Srbi, Srbija, Srbstvo

[Sim] EU će pratiti procesuiranje "huligana"

Srpska Informativna Mreza
Mon, 11 Oct 2010 15:51:28 -0700
Delegacija Srbije sutra u Briselu s predstavnicima EK na poslednjem sastanku
pred Izveštaj o napretku u integracijama


EU će pratiti procesuiranje huligana


Autor: L. V.

Brisel, Beograd - U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU, koji
će biti objavljen 10. novembra, biće zabeleženo održavanje Parade ponosa, ali i
svi događaji koji su se odigrali na ulicama Beograda tog dana, kaže za Danas
Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije.

Prema njenim rečima, EK će pratiti kako napreduju hapšenja huligana, ali i
njihovo procesuiranje.

- Važno je da Srbija do izveštaja sledeće godine pokaže da u njoj postoji
vladavina prava i da država sprovodi usvojene zakone, odnosno da procesuira
uhapšene - ističe Delević, koja je u nedelju i sama prisustvovala Paradi ponosa.

Ona kaže da je održavanje Parade prvi korak u sprovođenju zakona, što će EK
pozitivno vrednovati, ali da borba protiv diskriminacije i nasilja jeste nešto
na čemu treba da se angažuje ne samo Vlada, već i čitavo društvo.

- Važno je da se videla odlučnost države da garantuje održavanje skupa koji je
u skladu s našim zakonima, koji reflektuju evropske i svetske standarde. Evropa
ne traži, niti je tražila održavanje Parade ponosa. Da nije bilo zahteva za
održavanjem Parade, EU ne bi insistirala na njoj. Ako se već pojavio taj
zahtev, na državi je da obezbedi održavanje skupa - navodi Delević.

Naša sagovornica najavljuje da će delegacija Srbije sutra u Briselu s
predstavnicima EK održati poslednji tehnički sastanak pred objavljivanje
godišnjeg izveštaja o napretku. Na čelu srpske delegacije biće Božidar Đelić,
potpredsednik Vlade za evropske integracije.

EK je juče ocenila kao "potvrdu slobode izražavanja" i odbacivanje svake
diskriminacije prekjučerašnju paradu homoseksualaca u Beogradu. Kako je
izjavila Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, "EU
je zajednica vrednosti koja jamči slobodu udruživanja, slobodu izražavanja i
odbacivanje svake diskriminacije, uključujući onu vezanu za seksualnu
sklonost". Prema našem mišljenju, dodala je, "srpske vlasti su podržale taj
događaj i preduzele mere da se osigura bezbednost".



Description: Ostavite komentarOstavite komentar


Komentari (2)


Description: mrgudmrgud | 11/10/2010 22:50

Broj preporuka: 40

Pa ta deca su proizvod Vaše vladavine. Vladate 10 godina u malo izmenjenim
varijetetima, a protivnici parade su klinci od 15-2o godina. Sve što znaju
videli su od Vas. Vi palili Skupštinu, delili fotelje, nagrade i ordenje posle
toga pa krenuli i oni. Vi kroz privatizaciju i burazersko-kumovske rabote i
koferčeta opelješili narod pa deca videla. Svoje školujete i zapošljavate po
inostranstvima, od naših para, a šta njima nudite? 200 evra neredovne plate i
to ako....? Da nećete i u Hag da ih šaljete? Samo oštro. Onaj preti sa zatvorom
od 8 godina, a zbog nesposobnosti puštate Jurišića odgovornog ili suodgovornog
za ubistvo 50-ak dece. Silovatelju dajete prosečno 3 godine. Sami ste ovo
tražili i ako ovako nastavite može biti samo gore. I Vas i Jevropu...

Description: Boban Miletic BapsiBoban Miletic Bapsi | 11/10/2010 21:57

Broj preporuka: 15

Description: [You must be registered and logged in to see this link.]

Description: [You must be registered and logged in to see this link.] za
brisanje

Не називајте децу од 15 и 16 година хулиганима . Они су тенутно најсветлија
тачка Србије ; они су бар нешто покушали , а само су на силу одговорили
силом!!! Ово што су они урадили свакако много више разлога за то имају
преварени пензионери , "радници" без фабрика и плата , деценију и више
незапослени , сељаци који немају пара за јесењу сетву , шта ,бре сетву - за 20
литара нафте немају пара ...Али не - они су неки мудраци ?! Власт их секса - а
они мудрују !!! Спаи нас Боже њихове мудрости !!!

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Српски сабор Двери : Клинтонова, ниси добр о дошла!

Srpska Informativna Mreza
Mon, 11 Oct 2010 10:14:40 -0700
Poznato je da je Homen jedan od vodja "Otpora" i da je knalisao lovu koju je
prpimao od CIA/Amreike da rusi rezim Milosevica u Srbiji. Sad se taj isti Homen
javlja i preti Srbiji. Pa valjada ce i njega (uskoro) da stigne kletva
Faustova!!






Шта је "језиви" Хомен рекао пре неки дан: Цео свет ће знати да смо погрешили



[You must be registered and logged in to see this link.]

&feature=player_embedded



Клинтонова, ниси добро дошла!



Српски сабор Двери изражава најдубље огорчење сутрашњом посетом
супруге једног од највећих ратних злочинаца и душмана нашег народа – Била
Клинтона! Њена посета, као актуелног државног секретара Сједињених америчких
држава, нема очито нити једну другу функцију сем да нам буду издиктирани нови
услови које треба да испунимо, а да за узврат ништа не добијемо и будемо даље
понижавани и сакаћени као народ и држава.



Засигурно је главна тема сутрашњих разговора у Београду даље
одустајање Србије од борбе за Косово и Метохију, као и Републику Српску.
Актуелни режим даће све само да добије једино за њих битно – подршку за још
који месец на власти. На олтар сутрашње посете положили су и јучерашње насиље
над Србијом да би велики амерички „борац за људска права” дошао у земљу у којој
је - и по цену живота њених грађана и рушења центра престонице – одржана геј
парада.

Шта ли ће тек још пристати актуелни режим у даљем понижавању српског
народа и државе, након сутрашњег диктата који ће добити и у тренутку када је
пристајање на све једини начин опстанка на власти још неко време?

Наша порука може бити једино - НИСИ ДОБРО ДОШЛА, а ако већ на силу
долазиш онда поведи са собом своје послушнике из редова актуелног режима у
Србији. Они Србији нису потребни.



У Београду, 11. октобра 2010.



Информативна служба Српског сабора Двери




Ухапсите Србију! Ухапсите другачије мишљење! Ухапсите све нас!



Пошто је актуелни режим најавио језива хапшења и забране, предлажемо да нас
похапсите све који другачије мислимо од вас:

- раднике које сте отпустили и оставили без хлеба и наде у транзицији,
а њихове фабрике упропастили или продали странцима;

- труднице којима смањујете примања у најосетљивијем психофизичком
тренутку;

- сељаке које уништавате увозом и одсуством субвенција државе;

- избеглице на које сте заборавили и за чији окупирани завичај не
хајете;

- ратне војне инвалиде чију борбу и жртву вређате и понижавате;

- студенте, од чијег стандарда одвајате за организацију геј журки;

- омладину која неће да скандира издаји Србије;

- православне и остале вернике традиционалних верских заједница који
јавно промовисање хомосексулизма сматрају вређањем јавног морала;

- политичке противнике свих врста који не подржавају ваш погибељан пут
у Европску Унију по сваку цену.



Ви, којима је посао да промовишете хомосексуализам,

Ви, који сте жртвовали српске полицајце због уцена комесара Европске уније,

Ви, који сте устали против већинске Србије и прекршили вољу народа,

Ви, који сте поново понизили српски народ,



Ухапсите све нас који имамо другачије мишљење од вас!



А потом у билатералним југоносталгичарским договорима са својим пријатељима, са
којима сте опуштено прешли преко Јасеновца и Олује, отворите поново Голи Оток и
тако по узору на вашег духовног оца Јосипа Броза крените у нови обрачун са
непослушним Србима.

Да то можда није све време била поента организације геј параде? Да бисте
ухапсили Србију пред долазак Хилари Клинтон са којом се спремате да договорите
даље поразе српског народа и државе?



У Београду, 11. октобра 2010.



Информативна служба Српског сабора Двери

_____

Сви који желе да се више обавесте о најважнијим појединачним пројектима Двери
или укључе у наш рад могу да контактирају надлежне координаторе преко доле
понуђених контаката.

Сви који не желе да добијају ово писмо могу да се одјаве преко доле понуђеног
линка.

_____



Секретар удружења |
Штампано издаваштво |
Уредник сајта |
ТВ продукција | Трибине |
Српска мрежа |
Покрет за Живот | Светосавска школа



_____

Српски сабор Двери
Вишеградска 6 -1/11
11 000 Београд
тел. +381 11 26 87 897
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Smrtonosno zračenje na Kosovu (i Metohiji )

Srpska Informativna Mreza
Mon, 11 Oct 2010 09:08:22 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]

11. 10. 2010. 12:02h | N. Jokić - Vesti

Smrtonosno zračenje na Kosovu (i Metohiji)

Francuske vojne vlasti i institucije lagali su javnost kada su
katogorično tvrdili da radioaktivnost municije sa osiromašenim
uranijumom nije velika. Naprotiv, ona je toliko velika da prouzrokuje
patološke promene. Još 24. marta 2001. godine izmerili smo vrlo visoku
radioaktivnost metka, 350 puta veću od dozvoljenog maksimuma. Tu
municiju nam je sa Kosova doneo francuski novinar Alesandro Gijom, koji
je o tome pravio i emisiju na kanalu "Frans 3".
Bruno Šarejron

Ovo su reči Bruna Šarejrona, šefa laboratorije udruženja KRIRAD,
najuglednije evropska nezavisne laboratorije za nuklearno merenje kojoj
se obraćaju pojedinci i preduzeća iz cele Evrope kao i nevladine
organizacije poput "Grinpisa".

Sa gospodinom Šarjeronom razgovaramo u gradu Valans na jugu Francuske,
gde se nalazi sedište KRIRAD-a. Primio nas je u svojoj kancelariji koja
se nalazi na trećem spratu i odmah nam pokazao bele plakare u kojima se
nalaze mnoge stvari, od keramičkih pločica do 30 milimetarskog metka sa
Kosova.

- Kakve veze imaju keramičke poločice i municija - pitamo sa čuđenjem.

- Ove keramičke pločice potiču iz jedne kuhinje. Vlasnik je nešto
posumnjao i poslao nam ih 1999. godine na analizu. Ispostavilo se da su
radioaktivne. Iako je OU (osiromašeni uranijum) zapravo otpad preostao
iz proizvodnje nuklearnog goriva, proizvođači tog goriva ga prodaju
civilnoj industriji. Osiromašeni uranijum tako završava u keramičkim
pločicama, nakitu, čak i nekim kozmetičkim prahovima - kaže Šarejron i
pred nama meri radioaktivnost pločica brojačem za čiju upotrebu članovi
KRIRAD-a moraju da pohađaju obuku.
Ne slute opasnost: Albanska deca se igraju na tenkovima 1999. godine na
Kosmetu

Metak sa Kosova nalazi se u posebnoj zaštitnoj kutiji, a njegova
fotografija iz 2001. godine nalazi se u svim prospektima KRIRAD-a kao
ilustracija zvanične laži o tome da je municija sa OU bezopasna za
vojnike, okolinu i stanovništvo. Podsećamo ga da svi izveštaji UN i NATO
uporno tvrde da je OU bezopasan za zdravlje jer njegova radioaktivnost
ne dostiže ni polovinu radioaktivnosti prirodnog uranijuma koji se
nalazi manje-više svuda u našem okruženju.

- Ti eksperti tvrde da je OU bezopasan jer ima slabu radioaktivnost.
Njihova greška dolazi otuda što u radioaktivnost osiromašenog uranijuma
(hemijsko ime U 238) ne uračunavaju i radioaktivnost njegovih "potomaka"
koji se stvaraju prilikom raspada OU - objašnjava Bruno Šarejron.

