богу,
Љуби добро и драгу слободу;
Добро рекох, а не самовољство,
Ни лаживо клето лицемјерство;
Пази ово моје говорење,
Биће теби радост и поштење,
А у туђе поштење не тичи,
Но се радуј, весели и дичи,
И кад видиш поштена главара,
Војеводу, суђу, алк сердара,
Добра чојка, алк разумна кнеза,
У народу јунака витеза,
Или частна, мудра свештеника,
Што је добро, то је општа дика.
У народу што је од потребе:
Поштовати старије од себе,
Мудре људе праве савјетнике
И војнике, храбре начелнике,
Ако хоћеш бити многољетан.
А на овај свијет пуно – срећан:
А ти поштуј драге родитеље
И духовне оце, учитеље,
Да благослов од Бога получиш,
А и вјечно блаженство добијеш,
Да нам Бог да свијем православним,
Ја из свега мога срца желим…

[Sim] Kosor: Tadićev dolazak na Ovčaru je p oklon žrtvama Vukovara

Srpska Informativna Mreza
Tue, 02 Nov 2010 19:43:58 -0700


Kosor: Tadićev dolazak na Ovčaru je poklon žrtvama Vukovara

JADRANKA KOSOR pozdravila je dolazak srpskog predsjednika Borisa Tadića u
Vukovar. Bit će to prvi posjet srpskog predsjednika hrvatskom gradu koji je u
Domovinskom ratu najviše stradao. Tadić će zajedno s Ivom Josipovićem odati
počast hrvatskim žrtvama na Ovčari, a zatim i srpskim žrtvama u Paulin Dvoru. U
Vukovaru će se, pak, dva predsjednika sastati s članovima obitelji poginulih i
nestalih.

"Dolazak predsjednika Tadića na Ovčaru i odavanje njegove počasti hrvatskim
braniteljima i civilima ja doživljavam prije svega kao poklon žrtvama
Vukovara", kazala je Kosor u izjavi za HTV. Iz krugova bliskih premijerki
jutros je procurila informacija da će i Kosorica u četvrtak biti prisutna u
Vukovaru, ali to još uvijek nije službeno potvrđeno.



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] ФСС: Забрањено скан дирање против диктатор а?!

Srpska Informativna Mreza
Tue, 02 Nov 2010 15:36:44 -0700
ФСС: Забрањено скандирање против диктатора?!






Српски народни покрет Наши 1389 сматра да је одлука Фудбалског савеза Србије да
санкционише клубове чији навијачи током утакмица скандирају против Бориса
Тадића скандалозна. Наиме, после утакмице ФК Спартак - ФК Рад која је одиграна
24. октобра, клубoви из добили упозорење да ће бити дисциплински кажњени
забраном одигравања утакмица на свом терену и пред публиком ако се скандирање
против Тадића понови.

На спорној утакмици, навијачи оба клуба заједно су скандирали "Спаси Србију и
уби се Тадићу Борисе". СНП Наши 1389 сматра да су ова и сличне песме одраз
слободе говора која је загарантована Уставом Србије а коју режим на све начине
покушава да укине. Стављање ФСС-а на страну Бориса Тадића вероватно представља
контрауслугу за толерисање бројних криминалних активности челника ФСС.

Информативна служба СНП Наши 1389



[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Huligani…

Србине, гледај и памти!


‘
’Париз пале ђаци а Београд хулигани'’, каже Драган Видаковић,(1) и с правом оптужује, и то врло интелигентно и врло поштено:

за новинар.де Часлав М. Дамјановић 04.11.2010

+++

Зашто протестанте Париз назива ‘’ђацима'’ – а Београд ‘’хулиганима'’?

Eто… прочитам то а размишљам о попари… баш свашта! И то не о оној давној попари у војсци понедељником пре сванућа – ‘’колико попара - толико недеља до куће'’, певаше војска… а бејаше попара баш добра – него о другој једној попари… о мудро постављеном питању:

‘’Да ли патријарх српски и његови пастири знају шта је попара'’?

И размишљам о још мудријем и племенито достојанственом одговору Ленке Летић – да патријарх и његови пастири појма немају шта је попара… јер:

‘’Гладан и изигран народ не злоби на ваша изобиља, јер кад сте ви у ризама подигли погледе ка слави и богатству, ка камерама и насловницама – народ је тад подигао поглед ка Богу.'’(2)

Ето зато ја о попари, али, ето ти сад… од ‘’попаре'’ до ‘’погледа ка Богу'’ – од париских ‘’ђака'’ до београдских ‘’хулигана'’ – а читам све то на једном од оних сајтова које службена униформна затуцаност денунцира као ‘’озлоглашене'’ – што значи да те сајтове денунцира – као ‘’хулигане'’ – зар не?

Заиста свашта… како ‘’хулигански'’ сајт кад на сајту пише врло мудро да:

‘’Неписмен народ више зна о Богу него ви који сте се описменили да Његовим именом тргујете…'’ и зато ‘’нека вас благодат Божије руке дотакне, да смрад бљувотине што тече овом несрећном Србијом – већ једном нестане…'’(3)
Дакле… пошто у свему наведеном нема баш ничег ‘’хулиганског'’ – да ли је попара ‘’хулиган'’ – или је ‘’ђак'’? Или… како каже Песникиња Српства Милица Миладиновић-Кесеровић:

‘’Издржи… не дај се… још није завршен рат… нас српство још увек треба…'’ а каже она то Србима Солунцима у ратној колони… ‘’док раздиру патња и јад… док срце уз срце куца…'’(4) – дакле…

…дакле шта? Кадињача није ‘’хулиган'’ – попара јесте! Каже нам то Пропис по којем морамо да мислимо, каже нам да париски побуњеник јесте ‘’ђак'’ – а да голгота куцања српског ‘’срца уз срце'’ – јесте ‘’хулиган'’! Испада дакле да је српски побуњеник против чемера и јада и лажи – ‘’хулиган'’ – зато јер није по бонтону – а париски побуњеник јесте ‘’ђак'’ – јер јесте по бонтону! Тако испада, зар не… па пошто не тврдим ништа округло па на ћоше – зато питам – схватамо ли ми, Срби, суштину свег овог замешатељства?
Међутим, питам се такође и да ли је суштина ‘’смрада бљувотине'’ – уопште замешатељство? Јер да неким чудом јесте замешатељство – онда би иоле логично разјашњење Прописа било врло сомнабулно:
Попара – није бонтон! А сходно томе – ‘’хулиган'’ – јесте бонтон!
Испада да је Пропис баш такав – округло па на ћоше!


И гле…

…a волим ли волим ‘’гле'’ јер га је волела светачка духовна мудрост духа лелићког и охридског и жичког Николаја, па зато ‘’гле'’ и поновљивам уз попару и куцање срца уз срце:

Гле… замешатељство је врло једноставно – а једноставно је зато јер је одговор шта је у нас ‘’смрад бљувотине'’:

Шта је у нас Срба ‘’хулиган'’? Или ти пак: Шта је у неослобођеној Србији ‘’смрад бљувотине'’?

По Пропису ‘’смрада бљувотине'’ – ‘’хулиган'’ је Истина о Равној Гори!
По Пропису ‘’смрада бљувотине'’ – ‘’хулиган'’ је Истина о Равногорској Србији!
По Пропису ‘’смрада бљувотине'’ – ‘’хулиган'’ је Истина о сарадњи комунизма са окупатором!
По Пропису ‘’смрада бљувотине'’ – ‘’хулиган'’ је Истина о сарадњи комунизма са усташтвом!
По Пропису ‘’смрада бљувотине'’ – усташтво – није ‘’хулиган'’!
По Пропису ‘’смрада бљувотине'’ – комунизам – није ‘’хулиган'’
По Пропису ‘’смрада бљувотине'’ – ‘’хулиган'’ је Истина о издаји Српства!

‘’Смрад бљувотине'’ набубрио је Искариотову издају у ‘’праведништво'’!

Зашто? Зато да би срозао Нови Завет – у ‘’хулигана'’! Зато да би данас ‘’смрад бљувотине'’ лажно прогласио Божију Истину Чистоте Православне и Светосавске Вере – у ‘’хулигана'’! Јер… Пропис је Велепропис свејереси… а ако сумњате у ово о ‘’праведништву'’ – приупитајте Албанце у малтене свакој гаражи у њујоршком Манхатану… а повелика лова из тих гаража финасира и свакојака праведништва… или што рече Ленка – финансира трговину ‘’Његовим именом'’ – заправо… финансира лоповлук имена Његовог!

И гле… зато што се наравски знаде ко одређива ‘’праведништво'’ – зато:

‘’Смрад бљувотине'’ – јесте бонтон – а Боже опрости, јесте бонтон и у нас Срба – а јесте бонтон и у нашој неослобођеној Србији – даклем… нема ти ту, брале, баш никаквог замешатељства:

‘’Народне масе'’ – јесу ‘’хулиган'’!
‘’Народни непријатељ'’ – јесте ‘’хулиган'’!
Јер по Пропису – ‘’народне масе'’ – јесу ‘’народни непријатељ'’!

Маркс је то позајмио од свејереси! Зато није ни чудо да је Спрски народ – ‘’народни непријатељ'’ – па је спроћум тога – ‘’хулиган'’… тако му то надође кад квасац свејереси набубри смрад бљувотине… зар не?


Зато по Пропису – Чистота Вере – није ‘’праведништво'’! Зато је по Пропису Чистота Вере – ‘’хулиганство'’!

У једном од бројних коментара на изванредан поменути напис Ленке Ленић, ‘’да ли патријарх српски и његови пастири знају шта је попара'’, исказан је један једноставан, поштен, и веома тачан закључак:

‘’Попови и епископи купују мантије по 5.000 евра, аутомобиле по десет пута већој цени – а светосавце оптужују за лоповлук!'’

Уз то исказаније је и једно једноставно, поштено, и веома тачно питање:

‘’Ма где су 85 милиона евра нестали из Ниша и ко је запалио цркву а Иринеј гледао и ликовао?'’(5)

Не знам али предпостављам да се ово питањце односи на паљење Пећке патријаршије – а добро је знано да је на пример владика Дамаскин рашчињен зато што је покушао да алармира Власт и Синод због тог паљења… и такође је добро знано да се владики Артемију прети рашчињењем зато што је као и некад митрополит Дионисије – био духовни бранилац Чистоте Православља!

А добро је знано и да се рашчињења и претње рашчињењем прикривају лажном клеветом лоповлука – и то оног лоповлука који заиста почињавају узупатори наше Цркве од којих ‘’неписмен народ (светосавски) више зна о Богу'’ – јер су се узурпатори ‘’описменили'’ зато ‘’да Његовим (Божијим) именом – тргују!'’(6)

Дакле… борци за Чистоту Вере, и за Светосавље, и за Православље – сви су или већ рашчињени или су пред рашчињењем – зато што су се успротивили покрштењу и предаји у вазалство!

Како то? Па тако јер нам то изрече најдекоративнија службена инстанца, патријарх – да су се Срби покрстили од хришћанства у Ватиканову свејерес и да су тако још од Светог Саве постали покорни вазали свејереси – онда наравски не бисмо били поклани од усташа и Ватикана!

И гле… пошто из тога испада да усташко клање није било – као ни комунистичко – нити из мржње, нити патолошко, нити садизам – испада да је сходно томе то било једноставно клање шизматика зато што су ето шизматици – зато што нису по бонтону – управо испада да смо поклани зато што Попара – јесте ‘’хулиган'’! Заиста свашта…


‘’Срце уз срце куца…'’

Догод куца срце српско – оно по Прописанију – јесте ‘’хулиган'’:

‘’Нико не зна шта су муке тешке док не пређе Албанију пешке'’, говорили су преживели солунски ратници. Но, глад, прозеблост, исцрпљеност и смртну опасност која их је вребала од полудивљих арнаутских племена и башибозука, лакше су подносили од најтежих мука у миру, смицалица, подвала, претњи и уцена које им је наносила енглеска империјална дипломатија током читаве 1916. па до коначног пробоја Солунског фронта у септембру 1918.'’(7)

‘’Под изговором реорганизације, како наводи др Драгољуб Живојиновић у свом капиталном делу ‘’Невољни ратници – велике силе и Солунски фронт 1914–1918′’, од наше команде тражено је да српску војску распореди у шест дивизија и да се оне пошаљу, свака за себе, на Западни – а не на Солунски фронт.'’

Зашто? Зато што је ‘’Енглезе захватила права провала беса после разумљивог одбијања да се спроведе такав паклени план. Зато су њихови генерали у Лондон слали клеветничке извештаје о српској војсци, називајући је најпогрднијим именима. На самом Солунском фронту одлагали су и минирали свако кретање у офанзиву против непријатеља, претећи да ће повући своје трупе.'’

А зашто? Зато јер су ‘’радили на очувању Аустријске монархије, подржавали Италијане око Далмације и Истре, подстрекавали Румуне да узму Банат, подстицали Бугаре да отму српске територије северно од Македоније…'’
Једном речју – нису се опходили према Србима као ‘’хулигани'’ – већ по бонтону… зар не? И зато јесте у праву Милица песникиња Српства:

Рат још траје – Српство нас још треба! Јер… иако давно бијаше ‘’Србија се умирит не може'’ и ‘’свуд су страже ђенерала Драже… не сме да се каже'’ – ипак – ‘’вријеме дође'’ – Србија се ослободит мора! Али…


Као и у Јасеновцу као и у јамама, и данас само ‘’прави хришћани'’ – јесу по бонтону!

Папа Бенедикт XVI долази у Хрватску почетком наредне године, поводом 50 година од смрти кардинала Алојзија Степница, кога је Ватикан прогласио ‘’блаженим'’:

‘’Председник Хрватске Иво Јосиповић, каже да је сигуран да ће папина посета ‘’додатно подстаћи политику помирења и реформе'’! Са загребачким надбискупом кардиналом Јосипом Божанићем, и предсједником бискупске конференције монсињором Марином Шакићем, он је истакао на недавној конференцији за новинаре да је од папе стигло писмо у којем се потврђује његов долазак'’ – и како ‘’преноси Католичка тисковна агенција'’:

‘’Oчекује се да ће међу ‘’правим хришћанима'’ завладати велико одушевљење ради информације о папиној посети'’.(9)

Дакле… само ‘’прави хришћани'’ – јесу по бонтону.
Па наравски исто дан-данас као и јуче… стога даклем:
Православни Срби и дан-данас – јесу ‘’хулигани'’!

