Lepa knjizevnost, duboke misli

Rodio se na Jonskom moru, na obalama punim sunca, tamnih vrtova, i bledih statua, i kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti i mirisu večito zagrejanih mora. Majka ga je često nosila po studenim senkama nekog drveća čije je lišće mirisalo mirisom sna.

Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po cijim obalama plaču vetrovi. I jedna misao, kao rana, opominjala ga je večito na njegovu sunčanu obalu, tamne vrtove i mirne statue. Zajedno sa talasima i vetrovima, on je plakao gorko i neutešno na žalovima melanholičnog tuđeg mora.

Ali kad su njegove kose, plave kao uvelo lišće, postale bele; Kada su njegove strasne i lepe oči, koje su nekad imale boju zimskog limunovog granja ili plitkog mora, postale mutne; kada je u svojim venama osetio zimu koja nema svoga proleća, Usud ga je vratio ponovo u Joniju. Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on ne beše više onaj isti: i sunčane obale veselog i strasnog Jonskog mora nije mogao da pozna! Bolno, on stište oči i pogleda u se. I, gle, tamo on vide ono nekadašnje sunce, ono čudno i ogromno sunce, što činjaše nekada da sve oko njega živi, da lišće ima miris sna , i da vidi belu i hladnu krv statua gde struji kroz mirni kamen, i čini da on pati dubokom i silnom strašću ljudi.

To je bilo Sunce Mladosti što je minula, sunce što je svetlilo još samo duboko u večernjem sutonu jedne duše i koje je davalo svemu što je obasjavalo čudnu i magijsku lepotu Iluzije.
Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naša duša...

Jovan Dučić

Ne znati šta se događalo pre no što si se rodio, to znači zauvek biti dete.
Ništa nije pohvalnije, ništa dostojnije velikog i slavnog čoveka nego pomirljivost i blagost.
Spas (= napredak, budućnost) države nije u rukama jednog čoveka.
Ne možemo sprečiti druge da se s nama ne slažu.
Sve prekrasno je retko.
Svi se pokoravamo zakonima da bi smo bili slobodni.
Šta je slađe nego imati nekoga s kim smeš razgovarati kao sa samim sobom?
Navika kao da je druga priroda.
Šta je, za ime bogova, poželjnije od mudrosti, šta izvrsnije, šta bolje za čoveka i šta dostojanstvenije?
Raznolikost veseli coveka.
Grešiti je ljudski, ali ustrajati u tome, odlika je ludaka.
Najnepravedniji mir pretpostavljam najpravednijem ratu.
Sloboda je mogućnost življenja kakvo želiš.
Lažljivcu obično ne verujemo ni kada govori istinu.
Kažu da se pametan čovek ne bavi politikom.
Ništa nije nepostojanije od svetine.
Puk je bez mišljenja.
Ugađanje stvara prijatelje, istina mržnju.
Novcem valja vladati, a ne njemu služiti.
Mudroslovlje cveta dok se najučeniji prepiru.
Više neka za nas vredi zdrav razum nego mnenje puka!
Više koriste dela nego reči.
Uvek se u državi valja toga držati da najviše ne vrede oni kojih najviše ima.
Najveće pravo zna biti najveća nepravda.
U jednom brodu su svi.
Ljudi se na uživanje hvataju kao ribe na udicu.
U svim stvarima treba paziti dokle (se sme ići).
Kod većine stvari najbolja je sredina.
Pravednost je gospodarica i kraljica svih kreposti.
Korenje znanosti je gorko, plodovi su slatki.
Ništa nije ljupkije od vrline.

Marcus Tullius Cicero

Nijedan narod ne moze se spasiti sam odvajajuci se od drugih. Ili se spasavajmo zajedno, ili zajedno propadnimo.

Ako zatvorite vrata svim manama, i istina ce ostati napolju.

Izaci iz granica nase senzibilnosti i nase mentalne predodzbe te postici beskrajnu slobodu, takvo je znacenje besmrtnosti.

Nesavrsenstvo nije negacija savrsenstva; konacnost ne porice beskonacnost. To se samo cjelina iskazuje u dijelovima, to se beskraj otkriva u granicama.