- Naime, osiromašeni uranijum (U238) je elemenat koji vremenom postaje
sve radioaktivniji. On ostaje veoma kratko vreme čist tokom njegovog
raspadanja, koje će trajati 4,5 milijardi godina. Ubrzo se stvaraju
"potomci": torijum 234 - tokom čijeg raspada se zatim stvara
protakcinijum (Pa234) itd. Kako u osiromašenom uranijumu ima i ponešto
U235 on tokom raspada dobija "potomka" torium 231. Dakle, ona početna
niska radioaktivnost vrlo brzo postaje višestruka. Osim toga osiromašeni
uranijum emituje alfa zračenje koje se zaustavlja nošenjem obične odeće,
ali "potomci" emituju i gama zrake i potencijalno opasne beta zrake.

"Zvanična verzija", međutim, ne uzima u obzir postojanje potomaka pa
tako tvrdi da je je osiromašeni uranijum bezopasan jer emituje navodno
samo alfa zračenje.

Šarejron podseća da su američke vojne vlasti objavile da doza
radioaktivnog zračenja u kontaktu sa municijom koja sadrži OU iznosi 2
milisiverta na sat.

- Čak i ako uzmemo da su ti rezultati tačni i ako znamo da dozvoljena
gornja granica za kožu iznosi 50 milisiverta godišnje, lako se može
izračunati da će deca koja se igraju mecima sa OU svaki dan po pola
sata, za tri meseca dobiti dozu od 90 milisiverta - upozorava sagovornik
"Vesti".

Osnovani zbog laži o Černobilju

KRIRAD je skraćenica za naziv udruženja građana "Istražna komisija za
nezavisno informisanje o radioaktivnosti". Osnovan je 1986. godine na
inicijativu francuske poslanice Kristin Rivazi i naučnika revoltiranih
zbog kolosalne laži francuskih vlasti da se "černobilski oblak"
zaustavio na granici sa Nemačkom. Sedište KRIRADA-a nalazi se u gradu
Valans, na jugu Francuske, u skromnoj zgradi koja pre podseća na
prefarbano periferijsko skladište.

Oštećuje i gene

- Svetske agencije još u toku 2001. godine emitovale fotografije dece sa
Kosova koja se igraju u i na tenkovima, a takve fotografije još uvek
stižu iz Iraka? Amerikancima i NATO-u očigledno se ne žuri da očiste
zagađenje. U KRIRAD-u nemaju dileme! Jednoga dana će neko morati da
snosi odgovornost jer je u Iraku i na Balkanu bačen OU koji je
kancerogen i oštećuje gene - kaže Bruno Šarejron.

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Митрополит Амфилохије: Смрад содомски је загадио Београд

Обраћајући се вјерном народу у селу Клинци на Луштици, гдје је у понедељак 11. октобра, на празник светог Харитона Исповједника, служио свету Литургију поводом храмовне славе, високопреосвећени митрополит Амфилохије се осврнуо и на догађаје који су се претходног дана одиграли у Београду.

Ево, јуче смо гледали какав је смрад отровао и загадио престони град Београд, највећи смрад содомски који је ова савремена цивилизација уздигла на пиједестал божанства. Тај смрад је јуче загадио Београд, град Пресвете Богородице. Београд је био њен кроз вјекове, ње чедне и цјеломудрене и то је његов смисао. Град оне која је Христа Бога родила, град хришћански. И ето, у име некаквих такозваних људских права, јуче је загађен.

И видите, једно насиље, насиље тих обезбожених и настраних људи изазвало је друго насиље. Па се сад питају ко је крив и ту дјецу називају хулиганима! А не питају се они који су дозволили да се тим смрадом загади град Београд да нијесу они допринијели тиме што су дозволили да та куга, та пошаст содомска оскрнави Београд као што је оскрнавила и друге европске градове.

Будите увјерени да је то предуказање пропасти хришћанских народа. Бог ће знати кад ће ударити Својим бичем и опоменом, али се то већ полако припрема. Не могу се градити људи, народи, културе и државе на гадости, нечистоти и смраду, на безбожништву.

Budimo ljudi

Monah Antonije: Zahtev poziciji i opoziciji u Srbiji




П
редседнику Тадићу, министрима Дачићу и Чиплићу, Чеди Јовановићу, Динкићу, Николићу, Коштуници, дакле, и свој власти и свој, наводној, опозицији

Монах Антоније, 12.10.2010
+++

Монах Антоније, у име општељудског милосрђа и с врха свецело оскврњене православне вере и националне свести, и поздравља Вас, али и с правом пред Богом Живим захтева

ОТВОРЕНИ ЗАХТЕВ

Захтев очигледно антиправославном масонском државном апарату који се дрско устима усуђује назвати српским, а срце му се делима показује предалеким од Христа.

За почетак само очигледна констатација садашње апокалиптичне српске реалности: На сцени је договорна диктатура и власти и вајне масонске опозиције, и што је и најгоре, анемичног папољубивог Синода СПЦ на челу са новим (како сам себе назва) - екуменским Патријархом.

Стога подхитно захтевамо од власти и срачунато млаке опозиције, читај Соланиних потрчака, ми, само Богу и Светом Сави верни православци, да се смишљено злоупотребљена наша деца (образложење ниже), за чије смо васпитање сви ми одговорни подхитно пусте на слободу, а не да диктатура тренира „језиву строгоћу“ на најнаивнијим и на неправдама разноразних досадашњих режима несрећно васпитане дечице.

Ово неодложно, под најавом непрекидних молитвених православних протеста у парку Мањеж, где је ова државна ујдурма са националним и верским срамоћењем огромне већине народа и почела, ЗАХТЕВАМ.

Разлози и чињенице подношења неодступног захтева су:

Злоупотреба писане и јавне речи, оваквом, ни под комунистима небивалом цензуром. Конкретно минулих дана: Лаж да сам ја монах Антоније (Давидовић) организовао протесте и да је све почело из Саборне Цркве. Моја маленкост је у четвртак 7. 10. организовала конференцију за штампу која је наравно од уредништава медијских кућа и новинара класично бојкотована. Тада сам јасно (постоји снимак на интернету) најавио свеправославну Крсну Литију за суботу по најављеном трагу антихришћанских сила, тј. по најављеној траси параде срама.

Када кажем „парада срама“, мислим у складу са оним хришћанским васпитањем и јеванђелским мерилом у коме се наш народ родио и благословио, науком Христовом којом, ми малени народ, имамо „име да смо живи“ на овој нашој светој светској раскрсници вечитих глобалних интереса што се Србијом зове. Имамо „име да смо живи“, само услед благослова Христа Спаса, јер преци наши више волеше да страдају за Христа и за правду, него да срамно служе разнородним антихристима чије су жеље вазда завидиле и завиривале у српску православну срећу. Потом, на истој конференцији сам најавио да мени лично православна савест не дозвољава седети у соби и немо посматрати гажење јеванђеља Господа мога по улицама Стефановог Београда, већ „да што се мене лично тиче, у недељу 10. 10. ћу бити на литургији у Саборној Цркви и одатле поћи са рукама у џеповима да и телом својим посведочим верност угроженим основним православним верским слободама, јер желим да добијем и батине само како би у души лакше поднео овај јавни пораз хришћанства у земљи Светог Саве“, те да уколико ми се неко са претходне Крсне литије придружи кренућемо и у недељни молитвени ненасилни протест па докле прођемо, прођемо. Наравно у новинама је објављено само размонашени монах Антоније позвао народ на протесте из Саборне цркве уз речи „докле прођемо – прођемо“.

Даље, после, литургије, четири монаха су пошла у сусрет паради са иконама и светим песмама како би утицале на прекид параде, са не малом групом верних која их је следила носећи иконе у рукама и молитве на уснама. Молитве и за хомосексуалце да се не подржи њихово безумље већ да „дођу у познање истине“ и спасу душе своје, дакле, искључиво – против параде. Полиција грубо зауставља колону и увиђајући њихову искључивост, монаси на гурање, са подигнутим рукама, уз речи „опростите али ми Господа ради морамо да прођемо“, једва успевају да пробију два кордона, док им је за трећи понестало снаге и људства. Тада се изненада појављују деца навијачи са њиховим скандирањима инструисани од ко зна којих људи који су их непрестано подгревали, док су их верници са иконама црквеним песмама смиравали. Сумњива лица су ми још и у Саборној цркви у току литургије понудила да се ставим на чело колоне и да пробијемо полицију код Вазнесењске Цркве – што сам у старту одбио позивајући на православни отпор у коме би се ненасилно, са иконама и песмама, прогурали кроз полицију, надајући се да ће држава по закону обуставити параду. И још доказ да РТС лаже да је све кренуло из Саборне, иако и дан касније ту стоји ко зна од кога запаљен ауто који комунално не стиже да уклони, паљевине која се десила тек касније пошто је сав народ изашао уз улицу Краља Петра, доказ је да су, по извештајима свих медија, сукоби прво почели на Славији.

Основни злочин ове крваве државне приредбе која има за циљ појачавање диктатуре власти је: По члану 1 и 2 закона о окупљању грађана Устава Србије, држава је обавезна да уколико се појави контра протест већ најављеном јавном окупљању исти моментално обустави, како не би сама довела до ширења нереда и угрожавања људских права. Насупрот, Уставу министар Чиплић на паради срама јавно објављује да је држава очекивала нереде, а ако ту још придодамо проширивање капацитета у Ургентном Центру уочи ове геј манифестације, добијамо смишљену масонску правну диверзију примењену безброј пута у многим земљама - планско произвођење насиља као повод за завођење диктатуре.

Даље, бркати и пуначни комадант полиције, који је умногоме допринео распиривању битке на Теразијама, од кога сам се наслушао свакаквих погрдних речи, а кога сам замолио да не јуриша на народ, јер јуришање и фалш повлачење полиције само распирује даљу борбу, и још замолио сам га да се стрпи и пусте мене између полиције и узнемирене дечурлије и да ћу их смирити. Он ми је рекао, „ти си ово све организовао срам те било…“, а онда одједном: „не смеш ти да станеш пред њих, иди ако смеш“. Када ми је, као обећао да следећих пар минута неће ићи у јуриш, изашао сам пред омладину са молбом да се смире, када су почели да јењавају, после непуног минута бркати полицајац намерно наређује поновни напад полиције, од ког сам се једва и ја спасао.

Даље, држава провоцира народ овај жигосањем народа новим личним документима правећи од Србије логор европске уније, држава провоцира народ овај насилним спровођењем параде против које је 80% становништва, држава долива уље на ватру заказујући за 13. 10., три дана после параде, укидање свих националних и других организација. Тако да услед даљег марвеног, логорског жигосања народа и укидања тих организација, држава је исконструисала немире. А да не помињем запуштеност ових људи од стране државе и социјалне и образовне, са незаобилазном полицијски пропусном раскрсницом путева дроге која Србију експонира као земљу са најнижом ценом наркотика у свету.

Затим, млада мајка која је на протест верних дошла са иконом у једној руци и гурајући дете у другој, спремна је јавно именом и презименом посведочити, да су, „у тренуцима мира на Теразијама када је полиција разјурила разгневљену омладину, шест седам момака никим узнемиравани разбили излог продавнице „Ђак“ у Коларчевој и само 10 минута потом се појавио г.Ђилас са новинарима пред разбијеним излогом згражавајући се над „вандалима“ и лицемерећи о „бризи за људске животе“. Тако да можемо претпоставити да је и догађај паљења у Крунској улици седишта ДС, такође монтиран, као и запаљен југо код пусте Саборне Цркве, и још један или два излога која су, вероватно од истих ДБ-оваца исконструисани, као и њиховим појединцима који су упорно потпиривали масу коју сам ја смиравао. Деца су била видно узнемирена диктатуром и неправдама државе, са таквим набојем у који су кретали као у борбу за истину, а никако не као у пљачку. Доказ за то је лаж да је град потпуно демолиран, јер је, како и сами кажу, за неколико сати доведен у нормалу.

Даље, слика где ја са крова молим демостранте да се смире и полицију да не јуриша је злоупотребљена у „жутом Прессу“, тако да изгледа да ја, испред полиције, као да поздрављам демостранте наместо да смиравам и њих и јурише полиције, и да не дужим о прљавим лажима свих државних медија, јер једино они други не лажу, само зато што их и нема.