А патријарх, иако нема поњатија шта је попара… баш лијепо рече да смо већ за Светог Саве требали лијепо постати вазали и све би нам било потаман… па зато се он и одвикао од попаре… и то, како сам каже, у име Бога… иако… то што свејерес јесте хулиган – то, брале, нема баш никакве везе нити свезе! Зато ћемо се пригодом посјете ‘’правог хришћанина'’ службенички извинити што наседосмо на масло Светог Саве – што нас ето заведе странпутицом од покорности бонтону… извинићемо се што нијесмо прави правцати хришћани… и тако то.


Фашистички олош…

‘’У Француској наравно нигде нема увредљивих речи на рачун грађана Француске који прилично брутално демонстрирају своје незадовољство – нема описа попут ‘’улице'’, ‘’фашистичког олоша'’, ‘’хулигана'’ – зато и ‘’Новости'’ у наслову кажу: ‘’Ђаци пале Париз'’ – ‘’а не хулигани'’ – јер то су ‘’демонстранти који легитимно исказују своје незадовољство'’, иако га за разлику од београдских протестаната исказују ‘’паљевином, пајсерима, каменицама, маскирани…'’(10)

А у Београду? У Београду je ‘’језив одговор државе'’ – која своје младе ‘’назива хулиганима, олошем, фашистима, нацистима, клерофашистима…'’ – засипа их ‘’претњама робијом'’ – засипа целокупно грађанство ‘’ширењем страха'’ – оптужујући сопствене младе да су ‘’удар на полицију'’, а да је удар на полицију – ‘’удар на државу'’!(11)
Дакле… у Београду… у нашем Београду… у нашој мајци Србији… чини то олош Власти – који као и узурпатори Синода – не знају чак нити да изигравају окупаторе – јер, изигравајући лажну фразеологију свејереси – једино што изигравањем постижу то је да доказују да су баш они сами – заиста ‘’хулигани'’ – и то фашистички хулигани – јер су хулигани лажне власти и лажне свејереси – и јер за свој сопствени лоповлук Вере – клеветају Чистоту вере!


Жути пендрек…

Зато су Патријарх и Синод самовољно и дрско забранили владики Артемију учешће на конференцији у Петрограду, у Русији, ‘’Православно-католички дијалог после Јасеновца'’ – зато што је на тој конференцији професор Др Србољуб Живановић документовао да је:

‘’Загребачки надбискуп Алојзије Степинац је 28-ог априла 1941. године издао окружницу којом је поздравио стварање Независне државе Хрватске и то не само ‘’као син хрватског народа већ шта више као представник ‘’свете столице'’!

‘’Хрватска мора да постане прочишћен простор на коме живе само Хрвати'’!(12)

Зато што је исти Србољуб на истој истој конференцији јавно и храбро констатовао да ‘’поједини епископи Српске православне цркве рођени после II светског рата, одрасли и школовани у комунизму, затровани некаквим екуменистичким идејама желе да се упусте у некакав дијалог са католицима'’, прелазећи ‘’преко чињенице да православни верују у Господа Исуса Христа, а католици у једног човека, који се зове Папа, и који тврди да је он Христос на овом свету.'’(13)

А и зато што су на завршетку те исте конференције организатори једногласно усвојили декларацију којом се ‘’од православних патријарха захтева да се – док Ватикан не поништи беатификацију ‘’надбискупа геноцида'’ Алојзија Степинца – прекине сваки даљи богословски дијалог са римокатолицима'’!(14)

Зато, у припреми духовног погрома који ће у новембру богохулно фалсификовати као слободан и чак и као верски Сабор – фашистички хулигани прво рашчинише смерног монаха Антонија а онда, крајем октобра, поново га приведоше у полицијску станицу Стари Град – на ‘’рибање'’ – зато што је изашао пред Патријаршију да се Богу помоли за Правду и Истину…

А по свему судећи стиче се утисак да узурпатори СПЦ врше притисак на државне органе да полиција спречи чак и једнонедељне молитве испред Патријаршије, које је полиција хвала Богу одобрила приликом првог привођења. А да јесте тако доказује натопљеност Србије приопћењима службених медија које по обичају натурају интерпретације стварних хулигана, а када се тиче интерпретација наручених – управо диктираних од стране такозваног ‘’црквеног поретка'’ – хулиганско сомнабулство истих у директној је супротности са логиком… а такође по обичају и у директној супротности – са Вером:

‘’Његов статус је више него јасан када је у питању његов положај у Цркви. Он није монах и не може да се причести, не може да учествује ни у једној светој тајни или црквеном обреду'’ – из сомнабулности овакве хулиганске интерпретација произилази као да само монах или свештеник има право да са причести и да присуствује Божијој служби – а да то право – нема сваки православни верник! Јер… монаху или свештенику Црква може забранити да даје причешће и да држи литургију – што монах Давидовић не чини – али ни њима нити осталим верницима – не може забранити да се моле Богу… Према томе, јасно изражена претња да пошто ‘’цркве и верске заједнице у Србији према прописима Министарства вера имају посебан статус у правном систему'’ – може се према томе ‘’очекивати да му се државним законима спречи лажно представљање и обмањивање јавности'’ – а пошто поменути монах заиста никог не обмањује никаквим лажним представљањем – јер не само да ни од кога не крије своју такозвану казну – већ јој се напротив покорава – иако не крије да је сматра несврсисходном – испада по наведеном смутљивом образложењу протојереја мр Велибора Џомића, да пошто је ‘’у Италији, на пример, немогуће да се неко представља као свештеник Римокатоличке цркве, ако он то није'’, и пошто и ‘’члан осам Закона о црквама и верским заједницама, између осталог, прописује'’ да ‘’држава штити службену униформу и њене делове, као и обележја чина и достојанства свештених лица, односно верских службеника'’(15) – логично произилази да би поменути монах могао да чини све што чини – али у цивилном оделу – уместо у ‘’службеној униформи'’!

Ова бесмислица безпоговорно потврђује ко је заиста свејересни хулиган – јер не само да за поменутог монаха православна одора – није никаква ‘’службена униформа'’ – већ напротив означује посвећеност његовог живота духовништву Вере и Веровања у Бога – и да за разлику од Италије и Прописа свејереси Ватикана – света православна одора није – нити сме да буде – никаква ‘’службена униформа'’ која се ‘’користи'’ за обмањивање чланством у ма каквим поретцима или установама… – такав обмањивачки лоповлук изигравања светом православном одором – јесте хулиганство.

‘’Промовент'’

Прочитах негде питање ‘’да ли је реч о моћи или су право и правда у Цркви Св. Саве, на жалост, постали прћија неколицине, чију близину писац-промовент ужива као привилегију?'’ А у загради је наглашено да ‘’промовент'’ – значи потказивач – и то још од давног римокатоличког средњевековног поступка!

Пре свега, то уствари значи да је потказивач уз скут (близак) неколицини за које је Црква Светог Саве – прћија – и пошто такви доиста јесу и сами прћије – према томе, потказивач јесте уз скут прћија – и зато што је уз скут прћија – зато потказивач ужива привилегију!

Из тога произилази непобитан закључак да пошто су беспризорно шићарили уживањем привилегија чанколиштва бивајући уз скуте прћија – да су чак и сами комунисти били најобичнији потказивачи јер су уживали привилегију пропаганде тајних центара, и наравски њихови чанколизци јер су уживали привилегију блискости са комунистима; и усташе јер су уживали привилегију блискости са Ватиканом и Нацизмом; и наравно данашњи чанколизци који уживају привилегију блискости са еуро-атлантическим гибањима; и свакако сви разноразни сарадници са окупатором који су уживали и иживљавали блискост са окупатором; па чак и специфична њујоршка ‘’нација'’ која и данас униформно денунцира Србе… али, да не траћимо време на набрајање потказивача и денунцијатора – јер сви који се приклонише заиста су најбеспризорнији доушници – већ покушајмо да расчистимо нешто важније:
Чињеница да је моћ у рукама неколицине оних којима су право и правда у Цркви Св. Саве постали прћија – повезана са чињеницом – да је онај ко ужива и иживљава привилегију зато што је ‘’близак'’, чанколиз уз скуте стварних хулигана – и то без обзира да ли је убица или заблудели култур-трегер – и да се тај и такав потказивач који ужива и иживљава привилегију називао промовентом већ у римокатоличком средњевековном поступку – а потестимо се, адвокат, и то не поштени адвокат већ адвокат-подвалаџија, слаткоречиви извитоперивач истине у дизајнирану лаж свејереси – зачео се тек припремом за уништење Реда Темпларских витезова, када је, колико се сећам, преко 7.000 адвоката било унапред припремљено да ‘’правно'’ ‘’оправда'’ масовно спаљивање Темплара од стране свејереси Инквизиције – дакле… те две чињенице доводе до следећих закључака:

Прво, оно што наш патријарх заступа небулозом да до усташког покоља не би дошло да смо већ од Светог Саве прихватили вазалство – своди дефиницију вазалства и сарадње са окупатором на оно што заиста јесте – једино промовент – једино потказивач – није хулиган – сви остали – јесу!

И друго – пошто узурпатори свој лоповлук прикривају лажним клеветањем свих поштених који нису потказивачи – због тог и таквог њиховог сопственог лоповлука – њихово хулигантсво јесте у бити фашистичко:

‘’Попови и епископи купују мантије по 5.000 евра, аутомобиле по десет пута већој цени – а светосавце оптужују за лоповлук?'’(16)

Не само мантије и аутомобили по баснословним ценама… чињеница је да у вазалству свејереси за које пледира патријарх – да једино промовент није хулиган – и да у свејереси једино фашиста није хулиган… непобитан је доказ да они који ‘’светосавце оптужују за лоповлук'’ – да том лажју прикривају сопствени лоповлук – а тај њихов сопствени лоповлук није само лоповлук Светосавља – већ и лоповлук Православне Вере па и самог Веровања у Бога!

Ово стварно хулиганство, уредник једног од сајтова које стварни хулигани лажно клеветају за ‘’хулигански'’ – да би тако маскирали сопствено хулиганство и сопствену свејерес – назвао је – ‘’демократија подвучена жутим… пендреком.'’(17) Али… ‘’варајући се/бе/ и бива им по оној народној'’ – ‘’Ко другом јаму копа, сам у њу /у/пада!'’.(18) И доиста…

Гле…Жива Српска кора хлеба! Жива српска попара!

‘’Ево ти кора хлеба'’,
- храбри га друг у нади…
…док срце уз срце куца.
Вришти аветињска глад,
раздиру патња и јад…'’(19)

Та Милицина ‘’кора хлеба'’ српска је то кора хлеба!
Та Ленкина ‘’попара'’ српска је то попара!

Нису та кора хлеба нити та попара нити од чанколиза нити од вазала! Нити од сарадника окупатора нити од покорних свејереси!

Та кора хлеба и та попара су ‘’благодат Божије руке'’ – ‘’благодат'’ која је ‘’дотакнула'’ Српски народ да ‘’погледа ка Богу'’:

Tа српска кора хлеба и та српска попара јесу Чистота Вере којом ће Србин кад тад ослободити Србију!
Зато Српски Народ без злобе – али захтева да грешни узурпатори допусте себи да им заблуделу прелест дотакне ‘’благодат Божије руке'’ – зато ‘’да смрад бљувотине – већ једном нестане'’(20) – зато да се већ једанпут Србија ослободи олоша и хулигана… зато да се већ једанпут Веровање у Бога ослободи ‘’смрада бљувотине'’.

Зато јер ни Српска Слобода… нити Благодат Божије руке Србима – није хулиган!

И гле…
…заори се Гором Реч храбра, Реч јуначка:

‘’Парола да Европа у Србији – нема алтернативу
мора се заменити
да издајник Тадић – има алтернативу!
На његово место мора доћи Србин,
домаћин који ће Србију
вратити на немањићки пут!
А проданим душама мора да суди
трибунал Српског народа!
Зато, драги српски родољуби,
храбро напред у борбу против српских издајника!
Са вером у Бога!
Равна Гора победити мора!'’

Ову поштену храброст изрече Србин Ђорђе Петровић.

Изрече је далеко од Београда…
…изрече је у Торонту!

Изрече је деветог октобра овог лета Господњег, у јавном Прогласу којим позва ‘’Српско Родољубље на буђење из учмалости!'’

И доиста… ‘’требa нас наша мајка Србија!'’
Треба нас да је ослободимо јер рат заиста није завршен!
Треба нас јер само ми, Срби,
можемо и морамо нашу Србију,
и нас саме
и Чистоту наше Вере Светосавске
да вратимо поштењу немањићком.


Часлав М. Дамјановић
[You must be registered and logged in to see this link.]

Sloboda za demonstrante - Sloboda za Srbiju …Drugi deo

Ј
ош пре једног века, немачки канцелар Бизмарк је рекао :мала Србија , и биће мира на Балкану. И тако почеше и прођоше два светска рата због Србије.

пише Весна Веизовић 04.11.2010

+++

Али данашњи властодржци надмашили су самог Бизмарка и Хитлера, јер оружје им није потребно.
Они као школовани психолози уз помоћ медија, а посебно информативних емисија, за које знају да већина становништва гледа са поверењем, разарају Србско национално биће нагонећи га да се одрекне свог светосавског крста, порекла и културног наслеђа.

Пре два дана Млађан Динкић је преставио нацрт платформе регионализације и децентрализације Србије, истучући при том да је потребно што пре изменити устав јер је то корак ближе ЕУ.

Права истина је да ће ЕУ надаље финансирати само оне који су лојални њиховом интересу.

