Tajanstvenim stazama duse...

Nismo li samo neka granica
suštine i smisla
ono malo beskraja izmedju nenadjenog i traženog ,
neka najčudnija pogodba Uzroka i Posledice
u izazivanju postojanja ,
da li je neizvesnost - mogućnost izvesnog
da li je sreća - ne znati mnogo ....

Umetnost vode nije u izvoru ,
već u žedji
mudrost hleba nije u pšenici ,
nego u gladi .

Da li je sposobnost da osmislis
najlepsa umetnost postojanja ?

Ono najveće što se može doživeti nije večnost
već Trenutak !

Lepota beskonačnosti - mudrost je konačnog .

Najveće zadovoljstvo nije u posedovanju već davanju
Da li je sramota biti nesrećan ?

Da li je postojanje - mudrost mogućeg ?
Da li je sreća - voleti mnogo ?

Znam:
najepše Ja nikada neće biti i jedino ja
najlepše Ovde nikada neće biti
i jedino ovde
i Tamo je ovde
sve
samo po sebi ponavljajući se
ostaje neponovljeno ...

najmudrija od svih tuga zove se sreca
najvece nežnosti – najlepše se cute

sa ovo malo beskoncnosti u sebi
u tebe mogu verovati do išceznuca

ljubavlju se ne ispravlja svet...

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

Ne treba meni nježnost
Ni tvojih ruku svila
Zar mogu da se vratim
Gde nikad nisam ni bila.

Ti želiš da ti se vratim
U tvoju ljubav sjetnu
Da tvoju ljubav shvatim
I da me čuvaš sretnu

Ja nisam tvoga kova
Tebi se samo čini
Nisam iz tvojih snova
breza na mesečini

Svaki put kada ti srce otkuca, blizi si trenutku kada ce zauvek da stane.

о синови, моји соколови,
не будите срца удовичка,
но будите срца јуначкога,
не одајте друга ни једнога,
не одајте ви јатаке наше
код којих смо зиме зимовали,
зимовали, благо остављали;
не одајте крчмарице младе,
код којих смо рујно вино пили,
рујно вино пили у потаји."

Ostaj nedostizna ,nema i daleka-
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna,kao mladost;neka
tvoj sen i eho budu sve sto seca.

Treba nauciti ziveti za jedan trenutak, trenutak koji se zove ljubav..jer tek kada ga dozivis znas da stvarno postoji.. za vecnost

Nikad se nismo sreli nas dvoje,
Mada se tražimo podjednako
Zbog sreće njene
I sreće moje.

Kad bagrem dogodine zamirise,
ko zna gde cu biti.
U tisini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad vise.

Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode
samo on nek bude kraj mene...

Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je cudno cak i umreti...
jer ja se ne zavrsavam.

Pokusavam da shvatim ucenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.

Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.