Даље протести против Синодског (СПЦ) угрожавања православне вере папољубивим пропагирањем унијатства са римским јеретицима католицима, које је у најоопаснијој поодмаклој фази издаје свете православне вере, што се јасно види на прогону Артемија и његовог монаштва; протесна молитвена окупљања за јединство СПЦ у Православљу, а која се сваким радним даном од 17-19 непрекидно одржавају пред Патријаршијом још од априлског Сабора СПЦ, савршено мирни протести који се максимално медијски игноришу, сада су, од јуче 11.10. под усменом полицијском претњом даље забране, коју сам ја док ми је глава на раменима и православље у срцу – ОДБИО повиновати се пред Богом Живим Православним. Само да напоменемо бар пример екуменизма дела српског заблуделог свештенства на делу: у петак 8.10. у 19 часова старешина о. Петар Лукић је Саборну Цркву претворио у унијатско позориште, у коме су, усред Свете Цркве биле поређане многе столице у чијем првом реду је седео бискуп Станислав Хочевар са својим фратрима, док су столице запосели католици Словенци, а испред светог Олтара словеначки хор је увесељавао госте њиховим народним песмама, три православна младића и једна жена који су се ту затекли целивајући иконе, запрепашћени су их упитали шта се то дешава и упитали их како их није срамота да тако са Светињом чине. Отац Петар је у невиђеном гњеву, усред Цркве пред неупућеним гостима ударио једном момку два шамара, другом завртао крагну, а жену шутнуо по ногама, те их потом урличући горао све до семафора где их је предао полицији која нам ово унијатско православље чува даноноћним пунктом испред Патријаршије, ево пуне три године. Код семафора при урлајућем бесном расположењу свештеника Петра сам и ја притрчао, прекинувши стандардно молитвено појање пред Патријаршијом.

Да и не помињем овде срамни екуменски чин у Равени где су епископи – бискупи Иринеј Буловић и Игњатије Мидић у име СПЦ, ставили потпис којим се папи признаје првенство и међу православним патријарсима!?!…

Због све ове планске диктаторске ујдурме, захтевам од државе да се даље не иживљава над децом коју је сама инструисала на гњев својим антијеванђелским ставовима и дугогодишњим неправдама, сада срамно подржаним и ћутањем целе СПЦ, иначе ће парк Мањеж бити убудуће у недоглед освећиван светим песмама само Православноме Христу верних чеда, на будућим свакодневним молитвеним протестима против ове поткупљиве, ђаволски изведене садашње демократске диктатуре, све док се и сва Србија не уразуми, обожи, покаје и освети. Амин.


Монах Антоније


[You must be registered and logged in to see this link.]

Srbija nakon karnevala


У
земљи Остатака Србије је коначно након читавих десет година од демо(но)кратских промена одржана тзв. „Парада поноса“

Владислав Б.Сотировић
+++

у главном граду Београду и то у његовом најужем центру. Крајњи материјално-финансијско-политичко-људски биланс ове карневал-параде се још увек сабира али ће засигурно тај повесни Еуро-10. октобар 2010. г. остати забележен и упамћен по два опречна факта:

· по први пут у повесници ове земље и њених грађана је одржана званична манифестација јавног дефиловања особа које имају „друкчије“ полно-сексуалне погледе на свет у односу на до сада традиционалне и то у најужем центру главног града државе уз невиђене безбедносне мере које се пружају свремена на време у временским размацима од по неколико столећа полу-Боговима који свраћају у ову балканску земљу као успутно-преноћишној станици на својим светским путовањима.

· тог истог 10. октобра 2010. г. исти они властодржачки органи који су организовали и обезбеђивали први карневал у Београду по угледу на Рио де Жанеиро су словом писане одлуке забранили свенационални и свеграђански скуп у још увек јужној србијанској провинцији Рашкој (на бошњачко-турском језику – Санџаку, што значи „застава“ илити „барјак“) а који се требао организовати у „главном граду“ ове провинције – Новом Пазару са политичким циљем давања свеопште подршке територијалном интегритету и суверенитету Републике Остатака Србије како се назив ове државе не би морао у догледније време преименовати у Републику Остатака Остатака Србије.

Овде бисмо желели да се укратко осврнемо на ова два де факто политичка догађаја који ће свако са своје стране имати (на жалост) далекосежне (негативне) последице по Републику Србију (тако јој гласи званични „уставни“ назив) и све њене грађане који се још увек одазивају на етноним – „Србин“.

Ова карневал-парада тзв. „хомосексуалаца и хомосексуалки“ (на Еуро- ленгвиџу) је очито организована и одржана након крајње одлучног диктата из оба Брисела (НАТО Брисел и ЕУ Брисел). Домаћи постпетооктобарски властодржци су покушавали (успешно) десет година да се опиру овим наредбама, а нарочито прошле 2009. г. када је мало фалило да исти карневал и буде одржан, али је враг коначно однео шалу на десетогодишњицу прославе државног удара у Остацима Србије. Наређење одозго је било ултимативног карактера јер се обележавање ове годишњице једноставно није могло сласније зачинити него са хомосексуалном карневалом у центру главног града државе која се у Бриселу (и Вашингтону) третира као класична афричка колонија након опловљавања Рта Добре Наде од стране Васка де Гаме 1497./1498. г. Домаћи урођеници су морали да на јавно-демонстративан начин покажу своју приврженост прихватању стандарда више европске цивилизације и њених универзалних вредности. У противном, чекала их је судбина 50 милиона латиноамеричких Индијанаца и ко зна колико милиона афричких и азијских домородаца који су физички били избрисани са лица земље од стране Еуро-просветитеља.

И у томе и лежи поента политичке праксе петооктобарских пучиста – они својим просвећеним визијама као providence политичари спашавају своје пећинске абориџине од физичко-биолошког затирања уз постепено цивилизовање истих и њихово касније укључивање у токове светских процеса (глобализација). Овде не треба имати икаквих илузија по питању десетогодишњег одлагања карневализације Остатака Србије. Није реч о томе да су се пучисти борили за очување домаћих вредности и културног идентитета већ су се с правом плашили револуционарне реакције домаћих абориџина и то с правом. Домаћи просветитељи-пучисти су одлагали испуњење својих колонијалних обавеза према иностраним финансијерима који су их и довели на власт са улице (Веља Илић, популарни „Веља Сеља“, је уочи прославе десетогодишњице 5. октобра јавно признао да је у доба Слобе шверцовао девизе из иностранства за извршавање државног удара) све докле су могли а када се то више није могло одлагати испунили су своје обавезе према газдама уз концентрисање најелитнијих полицијских снага око карневала како би се и након његовог одржавања и сами одржали на власти.

Наравно, колонијалној елити из Брисела је поред овог главног циља – јавне демонстрације потчињености и послушности Централноафричке Републике Србије, споредни циљ био и по сваку цену изазивање јавних хулиганско-рушилачких нереда како би се приступило следећој фази моралне деградације и територијалне декомпозиције ове афричке колоније пред иностраном (демократском) јавношћу (истој оној која је 1998. и 1999. г. била бомбардована са цифрама од 500.000 измасакрираних косметских Албанаца). Домаћи партнери (читај на народном језику – слугерање илити на латинском – колаборационисти, може и – квислинзи) су у оквиру првентивних мера добили задатак да исперу све државне електронске мас медије од неподобно-непримерених коментара поводом дешавања у Београду од 10. октобра тако да су сви Слобоносталгичари уживали читајући коментаре на порталу РТС-а и њему сличним. Тако смо се још једанпут потсетили на информативну стварност Србије након „рушилачких“ демонстрација „снага хаоса и нереда“ од 9. марта 1991. г. чије су коловође били данашњи providence политичари афричке Србије чије је уличарско хулиганство тада проузроковало смрт једног чувара реда и једног цивила. Међутим, за разлику од случаја афричке Србије из 2010. г., након 9. марта 1991. г. из централе Европске Уније и Савета Европе није упућено никакво саопштење забринутости на адресу власти у Београду али је зато након класичног државног удара оружаном силом од 5. октобра 2000. г. из истог тог Брисела и Стразбура стигао телеграм јавне подршке хулиганима и пучистима. Та јавна подршка тадашњим рушиоцима Београда, који су 2000. г. запалили зграду Народне Скупштине коју су добрим делом опљачкали а затим отели ватрено оружје из полицијске станице Стари Град (замислите реакцију власти у САД-у, Британији или Француској да вам фудбалски хулигани запоседну полицијску станицу и отму наоружање) није ни за какво чуђење обзиром да је верификација и легализација овог државног удара са парламентарном пироманијом требала да има исте оне политичке ефекте у Србији који су постигнути године 1933. у нацистичкој Немачкој након паљења државног Рајхстага – укидање демократије и запушавање уста свима који противурече режиму. Међутим, тада, тог 5. октобра 2000. г. напади „демократских“ фудбал-хулигана под руководећом диригентском палицом ваљевског хипи-сликара Макија на органе реда нису били уједно и напади на саму државу као што је то случај сада десет година касније. У међувремену, командант тих хулигана из 2000. г. је ослобођен судског процеса за класичан вандализам и хулиганство против државе и то веровали или не од стране самог председника државе који је десет година раније и сам био један од рушилаца главног града.

Након ове председничке аболиције за „демократски“ вандализам с краја 1990.-тих познато је од кога су хулигани 10. октобра 2000. г. научили да се рушилаштво политички итекако исплати (под условом да су на победничкој страни асфалта). Ипак, 2010. г. за разлику од 2000. г. нисмо имали то задовољство да видимо Џо-багеристу како руши улаз у зграду РТС-а нити ломљење државне (тј. пореских обвезника) механизације на прилазима Београду с јужне балканске стране. Ово задовољство нам је остављено као опција за коју се морамо сами изборити у наступајућем временском периоду. Што пре, то боље. У противном мораћемо још једном (ако само једном) да усвајамо нове уставе у којима ће писати да су Рашка, Војводина, Врање, Ниш, Пирот, Тимочка Крајина… саставни делови Републике Србије.

Наравно, у међувремену, а нарочито након коначног свођења Републике Србије на Остатке Остатака (европске) Србије моћи ћемо да као и сав остали нормалан свет путујемо без виза и уздуж и попреко по том истом нормалном свету а по својој сопственој отаџбини са само једним јединим резервоаром бензина домаћег европског Пунта како бисмо је упознали и уздуж и попреко: од београдског круга двојке до Златибора и од Бање Ковиљаче до Деспотовца.

________________________
Владислав Б. Сотировић

[You must be registered and logged in to see this link.]

Монах Антоније одврћа протестанте Параде поноса


“Gde je bio krst - tu je bio mir”




Н
ису ово размишљања о паради… нису ни о поносу… нити о сраму… Ово су помало размишљања о парадирању… а понајвише…

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 13.10.2010
+++

ово су размишљања о нама… јер где беше Вера – ту беше мир… размишљања о томе да ли то схватамо?

Оданост Заклетви…

Негде почетком октобра у једној краткој вести речено је да ће Израел од странаца који живе на његовој територији захтевати заклетву на оданост Израелу. Иако је вест била кратка, ипак, садржала је и обавијест да је широм света изражено чуџење, па чак и протести против оваквог захтева!

Тај ‘’додатак'’ вести о чуџењу и протестима је наравно уобичајено унапред планирано лагање службених средстава такозваног обавештавања каквом смо сведоци и у данашњем Београду већ сутрадан након такозване ‘’Параде Поноса'’ – када смо преплављени извештајима контролисаних медија о ‘’хулиганима'’, ‘’повређеним милицонерима'’ и ‘’масовним оштећењима'’ – иако је већ тог истог сутрадана Београд био опран и очишћен… а заштитне налепнице могле су се видети само на једном једином излогу – на једном једином излогу једне једине радње којој су јединој требали стаклорезци, а ‘’доказ за то да је лаж да је град потпуно демолиран'’ јесте – ‘’како и сами кажу'’ – ‘’да је за неколико сати доведен у нормалу'’ – и то по речима најкомпетентнијег очевица – монаха Антонија – најкомпетентнијег зато јер је усред метежа ‘’планског произвођења насиља као повода за завођење диктатуре'’(2) – он једини покушавао да Вером и Веровањем спречи посртање у ‘’наменско'’ насиље.