Не треба се заваравати да ће Ниш или Крагујевац добити средства за развој. Југ Србије је ионако заостао. Док војвођански сепаратисти рачунају на грант од милијарду еура за ресетовање своје државе, посебно како је закон о националним саветима националних мањина добио свој наставак са проширеним правима у јавном и политичком животу у Србији..

То значи да би Војводина, Косово и Метохија, а вероватно и Рашка област, која врши притисак да се издвоји, посебно ушле у ЕУ као регије Србије. А самим тим ни Београд који већ дуже време тражи начин да се отресе хулигана са југа, неће пропустити јединствену шансу да коначно постане слободан европски град, односно Пашалук Београд. Правећи себи гвоздену заштиту од свих оних који желе да га сруше.

Моћни медији из Брисела ће и даље преносити јасну поруку, како би се остатак Србије држао под контролом, да се не би чашица Срба, којој се од децембра укида и редовна војска, голорука дигла на устанак против силних дахија.
Присетимо се изјаве министра за интеграцију Србије у ЕУ, Божидара Ђелића да запад није дао очекивану подршку Србији после 5 октобра, поготово да она није стигла из Вашингтона.

“Октобар се десио, у новембру месецу Конгрес изглашава закон којим већ условљава Србију, тј. у то време Савезну Републику Југославију, кроз одређене услове да би могли да добијемо било какву форму помоћи, подршку Америке”, подсећа он.

Многима од почетка није јасно значење фразе ДОС коалиције “и ЕУ и Косово”,све док државни секретар Хилари Клинтон није ресетовала право значење њихове флоскуле у ” Србија никад неће признати Косово”.

Тешко да ће доћи до промене става ДС владајуће коалиције по појединим националним питањима, посебно после забрињавајуће изјаве функционера Драгољуба Мићуновића, где каже да Срби на Косову не треба да бојкотују предстојеће изборе и да се укључе у управне органе насилно створене државе, без обзира како ћемо је надаље звати.

Државни секретар за Косово и Метохију Оливер Ивановић истиче да ће ово бити само почетак, разговор о темама на којима можемо направити мали успех, да је за очекивати да ће разговори трајати годинама, али и да Београд очекује да за столом види легитимне предтавнике Приштине, оне који имају нај већу подршку албанског народа. У сваком случају јасно је да су ДС-овци признали да Косово више није Србија.И док ми чекамо званичну изјаву Београда, из Тиране је кренуо политички процес уједињења свих албанаца у једну територију, која осим Косова и метохије обухвата и део Србије, Црне горе, Македоније и Републике Српске.

За смирење духова председник нам сугерише да слушамо Северину и то одмах ујутру како се пробудимо.
Централно питање је: Дали тренутна власт има снаге да заустави процес дезинтеграције Србије?

Један од метода за растакање државе је корупција чији су корени управо у институцијама државне власти јер је годинама подстичу. Не постоје закони , односно жеље ДС-оваца по којима би се она могла одстранити, пре свега из парламента Србије, па онда надаље сузбити пљачкашке интересе монополистичке поделе тржишта и разбити тајкунске тврђаве.

Зато су представници ЕУ у Беогарду јавно казали да Србија и даље тоне у корупцију, која је изражена у државним службама, начину финансирања партија, присвајању и приватизацији државног сектора.

На све то Драгољуб мићуновић каже: “нажалост, догодило се, нисмо имали искуства али гледајмо у будућност која нам је у Европи”.

Али ако уђемо у ЕУ , биће створена нова држава, са новим европским принципима и законским основама, и сасвим нормално биће заборављене све злоупотребе и крађе у Србији.

И поред мноштво аргумената стручањака и два синдиката Телекома Србије, да се златна кока не треба продавати, да је цена испод тржишне вредности, ипак влада Србије је расписала тендер за продају 51 % акција уз напомену да ће новац бити издвојен за специјални жиро рачун и специјалне намене.Према досадашњем искуству, не сумњамо да ће новац бити депонован у некој иностраној банци, и то за потребе надаље медијске кампање ДС-оваца како би се одржали у континуитету власти.А да ће народ од тог новца добити само троструко веће телефонске рачуне.

До сукоба два концепта свести, први који је још пре осам векова остављен у завештању светог Симеона и данашњег пропагандно виртуелног, дошло је на улицама Београда 10.10.2010 у 10 сати, на коме 6000 хиљада оклопљених полицајаца, екстра плаћених из европског буџета, били су на улицама Београда да хапсе ратоборне и голоруке младиће , који су названи хулиганима.Многи од њих још голобради, а већ у сукобу са “демократским режимом”, који је по хитном поступку променио закон, тако да су почели да затварају и мајке које су хтеле мирно да демонстрирају испред владе са захтевом да власт ослободи њихове синове да се бране са слободе. Међутим, дали из страха, али режим не попушта упркос изјави Ивана Кузмановића, извршног директора Хелсиншког одбора за људска права, да су затвори пребукирани и да би трећина укупног броја који је премашио 11.000, могла да буде пуштена кући.

На крају можемо само да сатиришемо ситуацију и кажемо да је јучерашњи земљотрес знак да се и земља буни против режима, иако га полицијске снаге Србије на челу са Ивицом Дачићем држе под контролом.

Размислите да ли је сам Господ Бог послао опомену влади да скине руке похлепе , угњетавања и да слободу онима који је су ради речи Божије затворени. Или нас Господ све опомиње у нади да ћемо се освестити и увидети да од чекања нема ништа.

На нама је!

[You must be registered and logged in to see this link.]

СЛОБОДА ЗА ДЕМОНСТРАНТЕ - СЛОБОДА ЗА СРБИЈУ

пише Весна Веизовић 28.10.2010

+++

Начитах се ја ових дана, свега и свачега на интернету, почевши од одличних текстова многобројних “хулигана”, бескрајних расправа на фејсбуку, па на крају читах и прилично приглупе колумне наших звезда.Дигла се кука и мотика.Тај десети октобар јесте учинио доста за Србију,поделио је на три дела, задовољио је Хилари, педери су узели примамљиве дневнице, а затвори су пуни “хулигана”.Народу су пуне уши тих “хулигана”, који су направили милионску штету, а оних 150 милиона који су утрошени на параду “поноса”, посету Хилари Клинтон, нико не сме да помене.А дали се неко запитао који је разлог тог гнева који су “хулигани”испољили?

Да ли је влада осетила како већина тих младића, и како већина народа у Србији живи, знају ли они да смо ми на ивици беде?Знају ли они колико гладне деце плаче свако вече, док они кавијаром хране јалову мањину?Да ли нас доводе до глади да бисмо своју децу дали у боље педерске руке, кад већ ми немамо са чим да их хранимо?
Ја знам само да већини почиње да бива јасно, мада још увек кроз маглу, куда нас воде самопрозвани власници ове наше земље.Ону су ти који су хулигани, они продају наша предузећа,они продају наш морал, нашу православну веру, наша права, нашу земљу - па није им то дедовина.Они су ти који тргују нашом несрећом.И на крају кад више не буде било шта да се прода, кад будемо туђини у сопственој земљи, шта ће онда бити?

Знају то наша похапшена деца, зато и јесу по затворима, зато и хоће од њих хулигане да направе.Али немојте да вас заварају они манекени са националних телевизија кад прочитају у дневнику текст који су нај већи србомрзци писали, нису наша деца хулигани, они су бре хероји. Они се боре за слободну Србију.Они не дају да се прода Србија зарад Европске уније.Немојте се одрицати свог порекла, поносног гордог Српског имена, ни свог језика, а још мање наше омладине.Јер ако се њих одрекнемо, и ако њима леђа окренемо, сами себи смо их окренули.
Где је наша војска? Има ли мајке којој није срце пуно док сина испраћа у војску?! А где ћу ја свог сина испратити , у Ирак ?

Сестре моје српкиње, ви које сте мајке, јесте ли ви своју децу рађале и гајиле да их сутра дате у јањичаре? Ако сада овој деци окренете леђа,и својој сте.

Јесу, можда су из беса разбијали Београд, али имали су право на тај бес.Данима су борци против дискриминације провоцирали и са телевизије, и са блогова, и из новина, шеткали су се пред нама обичним смртницима у маркираним кецељама, слали нам у групе изобличене слике наших светаца пред којима би и сам ђаво затворио очи, прозивали су све српско и православно нај поганијим именима. Још данима пре параде.А онда су у чуду због понашања и толике мржње, коначно пропарадирали, у живом штиту,као да су под заштитом државе јер су угрожена врста .

Не знам на који начин су министри, посланици и сам председник , који су дозволили ту параду , објаснили својој деци, шта је понос.И како је било ко свом детету објаснио.Али неће они ту реч отети и опоганити, није џабе пословица “чега се паметан стиди, тиме се будала поноси”.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Издајничке бајке

пише Весна Веизовић 31.10.2010

+++

Можда Србију не треба да воде људи који граде програм на илузијама и PR марифетлуцима. Треба народу понављати да ови бедници и немају ништа осим лажи и несреће да им понуде.`

Рече један мој пријатељ.И у праву је.Ово данас није реприза 5 октобра, иако се многима тако чини на први поглед.Али далеко смо одмакли , читавих десет година уаназад.

Свакодневно нас хране митом о уласку у ЕУ, где ће нас једва дочетаки раширених руку, и тећи нам мед и млеко.Само треба да предамо Младића, одрекнемо се пар националних митова, историјског и културног идентитета и наравно Косова.

Нико не спомиње да ЕУ још увек размишља дали уопште жели Србију као чланицу у свом саставу.
Мада нико ни нас народ није питао дали још увек имамо жеље да се придружимо.

Како је још пре пар месеци изјавио председник комисије ЕУ Жозе Мануел Борозо: “Ако финансијска помоћ не буде довољна да спречи банкрот посрнулих Европских држава.Европи прете побуне, грађански ратови и државни удари.” У овом моменту та његова изјава не делује ни нај мање шоканто, јер су његова предвиђања већ почела у појединим европским земљама.

Па зашто онда наша влада даје све од себе да уђе у унију која ће се, како наводе водећи економски стручњаци , распасти?

Зато јер су сами свесне жртве економских убица , ммф и светске банке.Само нису се жртвовали ради нас, већ су жртвовали НАС ради себе.Било како било, назад нема.

Али за нас има, и напред и назад,сад све зависи од народа. Последњи је тренутак да се коначно изборимо за сопствени национализам, и отресемо невидљивих диктатора и окупатора.Свих оних вукова у јагњећим кожама који су послењих година водили ову државу по систему распарчавања територија и претварања у западне колоније.

Опет наводим тврдње светских водећих економиста, који кажу да ће земље европске уније излаз својих социјалних немира пронаћи баш у етничком чишћењу .То би се по њима догодило ескалацијом унутрашњих немира, па би тако оправдали своје поступке.

А по неким истраживањима у Европи се трентно налази око 15 000 000 муслиманских и ромских емиграната.А толики број људи не може тек тако да се исели.
Мислим да није ни потребно поставити питање где ће са свим тим народом!
И зашто је битно да признамо независно Косово и да престанемо са захтевима да република Српска добије независност.

Све ово и још пуно тога, које само слепи код очију не виде, је један велики разлог да се што више приклонимо Русији, да не дозволимо да се ниједан захтев ЕУ испуни, држимо се свог национализма , што више то боље јер то је наше право и дужност, не одрекнемо ни једног јединог историјског мита.

А пре свега да склонимо ову изданичку владајућу коалицију, јер сваки дан који протекне је превише.


[You must be registered and logged in to see this link.]

НЕБО НАД СРБИЈОМ
Јутрос , а и јуче, а и неколико година уназад посматрам ово наше небо, све је црње и црње.Само нам је још оно остало, а од муке је поцрнело, сјединило се са нашим душама, па дели са нама исте црне слутње и срамоту која нам се дешава.Они кишни црни облаци, они облици на небу, невидим то више, видим Светог Саву и оца његовог Деспота Стефана Немању,и Стефана Првовенчаног, и Радослава, и Владислава,и Уроша, гледам и видим целу Свету лозу надвила се и плаче над Србијом, плаче над судбином нашом , за мајкама Српкињама које гледају како им децу претварају у модерне јањичаре испирајући им мозак са ``западним вредностима``.Гледам нашег покојног Патријаха, кога је сам Господ склонио да не доживи овај јад који нам се десио и наставља из дана у дан да се дешава, гледам њега , а ни код њега онако блаженог нема мира чак ни на небу. Неморалом ликујемо и поносимо се , душу смо ђаволу продали кад смо ову власт на сцену довели.
ПОГЛЕДАЈ СЕ СРБИЈО И ПЛАЧИ НАД СВОЈОМ СУДБИНОМ, ПОГЛЕДАЈ СЕ И ИСПЕРИ ОЧИ СУЗАМА ДА МОЖЕШ ЈАСНО ДА ВИДИШ. Где ти је војска СРБИЈО, како ћеш се одбранити ?
Чије је Косово наше Свето, шта ће бити са Грачаницом, и Дечанима, и шта је са нашом браћом Србима , имају ли они 100 полицајаца да их чува, имају ли они данас парче хлеба да поједу, а имамо ли и ми овде у Србији парче хлеба да поједемо.Ко то прави још једну државу у Србији..?Ни Београдски пашалук нам неће остати.
ОСВЕСТИ СЕ СРБИЈО И УСТАНИ, НЕМОЈ ДОЗВОЛИТИ ДА БУДЕШ МАЊИНА У СОПСТВЕНОЈ ДРЖАВИ, НЕ ДАЈ СВОЈУ ДЕЦУ, НЕ ПРЕДАЈИ ИХ У РУКЕ ЂАВОЛУ, ОДБРАНИ СВОЈУ ВЕРУ И СВОЈУ ЗЕМЉУ.
ОСВЕСТИ СЕ СРБИЈО И УСТАНИ ДА БИ И ЗЕМЉА БИЛА НАША КАО И НЕБО ШТО ЈЕСТЕ, ИНАЧЕ ЋЕМО САМО У ЊЕГА ГЛЕДАТИ.НАЂИ СНАГЕ У НАШИМ НЕМАЊИЋИМА, НЕКА НАМ САМ ДЕСПОТ СТЕФАН БУДЕ ДУХОВНИ ВОЂА, ЈЕР САМО ТАД ЈЕ СРБИЈА БИЛА ОНО ШТО ТРЕБА ОПЕТ ДА БУДЕ И БИЋЕ.
НЕДАМ ТЕ СРБИЈО.
ГОСПОДЕ БОЖЕ ЧУВАЈ НАС И БУДИ УЗ НАС.

