Tajanstvenim stazama duse...

Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli
Dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
I idući stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i sreće smo hteli...

Oboje smo strašno verovali tada
Da se besmo našli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnja i davno preživljenih jada...

...pristajem....
biti Hram prijateljstva našeg
svetionik ljubavi
kiša jesenja

Nocas sam posla za tisinom tvojih koraka...

Ostala sam sama na obali mesecevog jezera
u nasoj kucici iz snova..

Odvedi me u grad ljubavi,vernosti,daleko od nepravde i nemira,odvedi me gde se od poljupca zivi,za ljubav umire,gde je sve tvoje ..samo moje

Ali znam da nikad vise neces doci
u moju sobu dok mirno spava grad
U meni tada potajno i silno
Gorece ljubav i bicu opet mlad

Oko nas je tisina.U nama je oluja.Izmedju nas je mirisljavi topao majskk vetar.I uspomene........

Budi ko zemlja što daje
ko sunce da greje
Budi duša da te svi imaju
u tvom jedinom životu
Budi svetlom da te gledaju

Kada na tebe bace i
drvlje i kamenje
ma zašto ne pitaj tada,
pusti misli nek miruju
njihovim hladnim srcima
praznina i jad druguju,
iz drugog sveta
takvim životima
uzimanje i zavist vladaju.

A kada pustoš zavlada
i vremenu prošlom to
tad postane znamenje

Ako si voda šta ti mogu
Ako si trava pa nek te gaze
al kamen će mukom da lome
i vatru će vatrom da gase

Samo kada si ljubav
kada si iskren i mali
možeš postat veći,
možeš postati još bolji

Kako bih volela da si bio tu,
sa mnom,da zajedno prosaramo
travu mirisom ljubavi.
Nije te bilo,bila sam sama.

Nosis li jos moje ime u srcu ili ne
da li je izbledelo,nestalo,
hoces li ga ispisati ponovo ili
si ga zauvek zaboravio.

U nasem svetu od maste i snova
Koji sam za Te strpljivo gradio...

Prekrivac sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postajes simbol onoga što se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom...

Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronasavsi svoj kraj u tebi,
Ljubav coveka svih vremena , proslosti i vecnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni zivot.

Stara ljubav, ali u obliku koji se radja i radja uvek iznova...

Čini mi se da sam te morao voleti na bezbroj nacina, bezbroj puta,
U zivotu nakon zivota, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opcinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje razlicite nacine
U zivotu nakon zivota , u dobu nakon doba, zauvek.

Volim te, znaš to... a znaš li koliko plašim se? Ne tebe već sebe... više nego ičega na svetu. Ja imam moć da ubijem ili u nebo dignem ovu dušu...

Ima li dana iza tvojih leđa, čoveče, koje bi želeo da ti se povrate? Svi su te privlačili kao svila, i ostajali iza tebe kao paučina. Kao med dočekivali su te, kao smrad ispraćao si ih. Svi su prepuni obmane i greha.