Зато међутим, оно што заиста јесте чудно – то је да у данашње време наметнутог систематског цивилизацијског моралног расула – Израел ставља на коцку своју безбедност – на моралну вредноту оданости датој заклетви!
Упркос чињеници да оданост заклетви може доиста бити свакојака – али пошто се ради о заклетви верности држави и нацији која је заснована на старозаветним моралним вреднотама – закључци су управо парадоксални – један је, камо среће да данас свет живи таквом верношћу оданости моралности… а други, да се службена информатика ишчуђава, па чак и пропагира протесте против верне оданости моралности… јер… да је у данашњој наметнутој извитоперености цивилизованости заиста дозвољена верна оданост моралности… од Веровања у Бога па све до здравог породичног живота, и све до суштинског оптимизма и суштинске вредноте цивилизације – човеков живот био би бољи и радоснији.

Полача и њен поп…(3)

Одрастао у Београду у којем сам провео живот све до бега у Америку, у младалачко доба, једрио сам у малецкој савској једрилици, од Задра, око стењака испред Бенковаца све до у Велебитски канал, и онда попреко преко канала, па прво у такозвано Новиградско море, па онда правац у литице Велебита у којима срећом погодисмо ушће реке Зрмање, којом онда некако узмогосмо узводу све до неке мале бране…

…ту нас сретоше и братски погостише… Срби.
Стварни… искрени Срби!
Беше то тада чудан доживљај за мене… Београђанина.

А данас… иако појма немам да ли су ти Срби на Зрмањи у близини ових о којима вам причам – читам о селу Полача… и сеоској цркви у Полачи… и Србима из Полаче… и о њиховом попу.

‘’Полача је насељено мјесто 7км. југоисточно од Книна, у Далмацији, у подножју Динаре. Дијелови села су Мала Полача, Велика Полача и Подинарје.'’
Спис који читам написан је 1939. године.

‘’Поп Михаило (Мијо) из православне цркве Св. Апостола Петра и Павла, направљене још 1458. године, а обновљене 1939. године, изведен је на Спасовдан 1941. године из Полачке цркве, одведен у усташки затвор у Книну, а затим заклан и бачен у јаму ‘’Голубача'’ у Промини.'’

‘’Аутор списа објављеног давно у ‘’Политици'’, српски књижевник Григорије Божовић, крајем 1944. године ухапшен је од партизанских власти, затворен, и Пресудом Војног суда Команде града Београда, од 4. јануара 1945. године, проглашен је ратним злочинцем и осуђен на казну смрти стрељањем.'’

Оба податка наводи у ‘’примеру'’ Јован Радуловић.
Овај спис прочитао сам у избегличком српском листу ‘’Србија'’, у рубрици ‘’Из славне прошлости'’.

Спис се мора прочитати да би се заиста схватила лепота Срба о којима Божовић пише, и лепота славе којом живе. Њихов скроман и једноставан живот, њихова скромна, поштена и једноставна Чистота Вере, њихово достојанствено поштовање Цркве, попа и владике… и скромност и достојанство њиховог поштовања Нације којој припадају и поштовања побожности Нације, и њихово узвинуће те побожности Нације њиховим моралом, обичајима, одевањем… достојанством њиховог целокупног живота… које… за мене бар – досеже врхунац једном од њихових успомена:

‘’Пролазио Сињанин с вечери покрај једнога њихова тора и знајући за слабости полачке запевао:
‘’Вино пије краљевић Антоне…'’
‘’А дечак чобанин скочио из кућерице и погнао му прсима:
‘’Е, не дирај барем у Краљевића Марка, пост ти липи твој…'’(4)

‘’Пост ти липи твој…'’

Пост ти липи твој… питам се данас… схватам ли?
Схватам ли… пост ти липи твој?

Не схватам наравно…
…као што ни онда давно не схватих када ме испуни поштовањем достојанство гостопримства Српства Срба тамо на камењарима Зрмање… и не схватам ни данас када читам о Полачи и њеном попу… иако… јесте да покушавам да схватам славну прошлост, јесте да схватам њене душевне дамаре… да, али… али чак ни данас не схватам… јер колико год да се упињем да схватим и да живим те душевне дамаре – те откуцаје срца Духа Господњег у Духу Српства… ипак… не схватам их јер ево баш данас, наилазим на јавно изречену врло поштену изјаву усред окупираног Београда – ‘’ми нисмо партија – ми смо породица…'’ – зато не схватам… зато се питам…
…а зашто, пост ти липи твој, зашто нико не каже ‘’ми нисмо партија – ми смо Нација'’ – зашто… кад су и Живот Нације и Слава Прошлости – била Снага Породице?

Зашто… кад је Живот Нације била Снага оданости моралној вредноти?
Зашто… кад је Живот Нације био Снага Божије Породице?
Зашто онда, пост ти липи твој, нико не каже:
Срби су Нација?
Зашто онда, пост ти липи твој, нико не каже:
Срби су Божија Породица?

Зашто, пост ти липи твој, то не рече? Да ли зато што те је срам да постиш? Или те је срам да постиш зато што није срам шићарити? И најзад… зашто не рече ‘’Ми Срби'’ – него некакви… ‘’ми'’?

Питање није само шићарима који се преусукали у грађане… питање је и онима који се претварају да су поп из Полаче… од којих Вером мудрији испаде онај дечак чобанин што скочи из кућерице полачке… и зато је одговор и једнима и другима:

Србија, она стварна Србија – мора се ослободити!

‘’…и баш јуче смо заборавили
да је Господ трговце истерао из храма'’,
јер ‘’ми нисмо били у стању
да содомију истерамо из града
где је горело тело Светога нам Саве…'’(5)

Речи су то Српкиње која можда и није свесна тога – али њене речи су мудре речи оне стварне Србије – оне Србије која је у Другом светском рату заиста ратовала против Нацизма и коју су због тога Западни савезници издали и после огња усташтва гурнули је у огањ комунизма…

…то је та Србија која се мора ослободити – зато јер је та Србија – Србија која је Божија Породица… ‘’а криви смо сви, јер смо препустили децу да их уче у школама по Сорошевом плану и програму, који је у директној супротностима са нашим традиционалним вредностима'’(6) – е… од те Сорошеве Србије мора се ослободити Србија која је Божија Породица!

А та Србија која јесте Божија Породица – а не грађани покорни и гуланфери шићарџијски – него она – та Србија Божија Породица показала је сраму да је жива и да траје:

‘’Нас стотинак са песмом Св. мученику Харитону стижемо кроз улицу Кнез Михаилову до Теразија и гле чуда – тог момента сукоб жандармерије и насиљем опијене омладине – одједном престаје… омладина задивљена призором, где види неке људе са иконома и малим крстовима како певају молитвену песму… баца мотке, каменице и после аплауза… придружује се молитвеном ходу.'’

‘’Одједном… збуњена жандармерија које је стајала у кордону… пушта нас да прођемо.'’
‘’Сви присутни су тога момента осетили присуство велике благодати'’, и ‘’како је молитвена поворка ишла, омладина је престајала са насиљем (уништавањем имовине) и придруживала нам се.'’(7)

Догодило се то на дан срама… а монах Антоније каже о томе исто што и оно српско чобанче из Полаче:
‘’Имамо ‘’име да смо живи'’, само услед благослова Христа Спаса, јер преци наши више волеше да страдају за Христа и за правду, него да срамно служе разнородним антихристима чије су жеље вазда завидиле и завиривале у српску православну срећу.'’

‘’НАТО ратовао за муслимане'’(9)

И гле чуда… истог тог дана срама окупаторских власти у Београду, тек после 16 година јавно је објављено да је НАТО ратовао за Муслимане!

Изјавио је то генерал Мајкл Роуз који је најкомпетентнија личност да о наметнутом крвопролићу против Срба у Босни каже Истину.

Генерал Роус је то изјавио у Хагу – на такозваном суђењу Радовану Караџићу! Али… није уопште важно што ни ова Истина – неће ући у оптицај – нити то што се ми претварамо да не схватамо да је и суђење Радовану Караџићу, исто као и суђење владики Артемију – заиста суђење нама… не – важно је што и безброј других Истина нити ушао нити ће ући у оптицај…
Споменућу само неке:

Када ћемо схватити да Хилари Клинтон ратује за Параду Поноса не зато што јесте или није за ‘’поноснике'’ – него их бескрупулозно искоришћава зато да би са усташким садизмом понизила Српство?

Када ћемо схватити да су Западни савезници на тлу Југославије ратовали за маршала Тита и да су зато издали Равну Гору?
Када ћемо схватити да су усташе убијале за Ватикан?
Када ћемо да су владика Артемија и Православље прогнани по декрету истог тог Ватикана?
Када ћемо схватити да је Крсташки поход – од наводно верског похода – Ватикан искористио за рушење Православне Цркве?
Када ћемо схватити да је НАТО од наводно некаквог антикомунистичког одбранбеног бедема – као и Крсташки поход од наводно некаквог верског бедема – истоветно искоришћен за антиверски поход против Срба?
Када ћемо схватити да је Ватикан исто тако искористио Нацизам – за садистички антиверски покољ Срба?
Када ћемо схватити да узурпатори Синода зато покушавају да нашу Цркву одведу у раскол од Вере?
Када ћемо… има још помного ћаскања о нама… али:

Покорни вазали, сарадници са окупатором,
пост вам липи ваш,
да ли сте се зато одрекли
Божије Породице – Српства и Српске Нације?
А Равна Гора и Равногорска Србија
живели су и жртвовали се
за Право Славље те Божије Породице!
Зато ту Равногорску Србију морамо ослободити!
Јер… где је Крст… ту је мир.
А срам је то што се неки кинђуре као да то не схватају.

И зато питање нашег парадирања – јесте:

‘’Важи ли пацифизам Његове Светости и у Цркви?'’

‘’Патријарх Иринеј је 30. септембра текуће године дао изјаву агенцији Танјуг у којој је за себе рекао да је екумениста и пацифиста.'’

Тај ‘’свој пацифизам Патријарх је потврдио јуче, 10. октобра, упутивши преко свог викара, еп. Атанасија Раките, апел свима ‘’да се уздрже од насиља и да завлада мир на улицама Београда'’!

Наводдно je ‘’по коментарима у медијима, апел Његове Светости, допринео је… смиривању ситуације'’(10) – међутим, пошто се ‘’коментарима у медијима'’ може веровати баш онолико колико се не верује администратору Атанасију, ‘’Патријарх и чланови Синода уместо вербалног апела требали су изаћи из Патријаршије на улице Београда, у време нереда, како би својим присуством (снагом сопствених ауторитета), утицали да се ситуација смири у што краћем року. Тим својим чином и на делу би показали оно за шта се речима залажу'’(11) – или оно за шта се речима претварају да се залажу… јер:

Где је био крст – ту је био мир!(12)

Овако… у наметнутом животу без моралних вреднота… па још и злобније и злије – са мораланим вреднотама стављеним на оптуженичку клупу – што значи у наметнутом животу против моралних вреднота – чак и апел патријарха, поготово прочитан од бившег озлоглашеног администратора, свакако да није – није уопште допринео смиривању ситуације – већ је најбезобразнија политичко-пропагандистичка ујдурма која нема никакве везе ни са Вером, нити са оданошћу Вери, нити са оданошћу заклетви Божијем – коју на себе преузимају послужитељи Цркве – већ је доказ саучесништва са оним злочинцима који сопствену измучену омладину маркирају у некакве ‘’хулигане'’ и ‘’навијаче'’, маркирају их да су ‘’у алкохолисаном стању'’ – а уствари… заменили су тим маркирањем ‘’народне масе'’ и употребу ‘’ватреног оружја'’ против ‘’породица'’ – лажући ту измучену српску омладину да ће ‘’сада НАТО да их брани'’ – и зато њихов ‘’тв лаже да је било пар стотина'’ – и лаже број ‘’повређених милицонера'’ – јер док су саучеснички узурпатори Цркве обзнањивали свој преварантски апел…

‘’Каменице су престале да лете…'’(13)

Каменице зауставише ‘’Крст и блага реч'’!
‘’…а онда су умирени демонстранти пришли и питали:
‘’Оче, стали смо. А шта даље?'’

‘’Није могао да им одговори'’ – јер ‘’он ипак не одлучује већ, још увек, они који су Београду ово приредили.'’
‘’А то нису они који су демонстрирали.'’(14)
А то нису они који су демонстрирали… па ко су доиста?