[You must be registered and logged in to see this link.]

НАЦИОНАЛИСТА
Поредите браћо и сестре жито и кукољ, поредите човека који верује у Србију и Бога са једним неверником који је узео доста новца да би помогао држави да оправда хапшење верника.
Немојте да мешате , случајност је име заједничко, и то је све што је заједничко. Станимо у одбрану оном који верује у национализам, и да нас само вера у Бога може спасити.Револуционаристу, кога су на самом почетку направили националним непријатељем број 1.Правећи тима контрАдикцију са самим собом, човек који је националиста, а по држави то је нешто лоше бити националиста, јесте национални непријатељ број један 1.
Ја не могу да се снађем да објасним, која сам само посматрач, ЗНАЧИ НАЦИОНАЛИСТА ЈЕ НАЦИОНАЛНИ НЕПРИЈАТЕЉ.
У Енглеској и Француској је реч национализам синоним за реч држављанство, док се у Србији та реч сматра увредљивом за сваког ко није Србин.Одмах си лош, оћеш да правиш `Велику Србију `, као да ће неко за 15 дана да од целе Европа направи Србију. Смешно, и тужно, поготово што је дефиниција националзма сасвим другачија од оне коју покушавају да нам наметну при многобројним покушајима сатанизације свега српског и православног.Док су се све остале земље Европе доста агресивније бориле да наметну становницима своје земље национализам, што је уствари ИСТИ ЈЕЗИК, ЗАЈЕДНИЧКИ КУЛТУРНИ И ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ, И СЛИЧНА ВЕРСКА И РЕЛИГИЈСКА УВЕРЕЊА ЈЕДНОГ НАРОДА.
ШТА ЈЕ ТО ЛОШЕ?
Није лоше за било који други народ осим Срба.Поггледајте албанце, они свој национализам намећу својим становницима до екстрема, сви они који нису албанци у албанији, су малтретирани од стране истих док или не добију метак у потиљак или их не иселе. И да ли је њима дошла нека Клинтонка да им сере због тога , није.Код нас долазе јер могу, сви до једног политичара су нас продали за шаку марака, еура. Полако су нам уништавали економију експериментом званим комунизам, па су нас онда раселили по белом свету јер неистомишљеницима комунизма није место у Србији, а касније да заради који кинту, па је онда дошао један рат, где смо сви ми СРБИ, али само СРБИ сво до једног ратни злочинци, бар оно што је остало од нас.Па коначно кад више нису знали шта ће бомбрадовали нас осиромашеним уранијумом.И кад нас ни то није уништило, мада ја верујем да су они стајали негде тамо све ове године покушавања уништавања Српског народа и чудили се од чега смо направљени, е онда су решили да иду преко наше деце.Усвакој држави , осим код нас наравно, председник је оличење морала и свега исправног, односно калуп идеалног човека на које свако дете треба да се угледа.Ако моје дете, или било које друго дете буде , недај Боже , у њему видело нешто слично, или помислило да је нормално бити припадник геј заједнице, онда значи да ће свако треће дете посрнути тим путем.И они ће коначно успети у својој замисли уништења Србије, јер кад нису успели братоубилачким ратовима, комунизмом, бомбама, онда ће нас бела куга дефинитивно докусурити.
Ако је потребан још један братобилачки рат, онда нека буде, јер ми Срби нетражимо ништа што није наше, ми само хоћемо ПРАВОСЛАВНУ СРБИЈУ, МОРАЛНУ СРБИЈУ , НЕ ДАМО ВОЈВОДИНУ, А БОГАМИ НИ КОСОВО.

[You must be registered and logged in to see this link.]

ПРОБУДИ СЕ СРБИЈО
Очигледно је да је у данашњој Србији створена поново огромна национална енергија и патриотска осећања код већине грађана су слична онима са почетка 90-их. Сада је најважније сачувати хладне главе и не дати режиму изговор за масовну репресију, која би под директним надзором Вашингтонских и Бриселских налогодаваца могла да буде веома крвава.
Искуство са других континената и земаља нам казује да су посебно Амерички „колонизатори“ у заштити својих марионетских режима попут Српског, веома брутални, и преко ноћи можемо да нађемо у „латиноамеричкој“ ситуацији са режимским преторијанским фалангама и ескадронима смрти буквално убијајући сваки отпор.
То би нас или сатерало поново назад у мишје рупе, у којима је још увек добар део нашег народа- Или, што је много вероватније, познавајући наш инаџијски непредвидив менталитет, у крвави грађански рат. Нама слободоумним и патриотским грађанима Србије ни једно ни друго не само да није потребно, већ ТО не смемо да дозволимо. Наравно ове обе „црне“ варијанте одговарају режиму и њиховим налогодавцима.

Ми морамо у нашој борби за Слободу и Национално ослобођење да испоштујемо, не све законске норме овог режима, који нам већ спрема драконске ванредне мере и неморалне диктаторске законе, по којима ће вероватно и ношење Српске Шајкаче бити кривично дело; Већ све правне и моралне норме цивилизованог, слободног и демократског света, по којима имамо право на: Слободу окупљања, Слободу Говора, Штампе, Кретања, Штрајкове-једном речју право на Масовну Грађанску непослушност- Што ће бити и наше најјаче оружје- Које на крају мора да доведе до формирања владе националног спаса, потпуног ослобођења свих медија, и тек онда до првих правих слободних избора у Србији.

Та борба мора да буде ненасилна „Гандијевског“ типа, али масовна, синхронизована и да доведе до потпуне блокаде и паралисања ионако већ нефункционалне Српске државе. Нарочито треба паралисати државне институције, али и саобраћајнице, тако да учинимо живот неподношљивим не само режиму већ и њиховим газдама, који су од наше некад независне Балканске државе направиле свој пашалук.
У Србији је пуно оваквих патриотских слободоумних група попут наше, али нису повезане. Зато треба правити контакте са тим групама, независним патриотским покретима, организацијама, слободоумним Свештенством, Академском елитом,као и угледним и патриотским опозиционим политичарима; Наравно „националне“ лидере који имају харизму и способност да се ставе на чело овог неформалног Патриотског фронта, треба тражити и међу нама самима- Међу младим и образованим патриотама (којих могу да приметим има доста не само на овој трибини, већ и свим другим)- Али не и у политичким партијама јер су мање више све корумпиране и немају углед у народу; И иницирати формирање народних већа или јединственог патриотског фронта, организовање великих народних Сабора и митинга. Ово је посебно важно, да обезбедимо масован излазак народа на улице, и избијемо режимски (и њихових налогодаваца) аргумент, да се овим понижавућим уступцима злонамерним западним силама, и уништавању Српског националног ткива, као и неморалним нормама које нам се намећу у име митолошког уласка у ЕУ- Супротставља убедљиво већинска Србија, а не како то они тврде хулигани и „снаге мрака“. У овом тренутку у Србији једине „снаге мрака“ које постоје су на власти!

За почетак је довољно да на пример чланови ове и сличних група који се боре за ослобођење „октобарских“ политичких затвореника, организују редовне протесте испред страних западних амбасада које спонзоришу овај однародђени режим, владиних институција, а пре свега испред затвора где су заточени политички затвореници, наша браћа и сестре, да би се и њима у овом моменту пружила неопходна морална подршка. Режим ће покушавати да спречи овакве облике испољавања цивилне непослушности, на које имамо свако грађанско и људско право, зато пре организовања тих протеста треба организовати договоре на јавним местима попут паркова, где би се договорали о локацијма и времену протеста, на којима се треба појавити у договорено време, из више праваца појединачним доласком, или у мањим групама, са „уролованим“ транспарентима, да би моменат изненађења био потпун. Непосредно пред протест треба обавестити независне домаће патриотске медије, као и све водеће стране новинске агенције, тако да наше деловање учинимо транспарентним. За сваки договорени протест треба имати алтернативну локацију, за случај да режимски апаратус покуша да их осујети. Такође треба међу нама самима имати одређене активисте који имају храброст и способност да зауставе младе усијане главе у чињењу насилних аката, што би дискредитовало наш покрет. У том смислу не треба да нас изненади ако режим организује такве групе саботера, као што је виђено недавно широм света приликом западно-режимских спречавања Анти-Глобалистичких протеста…

Временом ће протести постати масивни, а док се то не деси треба их учинити мобилним и померати сходно актуелној политичкој ситуацији. Такође треба редовно јавно протествовати веома озбиљно кршење људских права Српских политичких затвореника у Хашком трибуналу.
У том смислу треба изазвати што већу медијску пажњу, не само домаће, већ пре свега међународних медија, и проблем грађанских и политичких слобода у Србији интернационализовати. Зато је важно приликом истицања транспарентних захтева, њих учинити видљивим и то колико на Српском, толико и на страним језицима, пре свега енглеском и руском, како би свет разумео нашу оправдану борбу.
Наравно на том путу ће бити још више политичких затвореника, и још више репресије режима, који је већ сада у великој паници. Нама је важно да задржимо ненасилни курс, осим пасивног физичког отпора, и не подлегнемо провокацијама режима и убаченим провокаторима, којих ће бити све више у изазовним временима која су пред нама.

Време је да се „пробудимо“ Браћо и Сестре, Срби су данас убедљиво најпотлаченији Европски народ- Нажалост када је у питању уставом и међународним повељама загарантована Грађанска непослушност: Најпасивнија.
Да другим Европским народима чине оно што чине нама- широм Европе би пламтела „француска револуција“. Погледајте само како штрајкују западна радничка и пензионерска класа због „ситних“ неправди. Нас су лишили скоро сваке људскости, отаџбине и још мало и националног идентитета, а ми седимо уваљени у своје поцепане и олињале фотеље, „задовољни“ хедонистичким аспектом својих „обезвређених“ живота, и дивимо се западној и другој сатанистичкој култури у виду разних „Фарми“, „Српских филмова“, Турског фолка итд., не схватајући да је Ђаво, у облику „Милосрдног Анђела“ и Жуте Демократије, већ одавно дошао по своје…
Пробудимо се и покажимо целом свету да Србија припада Србима!
Аутор Миодраг Новаковћ

[You must be registered and logged in to see this link.]

''Извини , немој се љутиш"
Већ чувена реченица нашег глумца из серије "Село гори, а баба се чешља". Попримила су је чак и мала деца слушајући симпатичног Драгојла како је понавља из вечери у вече. Али изгледа да нису деца једина која су је "усвојила".Врло често је можете чути и од многобројних политичара , посебно оних на власти, али има један који толико често употребљава ту реченицу да му је она постала средње име.
Пало ми је пар пута на памет, шта бих питала тог господина, али брзо сам одустала.
Као прво шта год бих га питала слагаће, можда сурово звучи,али лаж је једина истина која се може повезати са њим.
А друго, исто као и прво.
Не бих да му делим лажи на велике и мале, није баш пристојно од мене, ипак је он старији човек.
Мада ја нисам баш толико пристојна, зато ево једне мале.
Каже нама лепо Господин "извини, немој се љутиш" , кад дође демократија биће и слобода говора.Слобооооодааааа гооовооора.
А ја лепо погледам у вујаклију под демократија, још пре десет година, и реко "што је лепа ова демократија", па како је време текло, ја сам сваке године, што по интернету, што по књигама тражила дефиницу демократије која би одговарала стању у Србији.И нисам је нашла.
И то би било прво питање које бих му поставила.
Која врста демократије се тренутно спроводи у Србији?
Сад ћу већ прећи у научну фантастику и у мислима господину дати серум истине,па му извући баш овакав одговор, или приближан (јер он чак ни под серумом истине неће говорити истину, толико је добро истрениран у лагању, да он сам верује у сопствене лажи):
"Тренутно је у нашој земљи врло сложена ситуација која никако не одговара нама који смо на власти, односно власницима ове земље, па ако бисмо дозволили да се спроводи чиста демократија ми више сигурно не би били ту где јесмо.Из тог разлога смо министар правде Х, министар унутрашњих послова И и министар економије Д, преузели на себе , заправо дали смо себи изузетно велико право мењајући целу концепцију те дефиниције уз помоћ свих гласовних промена, и морам рећи да смо једва успели да од речи демократија добијемо реч комунизам-тиранија.''
А слобода говора?
''Па то је од почетка наше владавине важило само за клубове глувонемих''.
Е то су одговори вредни сваког поштовања.
Да не претерам, мада има ту још бар милион и једно питање, и три милиона и триста одговора .
Само штета што поред свега и свачега што чујемо из његових уста , ми Срби још ниједном од њега, господина"извини, немој се љутиш", нисмо чули то чувено ''извини''.

[You must be registered and logged in to see this link.]

"Промена система вредности мора бити мисија ЛДП-а. Верујем да смо способни за такво нешто, не због онога што смо преживели, већ због жеље да градимо", истакао је Јовановић, обраћајући се званицама, међу којима су били и председник Србије Борис Тадић и заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Јовановић је, осврћући се на време формирања странке, рекао да су њени оснивачи тада више размишљали о идеји, као и да ЛДП данас не покреће оно што ју је тада покретало.

"То је можда једина победа. Србија данас није иста земља, не зато што је ЛДП урадио све оно што је тада промовисао, већ пре свега зато што се власт мењала у овој земљи", рекао је лидер ЛДП-а.

"Тада смо критиковали председника Тадића, али нисмо могли пожелети лепши поклон од оног који смо добили током јучерашњег дана, када је стазу којом се деведесетих година кренуло у ратове обишао, тамо наишао на разумевање и можда нову врсту поверења", навео је Јовановић.