Civilizaciju ne smijemo suditi i cijeniti na temelju toga koliku je moc ostvarila, vec po tome koliko je u svojim zakonima i djelima izrazila ljubav prema covjeku.

Do istine mozemo doci samo onda ako nam je data sloboda da grijesimo.

Nista lakse nego u ime vanjske slobode unistiti unutrasnju slobodu covjeka.

Samo ono sto cinimo iz ljubavi cinimo slobodno, pa ma koliko patnje iz toga proizaslo...

Cvijet sa tugom gubi latice, ali umjesto njih s radoscu ocekuje plod.

Mali pupoljak rastvara latice govoreci: "O dragi svijete, nemoj uvenuti!"

Rijeka moze postati more, ali ona nece moci nikada postici da more bude dio nje same.

Covjek je od oruzja ucinio svog boga.
I kad oruzje pobjedi, covjek ce ostati porazen.

Rabindranath Tagore

Postoje tri velike strasti, alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije se nekako mogu izljeciti, od trece nikako. Vlast je i najtezi porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je kao carobni kamen, jer pribavlja moc... Covjeka na vlasti podsticu kukavice, bodre laskavci, podrzavaju lupezi, i njegova predstava o sebi uvek je ljepsa nego istina. Sve ljude smatra glupim, jer kriju pred njim svoje pravo misljenje, a sebi prisvaja pravo da sve zna, i ljudi to prihvataju. Niko na vlasti nije pametan, jer i pametni ubrzo izgube razbor, i niko trpeljiv, jer mrze promjenu. Odmah stvaraju vjecne zakone, vjecna nacela, vjecno ustrojstvo, i vezuci vlast uz boga, ucvrscuju svoju moc. I niko ih ne bi oborio, da ne postaju smetnja i prijetnja drugim mocnicima. Ruse ih uvijek na isti nacin, objasnjavajucu to nasiljem prema narodu, a svi su nasilnici, i izdajom prema vladaru, a nikome to ni na um ne pada. I nikoga to nije urazumilo, svi srljaju na vlast, kao nocni leptiri na plamen svijece.

Mesa Selimovic

Kad vidiš dobrog čoveka, pokušaj da nadmašiš njegov primer, kad vidiš nekog lošeg čoveka, ispitaj se da i ti nemaš iste greške.
Svi ljudi ne mogu biti značajni i bogati, ali svi mogu biti dobri i pametni.
Biti dobar znači biti slobodan dušom. Ljudi koji se stalno tuže na nekoga, koji se neprestano boje nečega ne mogu biti slobodni dušom; taj gleda a ne vidi, sluša a ne čuje, jede, a ne oseća nikakav ukus.
Čovekoljublje se sastoji iz ljubavi prema drugima. Čovek koji zaista voli druge je čovek kadar da obavlja svoje dužnosti u društvu.
Čini drugima ono što sebi želiš. Ne čini drugima što sebi ne želiš.
Plemenit čovek je dostojanstven, ali nije gord; prostak je gord ali nije dostojanstven.
Đentlmen okrivljuje sebe, dok običan čovek okrivljuje druge.
Neko može pobediti hiljade ratnika na vojnom polju, ali taj se ne može meriti sa pobednikom, koji je pobedio samoga sebe.
Kada ljubaznost uzvratiš ljubaznošču, potičeš ljude na dobro. Uzvratiti zlo ljubaznošču oznaka je plemenitog karaktera. Uzvratiti na ljubaznost zlim oznaka je zločinca.
Radi na tome da ti misli budu čiste. Ako ne budeš imao loših misli, nečeš činiti ni loša dela.
Kad mnoštvo mrzi nekoga, treba dobro da ispitaš zašto je to tako pre nego što ga osudiš. Ako je gomila nekome osobito naklonjena, treba, isto tako, pre nego što doneseš svoj sud dobro da ispitaš zašto je to tako.
Plemenit čovek voli biti spor na rečima, ali brz na delima.
Plemenit čovek nije posuda koja je samo jednoj upotrebi namenjena.
Ako želiš promeniti svet, počni od sebe.
Suditi sporove mogao bih kao i svaki drugi. Ali učiniti da sporova više ne bude, zar to ne bi bilo bolje?
Učenjak koji namerava ići za istinom, a stidi se svoje siromašne odeće i sirotinjske hrane ne zaslužuje da se s njim govori.
Zar nije veliko zadovoljstbvo učiti i ponovo učiti.
Da bi se dobro vladalo državom, treba najpre uspostaviti sklad u vlastitoj obitelji.
Najveća dobrota je poput vode. Ona koristi nebrojenim bićima, a nikad se nizašto ne otima.
Pobediti loše navike čovek može samo danas a ne sutra.
Poznavati vrlinu, a ne negovati je, prikupljati znanja, a ne produbljivati ih, slušati o Pravdi, a ne upražnjavati je, biti svestan svojih vlastitih mana, a ne otklanjati ih - eto to je ono što me brine.