То су они који одлучују… они злочинци који су одлучили да искористе ‘’поноснике'’ не зато да би одбранили њихова права – него зато да би навукли поштење озлојеђене српске омладине да – помоћу убачених најамника који ће направити неред који је за Приштину и Вашингтон поручила Хилари а наредио Ватикан:

‘’Из обавештених кругова блиских врху власти, сазнаје се да је пре неки дан у амбасади једне моћне западне силе одржан састанак'’ на којем је ‘’предочено'’ да је ‘’парада поноса'’ ‘’погодна прилика да се'’ власт ‘’обрачуна са припадницима патриотских организација'’, и да тако створи ‘’предуслове за несметано одвијање процеса модернизације Србије'’ – једном речју да ‘’Геј парада'’ организује зато да буде ‘’увод у ванредно стање'’!(15)

Овај обрачун је против свију нас…
У том обрачуну – нема места за Крст!
Али… у том обрачуну…
као и увек и од свагда
има места – за издајнике Крста!

А Зрмања…

‘’Хвала Богу на свему'’

Србе и Српство срео сам поново много доцније од Зрмање:
Тек у избеглиштву…
Тек у Америци…
Тек када сам срео Равну Гору…
…зато се успомена на Зрмању исплила тек данас када се овоземаљски живот ближи спокоју.
…тек данас… када сам срећан…
…не зато што се љигаво кочоперим пред собом да сам открио оно што не схватих…
…већ зато што сам већину живота посветио покушају да схватим.
И зато…
…како би Немањиним речима рекли српски верници Братства Светог краља Милутина:

‘’Хвала Богу на свему'’

И камо среће када би узурпатори наше Цркве и државе могли да схвате просту реч ‘’пост ти липи твој'’.
И камо среће када би у размишљању о нама… ето… могли да схватимо лепоту те исте просте чобанинове речи ‘’пост ти липи твој'’.

Часлав М. Дамјановић
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ранко Гојковић: Унутрашњи бол српске деце
Wednesday, 13 October 2010

Ранко Гојковић

УНУТРАШЊИ БОЛ СРПСКЕ ДЕЦЕ
Колико је либерална личност, личност без вере, уистину антиличност, распаднута личност, како рече руски пастир Александар Шумски, сведочи понашање огромног броја српских либералних новинара. Колико треба бесчашћа па да се на јавном сервису каже да је монах Антоније био организатор протеста и да је све почело из Саборне Цркве. Свако са трунком истинољубивости у себи, ко је био сведок свих ових догађања, треба да томе човеку ода признање. Захваљујући њему и светосавцима око њега, они су и тог несретног дана, доносили мир и међу српску децу и међу српске полицајце. Како се лепо изразио Александар Павић, где је био крст, ту је био мир. А ови што се после оглашавају из патријаршијских кутака, не заслужују да носе свето звање ђаконско и да они говоре ко је достојан монашке мантије. Свети архиђакон Стефан је радио оно што данас ради монах Антоније а никако оно што ради ђакон Ивица – непоколебиво и неустрашиво је исповедао Христа Распетога. А само Господ Свемогући ће одредити свакоме по његовим заслугама.



Као један од људи који је учествовао на конференцији за штампу и који је предао захтев полицији за одржавање Крсног хода, и као учесник Крсног хода, могу својом хришћанском чашћу да кажем и посведочим следеће: после завршетка литије у суботу, стајао сам поред монаха Антонија када је поновио оно што је рекао и на конференцији за новинаре а што је звучало отприлике овако: „Ко жели да своје неслагање са овим богомрским чином искаже и сутра, може да дође на Литургију у Саборну Цркву, после чега ћемо, као истински светосавци, са крстовима и иконама у рукама, са богоугодним песмама на уснама, мирно изразити своје неслагање са парадом срама. Понављам, мирно, са рукама у џеповима и молитвом у срцу. Ако треба да добијемо батине, нека добијемо са рукама у џеповима, ако падне нечија крв, нека то буде наша крв, крв светосаваца, али мирно, са молитвом и песмама“.

И он је то и урадио и тако се и понашао. И где је долазио тога дана доносио је мир. Моја болесна нога није издржала напоре од суботе, па у недељу нисам био са светосавцима, где сам требао бити, али сам у једно сигуран - смирење неколицине монаха, храброг свештеника из Шапца и светосаваца са иконама и молитвеним песмама, и крсни ход одржан у суботу, учинили су да Божијом милошћу, ипак не падне ни једна жртва у српској престоници, што никако није одговарало онима који су све ово закували у својој слугерањској беди. И бесни због тога, оптужују за немире онога који је доносио мир тога несрећног дана.

Али да се вратим наслову и унутрашњој боли српске деце. Јер онаква одлучност и неустрашивост српске деце није плод никакве индоктринације, него уистину унутрашња бол невине деце која самим својим крштењем у светој вери Православној, осећају да је организација ове сатанске параде у исконској супротности са свим оним што би требало да представља идеал младог човека, још незараженог либералним вирусом самољубља и самокористи. Та деца осећају да страда њихова држава, да страда њихова породица, да страда њихова вера, осећају издају, кукавичлук, лицемерје. И они желе да се ослободе те унутарње боли. Зато су стали у одбрану тога, са свакако неоправданим али потпуно разумљивим гњевом за младог човека. Волови јарам трпе а не људи, Бог је слободу дао за човека каже српски песник.

Реакција високог државног чиновника, да ће одговор државе према тој деци бити ЈЕЗИВ, захтевао је аутоматску реакцију српског Синода и самог Патријарха, али ње нема. Да ли је ЈЕЗИВ ОДГОВОР терминологија правне државе за коју се декларативно залажу наши властодржци? Да ли ће се својим ћутањем они прећутно сагласити са оваквим, УИСТИНУ ЈЕЗИВИМ понашањем? Или су богомољци и светосавци и монаси и монахиње - који су својим смирењем и молитвеношћу спречили вероватно много теже последице неодговорне одлуке да се одржи срамна парада - и за Синод, као и за РТС једини кривци свега произашлог? Зато што су ти људи радили посао који је требао и морао да уради Синод и Патријарх? Они су утицали како на омладину, тако и на полицију, која је такође, у дубини душе осећала да та деца имају разлог за свој бунт, па су ипак успели да углавном сачувају смиреност и не примене најбруталнију силу.

Где нема Бога, све је дозвољено. Да ли ову децу треба препустити либералним развратницима да им испирају мозак а можда и пребијају бубреге или урадити све да се од власти захтева да се на тој децом не примењују бруталности. Или ће апел монаха Антонија остати глас вапијућег у пустињи? Мора се покушати све да се тој деци објасне узроци царујућег зла које они својим младалачким чистим срцем осећају. Да не крену путем којим су кренули бољшевички омладинци, који су такође осећали неку неправду тадашњег друштвеног живота и помислили да је сиромаштво и незнање једини извор свих зала и несрећа једног друштва. Неко мора тој несумљиво храброј деци објаснити да су и сиромаштво и незнање последица несумњиво само једног узрока – првородног греха, удаљености творевине од Творца, што само повећава и зло и незнање и сиромаштво и све друге невоље.

Ако то не ураде српски пастири, урадиће то непријатељи Православља. Али ће то урадити на начин сличан јунацима комунистичке књижевности. Као што је то рекао јунак Максима Горког - „Треба Бога променити мајко, очистити Га!“ Не дао Бог да ова храброст српске деце заврши у духовној сфери неке модерне хилијастичке грозоте. Или рационалног хуманизма слободне мисли. Слободна мисао је истинска вредност само ако је човек свестан да је он икона Божија. Без тога, слобода мисли постаје сатанистичка саблазан. И код либералних политичара и код либералних свештеника и код либералних владика – свеједно. Као што је то дивно приметио велики руски православни геније Ф. М. Достојевски: „Ко сувише воли човечанство, тај је у великој мери неспособан да воли човека појединца“. Тако и наши црквени либерали. Много воле „сестринску цркву“ али не и брата Артемија и његово монаштво.

Хтео бих на крају да напишем и једно пријатељско и добронамерно обраћање браћи из Двери Српских. Ових дана могло се чути и на улици и прочитати на интернету, доза критике према „Дверима“. Двери су несумњиво патриотска организација која је читаву деценију имала пуно пројеката који су будили народ, просвећивали, опомињали. Много сјајних тематских бројева на којима је одрастао велики број српске патриотске омладине. И сам припадам онима који су подржавали многе њихове акције и међу њима имам и личних пријатеља. Мислим да су то поштени, паметни људи, несумљиве патриоте, али... Хтео бих да кажем из братских побуда пар речи и о овоме „али“ и Бог ми је сведок да ово пишем чиста срца и љубави према њима.

Драга браћо, није само актуелни режим узрочник свих невоља овога народа. Нама је осим породице, државе и морала – нападнута и вера светоотачка. Наравно да се треба чувати раскола, раскол не помиње нико од прогнаних монаха Рашко-призренских, нити од богомољаца светосавских, него трпељиво подносе све незаслужене казне (ево одскора и шамаре у црквама) и остају верна чеда СПЦ. Наравно да су и старокалендарци и зилоти и многи други у историји Цркве били огорчени на неправде свештеноначалија али су због свог несмирења упали у јерес и отпали од Једне Свете и Апостолске Цркве. И наравно да се треба чувати да се не иде у раскол, све док се не крене у отворену јерес, попут помињања папе или нечег сличног. Али се не смеју затварати очи пред овом „заглушујућом ћутњом Синода“, како написах за „Руску Народну Линију“ извештавајући о овим догађајима око несрећне параде. Зар је било неопходно да се преда 15 000 потписа верника у Патријаршију па да се Синод огласи (два дана пре параде) поводом нечега што Јеванђеље вапијуће налаже. И како су се обратили боље да се нису ни обратили. Кажу, то су у суштини ирелевантна питања. Значи Господ је Содом и Гомору спалио због ирелевантних ствари? Двери су издале дивне тематске бројеве, међу њима и о Светом Владици Николају и о светом Јустину Ћелијском. Свети Николај Српски каже: „Кога мрзиш, хвали, кога волиш, критикуј“. То мора постати и ваша девиза, да не би обљутавио сав ваш огромни досадашњи труд. Јер за веру се мора ревновати. Јустин Ћелијски је написао да је екуменизам свејерес. Морамо, ако волимо Патријарха, да га питамо да ли се он сложио са проглашењем о. Јустина за светитеља. Патријарх нам каже да је и пацифиста. У природи православног хришћанина је мирољубивост и на свакој Светој Литургији се молимо за мир. Али да ли значи нечије декларисање као пацифисте, да су рецимо свети Александар Невски или свети кнез Лазар, који су мачем бранили нападнуту Свету Веру - погрешно проглашени за светитеље? Да ли је време да запитамо владику Атанасија, да ли би легао и под ова борна кола од недеље, као што је претио са тада опозиционог „Студија Б“ (сви ми добро знамо ко је финансирао тадашње опозиционе и ко финансира садашње државне медије). Тада је и са опозиционих телевизија и са трибина Двери поручивао да ће завршни чин издаје тадашњег руководства бити предаја Косова а сада када је Косово стварно предато, нешто нам се владика не оглашава.

Руски протојереј Д. Дудко написао је дивну књигу „Литургија на Руској земљи“ у којој је изразио ову мисао: „На Литургији, за време певања „Херувимске“, стање ваше душе треба бити такво да сте Ви лично спремни, већ следеће секунде, поћи за Христом на Крст, страдање и смрт. Ако таква спремност код Вас не постоји, Ви сте тада, у најбољем случају – оглашени – али не и хришћанин“. Од срца желим Дверима благодат Божију и да не заврше као многе српске организације, које су сјајно почеле, а неславно завршиле и то је једини разлог овог обраћања њима.

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Биланс геј срама 10. октобра 2010.

Srpska Informativna Mreza
Wed, 13 Oct 2010 15:28:21 -0700
Влада Србије и ЕУ силовали српски народ. Влада одговорна за насиље.

Биланс геј срама 10. октобра 2010.

Сексуални чин без одобрења је силовање, а управо то се догодило Србији и
српском народу 10. октобра 2010. године. Најављена геј парада уз подршку Владе
Србије и ЕУ, односно силовање Србије, претворило се, како је и очекивано у
улични рат. Организовање геј параде у Србији, је исто што и организовање
свињокоља у центру Техерана - безумље и провокација насупрот основним
друштвеним вредностима! Борис Тадић и Цветковићева Влада Србије су подржали геј
параду и нису хтели да је откажу упркос бројним упозорењима и безбедносним
проценама - стога они и сносе главну одговорност за насиље које је ескалирало
10. октобра. Коришћени су гумени меткови, а парада је по писању дневног листа
Прес коштала око 12 милиона евра! Велики део тога узет је грађанима Србије из
државног буџета.