Он је рекао да је "изгледа лакше помирити Србе и Хрвате, него људе у Србији", као и да ће то бити циљ либерала.

ЛДП, према његовим речима, жели да настави процес помирења у регионау и даје пуну подршку дијалогу и решавању проблема са косовским Албанцима.

"Све грешке остају за нама, а једина коју не можемо променити јесте пропуштено време", истакао је Јовановић.

Он је додао да је обавеза либерала да кажу да Србија не може у ЕУ "тако што ће рећи да је модерна на једној страни улице, а средњовековна на другој страни улице".

Прослави петогодишњице постојања ЛДП у београдском клубу "Адмирал" присуствовали су и председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић, градоначелник Београда Драган Ђилас, амбасадорка САД Мери Ворлик, министарка правде Снежана Маловић, лидер СПО Вук Драшковић, представници странака и личности из јавног и културног живота.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Prvo “zabranjeno” molitveno ukupljanje naroda i monaštva ispred Patrijartšije


Х
ристос посреди нас! Данас 6. новембра одржан је још један суботњи (од стране полиције забрањени) молитвени скуп испред Патријаршије,

из Београда С.А. 06.11.2010

+++


скуп за јединство СПЦ у православљу а насупрот екуменистичких тежњи дела епископата условљених глобалним политичким кретањима која само подгревају немире и поделе у нашој Цркви.

Јадна полиција је наново осрамоћена државном врхушком која од ње немилосрдно захтева да крштена полиција хапси по улицама своје свештенство које моли за очување чистоте вере. Поред социјалне кризе која се ломи и преко полиције ова немилосрдна а демократска држава малтретира своју полицију својим нехришћанским наређењима, а опет полиција понижена сопственим сиромаштвом, само плате пусте ради, малтретира по улицама обесправљене православне хришћане који чак не траже ни своја права већ једино заштиту светог православља (онаквог каквог нам светитељи оставишена чување), тј. без јереси екуменизма, унијатства и отвореног папизма, као у данашњем случају појединих распојасаних, непогрешивих и свезнајућих епископа.

Полиција односи у притвор два монаха, односи, јер су они у знак неслагања сели на оближњу подзиду. Полиција по професионалној деформацији тражи „организаторе“ како би поколебали њихове „присталице“. Нажалост полиција не схвата да је у чистој православној вери само је Један организатор који је Отац наш Небески, а сви побожни су синови Његови (или, полицијски - присталице). Диван је пример Христу верног народа који своја молитвена окупљања почевши у 13 час. наставља све до 19 часова, тј. све док и последњег монаха нису отпустили из полиције (после плаћене наводне прекршајне казне). Прилазећи окупљеној полицији и народу, који је готово цео дан молитвено бдео ишчекујући своју сабраћу неправедно приведену, монах отпуштен из притвора се нашалио на рачун полиције: Ето, уместо да нас у молитвеном миру пустисте да по традицији одржимо свој православни скуп против екуменизма од 13-16 часова, сада сами себе мучите јер ова ваша неправда вам само продужи радно време од 13 ево чак до 19 часова. Ово су православни хришћани који ради одбране вере овде стоје месецима овде и то нису присталице ни некаквог Антонија нити кога другога смртника већ једино Господа нашега кога нам наравно не можете ухапсити.

На крају уз радосну отпојану хвалу Господу који нас овде скупи и одржа, и надамо се одржаће сваке наредне суботе у 13 час. и свакога дана у току заседања сабора вероватно почев од 17.11.2010. год. (од 16,30 до 19,30), монах Антоније се нашалио са присутном полицијом, иначе приметно очараном непрекидним мирним шесточасовним појањем црквених песама од стране побожног народа, понудивши се да „личним искуством добровољно саветодавно припомогне полицији која и сама 12. 11. почиње своје синдикалне штрајкове“.

Почетна данашња грубост полиције нажалост је нарочито подгревана тапшањем по рамену (од полицајца до полицајца) нашега екуменског Очуха Петра Лукића, који дефинитивно не може да прежали како ли му је недавно „недовољно“ било само ишамарати нашу децу која су му својим искреним и истинољубивим питањима прекинули скрнаву екуменску биоскопску представу за Словенце испред самог Светог Олтара Саборне цркве. Туга је то једна садашња - која ће трпљењем искрених хришћана, верујемо, донети на крају радост свима. Амин.

„Помилуј ме Боже, помилуј ме, јер се у Тебе узда душа моја, и под сјен крила твојих склањам се док не прођу невоље“ (Пс. 56,1)

Наредно „забрањено“ окупљање искрених и брижних православаца (народа и монаштва) је, наравно, у суботу 13. нов. у 13 часова, чекамо Вас хришћани, да не би, насупрот дочекали непокајаног папу на месту светом у новој унијатској српској премијери 2013.

,, Богу се треба већма покоравати него људима „ (Дела Ап. 5,29). „Покоравати се Богу већма него људима“ – то је устав Православне Цркве, њен вечни и неизменљиви Устав – Свеустав, њен вечни и неизменљиви Став – Свестав, Авва Јустин. То је душа, то срце Православне Цркве; то њено Еванђеље, њено Свееванђеље. Она тиме живи, и ради тога живи. У томе је њена бесмртност и вечност; у томе њена непролазна свевредност. Покоравати се Богу већма него људима – то је њено начело над начелима, светиња над светиња, мерило над мерилима.


Са благословом монаха Антонија

[You must be registered and logged in to see this link.]

Policija patrijarha Irineја privela monahе sа molitvenog okupljanja Svetosavaca

Молитва испред Патријаршије


Н
а суботњем (6. новембар) молитвеном окупљању грађана Православне вероисповести испред београдске Патријаршије поново је од стране полиције са још једним монахом приведен и монах Антоније (Давидовић).

С.Марјановић 07.11.2010

+++

Ухапшени монаси су како новинар.де сазнаје касно навече пуштени на слободу. Молитвено окупљање је као и много пута до сада прошло мирно и достојанствнео. Како је то изгледало у слици погледајте фотографије са Молитвеног скупа у тексту оца Антонија (Давидовића)


Молитвена окупљања Светосаваца против екуменизма епископа СПЦ Субота 6. новембар

Ако се само присетимо шта се све издогађало од нашег прошлог месечног скупа, једини закључак би био, или се време убрзало, или су наши греси прелили чашу и кипе из ње свуд унаоколо.

У последњих месец дана, редом: Очух Петар Лукић шамара децу своју која су му постављањем питања прекинула извођење словеначке позоришне представе усред Саборне Цркве; Држава пројављује гажење свих јеванђелских норми овога народа насилним спровођењем саблазне „параде настраних“; Синод прећутно допушта организацију и јавља се тек два дана пред параду са млаким и безличним видом отпора; Синод се ограђује од организације Литије уочи параде; Синод се ограђује и од својих свештеника који су савесно изашли и на сам дан параде на протест; злоупотребљена деца која су хушкана од стране сумњивих лица и испровоцирана како бројем, тако и јуришањима полиције су под претњом „језивих казни“; изгнаном рашкопризренском монаштву синодски администратори пресудише рашчињењима и другим немилосрдним казнама; и на крају, од наших мирних молитвених шестомесечних антиекуменских окупљања (овде) Синод и полиција праве ову аферу којом би нас уклонили као некакве „неразумне демонстранте“. И на све ово само један земљотрес, само што тај земљотрес, изгледа, није казна, већ само један бат ђаволових копита који прилази онима који га упорним гресима својим призивају.

Нажалост, многи и многи још увек не схватају да када не би било патријаршијског екуменизма, свега овога и многих других зала, ми не би доживели.

Како би само српски модернистички епископи волели када би шарање у питањима вере било дозвољено, када би се могло више служити Богу, а помало и мамону, и све то „само да не буду гоњени за Крст Христов“. Како би им било лепо кад би им се екуменистичка дејства „љубави“ урачунала у мудрост пред Богом, а не у саблазан. Али, оваква грешна екуменска, горда љубав би часом и Рај Божији разрушила, а камо ли духовни живот малене Србијице. Јер све док еку-епископи одбијају да схвате и прихвате личну одговорност за формирање овог изворишта зала Србинових, све дотле душе њих самих ходе ивицом понора паклених, све дотле наивним душама које их следе прети вечна погибао, и све дотле су такви епископи чак и физичка претња онима који науку њихову разобличавају.

Лекар је Једини Господ, Светитељи су дијагностичари смртне екуменске болести, а ми се трудимо бити они који ће ову, животно важну, вест молитвено мирно сведочити, спасења ради, и болеснима и необавештенима. Ми грешни нисмо путоказ спасења већ знак опште опасности пред вечном провалијом, а такав знак се никако не сме уклонити, ни ради оних који хрле у њу, ни ради оних који јој се несвесно, очарани привиђењима, приближавају. Елем, пошто „љубвеобилни“ Патријарх српски, ево, последњих недеља, упорно захтева од „државног врха“ да се моментално уклоне испред зграде Патријаршије молитвени скупови Светосаваца, који свакодневно, по свим временским погодама и непогодама, од априла до сад, молише за милост немилосрдне вође своје, за милост целокупног народа српскога. Дакле, пошто Патријарх упорно тражи да се уклони знак над провалијом, стога ћу се понова покушати осврнути на профил личности екуменских перјаница који у заносу свог ектазног „хуманог“ плеса „широким путем“ маме народ у пропаст, исту ону пропаст коју је вековима мудрошћу Вере наш народ увек знао заобићи.

Епископ екумениста човек може постати из три разлога: Прво - или из страха за сопствени живот (рецимо, страха пред општим светским репресивним мерама у име интеграција, како у домену духовности, тако и на пољу државности), Друго - или из личног маловерја у Истинитост учења светих и самозаблуде да је воља Господња да се човечанство спољашње уједини у једну заједницу без претходног освешћења и покајања пред Истином, Треће - или да је постао отворени и свесни противник Христовог јеванђеља.

Ово треће би означавало савршену охолост пред Богом. Носити обележја Истине Христове, узносити се и китити даровима Његовим, а притом их савршено свесно излагати екумено-унијатској порузи… Како „охолост долази пред погибао“, а видљива погибао им се не догађа, може се закључити да овај трећи разлог, за сада, ипак, отпада као могућност.

Дакле, остају само два, или страх од глобалне антихристове аждаје или самозаблуда, тзв. прелест.

Уколико би претпоставили „страх јудејски“, или јасније конкретније страх од властодржних масона српских, као могуће објашњење овог несхватљивог разблудног екуменисања епископа над Вером Светом, тада се поставља питање: зашто би онда Патријарх инсистирао на полицијском уклањању побожног народа испред Патријаршије који месецима моли Господа и све епископе да се поврате чистоти правоживља у правоверју(?). Зар не би неко ко је плашљив Исповедити поруганог Господа жудно пригрлио припомоћ сабраће једномислене и молитвене под својим прозором, а нарочито овакве сабраће која својом шестомесечном благошћу и брижљивошћу праотачки посведочава Веру своју свету. Дакле, либералним опхођењем према јеретицима, те, својим полицијским начином решавања црквених спорова, екуменисти показују одсуство страха и од Бога и од људи. Бога се не боје, јер очигледно не следе послушно примерима светитеља Његових, а људи се не боје, изгледа, само зато што су сада у чопоративној већини. Пошто је видно да, за сада, у овом сигурном им већинском окружењу они сами овај дубински страх свој не примећују, тако исто га ни ми сами не можемо узети као узрок свих ових њихових истрајавања у модернизовању древне српске побожности.

Дакле, остаје нам само преостали разлог као једини узрок небивале досад пошасне екуменске саблазни. Тај разлог је прелест, или другојачије: „градећи се да су мудри полудеше“. Од саживота са Светима се одвојише и маратонским дијалозима „са развраћенима - развраћени посташе“. Латинска вера им, ево, неприметно у крв уђе духом својим иако унију и не потписаше руком. О спољашњој љубави почеше мантрати тако да реалност пакла вечног заборавише. За сопствено спасење се не забринуше те се у спасавање света отиснуше. „Господ их није послао а они трче“, то је суштина екуменизма.

Инсистирање на проповедању глувима или препреденима (читај римокатолицима) доводи неминовно до многог понављања исповеђеног, а много усиљено понављање исповеђеног доводи до несигурности предавача, јер упорно покушава да проповеда само човек али га не помаже и Дух Свети, потом, несигурност доводи до маловерја, а маловерје, и само колебљиво, почиње да привиђа „делове истине“ и на страни лажи, те да оправдава непокајане грешнике и то само ради самооправдавања сопствене гриже савести која сада маловерно почиње да сумња у потпуну истинитост Светог Православља. Екуменисти су они који су почели да сумњају у искључиву истиност јединог православља, и тако поколебани осетили су велику потребу за мноштвом, за глобалним општечовечанским уједињавањима, а све то је у њима самима замазано некаквом теоретском љубављу које у пракси не само да нема, већ, код нормалних људи, ствара мучнину због невероватне количине лицемерја.

Уколико нам се епископат поврати одважној Вери Светих и уколико престане проповедати онима који, нити шта питају, нити се у чему са истином слажу, тада ће српска вечна будућност бити спасена, на радост целог Неба и скоро целе земаљске Србије. А уколико они наставе да хрле ка пропасти повући ће за собом и све који их свесно или несвесно следе. Треће не постоји. Зато је молитвено мирно истрајавање у исповедању Православног Предања испред Патријаршије неопходно, како би миром својим посведочили и пред епископима истинитост речи својих, а такође и пред свим народом нашим који, ипак, још даје знаке живота и наде на боље само ради молитава својих Светих Предака, и како би тиме ускорили Милост Божију која увек притиче онима који се, ревносно и са дубоким унутрашњим смирењем, за Истину Његову боре и жртвују.

