Tajanstvenim stazama duse...

Ljubav i vjernost su ključevi kuće u kojoj si siguran i zaštićen. Jedno srce kuca za te, tu ćeš biti primljen raširenih ruku. A ti ćeš dodirnuti svoju ružu.

Moja ruža
za mene je
procvjetala,
za mene
miriše
i dodiru se
mom veseli.

Samo meni
suđena,
srcem svojim
vođena,
nepogrješivo,
put će pronaći.

Kuda ce me odvesti ova staza i da li da krenem njome...?

Kao uplakano
dijete,
lomi se vjetar
hrastovom šumom.

Kao gorostas,
kad izabranicu
traži.

Na kapiji zacaranog vrta...

Osecaj udaljenosti provukao se kroz vreme...

...Istina je, od snova se ne zivi, a ja sam izgleda zivjela u njima i onda sam se naglo probudila i tresnula o zemlju....Mene su i gavranovi prestali posjecivati, ni njima vise nisam interesantna.

Vremenom ćeš navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš.
A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni.

I vilinske "kuće" duboko skrivene u nama...

Ne možeš dati sebe, ako mogu da te zamene nečim drugim.

Nekada sanjam dogadjaje..nekada reci a nekada samo pesmu...

Daleka prostranstva iznad nas...duboka u nama...

Eksplozija srece...u dusi...mozda...?!

Da stignes onamo,
Da stignes gde si, odes ondande gde nisi,
Moras ici putem gde nema zanosa.

Neobični tokovi života vode te ka mom srcu..
Da li da te pustim...?
Ima li smisla...?

Surova je stvarnost,
Naš svet je drugačiji...

Citav kosmos u nama...

U životu ne postoji nikakva dužnost,
osim dužnosti : Biti srećan !!
Samo smo zato na svetu.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo kad je srećan,
kad u sebi ima sklada,dakle,kada voli !!
Njegova duša,njegova sposobnost da voli !!
Ako je ona u redu,
onda je svejedno jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite.
Onda svet zvuči zajedno sa dušom,
onda je dobro !!!

Mogu da proticem zajedno sa vremenom.
Otkucavam zajedno sa satom.
Da proticem mogu... zajedno sa tim lekovitim sekundama koje bi trebalo da peglaju, zagladjuju,
ravnaju, ujednacavaju, uprosecavaju, ublazavaju...

Mogu. Naravno da mogu.

I nije u tome problem...

...Kuda me vode ovi vetrovi
i oluje u meni...
Zapalio se plamen stravičan i jak ,juri ka tebi kao neustrašiva lava
koja prkosi preprekama ispred sebe. Ne prati te niko i ko jeste
odustade , a ja idem dalje ukorak sa tobom, svesna da te izgubiti mogu
u jednom trenu.