Геј парада је показала да државне установе делују против добробити народа и
националног интереса по налогу ЕУ и САД. Страдали су озбиљно 10. октобра
полицајци и омладина ради политичких поена Демократске странке (и њених
савезника) и ради доказивања послушности Бриселу, а такође и ради задовољења
перверзних идеја гејева. Геј парада је претходница ЕУ, она је један од услова
које Србија испуњава ради кандидатуре за чланство у несрећној ЕУ. Многи
учесници злокобне параде нису били део српске ЛБГТ популације, већ странци
доведени како би се "напумпао број" и како би се створио привид бројности геј
полулације; такође многи учесници нису геј већ су плаћени активисти који
промовишу идеологију хомосексуализма. Гејеви не траже права, већ власт, што се
могло видети по припремама параде, по узурпацији и срамном стављању државних
установа на располагање геј лобију (који је један од најјачих у ЕУ), а и по
маршрути поред највиших правосудних установа, министарстава и Владе Србије.

Геј лоби често своје неистомишљенике назива фашистима, чиме доказује своју
патолошку природу, искључивост и нетрпељивост, односно примитивизам, а тиме се
понижава и вређа већина грађана Србије, који су конзервативног васпитања за
европске појмове. Треба приметити да је припрема геј параде довела до
експанзије неонацизма и да је јавно наступање ЛБГТ организација доливање уља на
ватру неонацизма, који се храни оваквим појавама, односно њиховим агресивним
гушењем. Геј покрет и неонацизам су две неприхватљиве крајности, ако је
(исправно) забрањен марш неонациста, требало је забранити и геј параду.

Борис Тадић није држава, Тадић није Србија. Важно је да се подсетимо ове
истине, због ружне и диктаторске Тадићеве особине да се поистовећује са државом
и да своје личне ставове проглашава за националне, тиме озбиљно прекорачујући
своја овлашћења и не поштујући вољу народа. Тадић и други властодршци су
покушали да нереде од 10. октобра (за које су одговорни), представе као напад
вандала, хулигана на државу, а заправо ради се о томе да су делови државне
власти са геј покретима уз подршку ЕУ напали омладину Србије, којој није био
циљ да руши своју државу нити да се сукоби са полицијом, већ да се сачувају
част и достојанство престонице. Подсетићемо властодршце да без народа нема
државе - власт без подршке народа је репресивни апарат, а не држава!

Геј парада је смишљена провокација насиља, безбедносне експертске процене су
јасно указивале на то да ће неколико хиљада, претежно младих људи, изаћи на
улице да спречи геј параду, која по њима (и многим другима који се нису
појавили на улици) урушава главне стубове националне културе, породице,
вероисповедања и јавног морала. Док је између 5 и 7 хиљада полицајаца
обезбеђивало анти-државну манифестацију у Београду, истовремено није одржан,
због забране, државотворни скуп "Нови Пазар је Србија" најављен истог дана у
Новом Пазару! Овим безумним одлукама државног врха Србија је осрамоћена и
понижена, угрожен је територијални интегритет, дато је зелено светло
сепаратизму и тероризму у Рашкој, нарушен углед Србије у свету, итд.

Након нереда, државни секретар Министарства правде Хомен, изјавио је да ће
"одговор државе бити језив"! Ова изјава запрепастила је и уплашила многе
грађане Србије и подсетила нас на најмрачније периоде нацистичке окупације и
комунистичког тоталитаризма. Уместо да спрема "језив одговор" углавном
малолетницима врелог темперамента, властодршцима би било боље да деци и младима
обезбеде: здравствену заштиту, њиховим родитељима који их издржавају запослење,
спортске терене, мање коцкарница и кладионица, културни и образовни програм на
ТВ уместо примитивних "риелити" програма, ригорознију контролу продаје алкохола
малолетницима, улице без дроге, не-уништавање зелених и спортских површина ради
изградње паркинга и супер маркета, мање корупције и незаслужене друштвене
неједнакости, мање неправедног раслојавања и заустављање пропасти средње класе,
мање абортуса, итд. Развијено друштво се може остварити једино сарадњом и
дијалогом омладине и власти, а не охолошћу, приморавањем, једностраношћу,
аргументом подигнутог пендрека и сукобима који долазе до границе уличног рата.
Понашање власти би се могло описати речима: Ми смо добри, него народ не ваља.
Без конструктивне, позитивне самокритичности, неће бити напретка.

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] САД и даље врше прит исак на Србију

Srpska Informativna Mreza
Wed, 13 Oct 2010 14:49:03 -0700
САД и даље врше притисак на Србију





| Marijan RIGO | 13.10.2010 |
22:35








САД наговарају Србију на почетак преговора с албанским властима Косова, које су
једнострано прогласиле независност покрајине. То је кључни аспект посете
Балкану, која се ближи крају, државног секретара Сједињених Држава Хилари
Клинтон.

Хилари Клинтон је посетила Сарајево, Београд и Приштину. У Босни и Херцеговини
државни секретар је основни акценат ставила на јачање централне власти и
позвала је на ограничавање аутономије Срба и Хрвата. У Србији је убеђивала
власти да започну дијалог с Косовом, односно да се помире с губитком покрајине,
с дезинтеграцијом земље.

Посета Хилари Клинтон Балкану омогућава да се говори о извесној промени тактике
притиска на Београд. Политика „силом" замењује се политиком „милом", сматра
стучњак-балканолог Јелена Гускова у интервјуу за „Глас Русије".

Поново се врши притисак на Србију. Америка, која није европска држава, сад
наступа као гарант европске интеграције Србије уколико она учини уступке у вези
с питањем Косова и Метохије. Осим тога, Клинтонова је говорила о евроатлантској
интеграцији, односно она нуди Србији да ступи у НАТО и алудира на то да ако
Србија не буде послушна, неће видети ни НАТО, ни ЕУ.

Америчкој администрацији је због наглог опадања популарности председника Обаме
јако потребан било какав успех у спољној политици, сматра стручњак Института за
религије и политику Георгије Енгелгард.

У државном департману у Вашингтону на Балкан се гледа као на незавршени
пројекат, незавршени посао. Многи сматрају да је много једноставније постићи
успех на Балкану него у било ком другом региону света. Рецимо, једноставније је
него у у Авганистану, него у Ираку.

Питање је само да ли ће Србија пристати да принесе своје националне интересе на
жртву политичким амбицијама америчке администрације.

serbian.ruvr.ru

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] STVT Info: Boris Tadic nece nadalje potezati pitanje suverenita Kosova!?

Srpska Informativna Mreza
Wed, 13 Oct 2010 14:41:26 -0700
Postovani prijatelji Srpske televizije Toronto,

Na vebsajtu [You must be registered and logged in to see this link.] mozete da procitate
necenzurisane tekstove i videozapise:

Hilari: Srbija i Kosovo suverene države.
STVT vam je obezbedila eskluzivni video zapis. Hillary Clinton potvrdila je u
Pristini da predsednika Borisa Tadica da nece nadalje potezati pitanje
suvereniteta Kosova! Preuzmi video klip: --
>>

Policija uhapsila 17
srpskih huligana u Đenovi. Slike nereda iz Đenove


Ulicni rat. Slike nereda iz
Beograda

STVT je u jedanaestu godinu produkcije u Kanadi. STVT zeli da napravi bolji tv
program ali potrebna je i vaša pomoć. Donirajte nas danas. Molimo ljude dobre
volje da pomognu produkciju STVT programa svojim donacijama ili iskoristite
priliku da reklamirate svoj biznis po veoma povoljnim cenama sa popustom
pojedinih pozicija do 35%.
STVT cenovnik usluga:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Uzivajte,

Blagoja Ristic
Producer

Serbian Television Toronto
416. 503 3300
[You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.]



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Ubica male Milice došla na mesto zločin a

Srpska Informativna Mreza
Wed, 13 Oct 2010 14:11:00 -0700
Dušica Rakić ogorčena posetom Klintonove Srbiji

Ubica male Milice došla na mesto zločina

Sreda - 13.10.2010

Majka Milice Rakić, trogodišnje devojčice koja je nastradala 17. aprila 1999.
godine od NATO gelera koji ju je pogodio dok je bila u kupatilu na noši,
priznaje da joj poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton iznova
ozleđuje rane koje nikad neće zarasti.



- Pravo da vam kažem, ništa me ne iznenađuje! Ni što ova država gosti takve
ljude, ni što ona dolazi bez trunke stida! Ne mogu da razmišljam više o
tragediji koja nas je zadesila, ali me onda njena poseta ponovo vraća u vreme
našeg najvećeg gubitka, ozleđuje stare rane, koje nikako ne mogu da zacele.
Dolazi na mesto zločina! Tu kod nas, da prođe pored ruševina... Pitanje je i
šta će videti! Ako bude želela, moći će da pogleda ruševine. Sram je bilo!
Najgore je što se oni ni ne kaju. Šta da vam kažem, snage više nemam -
potresnim glasom kaže za „Alo!“ Dušica Rakić, majka male Milice koja je postala
simbol nedužnog stradanja u vreme NATO bombardovanja.

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Јурчевић: Дирнуо с ам у осињак хомосексуа лаца

Srpska Informativna Mreza
Wed, 13 Oct 2010 14:04:05 -0700
Јурчевић: Дирнуо сам у осињак хомосексуалаца




среда, 13 октобар 2010 16:13 ИН4С







Након жестоких напада и најаве да ће лезбијска организација „Контра“ против
њега поднијети кривичну пријаву, због, како тврде, „подстицања на насиље и
мржњу утемељену на сексуалној оријентацији“, контраверзни Каставски жупник се
поново огласио на свом блогу. Он је навео да је својом изјавом дирнуо у „осињак
хомосексуалаца и лезбијки“. „Видим да сам својим коментаром о догађањима у
Београду дирнуо у осињак хомосексуалаца и лезбијки. И нека сам јер су то типови
за жалити, а не осуђивати. Поготово не за батинати и тући јер су довољно
избатинани и истучени од мајке природе", написао је у наставку свога блога
Јурчевић.

Подсјећамо, Фрањо Јурчевић је жупник који је недјељну геј параду у Београду
назвао "доказом да моралне наказе и психопати све више овладавају средствима
јавног информисања, улицама, установама, градовима". Према ријечима Јурчевића
"Београђани су показали што мисле од тим психопатима" и додаје да му је жао
полицајаца који су настрадали, али и да су се они требали повући и „дозволити
нормалнима да с тим болесницима мало продискутирају“.

У наставку свога блога жупник пише како је чуо да ће га група Контра тужити.

„Будући да долази зима, а ја сам јако зимогрозан, лијепо бих молио моје
пријатеље да ми у затвор донесу коју декицу више", иронично пише жупник и у
истом тону додаје:

"Што „Контра“ има против мене кад ја ништа нисам рекао или написао контра њих?".



[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Apologija nacionalne svesti

Прошлост


П
рилог ослобођењу од империјалног глобализма

У Београду, дана 12.10.2010.године,
Предраг Лепетић

+++

Српско питање

Демографско умањење, препуштена земља и западно пројектовано државноправно расуло поново оживљава пут моћи и покреће освајаче на задобијање простора и утицаја, користећи слабост вере и воље, дезоријентацију Срба који живе на граници двају светова и оживљавању “западних вертикала” и “источних трансферзалa” која Балкан треба да људским фактором веже за регионалне силе и империјe у настајању. Напуштени исконски и Светосавски пут самосталности и независности, утемељења у себи, који једини даје могућност опстанка у јединству циља државе, световне и црквене елите и целине народа, води до предвидиве последице нестанка и маргинализовања Срба као историјског народа и успоставе границе двају светова без Срба, Србије и Српске Православне Цркве, који у коначном времену нису нашли одговор на агресију, меру колективизма и индивидуализма, заштите националне постојаности, историјског и верског смисла у изградњи цивилизације, споја који није ни запад ни исток а јесте самосвојно и најбоље од њих.Одустанак од себе, разграња аутентичне заједнице, афирмација слабости и истовремена промоција стандардизованог медиокритета, космополите као идеала супротном богочовечанском уздизању постају најлакши циљ који се постиже без напора, ризика и уз материјалну корист, служењем Империји и промоцијом идеологије окупатора.