Где нема Истине нема ни Милости. Лаж је мрзитељ Истине, а следбеници лажи су увек немилосрдни према истинољубцима. Није довољно схватити Истину већ спознавши Је поклонити Јој се у смирењу, ко такав поклон не сачини из свег срца надаље само напредује у неверју сујете и гордости своје. А пошто је непокорна гордост, која је једном схватила истину, крајње самољубива, она, да не би стално страдала од сопствене гриже савести, прихвата предлоге од демона кроз помисли самооправдавања свога новог смера. Такви људи пожртвовано следују остваривању те своје привидне истине, примају надахнућа и утехе од демона, са потпуним самоубеђењем да су и даље на путу Божијем. Овакав пут прелести се препознаје по великом самопоуздању, губитку жеље за било каквим покајањем, чак и не схватањем самог појма покајања, те по савршеном убеђењу да су на потпуно исправном путу. То је демонска прелест и она, етапно, наилази одмах иза велике гордости.

Стога, иако упрелешћени несмирени екуменисти, можда, и нису достојни благе опомене, ипак се молимо Господу да им је, и преко воље њихове, што пре ниспошље ради покајања и спасења које им свима искрено желимо.

Онај (нпр.екумениста) који упорно поучава гордога (нпр. латина), пројављује сопствено несмирење и тиме још и долива уље на ватру све више га разјарујући да истраје у својој заблуди, а, опет, ако га, само моли да се уразуми ради будућег јединства, тада ће се, осетивши слабост саговорника захтеви супротне стране у недоглед умножавати. Упоран и бесплодан дијалог о несуштинским питањима само сведочи о две групе истих духовних болесника. Зато не смемо се ми понети према нашим екуменистима слично као што се они упињу показати пред католицима. Дакле, нећемо их ни мазити али ни много поучавати, већ, пошто је ова видна прелест као и увек крајњи плод гордости, а како гордост само Сами Господ може излечити, зато и одстојавамо молитвено овде; не ни да их дрско провоцирамо и поучавамо, већ са благошћу опомињемо да се са њиховим екуменским делањима више, Господа ради, нећемо мирити, искрено се надајући да ћемо овим трудом пре ускорити помоћ Свише, и њима самима, и, посредно, целом духовно израњављеном наивном и необавештеном народу нашем.

Докле год има наде, докле год смо у заједници Христове Православне Цркве, екуменизам називајмо јересју ради сведочанства следовању учењу Светих, али немојмо проекуменисте српске још називати јеретицима гурајући их сами у још дубљи понор. Ако им се баш скаче тамо нека скоче сами. Они немају силу повући и нас са собом, нас који смо свесни њиховог одступања у вери, јер Господ у Цркви благодат Своју раздељује сходно унутрашњим намерама свакога срца јер „Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?“ (Пс.93,9) Али, ако би се уклонили одавде и заћутали, намере наших маловерних срца би се својим ћутањем сложиле са њиним самоубиственим скоком у провалију у коју они маме и вуку читав необавештени народ наш. Нама је овде Господ дао да будемо свесни сведоци преваре којом екуменисти обмањују цео народ. А „коме је више дано више ће се и искати“. Ко уочи, а не разоткрије приближавање непријатеља крив ће бити за погибију душа безазлене браће своје уколико их све не обавести. Пошто је јавно обавештавање данас у Србији под потпуном контролом антихришћанских сила од нас се захтева повећани труд свирања на узбуну како би га чуо и последње чадо Божије крштене земље ове.

Хајде да овде, по својим моћима, будемо трубе које наговештавају опасност, да не сечемо уво Малху, већ да само говоримо: „екуменисти зар поново целивом издајете Сина Божијега“… а оставимо да се упорне Јуде, уколико их има, сами својеручним вешањем својим разоткрију. Јер ко је гордији од јеретика, а гордост је антиљубав и антиживот, а ко спозна Христа и због гордости своје се окрене насупрот, тај проклиње живот, прво у другима и на крају обавезно и у себи самом. Ако постану јеретици, запамтите, знак ће бити тај што ће нас све проклети (анатемисати), а за сада нас, ипак, само грубо кажњавају, што селективном применом канона, што неселективном применом полиције.

Знам да испред Патријаршије, међу нама, и нема оних који мисле да су ови унутра бесповратни јеретици, ако је и ма који такав - нека и не долази више на наша молитвена окупљања, јер се ми самопоуздања клонимо и „свађалачких обичаја немамо“. Није циљ да се што пре револверашки разрачунамо са екуменистима, већ да молимо за јединство у Истини докле год и најмање наде има, а Господ је једини који чува Тело Цркве Своје. Ми их молимо да се поврате данима својим када су нам свети били, они нас сад одгурују полицијом, ми их преклињемо, а они би нас гонили. Са нама самима нека чине што им било драго, али са Вером светом никако, стога, ако би се дрзнули завршно издати православље сједињењем са проклетом римском титуларном сподобом, благословена ће бити тада и шиба дренова… Зато редоследно, прво послушање Господу Христу и Светима, друго истрајна молитва за уразумљење свих, а, када се све наде потпуно исцрпе, и шиба је тада „из раја изашла“.

Ево, патријарх овим истрајавањима у призивању полиције против деце своје сведочи да нас тренутно не разуме, зато ћемо и проредити наша окупљања на седмична али се нећемо потпуно уклонити како захтевају, јер они дефинитивно не схватају да смо Господа ради овде и сваки ради савести своје. А савест у људи који је негују је сила неупоредиво јача и страшнија од пуке силе закона земаљских. То је оно што неки данас не схватају, те гледајући из чисто земаљског угла, упорно траже међу нама организаторе и присталице. Наша је обавеза љубави пред Господом овде сведочењем у миру истине истрајавати, а немир, свађа и гњев морају бити само обележје оних који извитоперују Истину, никако не и истинских слугу Христових што се ми канимо досегнути.

„Неправедник себе похваљује“ су речи неопходне да би се овај пролазни живот правилно схватио. Лако је страсно волети оне који те хвале као што то екуменисти назваше њиховом (белосветском) љубављу, али због екумениста и њиховог умишљања Господ и постави основно мерило распознавања истинске љубави, рече: „љубите непријатеље своје“. Љубите нарочито оне који су вама лично зло нанели, а не, као ови, само непријатеље народа свога. Светитељи наши су се гнушали похвала које су им упућиване, а ови „модерни еку-светитељи“ живе искључиво од њих.

Али, опет, нека им је све Богом просто само нека се бар на крају уразуме, стога, хајде да се учврстимо у нади да ће се молитве наше Господу за њихово обраћење испунити Цркве ради Божије, целога народа Светосавскога ради. А до тада, потрудимо се саживети се са речима молитве: „У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?“ (Пс.55,11) Амин.


монах Антоније, 06.11.2010



КОМЕНТАР

Јунак полицајац, у акцији помоћи државе Србије у одржавању “Параде Поноса” је у суботу 06. новембра учествовао у хапшењу монаха који су били на молитвеном скупу испред Патријаршије. Чини се да је на добром путу да “јуначки” заради и други орден. И то, и од државе и од Патријарха Иринеја и синода СПЦ. Честитамо на исказаној храбрости.



[You must be registered and logged in to see this link.]

Nečuveni skandal u beogradskom sudstvu

Presudjeno!


O
ni su nečuven primer u sudskoj praksi: danima mole sud da im uruče donetu presudu o njihovoj /ne/krivici. Svakoga dana dolaze u 10 časova pred sudnicu i čekaju…

piše Ljiljane Bulatović Medić 10.11.2010

+++

Trećeg novembra 2010. godine u zakazano vreme, u deset časova (optuženima već četiri i po godine dobro znana) sudnica broj tri u beogradskoj Palati (ne)pravde bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Predmet prozvan: Suđenje jatacima generala Ratka Mladića, inače jedinog ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, koja je vodila odbrambeni rat od 1992. do 96. godine na svojoj teritoriji.

Zvanično se zove: “Slučaj okrivljenih za pomaganje u skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića od 2002. do 2006. godine.”

Atmosfera je bila kao nikada do tada nabijena iščekujućim raspoloženjem. Sudija je najavio definitivnu Odluku. Presudu.
Posle četiri i po godine završena su sva ispitivanja i odlaganja i dopune i bolesti i umiranja optuženih, sudija porotnika, svedoka. Za optuženima su meseci i godine provedene u istražnim zatvorima, u samicama. Optuženo je 11 izbeglica rodom iz Republike Srpske: jedne devojke i nekoliko mladića; generala, pukovnika, pilota, vojnika Vojske Republike Srpske i Vojske Srbije i Crne Gore. Prvooptuženi je teško oboleo i umro tokom isleđivanja. Sudije su se smenjivale iz raznih razloga, zakoni se menjali, glavni svedok optužbe nikada se nije pojavio pred sudom da potvrdi pisanu izjavu…

Konačno, prvog novembra tužioci, odbrana, optuženi, sudije - svi su se izjasnili u istoj sudnici da više nemaju šta da dodaju, da nemaju nikakvih prigovora i da svi spremno čekaju ODLUKU.

Advokati su inspirativno svojim znanjem i govorničkom veštinom, pravničkim ubeđenjem upečatljivo podsticali sudije da budu svesni istorijske mogućnosti da sude po PRAVDI, a ne po POTREBI. Ukazivali su sa posebnim razlogom na u Srbiji zanemareno načelo da vladavina prava leži u nepristrasnosti suda. Toliko divnih mudrosti su rekli. Samo naivni u Srbiji bi se mogli upitati zašto.

Svi su dali svoje završne reči. Sudija je dostojanstveno zaključio pretres i najavio izvršenje svoje obaveze za četvrti novembar na istom mestu.

I eto nas toga dana pred licem jednog od novoizabranih u reformi sudstva Srbije DOSTOJNOG SUDIJE, tumača Zakona i prava i pravde.

Sudija je izrazito bled. I pogled mu je umoran. U rukama nema nijednog papira. To što počinje da izgovara nije presuda ovog sudskog veća. To nije odluka o krivici ili nevinosti optuženih.

Dostojni sudija nam kaže da je tužilac Radmila Jovanović donela odluku da nam uskrati da saznamo presudu koju je ovo sudsko veće jednoglasno donelo. Odlučila je da traži izuzeće dvoje od troje članova sudskog veća - posle zaključenja predmeta.

Zagrcnusmo se. Razrogačismo oči. Stade nam dah. Zatvorena fascikla, svedočanstvo gotovo petogodišnjeg okapanja oko tog jesu li ili nisu i za šta bi mogli biti krivi ,,jataci,, nestala je. Odneta u neke više instance. Tako su rekli.

Sudija nema obrazloženja te šokantne odluke da se naknadno izuzme iz predmeta. A predmet je zaključen. Sudija kaže da moramo čekati Odluku višeg suda o zahtevnoj odluci tužilaštva.

Odluka je da dostojnog učine nedostojnim. On sada jedino može da čeka zajedno sa nama. Pridružen ,,jatacima,,?
Ne znamo kakva je bila odluka ovog sudskog veća. Uzeli su mu pravo da dostojno ispuni svoju zakletvu. Ne znamo ni koliko ćemo čekati. Jesu li to ,,jataci,, postali nečiji taoci? Sudije izlaze iz sudnice.
A mi. Šta ćemo? Zanemeli.

Zaprepašćenje nas prikovalo. Neverica nas ostavila bez reči. Kao potres mozga. Samo su neki poskočili sa sedišta i stoje. Gledaju oko sebe. Ne. Nema srdžbe. Nema ogorčenja. Samo neka utučenost.

Prvi su do reči došli advokati. Neko je prvi izgovorio reč “SKANDAL!” Drugi dodao “NEČUVENO U SUDSKOJ PRAKSI.OPASAN PRESEDAN” - presudili su zajedno.

Šta ćemo sad – ne pitaju optuženi, nego onako zgranuti zgledaju se. Advokati u hodniku, čekajući, prebiraju po sećanjima, prelistavaju zakone – situacija nema oslonca u zakonima i pravdi. Neko reče da je tako moglo u tursko doba bezakonja, drugi mu uzvrati da nismo daleko od toga.

Čekamo. Novinari dozivaju portparole, piarove sudova, tužilaštava. Sudije su zaključani u kabinetima. Pred vratima stoje čuvari (odnedavno). Oko podne portparolka višeg suda obaveštava novinare ispred zgrade suda da viši sudije nemaju vremena da obave sve potrebne radnje za svoju odluku. Kaže još da nema zakonskog roka koji ih obavezuje, pa će javnost biti obaveštena kada bude.

Optužene i njihove advokate niko ne pominje. Oni strpljivo čekaju u holu ispred sudnice. Oko dva sata dva advokata dopiru do sudije pod izuzećem i malo kasnije njegovo sudsko veće se opet pojavljuje u sudnici.

Uzbuđena, nespremna za nove verbalne vratolomije, razumela sam iz saopštenja koje čita Dostojni sudija da je tužilaštvo imalo formalne primedbe na jednog sudiju porotnika, te da će se viši sud izjasniti o svojoj odluci kada za to dođe vreme.
Nisam razumela zašto je tužiteljka Radmila Jovanović tražila izuzeće i predsednice Prvog osnovnog suda Tanje Šobat. Može li biti da je u pitanju kakva ženska afera – sasvim amaterski i nekvalifikovano sam posumnjala. Ali, uskoro mi javljaju da nisam u pravu. Javio portparol višeg tužilaštva da su tužioci posumnjali u pristrasnost dostojnog sudije. Opet nisam razumela – da li je to sudsko veće bilo pristrasno prema optuženima ili prema tužbi.

Ali, kako to da se oduzme predmet sudiji posle donete presude i zatvorenog predmeta. Ko zna po kom zakonu možda i može. Ne moramo mi da znamo sve. Opet – advokati nisu novajlije, iskusni dovoljno i u advokatskoj i u sudskoj praksi, kažu da je to nedozvoljeno. Slute da se radi o pritisku izvan suda, jer odluka nekome nije po volji. Cene da bi po zakonu i na osnovu svega do sada saznatog, najverovatnije većina optuženih oslobođena, a nekima je zastarela optužnica.