Konfucijeve izreke

Tri puta vode do mudrosti: razmisljanje - ono je najplemenitije;
odgoj - on je najlaksi; i iskustvo - ono je najneugodnije.
Nepravedno nije ono sto mozemo zaboraviti.
Ko je uljudan preko mere, postaje dosadan.
Ko je oprezan preko mere, izgleda strasljiv.
Ko je odvazan preko mere, uzrokuje nered.
Ko je iskren preko mere, deluje okrutno.
Covek koji napravi gresku i ne ispravi je, pravi drugu gresku.
Plemenit je covek spreman na pomirenje ali se ne ponizava. Hulja se ponizava ali nije spreman na pomirenje.
Kad u zemlji postoji red, beda i ponizenje su sramota. Kada u zemlji vlada nered, onda su bogastvo i ugled sramota.
Ako ljudi na nizim polozajima nemaju poverenje u one iznad sebe, vladati narodom nije moguce.
Svakoga dana ponesi kantu zemlje na jedno mesto - i sagradit ces planinu.
Neka te ne zabrinjava ako drugi ne znaju za tvoje sposobnosti, ali mozes biti zabrinut ako ih nemas.
Jos ni zivot ne poznajemo, a kako mozemo poznavati smrt.
Nas koji smo jednom poljem slave prosli,
bilo je mnogo, pa sta je ostalo?
Tek humak zemlje, na kojem se zari
crveni korov svako prolece.
Plemenit covek prebacuje sebi, a prostak prebacuje drugima.
Covek koji ne razmislja i ne planira unapred, naici ce na nevolju odmah ispred svojih vrata.
Ljubaznost uzvrati ljubaznoscu, ali zlo uzvrati pravdom.
Mozete ubiti generala jednoj vojsci, ali ne mozete ubiti ambiciju u obicnom coveku.
Citanje bez razmisljanja stvara nesredjen duh, a razmisljanje bez citanja stvara coveka neuravnotezenim.
Covek koji se hvali bez ikakva stida, uverice se da je veoma tesko ziveti prema svojoj hvali.
Ako ti sam ne volis novac, daj ga lopovima i oni ti ga nece uzeti.
Ljudi mogu velicati istinu, istina ne moze velicati ljude.
Plemenit je covek miran i velikodusan. Prostak je uvek uzbudjen.

Konfucije

Zimsko jutro (Vojislav Ilić)

Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje,
A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni,
I sniski, trsčani krov, U daljini gube se brezi
I kruže vidokrug tavni.

U selu vlada mir. Još niko ustao nije,
A budan petao već, živosno lupnuvši krilom,
Pozdravlja zimski dan i zvučnim remeti glasom
Taj mir u času milom.

Il' kadkad samo tek zviždanje jasno se čuje
I težak, promuko glas. To lovac prolazi selom,
I brze mameci pse, poguren u polje žuri,
Pokriven koprenom belom.

Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase
A sveži, jutarnji dah, preleće doline mirne,
I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom
U gole grančice dirne…

Ti govoriš o tvojim godinama, o tvojoj kosi od
bijele svile.
Pogledaj svoje ruke latice oleandra, lûk tvoga
vrata je sama ljupkost.
Volim pepeo na tvojim trepavicama, i tvoje oči od
zagasita zlata i tvoje oči
Sunce na rosi od zelena zlata na jutarnjoj travi
Tvoje oči u novembru kao more svitanja oko tvrđave u Goreji.
Koliko snage u njihovim dubinama,koliko blaga sa
karavelâ bačena bogu od ebana.

