Tajanstvenim stazama duse...

Sve ce ovo jednom proci...

Upalila bih zvijezde da staza ti budu
Dotaknula srce, poljubila dušu
Da ptica sam koja slobodno leti
Gnijezdo bi savila uz tebe..

Kada bih samo mali plamen bila
Upalila bih vatru, rasplamsala ljubav
Grijala uz nju snove svoje...

Kamen da sam od najtvrđe stijene
Gradila bih kuću na otoku malom
Vezla pjesmu od mirisa proljeća
Uz morske vale rasla bi i naša sreća.

Ne bojim se svojih nemira, tajni skrivenih, sve je to deo mene...

Molim te, poslusaj ono sto ne kazem...

Umret cu jedne noci,tiho i polako,dok priroda spava.
I niko nece znati da umirem zbog tebe,da volim te vise od sebe,....da nedostajes mi,kao zivota dah.

Volim te zato sto postojis.
Zato sto pojma nemas
kakvog su oblika moje suze
i na koga mislim
dok mi se u ocima
prolece zeleni.

Nedostajes mi,ali ostani moja tajna beskrajna i daleka,
ostani nedostizna zvezda,ostani sreca koja je lepa samo dok se ceka,
ostani mog srca zakletva,ostani isti kao nekad.....ostani,nedostajes mi...

Čudan je to bol. Umreti od nostalgije za nečim što nikada nećeš proživeti.

Želim Ti utehu ,za teških dana....
Osmehe ,kada te spopada tuga....
Duge ,da pratiš oblake ....
Želim da smeh ljubi Tvoje usne...
Zalaske sunca da ugreju Tvoje srce....

Samoća je poput kiše,

U večeri iz mora se diže,

Iz ravnica pustih i dalekih stiže...

Želim ti lepe Snove....i ostvarenjenje njihovih želja.
Život ispunjen posebnim trenutcima,i stazu koja vodi u predivno sutra.
A iznad svega želim ti da Vidiš.....

Želim Ti mir,jer njime sve započinje,
želim Ti ljubav,jer daje smisao nesavršenom svetu,
želim Ti prijateljstvo,jer ostaje i kad ničeg drugog nema.

Snovi su uvek tu...
jer nekada nismo spremni za realnost...

Davno su se sreli... nisu se upoznali, tek prepoznali... po ritmu srca, treptaju duse, zajednickoj daljini u pogledima. Na svom putu saplela se o njegov pogled i u tom zagrljaju nasla skloniste. Trazeci se po svetovima pronasla je sebe u njemu...

Bas kao i ona citavo vreme on je u srcu cuvao tisinu. Secao se svega... pamtio ispisano... bez posebnog razloga.
Njima je od ljubavi dano, da dele iste snove. Oni zive taj svet.....

U borbi razuma i osecanja uvek je gubila oboje... i glavu i srce. S njim to nije ni bilo vazno... u zamenu joj je dao svoje... otkopcao dva dugmeta duse i iz nje rasuo crne bisere za njen vrat. S mesecevim zrakom cesto je svracao kod nje... ustreptala i nemirna osecala bi ga u dasku vetra i videla u odsjaju zvezda... nekad i nikad... sada i zauvek.

Znala je da se daljina ne meri kilometrima niti vreme godinama. U njenim snovima on je i dalje trazio spas... jastuk od paucine...casu meda. Sve gatare sveta u dlanu su joj i sad videle zig njegovog srca, na njenom srcu trag njegovih usana ...

Magija je, videti skriveno, cuti neizreceno... razumeti... nazdraviti u istom trenu za istu misao... stoletni san. Tajna je znati stati... zaustaviti suzu... otici. Magija je reci zbogom s osmehom a znati da kraja nema. Citao joj je dusu... slovima meksim od svile.

Vraćam se u našu prošlost, kod mene sadašnjosti i budućnosti prošlost. Vidim nas na kraju puta, svuda je pustoš oko nas. Hladno je. Biće nam uvek hladno, to je zakon visine.
Samo su ti oči tople. Moje nisu. Ti znaš, možda su uvek takve?

Nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca našeg vremena, izgubljena i uznemirena izmedju nas i svega oko nas.

Da tragala sam za sobom,
Izgubljenom,
Sakrivenom u tajni,
Sputanom u tisini,
Zarobljenom
Izvan vremena?
Znas li ?

i da verujem i da ne verujem
i da sanjam i ne sanjam,
isto se vraćam i isto krvarim
i isti me trag vodi u uzalud kao slikara
koji bi ponovio svoju najbolju sliku
na komadu beloga zlata
a život teče dalje.