Setismo se i da će uskoro (a eto ga svaki čas) da nam dođe Bramerc, strah i trepet naših vladara i njihovih poslužitelja. Izgleda da ima žešći gard od one zloćudne Karle del Ponte. Ona je bar umela da se bezopasno satima gleda u oči sa našim tužiocem za ratne zločine (po njegovoj ispovesti). Posle je napisala knjigu, ali lako je bilo njoj, sada kao da vreme haškoj izmišljotini I pravnoj medjunarodnoj brljotini nekako ubrzano izmiče li izmiče.

Uveče gledam sve tv izveštaje. Nema reči kojima smo opisali događaj. Svedeno je na vest i najavu sledeće vesti. Javljaju da će “po novom zakonu” ovaj slučaj preuzeti Sud za ratne zločine. Opet ne razumem: kako, kada je slučaj dobio sudsku presudu. Da, ali presuda nije objavljena. A što se ne objavi, to i ne postoji. Osim toga, do sada se u ovom predmetu nigde se ne pominje neko zločinačko udruživanje jataka ili nešto slično sa spiska mogućih ratnih zločina.

Kažu mi prijatelji da je dosta moga iščuđavanja. Kao da ne živim u Srbiji.
Ali, pošto istinski živim u Srbiji i uprkos tome želim da znam odgovore na teška pitanja, najčešće ih saznam. Najlepši izum savremenog novinarstva jesu insajderi. Javljaju se u odsudnim trenucima. Odlučila sam da sa zainteresovanima podelim detaljna saznanja, koja mi je u najstrožijem poverenju preneo, njegovo veličanstvo INSAJDER. Kako sam u uzbuđenju slušala, možda nisam sve valjano zapisala, ali ne verujem da sam napravila neke kardinalne omaške. Na žalost, Insajder je postao nedostupan i ne mogu da ga ponovo ispitam.

Dakle, ovako je tekla afera pretvaranja Dostojnog sudije u jataka:

Prvog novembra 2010. u pretresu ovog slučaja prisutni tužilac Radmila Jovanović iznela je svoju završnu reč i tražila od sudskog veća da optužene oglasi krivim i osudi ih po Zakonu. Poseban akcenat stavila je na krivicu Stanka Ristića i Ljiljane Vasković i njene dece. Govorila je oko 25 minuta. Svi advokati izneli su svoje završne reči u odbranu okrivljenih. Svi okrivljeni rekli su svoju završnu reč.

Predsednik sudskog veća, sudija Dejan Garić pitao je da li iko ima još nešto da izjavi, ima li kakvu primedbu na ovaj krivični postupak. Niko nije imao ništa da doda rečenom.

Očigledno svestan situacije, predsedavajući sudija ponovo je pitao i upozorio:”Molim vas, razmislite, da ne bi bilo docnije primedbe da sam vas sprečio u iznošenju nekog procesnog pitanja ili primedbe!” Opet se niko nije javio.

Sudija unosi u snimani zapisnik da je ovaj krivični postupak priveden kraju i da će u četvrtak, 4.novembra u istoj sudnici saopštiti presudu. Svim učesnicima ovog procesa se zahvalio na saradnji i strpljenju, jer je sam postupak počeo davnog januara 2006. a prvo suđenje održano 27. septembra 2006. godine.

Sutradan, drugog novembra sudija je sazvao krivično veće. Oboje sudija porotnika pojedinačno su se izjasnili da u predmetu tužilaštvo nije dalo nijednog valjanog dokaza, nijednog svedoka nije izvelo, koji bi potvrdili krivicu optuženih. Prema tome, izjasnili su se da nema uslova da okrivljeni budu proglašeni krivim. Predsednik im je rekao da će sutra glasati, jer posle njihovog izjašnjenja nema nikakvog razloga da presuda bude drugačija.

U to vreme predsednica Prvog osnovnog suda Tanja Šobat poziva predsednika sudskog veća Dejana Garića u svoj kabinet. On tamo zatiče predsednika Višeg suda Dragoljuba Albijanića, tužioca Prvog osnovnog tužilaštva i zamenika javnog tužioca (Radmilu Jovanović). Insajder smatra da je kabinet broj 59 sudije Garića bio ozvučen i prisluškivan za vreme zasedanja, pa su pomenuti sudski dužnosnici tako saznali sadržaj presude I odmahreagovali.

Dvaipo sata oni su ubeđivali sudiju Garića da odustane od OBJAVLJIVANJA presude.

U ovo ubeđivanje uključila se telefonom iz Barselone predsednica Vrhovnog saveta sudstva Nata Mesarović (srpski sudija sa fantastičnom platom od četiri hiljade evra, koju je ove 2010. godine sebi dodelila) i ubeđuje sudiju i prisutne da se takva presuda ne sme objaviti, jer je to skandal, naročito uoči posete Bramerca Beogradu!

Na ovaj razgovor dolaze i nekoliko sudija krivičara iz Prvog opštinskog suda da ubede kolegu Garića da ne objavi presudu. Samo jedan od njih upozorava kolegu da vodi računa o tome da ima porodicu, da treba da brine o svojoj budućnosti. Svi ostali su mu čestitali na hrabroj odluci i uveravali prisutne da ni oni ne bi odustali.

Kada je završena ova agresija na njegovu savest, sudija Garić se vraća u svoj kabinet i svojim sudijama porotnicima zakazuje sastanak za 3. novembar, dakle, sutradan.

Sutradan se sastaje ovo sudsko veće i jednoglasno donosi presudu da okrivljeni ne mogu biti proglašeni krivim po tačkama optužnice, jer u spisu predmeta ne postoji nijedna činjenica niti ih je bilo u suočavanju okrivljenih i svedoka. Neki od okrivljenih su oslobođeni optužbi, a za neke je utvrđeno da je krivično delo zastarelo.

Sudija piše presudu, sva tri člana sudskog veća je potpisuju i kopira je u 18 primeraka. Stavlja ih u fasciklu i čeka sutradan da Odluku objavi.

Dolazi taj 4. novembar. Sudsko veće se u 9,15 časova okuplja. Koji minut docnije ulazi zamenik tužioca Radmila Jovanović, uzima fasciklu sa predmetom sa stola, ostavlja mu primerak prigovora na listu papira, kojim traži od Višeg suda da se iz ovog (završenog) procesa (naknadno!) izuzmu sudija Dejan Garić, sudija porotnik Miloš Mitrović i predsednica Prvog opštinskog suda Tanja Šobat.

…

Mi smo ušli u sudnicu u 10,10 časova. Iz Palate (ne)PRAVDE otišli smo u 14 časova. Okrivljeni i advokati su se dogovorili da svakog dana dolaze u 10 sati pred sudnicu i čekaju Presudu.

Viši sud nije prihvatio zahtev da izuzme predsednicu suda iz njenog posla. To znači da će sada ona morati da odluči kako će da učestvuje u ovoj nedostojnoj ujdurmi. Onako kako joj narede iz Barselone, Haga, Brisela … Ili prema pravu i savesti, kako je to učinilo sudsko veće kome je predsedavao Dejan Garić?

U svakom slučaju – ne dok ne režim ne isprati Bramerca iz Srbije. Za to vreme sudije su taoci nepravde tzv. reformisanog sudstva Srbije po falsifikovanim evropskim pravilima!


Ljiljane Bulatović Medić

[You must be registered and logged in to see this link.]

Danke bre Dojčland




N
emački ambasador u Srbiji Volfram Mas izjavio je na konferenciji o NATO u Beogradu da Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje bilo ispravno, kako ona (deca) u budućnosti ne bi mrzela Atlantsku alijansu.

Драган Видаковић 10.11.2010

+++


A jedini argument koji je naveo u prilog tezi da je bombardovanje bilo ispravno temelji na činjenici da je kao mladić gledao ruševine u svome gradu, ali da nije mrzeo onoga koji je to učinio jer je bilo onih koji su mogli da mu kažu zašto je to učinio (1), što i nije neobično sobzirom na razmere i monstruoznost Hitlrovih zlodela.

U zemlji u kojoj su počinili stravične zločine u Prvom svetskom ratu samo zato što je njihov državljanin, u njihovoj državi, pod „zaštitom“ njihove policije ubio Franju Ferdinanda, u državi u kojoj su iz najsurovije odmazde ubijali 100 civila za jednog ubijenog nemačkog vojnika, što je ekvivalentno tome da su Srbi hipotetički okupirali Nemačku i ubijali 1000 Nemaca civila za jednog srpskog vojnika, u državi u kojoj su u gradu Varvarinu baš Nemci ubili i devojčicu-šampionku iz matematike, a svešteniku šrapnelom odsekli glavu na samom izlazu iz crkve na veliki verski praznik, bio bi red da Nemci za vjeki vjekova ćute oborene glave, međutim oni, nasuprot tome, bez imalo stida izjednačavaju Srbe i njihove dželate, a sve na osnovu otrcane i provaljene priče Džemsa Harfa iz PR kompanije “Ruder Finn” zasnovanoj na jednom tekstu objavljivanom u njujorškom listu “Njuzdej” (Newsday) o zatvoreničkim logorima u kojima su držani zarobljeni muslimani.

Ta famozna reč “logor” bila je dovoljna, razumljivo, da uzbudi jevrejsku zajednicu i “Ruder Finn” će lako uspeti da obmane tri njihove velike organizacije: B’nai B’rith Anti-Defamation League, American Jewish Committee i American Jewish Congress (B’nai B’rit liga protiv kleveta, Američki jevrejski komitet i Američki jevrejski kongres).

“Blef je uspeo, stvar se sjajno odvijala, jevrejske organizacije su uvučene u igru na strani bosanskih muslimana, što je bilo izuzetno riskantno. Skoro trenutno smo uspeli da u javnom mnjenju izjednačimo Srbe sa nacistima”, kaže Džems Harf , a to isto usred Beograda kaže i Mas, jer kakve bi druge veze imao njegov doživljaj bombardovanja iz mladosti sa našim doživljajem bombardovanja iz 1999.?!.

Na sreću, zahvaljujući budnom oko jedne dobronamerne Nemice, koja je zapazila da su ekseri na bodljikavoj žici naopako prikovani za stubove, njen muž, prilježni novinar-istraživač, uputio se na lice mesta, detaljno istražio celu stvar i na osnovu tih istraživanja utvrdio:

- da je na originalnom snimku žgoljavi čovek okružen drugim ljudima koji nisu mršavi;
- da taj čovek, po imenu Fikret Alić, nije bio zarobljenik vec izbeglica;
- da su se izbeglice nalazile izvan bodljikave žice, a fotograf unutar nje;
- da bodljikava žica nije bila oko logora, već oko livade koja je u stvari bila pašnjak!

Novinar Tomas Dajhman (Thomas Deichmann) došao je, dakle, do zaključka da se slikama, koje su načinjene uz dozvolu organa vlasti Republike Srpske, svesno manipulisalo da bi se stvorila iluzija o tome da je reč o koncentracionom logoru (2), na kojoj se nažalost čak i danas, kako vidimo, temelji užasna tvrdnja o ispravnosti bombardovanja tako dalekog od iluzije.

Ali i bez “Ruder Finn-ovih” nitkovluka, čak i u samoj Nemačkoj pohvala ludosti bombardovanja i “istini” plaćenih, bestidnih lažova ne prolazi baš tako lako. Evo recimo, šta bi ambasador Mas rekao Vili Vimeru iz hrišćanskodemokratske unije Nemačke koji je u proleće 2000. g. izjavio “Nikada do sada tako mali broj ljudi nije tako mnogo i tako temeljno lagao kao u slučaju rata na Kosovu. Zbog toga su umirali ljudi.”(3)

Sledstveno Vimerovim rečima jasno je da bi nesumnjivo najbolji odgovor na pitanje zašto su nas bombardovali dali psihijatri, a čitajući knjigu Džona Norisa čak i laici mogu lako da osete ogromne razmere frustracija, besa i osećaja niže vrednosti koje je, na našu žalost i našu nesreću, u sagovornicima, partnerima i protivnicima indukovao Milošević, samo zato jer nije shvatio ili nije prihvatao da je glavna odrednica Zapadne politike “Poljubi me u dupe ili ću ti razbiti glavu” kako slikovito kaže slavni nobelovac Harold Pinter.

I šta da kažemo deci? Da nas je tolika sila, sedamdeset osam dana i noći tukla zbog njega, da je jedan bio lud a svi ostali pametni, i da nije moglo drugačije, kao recimo što su ga mirno uklonili dvehiljadite kad im više nizašta nije trebao? Pa u to više niko ne veruje, deca najmanje, smejala bi se roditeljima na tu priču.

Ili da deci kažemo Jirgen Elzeser laže da je ” Obrazac svih ratova koji su se desili u bivsoj SFRJ bio je istovetan: glavni ratni piroman bila je Nemacka a Amerikanci su pozar gasili sa benzinom”.

Ili da se pravimo da ne znamo da su Fišer, Šarping i Nadežda Mihailova besramno izmislili “Potkovu” da bi naveli Nemce da pogaze sopstveni Ustav, da zaborave savezničko bombardovanje nemačkih gradova i da do grla, treći put u 20. veku, zarone u reku zločina nad Srbima.

Šta su sve ta dvojica izmišljala ili možda i nisu, jer Elzeser, recimo, karakteriše Šarpinga kao “ludaka, koji mozda nije tako lud kao Hitler ali u najmanju ruku kao car Wilhelm II.”

Da Elzeser ne preteruje baš mnogo potvrđuju sramne Šarpingove reči da je “Smrt majstor iz Srbije” ili najmorbidnija maštarija nezdravog uma “…Srbi, koji na žaru prže albanske fetuse i igraju fudbal odrubljenim glavama svojih neprijatelja - toga se nisu setili čak ni Medlin Olbrajt i Toni Bler.(4).

O broju izbeglica na Kosovu Šarping, ministar odbrane Nemačke koji nije služio vojsku, nije lagao na malo, lagao je đuture, lagao je na stotine hiljada, a neprevaziđena je njegova laž o 30.000 žrtava u Srebrenici ili Fišer-Šarpingova laž o Kosovu-srpskom Aušvicu.