Volim tvoje mladenačke bore, te sjene koji boji
bojama
pozne ruže tvoj septembarski osmijeh, to
Cvijeće u uglovima tvojih očiju tvojih usana.
Tvoje oči i osmijeh, miomirisni balzam tvojih ruku i
baršun krzna tvog tijela
Neka me očaravaju dugo u Edenskome vrtu
Ženo s dva lica, jednim od same žestine, drugim od
same nježnosti.
Ali usred studenog doba
Kada se crte tvog lica ukažu jasnije tvoji obrazi
uleknutiji tvoj pogled veoma dalek, moja Gospo
Kada se brazdama izbrazda, kao polja u zimu,
tvoja koža
tvoj vrat tvoje tijelo pod teretom umora
Tvoje tanane prozirne ruke, dosegnuću blago moga
dugotrajnog traganja i sunce iza duge noći
tjeskobe
Slap i isti taj napjev, žubor izvorâ tvoje duse.

Dođi, noć klizi nečujno preko bijelih terasa, i ti
ćes doći.
Mjesec miluje more prozirnim pepelom svjetlosti.
Daleko, počivaju zvijezde nad ponorima noći
Otok se proteze nalik na Mliječni put.
Ali osluhni, čujes li? Kako se od Kap Manuela na
mahove uzdižu talasi laveža
I kakva nečuvena glazba dopire od restorana luke i
zatona, opojna kao san
Draga!...

Leopold Sedar Senghor

Kako mi je teško
da te pustim da odeš, dane!
Odlaziš pun mene
a kad se vraćaš, ne poznaješ me.
Kako mi je teško
ostaviti na tvojim grudima
moguća ostvarenja
nemogućih minuta.

U predvečerje
Persej ti kuje okove.
Ti bežiš na breg
ranjavajući noge.
Ne mogu te privući više
ni moje telo, ni moj plač,
ni reke kraj kojih snivaš
svoj zlatni popodnevni san.

Sa istoka na zapad
nosim tvoju okruglu svetlost.
Tvoju veliku svetlost što drži
moju dušu u neprekidnoj napetosti.
Sa istoka na zapad...
Kako mi je teško da te nosim
sa tvojim pticama
i tvojim rukama od vetra!


F.G.Lorka

Trebalo bi da imamo zemlju k'o grumen
Veličanstvenog sunca
I zemlju mirisne vode,
Gde je sumrak tanani, šareni veo,
Zlatan i rumen,
A ne ovu zemlju gde je život leden
I sveo.

Trebalo bi da imamo zemlju drveća
Čije su krošnje kao visoke grive,
Čije su grane krive
Otežale od brbljivih papagaja,
Blestavih kao dan,
A ne ovu zemlju gde su sve ptice sive.

Ah, trebalo bi da imamo zemlju milina,
ljubavi i radosti i vina
Uz pesmu i smeh,
a ne ovu zemlju gde je radost greh.

Langston Hughes

Izranjajući iz okeana
Uz poslednji trzaj vrelog sunca
Mirna spavala si u jutru večitog rađanja
Prezirući možda ovu odiseju
Koja me dovela tebi
Jesen plamti u usecima tvojih irisa
Pukotina vrhunca
Pohlepa koju uvek rađa sumrak
Narandža, plavo more, istočni vetar
Zlatnožuto groblje meduza
Vreme čeznje Mlečnog Puta
Otkud nebo u tvom osmehu
Otkud moja tuga
U srcu kamena
Lakoumno ulovljena
Jalovo klizanje vremena
Tvoj glas gorak miris severa
Naga hiljadu puta
Teški miris ove noći
Gdje sam ukrštao ruke u iskonskoj tišini
Tvog zvezdanog tela
Tuga i beznađe ljubavnika
Osakaćenih tvojom senkom
Bez prave sigurnosti
U praznim očima mraka
Gde potapam tvoju prisutnost.