Свест о томе да је национални интерес супротстављен најјачој светској сили на врхунцу глобалне моћи, њеним западним савезницима и империјалној идеологији окупације света и губитак вере да је могућ делотворан отпор уз трагичне резултате сукоба у коме се Српски народ нашао усамљен на историјској вододелници, довео је до одустаjања атеистичке елите од националне идеје и вредности, препуштања које има за циљ умилошћeње агресора, предусретљивост и исказивањe лојалности до крајњих граница аутогеноцида, као и прагматичним усмерењем ка могућем материјалном задовољењу у условима капиталистичке трансформације друштва, акумулације капитала и необузданог потрошачког менталитета.Национално је потиснуто у други план тако да подобни епигони, носиоци лукративних и прозападних интереса добијају изборну подршку јер вербално стварају илузију о заштити општег интереса а стварно реализују само лични и туђински и дугорочно воде у још већу беду и зависност, распродајући домаће богатство, уништавајући привреду и потпуно је колонизујући, док у државотворном смислу дезорганизјући и децентрализујући власт, државу препуштају регионалним парадржавним ентитетима и наднационалним интегришућим творевинама а адаптацијм на вредносне стандарде окупатора врше искорењивање основа народног бића. Тако промовисани пут без алтернативе постаје пут распада, безизлаза и безнађа, јер једини пут опстанка у делотворној борби за сопствене интересе бива дезинтегрисан, напуштен и проглашен за назадан и нецивилизован а отворени пут самоуништења промовисан у једини могући, цивилизацијски и напредан. Антинационална идеологија је запосела простор мњења и на свим пољима негативно је постало пожељно и позитивно са погубним реалним и културним последицама.


Окупација свести и крај историје

Зароњеност у чулно, осетно, материјално и ниподаштавање идејног, вредносног, надчулног метафизичког света, вере у врховну вредност и снагу Бога, универзалног и вечног, које провереним историјским искуством даје духовну и моралну делотворну снагу, доводи до губљења вертикале, губитку упоришта личног и колективног уверења а на душевном плану недостатку храбрости пред историјским искушењима, мањку самопоуздања и вољe да се истраје и непоклекне, пружи отпор, има снаге и претраје са надом да је за малена земаљско а вечно небеско царство. Зато је пропаст тако дубока и пропадање тако незаустављиво пред земаљском силом.Ономе ко се усмерио ка кључним датумима историјске усправности народа прави је циљ поништавање и превреднoвање, да покаже и езотерички да је његова сила јача од вере и темељних вредности, уверења противника, снаге хришћанске Светосавске вере и предхришћанских народних митова, да се сви дискредитују и компромитују као слаби пред наступајућом овостраном и оностраном свемоћи. Тако је послата сублимирана порука која је рушила и дезинтегрисала Косовски мит и његову ослободилачку, пркосну и победничку поруку, чије је напуштање и невера у ослободилачки потенцијал као супротној сили физичког поробљавања и пораза имала да утврди коначност губљења свести о себи и самој могућности слободе, одустајању од отпора пред земаљским силницима и њиховим слугама, клањањем насиљу окупатора као јединој реалности и поробљавању као јединој могућности без алтернативе. Само таквом променом уверења и губитком ослободилачког потенцијала, апатичности и вољној угашености окупатор је сигуран у трајност свог недела, миру и покорности заробљеника, делујући истовремено на слабости, поткупљивости у коначности трајања и нудећи земаљску награду и “савезништво” за одустанак од противљења.Само духовним и душевним поразом успоставља се трајност владавине над тренутно пораженим а до тада духовно непокореним и спремним да се на различите начине бори и коначно поврати отето добро и сам живот.

Суптилни психолошки рат као претходница и наставак отворене оружане агресије смера да ударом на несвесно и манипулативно наизглед рационалном, разумном и прагматичном информацијом пресудно утиче на свест и опредељење Срба у жељеном правцу.Стварно, све је као у камери обскури, обрнуто од сугерисаног.Без родољубља нема ни човекољубља, племенитост осећања и дела се доказује према најближем а не према апстрактном грађанину света, што је и основни разлог расцепа личности глобалиста, лажности и слабости њиховог инструментализованог лукративно оријентисаног уверења, иза кога стоји провинцијални комплекс, хипертрофија самољубља, безосећајност и мизантропија, како према ближњем тако и према сваком човеку као саможивом конкуренту и непријатељу.

Права несрећа рођења као Србина, кужног и непожељног светског парије, прљавог и неписменог националисте, шовинисте сужене свести, подбићу људског лика, нагонској звери које зна и разуме само језик силе и кажњавања, срећом је исправљива личним опредељењем да се не буде варварски Србин, који је као такав традиционални негативац, по себи, једино реално и могућ и да се постане неко други, како сугерише истакнути неимар западне цивилизације, Ненад Прокић, да ће “Србију направити модерном и без Срба”(Курир, 22.11.2005.). Свако омаловажавање по дефиницији је везано за негативно вредновани Српски идентитет, па онај ко има имало разума не може, сем по цену личне срамоте, признати припадност таквој нецивилизованој, примитивној племенској заједници, традиционалном начину живота, приоритетима и хијерархији животних вредности. Онај ко жели да буде не само модеран већ и културан мора напустити дивље атавизме и архетипе који по себи “доказано” воде у зло и злочин.

Нова супериорна цивилизација неоптерећена и пријатна, пријатељска, коректна према другим народима, расама и религијама, управо се гради кроз нови европски и светски поредак равноправних и међусобно једнаких народа.Глобални поредак у коме различити народи комуницирају једним, светским, енглеским језиком и толерантним новоговором, пишу латиничним писмом, који верују у Европу и свет без граница, културно деконтаминираној космополитској цивилизацији мира и просперитета, верском савезу религиозних праваца под једним богом појавним у различитим формама са папским вођством алијансе цркава и секти, који живе у уређеној и организованој, пожељној заједници успешних, богатих или бар добростојећих, лепих, задовољних, сретних, јаких и паметних.Такав наметнути позитивни стереотип прати медијски монопол и кампања етикетирања и дезавуисања инфериорног пандана који треба избегавати а то је сваки национализам који је по себи малиган, макар и у малој мери неизбежно производи сукобе и насиље самим постојањем етничке посебности.Историјско цивилизовано решење светског мира је нађено у свету без нација или само празним љуштурама испуњених новим пожељним универзалним идеолошким и религиозним догматским садржајем, где светска држава, управа, суд, војска и полиција и универзална црква, држе под контролом и зауздавају ирационалност народа и раса, које постепено преводе и претачу у контролисано светско друштво.

Овакав приступ научно осмишљен, прави је фалсификат и преварна замена теза. Наиме, на негативном примеру из новије историје злоупотребе националних осећања, нацистичког, агресивног и шовинистичког геноцида израста идеолошка парадигма уопштавања против сваког национализма, преклапајући позитивни пример родољубља, пожртвованости и одбрамбеног заједништва, повезаности у опстанку примарне, родне заједницe, без које нема културе, језика, материјалне и духовне цивилизаије. Позитиван пример кохезије настао на природној основи братства и порекла, духовној и душевној заједници, архетипа и језика, историјске судбине и трајања, живота на истом простору и проживљених успеха и преживљених неуспеха, изграђених симбола, треба потиснути да би се отворио простор губитку одбрамбеног рефлекса и удруживања пред заједничком опасности напада на саму родну основу.Примарна веза породице, родитељства и брака, заједничке локалне и шире заједнице, матерњег језика и културе, сада се усмерава против саме себе и самоурушава да би се отворио простор социјално девијантном као “ослобођеном” стега моралних ограничења и пријатељском према спољњем подржаваоцу самодеструкције, да би се отворио простор међусобне удаљености робова пред експлатацијом и тоталитарном контролом атомизованог појединца, да би се отворио простор успостави новог поретка колонијализма, пљачке примарних националних богатстава и културном империјализму како им се у походу нико организовано, на базичном и најјачем основу не би супроставио и да би против себе имали лако уклоњиве усамљене појединце.Историјска свест као неодвојиви део колективног искуства и повезујући чинилац је искривљена и испражњена, “ослобођена” неуклапајућих истина у наметнуту слику и вредновања догађања.Народна свест као природни елемент бића сада као негативни условни рефлекс служи као средство поробљавања и разбијања јединства како реалног друштвеног тако и у самом појму, идеји који се разграђује, где се целина појединачног, посебног и општег парцелизује, даје примат посебном, локалном и “самоослобођеном”појединачном а опште третира као опасност и зло по мир и просперитет и замењује интернационалним. Негацијом се своди интегрални-општи појам Српства на посебни, територијални, србијанство, црногорство, војвођанство, шумадинство, исл. одн. „локалпатриотизам“, што није историјска новина јер је прекомпозиција Срба вршена више пута рушењем аутохтоне постојбине и историјске државности, поделама и завадом, разбијањем јединства народне снаге је отваран простор продору на “примитивни” Балкан, третиран као религиозно и шовинистичко “буре барута” и “караказан” људског елементарног зла. Када спољна сила и унутрашњи извршиоци разбију целину онда делове међусобно сукобљавају око поделе материјалних добара и задржавања управљачких положаја, па се сада заборавља истородно цело а локално усмерава против преименованих истородника, историја се понавља али се реални извор народа смањује, просторно и карактерно, вештачке нације постају затворене провинцијалне групе које воде противнародне марионетске елите које слободан простор добијају само у погледу стимулисаног разарања јединствене културе, језика, писма, историје и вере, па засебну политику виде само кроз савезе противне матици.Тиме је народна свест доведена до крајњег отуђења а народ доведен до краја историје, осуђен на нестајање и неделотворност како економску, одбрамбену, културну и цивилизацијску и спреман да се прикључи идеологији и организму освајача.


Пораз од материјалне и идеолошке велесиле

Осуђујуће Xaшке пресуде([You must be registered and logged in to see this link.] темељ су нове историје и пропагандног и васпитног притиска на анатемисани колективитет који добровољно или под теретом присиле треба да промени свест после изолације, деструкције, демилитаризације, девастације привреде и идеолошке “денацификације” окончањем рата психолошким поразом да би победа била неопозива и потпуна. Медијским омаловажавањем требао се постићи циљ да код Срба изазове осећај ниже вредности, колебања, малодушности, безнађа и узалудности борбе уз истовремено оправданост противницима у прогону и терору без правних и моралних ограничења према криминалним отпадницима од “вредности” тумачених од елитних изданака западне цивилизације.Презир без саосећања и утемељеност у јавном мњењу агресора на мржњи дало је отворено подржавање безобзирности и дозвољеном изузетку ратног права у необјављеном рату и вероломном нападу, неселективним циљевима и коришћењу недозвољених ратних средстава против безвредних балканских дивљака.

После војног пораза, наступило је условљено историјско повлачење без задршке пред апсолутном силом, пристајање на све да би се прекратиле свакодневне муке и малтретирања.Губитак вере у победу и препуштеност на милост и немилост, остављеност од свих застрашених необузданим терором и трагичним примером сваког непокора.Народ све дубље тоне што више пристаје на пораз и на крају осећа као терет и реално и симболичко Косово јер је јавно потенцирани узрок патње и њеног продужења па тежи да га потисне, чиме суштински уништава основе сопства и иде путем којим га воде уценама ка потпуном уништењу, истовремено тражећи да свака одлука буде наизглед добровољна, реална и без алтернативе, као најбоља у датим околностима које су стварно израз апсолутне и беспоговорне воље светских владара.