I takav psihopatološki lažovski dvojac, prema kome je baron Minhauzen bio samo puki amater početnik, Džon Noris uzima za krunske svedoke čijim iskazima pravda masovni zločin nad Srbima.”

Zdravstvo, nauka, obrazovanje, industrija i poljoprivreda Srbije su vraćeni u srednji vek. Zemlja je zasuta osiromašenim uranijumom i ko zna sve čime. Niko od 8 miliona ljudi nije znao da li će dočekati jutro, i tako 78 beskrajno dugih dana i noći.

Danas, nekadašnji naredbodavac smrti, a sada trgovac gasom i Ringijerov savetnik Šreder to, u svome NIN-u, rugajući se, naziva samo patnjom, mudro zaključujući da je “bombardovanje bilo ispravno-kao i Mas, a priznanje nezavisnosti velika greška”, što je samo po sebi besmislica jer su nas bombardovali upravo zbog toga da bi Kosovo postalo nezavisno, ili Šreder stvarno nema pojma zašto su nas bombardovali.

I sad i ja, između ostalih nekoliko miliona “promašenih” ljudi, kako Mas preporučuije, treba da krenem u misiju objašnjavanja mladim ljudima da je bombardovanje bilo ispravno. Da su bili u pravu što sam mrzeo proleće, mesec, vedru noć, što 78 dana nisam pogledao u nebo. Ko me bude čuo da to pričam neka bude uveren da sam poludeo od skoro dvodecenijskog terora “međunarodne zajednice” i njenog “ispravnog” bombardovanja, i neka mi, u tom ne daj Bože slučaju, ne zameri, jer pri zdravoj pameti to sasvim sigurno nikada ne bih rekao.


Dragan Vidaković

(1) [You must be registered and logged in to see this link.]
(2) V. Volkov “Operacija Bosna” [You must be registered and logged in to see this link.]
(3) ”Putanja sudara: NATO, Rusija, Kosovo” NIN br. 3038
(4) [You must be registered and logged in to see this link.]

Kratki kritički osvrt na aktuelnu diplomatsku aktivnost Srbije i njenog predsednika Borisa Tadića



Možda mnogima nije jasno, ili su zavarani, kojoj svrsi je podređena živa diplomatska aktivnost aktuelnog predsednika Srbije, a stvar je ovaj put vrlo prosta.

za novinar.de Simo B. Dubajić 08. 11. 2010.

+++

Pod navodno evropski motivisanim razlozima, tacnije potencijalnom integracijom Srbije u okrilje Evropske Unije, Boris Tadic se rastrcao na razne strane pružajuci ruku pomirenja i oprosta dojucerašnjim (na žalost i sadašnjim) neprijateljima srpskog naroda. Da budem potpuno jasan pod neprijateljima se podrazumevaju politicki predstavnici bosansko-hercegovackih muslimana i hrvata iz Hrvatske. Hrišcanski gledano to bi bilo za svaku pohvalu i po karakteru najviših vrlina covekovih, ali ! (uvek to “ali” se nađe da kvari), nisu njegove radnje motivisane dobrotom i hrišcanskom ljubavlju, vec samo i jedino diktatom naredbodavaca iz USA(Sjedinjene Americke Države)-za americke dolare. Cinjenica da radi za amerikance nije neobicna ni nova vec je strašno i neoprostivo što to radi na štetu naroda ciji je predsednik, odnosno nacionalnih interesa srpske države (ako se ova nakaradna post-jugoslovenska ruševina uže Srbije i Vojvodine može tako nazvati).

Nemojte se dati zavarati da se tim potezima utire put Srbije ka evropskim integracijama, sa tim to nema nikakve veze (za to su bili zaduženi Ivica Dacic-ministar policije i njegovi pederi u šetnji centrom Beograda). Njegova putešestvija u Srebrenicu u B. i H. Federaciju, Tursku i Hrvatsku imaju jedino za cilj da aboliraju (ukidanje; prestanak važnosti;) muslimanske i hrvatske zlocine prema srpskom narodu za vreme i nakon poslednjeg rata. Prvi cin tog teatra apsurda je Srebrenica.

Tim apsurdnim priznavanjem krivice za zlocin ciji su broj žrtava višestruko naduvali muslimanski fundamentalisti uz politicku i medijsku pomoc USA, gospodin Tadic priznaje i prihvata sve laži i propagandu naših neprijatelja bezrezervno pa sam stavlja tacku na optužnicu protiv srpskog naroda da je u prošlom ratu bio agresor (agresor na svojoj zemlji?) i pocinio genocid nad svojim susednim narodima. (O tome ko je pocinio i hteo da pocini genocid bice posveceno drugo pisanije.)

Kolika šteta je naneta srpskom ugledu je teško proceniti ali je nesporno da iako nam je ugled u svetu srozan skoro do dna ovi postupci otkrivaju nove neslucene dubine u gluposti srpske spoljne politike. Da li je neko u skorijoj ili daljoj istoriji prihvatio krivicu za zlocine koji nisu niti dokazani od relevantnih sudskih institucija nacionalnih i/ili internacionalnih? Osim ako se te institucije ne zovu: CNN, New York Times, BBC ili neki drugi?

Pitanje je retoricko, a za takav postupak pred celim narodom treba biti umno retardiran jer ni ‘Tribunal za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivše SFRJ’ ciji je posao da istraži i dokaže zlocine na ovim prostorima pa potom da uhapsi i primerno kazni zlocince, nije našao za shodno da istraži i dokaže sta se tacno dogodilo u Srebrenici, a postoji gomila dokumentovanog materijala u Republici Srpskoj vezano za Srebrenicu i siru okolinu, koja stoji na raspolaganju svima(!) i da se ti “monstrumi” koji su pocinili “najveci i najstravicniji zlocin posle holokausta u Drugom Svetskom ratu”(to je terminologija koja se i danas koristi, a koja je plod americke propagandne mašinerije!?), konacno pronađu i kazne po zakonu.

Zar to nije u interesu žrtava i njihovih porodica? Ne samo da Tribunal u Hagu ne traži te dokumente i dokaze, vec ni državne institucije u Srbiji to nisu ucinile. Naprotiv, vec vlast u Srbiji potura skupštini na silu i donosi “Rezoluciju o zlocinima u Srebrenici” za koju, opet ponavljam, nema osnova jer još uvek (15 godina posle) nije utvrđen:

1. Broj i identiteti žrtava,

2. Broj i identiteti ubica, i

3. Nacin i redosled na koji je zlocin naređen i izvršen.

U Srbiji niko u zvanicnim institucijama iako za to primaju državnu platu nema vremena i želje da se bavi zlocinima iz istog perioda pocinjenim nad srpskim narodom, uglavnom civilima, ženama i decom. Ne daj Bože da se traži odgovornost i krivicno gone ljudi koji još dominiraju u vlasti i politickom zivotu muslimanskog i hrvatskog dela Bosne i Hercegovine, a aktivno su ucestvovali u ratu protiv našeg naroda. Bitno je da srpski podrepaši priznaju i prihvate zlocine u nase ime zbog kojeg (priznanja) cemo takođe mi i naša deca ispaštati.

Šta naš predsednik (muka mi je i kad napišem: “naš predsednik”) ustvari dobija takvim nastupima?

Dobija da Republika Srpska gubi uticaj i moc odlucivanja kao konstitutivna jedinica, u Bosni i Hercegovini, a i u regiji, da se pravo srpskog naroda u B. i H. da sam odlucuje o svojoj sudbini priznato napismeno u Dejtonskom sporazumu što više poništi i degradira da bi muslimansko-hrvatski entitet mogao da dominira i ovlada celokupnom teritorijom B. i H.-na koju inace nemaju pravo. S tim u vezi je bila i Tadiceva poseta Turskoj gde on bez znanja i saglasnosti legitimno izabranih organa Republike Srpske, prihvata nekakav tutorski status Turske u rešavanju problema u B. i H., a da se pri tom sprema nova secesija muslimana u Raškoj oblasti (Sandžak;). Prihvata da dirigentsku palicu drži država koja nije neutralna ni nepristrasna, koja je u prošlom ratu bezkompromisno podržavala muslimane u ratu protiv pravoslavnih Srba, a moram dodati i katolika Hrvata.

Znaci država koja je indirektno ucestvovala u ratu na jednoj, neprijateljskoj, strani jer je podržavala muslimane za vreme rata i ekonomski i vojno i u ljudstvu, treba da na radost svih entiteta reši postojecu krizu institucija u B. i H.!!!

To može samo na štetu Republike Srpske i srpskog naroda. Ta sumanuta politika vlasti u Srbiji da se po svaku cenu spase i održi muslimansko-hrvatska Federacija koja je teško održiva tvorevina i ekonomski i politicki, nam donosi nove probleme u odnosima sa Srbima van Srbije, a i postavlja nas u apsurdnu diplomatsku poziciju da nemamo konkretan i dosledan stav ni nacionalnu strategiju u medjunarodnim diplomatskim krugovima te nas niko od sagovornika ni ne shvata ozbiljno.

Kredibilitet koji je malo pokušao (ili se bar pravio) da održi ministar inostranih poslova Vuk Jeremic se potezima ostatka vlade i predsednika države srušio kao kula od karata. Najnovija misija našeg predsednika u susednu i “prijateljsku” Hrvatsku, je potvrda mom stavu da sem što nema pameti, on nema trunke obraza i casti.

Onakvu predstavu u Vukovaru nisu mogli da gledaju ni Srbi ni Hrvati. Njegova poseta je opet imala za cilj da prizna srpsku agresorsko-teroristicku ulogu u “opravdanom, obrambenom, oslobodilackom, tisucljetnom, demokracijskom, domovinskom ratu”. Kao da su pripadnici tada jedine legitimne vojne sile (JNA) na teritoriji suverene države (SFRJ) u kojoj su svi narodi imali udela, u momentu kad hrvatske (ustaške;) paravojne bande i oružane grupe specijalne hrvatske policije vec izvršavaju zlocine nad civilnim srpskim stanovništvom, bez veze i nasumice odlucili da sravne miran cisto hrvatski gradic Vukovar sa zemljom iz obesti i zajebancije pa je on eto došao da se izvine što se to dogodilo! I umesto da se založi za njegov narod i da pomogne srpskom narodu u Hrvatskoj nad kojim su hrvatske vlasti izvršile nebrojene zlocine i sprovele etnicko cišcenje u skoroj prošlosti (da ne spominjem genocid za koji nikad nisu kolektivno odgovarali u malo daljoj!).

I pre svega da u odlucujucem momentu izvrši pritisak na hrvatsku vlast da konacno prekine sa diskriminacijom srba u Hrvatskoj i prakticno implementuje (izvrši; sprovede u delo;) zakone i poštuje ljudska prava svojih gradjana druge vere i nacije koje zlostavlja na svim nivoima vec više od dve decenije. Jer im je to jedan od glavnih uslova postavljenih od strane Evropske Unije za dobijanje zelenog svetla za prikljucenje istoj, gospodin Tadic kao fol ispravlja greške i grehe srpske spoljne politike iz prethodnog perioda.

Kažem odlucujucem momentu zato što ako sada pređemo preko decenija kršenja ljudskih prava srba u Hrvatskoj i ne insistiramo na promenama u trenutku kada bas ta E. U. na koju se i mi ugledamo, posebno insistira na tome i skrece pažnju Hrvatskim vlastima da moraju da promene odnos prema srbima kao svojim gradjanima, a ne da ih tretira kao gradjane drugog reda. Pošto tu jedinstvenu priliku vlast u Srbiji propušta onda ce ta ista E. U. popustiti pred retorikom Hrvatskih vlasti i deklarativnim sprovođenjem obecanih promena u zemlji i prihvatiti Hrvatsku u svoje clanstvo, a onda se tek ništa nece promeniti za Srbe u Hrvatskoj (sigurno ne na bolje) i Srbija kao matica nece moci više nista da ucini cak i ako bude htela u buducnosti. Zato što ce Hrvatska biti punopravna clanica E. U., a Srbija kao i do sada poslednja rupa na svirali svetske politike.

Znaci predsednik Tadic prelazi preko svega i on kao predstavnik srba, koji su i dan danas ošteceni i obespravljeni bilo da se nalaze u Srbiji ili su se vratili na svoja ognjišta, daje zvanican blagoslov Srbije Hrvatskoj za neometani i bezuslovan prijem u njima popustljivu E. U. kojom dominira Nemacka, a germanska solidarnost prema svojim vernim saveznicima iz oba Svetska rata ih nece ostaviti ni sad na cedilu. (Danke Deutschland!)

Na posletku ta ista Hrvatska odnosno njeni predstavnici koji sada pomirljivo i susretljivo pružaju ruku pomirenja dok im se otkljucavaju vrata Evrope, koja im je Slovenija pre neku godinu pred nosom zakljucala zbog spornog delica teritorije i slatkorecivo se trude da osvajaju srca srpskih politicara (koji su, ne zaboravimo, vecinom Titovi pioniri i jugo-nostalgicari, a bratstvo-jedinstvo im još odzvanja u šupljim glavama, i Boris je jedan od njih) ce za nekoliko godina biti najglasnija clanica E. U. kada bude trebalo uslovljavati i usporavati prijem Srbije u zajednicu evropskih naroda i nalazice nove uslove koji “nisu ispunjeni”, a jedan od njih ce biti verovatno - nepoštovanje ljudskih prava hrvatske nacionalne manjine u Srbiji!

Ovako sramno vođenom politikom se ne može napredovati ni u Evropi ni u svetu, jer radimo u korist sopstvene štete i cak sopstvenom polupismenom narodu ne mogu da zamaskiraju i uobicajenim lažima opravdaju takvo ponašanje koliko je ocigledno bedno i mizerno to što rade! Pali smo na nivo neuređenih korumpiranih africkih banana republika.


Simo B. Dubajic 08. 11. 2010.

[You must be registered and logged in to see this link.]