Anri Krea

Idi i uhvati zvezdu padalicu,
zanesi na korenu mandragore,
kaži gde su sve minule godine,
Ili ko rastavi Đavolje stopalo,
Uči me da slušam pevanje sirena,
Ili da se klonim uboda zavisti,
I otkrij
Vetar koji
Služi napretku časna uma.

Ako si odvučen čudnim prizorima
Stvari nevidljive da vidiš,
Jaši deset hiljada dana i noći,
Dok ti starost ne osneži kose,
Kad se vratiš kazat ćeš mi
Sva neobična čuda što su ti se zbila,
I zakleti se
Nigde
Ne živi žena verna, a lepa.

Ako je nađeš, javi mi,
Takvo hodočašće bi slatko bilo;-
Mada bismo se na susednim vratima mogli sresti;
Mada je verna bila kada si je sreo,
I još je dok pišeš svoje pismo,
Ipak će
Biti
Neverna, pre no dođem, dvojici ili trojici.

Dzon Don

Mislim na tebe kad se od sunca zapali
pucina sva,
Mislim na tebe kad mesec ustreptali
kladencem tka.

Vidim te kad na putu dalekom spazim
uzvitlan prah,
sred noci, kad coveka na uskoj stazi
obuzme strah.

Cujem te kad se sve more uskoleba
uz mukli huk.
Slusam u lugu kad ispod celog neba
zavlada muk.

Ti si uz mene,bliskoscu svojom rasplinu
daljinu svu!
Zalazi sunce,skoro ce zvezde da sinu.
O, da si tu !

J.V. Gete

Kad podjarivanje reči radi malo boja
Više tvoj udeo ne bude
Kada rumen oskoruše niti devojački struk
Ne budu u te budili žal za mladost
Kada novo jedno lice načeto odsutnošću
Više ne bude potresalo ono što si za čvrsto držao
A zaborav zaboravu bude zbogom rekao
Kada sve bude muklu neprozirnost
Zelenike poprimilo

U taj dan
Nakraj puta čekaće te neko
Da ti kaže da je bilo dobro baš tako i
Da bi svoj put trebalo da okončaš
Lišen
Lišen svega
I možda, tada...
No, neka sneg koji noćas zaveja
Bude kao prst položen na tvojim ustima


Nikola Buvije

Pa da...
znam ja tu ženu...
Ona ni iz čega napravi tortu
Ona je Ona
Takva
Savršena, ili prepuna mana
to meni nije važna strana
Volim sve na Njoj
I sve što je Njeno
Sve što kaže ili napiše
Moja Duša od toga diše
Ona
I sve je to drugima smešno
Meni sve što je Ona čudesno
Zašto
Znam, To je Ljubav
Jedina...
Frensis
Samo budi tu kraj mene
Nema druge ljubavi
Ti si Moja
Samo jednom se ljubi
Znaš...

Carls Bukowski

Kad razmišljam o tebi obuzima me nježnost
veća nego što mogu podnijeti, ponekad,
i zato šutim promatrajući te dok me ne vidiš
i, kao da je kraj godine, bilježim svakoga dana
od čega se sastojiš, uplašen da nešto nedostaje:
najprije ti čitava i meni okrenuta licem
na kome su usne, čelo, obrazi i tragovi poljubaca,
dva oka ispod nemirne kose i to bi bilo dovoljno
da nema tvojih ruku koje me grle, zatim vrat,
ramena, grudi i struk djevojčice koja plače,
oblina trbuha poput hljeba toploga
dok zastajem na obali jezera
koje već skriva sjena. Ali ja zatvaram oči
jer ti se stidiš i poželim da te čuvam
kad padne veče, daleko od stvari
koje te bez mene poznaju.
Na satu kazaljka pokriva jedna drugu
i ptica na tvome prozoru
ne uzima više zrno
iz nepoznate ruke.
Ugasi svjetlo, u tami
ne mogu te odvojiti
od sebe sama.

Zvonimir Golob

Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se, a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nadju kad i njima bude
zakucala samoća na vrata

Duško Trifunović

..."Slobodan sam:nedostaje mi vise ni jedan razlog da zivim,svi razlozi koje sam pokusao da pronadjem propali su,a ja vise ne mogu da izmislim druge.
Jos sam dosta mlad,imam jos dovoljno snage da ponovo pocnem.Ali sta treba ponovo poceti?Tek sad shvatam koliko sam,u trenutcima najvecih uzasa i mucnina,racunao na Ani da me spase.Moja proslost je umrla,g,de Rolbon je umro,Ani se vratila samo zato da mi oduzme svaku nadu.Sam u toj beloj ulici oivicenoj vrtovima.Sam i slobodan.Ali ta sloboda lici na smrt"...

Mucnina-Zan Pol Sartr

Za tebe
imam osmeh štampan na japanskom papiru
gledaj me
jer ti činiš da trava raste na livadama
ženo
mapo muzike bistrino reke svetkovino plodova
na tvoj prozor
vešaju bršljan automobilskih volana
i prodavači snizuju cene svojoj robi
dopusti da poljubim tvoj glas
tvoj glas
koji peva u svim granama jutra.

Carlos Oquendo de Amat

Na moje rame naslonjena
bila si mi desno krilo.
Kao da bi razastrla
svoje milo, crno perje,
dizale me tvoje reči
u svetlo i belo nebo.

Uzbuđenje. Tišina.
Sad sedim za svojim stolom,
iz ramena krv mi teče,
odsutnost me tvoja boli.

Manuel Altolaguire

Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...

Mika Antic

Toliko sam sanjao o tebi,
da se moje ruke, naviknute da grle tvoju senu,
spoje na mojim grudima, ne bi li možda osetile
obrise tvoga tela,
i da sam pred stvarnom pojavom onoga, što me
tako muči i upravlja sa mnom već danima
i godinama, postao bez sumnje sena.

O, osećanja, neodlučnosti!
Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje
prošlo već vreme moga buđenja.
I ja sada spavam stojeći s telom izloženim
svim pojavama ljubavi i života,
i da bih tebi, o jedina, koja i danas za mene
još uvek nešto značiš,
mogao teže dodirnuti čelo i usne,
nego bilo koje usne i bilo koje čelo.

Toliko sam sanjao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi sad više ništa ne preosta, a možda i zato,
da postanem prikaza među tim prikazama
i sena sto puta više nego sena, koja se šeta
i šetaće se radosno
po sunčanom satu tvog života.

Rober Desnos

Moj jastuk me gleda svako veče
Prazan kao nadgrobni kamen znadoh da če toliko da peče
Kada ostanem sam
Kada nema tvoje kose da poljubac joj dam!
Sam ležim, potpuno tih je dom
I kandilo ugasilo
I pružam ruke ka telu tvom
Da zagrlim te strasno
Pa naginjem ka tebi vrela usta,
Al ljubim samog sebe i soba je pusta
Kada se naglo prenem –
Svud samo muk je noći ledene,
Zvezda na nebu podrhtava –
O gde je tvoja kosa crvena
Gde su ti slatka usta?

U svakom veselju sad bol znam,
U svakom vinu jad moram piti;
Ne slutih koliko će gorko biti
Kada ostanem sam,
Sam i bez tebe kad moram biti!



Herman Hese

Sačuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom: "Jer hiljade su
godina pred tvojim očima kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja. I kao
što je leptiru rođendan tvoje: ujutro, a starost tvoje: uveče,
baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi, a ne jednoliki u
nedogled, kao vekovna trapavost jedne sekvoje ili kornjače.

Mika Antic

Nemoj, draga, noćas da te san obrva
I da sklopiš oči na dušeku mekom!
Kada mjesec sine nad našom rijekom
I na zemlju pane tiha rosa prva,

Rodiće se mlado proljeće! I svuda
Prosuće se miris plavih jorgovana;
I pahulje snježne padaće sa grana
U naš bistri potok što baštom krivuda.

Uzviće se Ljeljo nad našim Mostarom,
I svaki će prozor zasuti beharom,
Da probudi srca što ljube i gore...

Zato nemoj, draga, da te san obrva!
Dođi, i u bašti budi ruža prva,
I na mome srcu miriši do zore!

Aleksa Šantić