Већински народ се данас предаје, не само јер нема спознату јавну алтернативу, већ je окренут земаљском и “реалном”, духовност и смисленост егзистенције оставља по страни и бави се прагматичном трговином преживљавања у животу и у политици. Доведен издајом, дефанзивом, исцрпљивањем, повлачењима и поразима, лошим примерима, распродајом отаџбине, територије, губитком националне снаге и поуздања у све институције од војске до цркве, губитком посла и националног богатства, превредновањем националне историје и осудом националног осећаја као талога и прљавштине, огрезле у злочину до закључка да је практично плодоносно решење да духовно поништен, дезорганизован и у безнађу може опстати физички, лично и породично са самозаваравајућом илузијом да је корисна лојалност непријатељу. На тој подлози сва квислиншка обећања имају одзив, делују реално и немају алтернативу у било каквом супротстављању и борби са удруженим фазним уништитељима.Они којима су одузели све и који су умишљајно доведени до просјачког штапа да би пристали у изнудици на све, остаје коначни избор да се погну како би се прехранили или да устану, задобију отаџбину и упркос свему покушају да живе. Духовни слом довео је до дезоријентације и потпуног уплива у тренутно материјално као једино могуће, прихватању идеологије евроатлантизма медијски пропагиране као једина митска будућност. Магијски превреднована и поништена на кључним датумима обесмишљена је досадашња историја опстанка и изгубљен је сам митски кључ успеха живота пред опасношћу, поделама, распадом и колективном смрти.

Вишевековна предрасуда и представа о Србима као прљавим, нецивилизованим, дивљим, примитивним, неписменим, крволочним, са израженим криминалним менталитетом, убицама краљева, атентаторима, силеџијама и силоватељима, изазивачем локалних и светских сукоба, олошем ван међународног поретка и новог светског поретка, а што је добило потврду међународних пресуда и коначно самим признањем од стране нове елите и политичких представника у парламенту као и наметано јавно уверење да су заиста такви, има и други пол у оправданости геноцидних парола “Србија мора умрети” до “уби, уби Србина”, и “Србе на врбе”. То што Србија признаје да су геноцидни походи против ње и Српског народа били нужни и политички, морално и правно оправдани, да су агресори и стварни злочинци, преступници међународног права и правила ратовања били у праву а Србија крива што се бранила, оставило је Србе на ветрометини политичке милости и економске милостиње за коју прозападна елита која пристаје на све, непрестано пружа руку.

Парадигма западног империјалног универзализма као средство окупације

Уметање вируса негације у асоцијативни низ и прекид континуитета самопоштовања наставак је исте стратегије рата путем стереотипа, предрасуда и пропаганде, квази научних доказа “германске историјске школе” у служби геополитике и продора на исток. Кулминације које су завршавале у геноциду над Српским народом, током целе историје а посебно Аустроугарском и Немачком агресијом, комунистичким “великосрпским национализмом”, насилним симетријама и англосаксонским разбијањем Југославије, настављене су даљом фрагментацијом последњег народног упоришта, саме Србије. Истовремено на примеру Србије изграђен је и проверен концепт и правна форма за светско урушавање националне идеје као темеља националних држава и слободе народа.Компромитацијом упоришта људског достојанства у родољубивој свести, брани и граничнику политичкој тиранији и идеолошком тоталитарном насиљу после атеистичког урушавања вере у Бога и аморализацији, начињен је коначни искорак ка поробљавању свести и губитку наде у свако добро међу људима, па чак и најближим сродницима.

Урушавањем националнe идејe као трајног основa националне државе, бране распаду и окупацији, отворен је пут остварењу империјалног циљa и успостави светске Владе(1-6). Националну идеју требало је злоупотребити искористити као средство деструкције вишенационалне државе и политичког режима а потом означеног кривца везати за злочин и обележити неделом, срушити саме основе примарног, националне митове и поруке, сублимирана искуства, темељ природног осећања поноса припадности роду, психолошку основу солидарности и ограничења саможивости, личног самопоштовања, самопоуздања и међусобног уважавања.Прави циљ je измена појединачне и колективне свести, рушење прошлости да би се на превреднованој основи градила будућност на новим вештачким митовима, вредностима и лажима као “оригиналима”. Зато се на промоцији преварних пресуда, заснованих на историјским фалсификатима гради нови свет, који на геноцидном негативном миту о Србима као злочинцима смера да пресудама Међународног суда за бившу Југославију, Међународног суда правде, декларацијама скупштине Савета Европе и националних парламената целог света, пре свега потврђујућег Србијанског, са светским даном Сребренице и школском образовном и васпитном поруком, све без доказа али са идеолошким циљем и намером да прикаже пример и неспорну узрочност између национализма и злочина, утемељи кривицу и пружи “необориви”доказ да је свако родољубље шовинизам, сваки патриотизам фашизам и да је сваки национализам примитивизам и по себи геноцидан, те тако постави неоспориве цивилизацијске потребе да се свет заувек ослободи мрачне историје и колективног лудила и дође до мира и сарадње. Мајсторима преваре, преусмерења пажње и игре прилагодљивих полуистина, дат је разлог да би се наводно сузбио шовинизам и исти је подведен под сваки национализам и тако идеолошки поништено и родољубље које им смета као препрека родне одређености и као граничник добра и солидарности заједнице, у успостави тоталитарног поретка, локалног и светског.

Велики задатак “цивилизовања” варвара и “хумани циљ” културног уздизања као основе индивидуације поверен је лучноношама, “нормалним” и неоптерећеним професионалцима, културним најамницима и члановима тајних завереничких удружења за изгрању новог света. Пре свега, носиоцима јавне речи, слике и утицаја преко манипулативних медија на обликовање јавног мњења.Злоупотребом природe професија, као уосталом и извештачењем паралелног света који се претвара у тржиште и најамништво, легално проституисање које не допире до идеологизоване свести и савести највећег дела репродуктивне интелигенције, пред благодетима славе, коруптивног материјалног задовољења и милости мецена, трансмисионог, отуђеног режима који на антинационалној основи гради лојалност и своје место у новом поретку људи, народа и ствари. Пред сликом либералног потрошача и примарним циљем материјалног задовољења, конформистичка заробљена свест представља праву баријеру додира савести и упитаности пред целовитом сликом и трагиком времена.Наметање идеолошке тезе да границе нису важне јер ће сви живети у свету без граница или да су бар само административне те и са једне и друге стране важе исти стандарди, започето је у комунизму а продужено идеологијом новог европског и светског капиталистичког поретка што је само релативизовало и обесмислило националну државу која постаје љуштура, регион и медијска опсена, без функција, територије, средстава, права наређивања и спровођења, где полиција чува границе а најамничка војска гаси пожаре и побуне и служи у туђим земљама, где су права странаца једнака домицилним а страно право има примат над домаћим, где су окупационе “савезничке” оружане снаге изузете од кривичне одговорности а противници процесуирани пред глобалним политичким судовима, где сви имају истог господара па је небитна и онако подређена, илузорна државност и животни простор неисторијских народа.

Природно удруживање народа на интересној основи заменило је манипулативно усисавање у финансијске а потом економске, тржишне, царинске и финансијске, као и војне савезе ка тоталитарној држави у којој се национална држава претвара у један или више региона, а народи у атомизовану, стандардизовану, флуктуирајућу најамничку радну снагу новог господарећег поретка. Нови поредак се дијалектичким методом гради на произвођењу проблема(загађење околине и климатске промене, раст популације, мањак хране и воде, енергетска, економска и финансијска криза, тероризам, пандемијске болести, природне катастрофе, људска и демократска права, међунационални и међуверски сукоби, проблем мањина..) на доказивању да постојеће националне државе не могу да реше проблеме већ их генеришу и понуди решења кроз пренос овлашћења на регионалну и светску владу, која може да успостави ред и поредак, мир и просперитет.Приклањање се врши медијском припремом становништва, кредитним задуживањем, изолацијом и субверзивним рушењем некооперативних режима или војном окупацијом и успоставом мерионетских влада, са крајњим резултатом губитком слободе у нехуманом и тоталитарном поретку.

Отворена претња Џорџа Буша, старијег, председника САД изречена 1990-те. да ће “Срби бити парије новог светског поретка,” уколико се не покоре и не прихвате наметнута самоубилачка решења, јасно говори о природи и карактеру волунтаристичког, вештачког, хијерархијског редоследа који се структурише кастински и где се место на лествици заслужује према моћи и лојалности, мери покорности и подчињавања и где је за оне који слободно мисле место у тамници као и за затомљену слободу којој се, под изговором безбедности, сужава простор. Црна судбина пре или касније очекује већину, несвесну природе непријатеља који на поделама, привилегијама и казнама разбија потенцијално јединство и стање које би обелоданило елементе и циљеве ближег плана и коначног пројекта.Срби су први страдали као побуњеници а привилегије савезника намењене су само лојалној мањини преко које локално владају док за већину нема наде као еугенички прекобројних да служе чак и фрекфенцијски дириговано, само за рад и расплод.

Исти принцип савеза(7), поделе рада и синхронизованог деловања(9) световне и црквене глобалне власти успостављен је при епохалном рушењу “Источног блока” урушавању комунистичких режима централног кордона а потом и самог СССРа, као првом кораку ка светској доминацији где су Сједињене америчке државе(10) употребљене као средство глобане доминације. Монопол над духом и материјом постаје тако и културни над душом и религиозни над вером са универзалном светском црквом. Метод католичке цркве и америчке администрације који је показан на делу у БиХ(11), Хрватској(12), и КиМ(13), фазног приступа, где се прво покрене процес и изазове побуна, онда папа тражи као морална савест хуманитарну заштиту жртава да би се САД преко НАТОа укључила у бомбардовање и окупацију означеног агресора. Атлантско световно подчињавање света, сa друге стране се врши путем религиознe окупацијe свести, изградње новог религиозног поретка(14-15) преко концентрације у хришћанском екуменизму(16), папским подчињавањем, са усмерeњем према концилу уједињења и истовремено стајањем на челу хришћанске моћи ка лидерству и доминацији над свим религијама црквама и сектама у циљу “светског мира” (Асизи 27.10.1987 и Кипар 2000) (17)


Европски поредак без слободе

Европска унија без алтернативе, медијска мантра, наметнути колективни циљ и идеолошки образац, стратешко опредељење нове елите у Србији, некритички се преузима, без упитности о садржају, корисности и штетности, приступног уговора, сада већ европској држави. Према довољном сазнању то није ни праведена економска ни демократска творевина већ колонијална, економски неправедна на замрзнутој подели рада у корист великих и јаких, тоталитарна и недемократска држава, која слабе и мале додатно ограничава мада покушава да се у форми прикаже и као економски солидарна и политички демократска.

Европска унија, подсистем новог светског поретка(18), као прокламована демократска политичка заједница заснована на претежној вољи већине, то не испуњава ни суштински ни формално, јер су полуге власти у рукама органа који нису демократски изабрани.Парламент као највиши демократски орган и носилац законодавне власти и ако изабран општим правом гласа лимитиран је суженим овлашћењима, дели их са Саветом и параван је за стварну власт која је концентрисана у недемократским попуњеним органима. Наиме, институционално се концентрише власт у отуђеним кооптираним и делегираним бирократским органима (чл.13-19, и 223-358 Консолидованог уговора о ЕУ 2008/С 115/01) (19) у оба Савета и Комисије, Комитету, Високом преставнику уније за иностране послове и политику безбедности, Суду правде и правобраниоцу, Централној и инвестиционој банци, Консултативним органима(Економски и социјални савети, Комитет региона.

Европска унија заснована на корпоративном начелу величине оснивачких удела и права одлучивања, асоцијација je која представља резултанту њихових интереса остварених преко постављених, делегираних представника који му преко Савета и контролисаног Парламента дају форму закона.Таква лажна демократија препозната је од бирача који натполовично апстинирају и не учествују у фарсичним изборима фракција истих идеолошких представника капитала и тајних удружења.Покушај стварања наднационалне творевине доношењем Устава ЕУ наишао је на противљење народа (Французa, Холанђанa)који цене суверенитет и националну државу па се манипулациојом извршних органа кроз форму Уговора (Лисабонски) а не изворном референдумском вољом суверених народа успоставља супермација наднационалне државне творевине, нове Империје(20) и дерогирају национална законодавства, путем начелa супсидијарности и пропорционалности (Протокол 2).

Пројект ЕУ као цивилизацијске тековине уместо уздизања на виши економски, културни и социјални ниво представља стварну обману о повољностима чланства. Претходно скениране и уласком лимитиране државе које постају региони, своде се на ниво потреба тржишне целине и најјачих чланица, колонијалних метропола.Унутрашња колонизација се спроводи јединством тржишта, финансијског и реалног сектора а субвенције и дотације су недовољне за достизање конкурентности унутар тржишта са већ постојећим корпорацијама, предузетницима и пољопривредницима јаких чланица, али су довољнe да одржe минимум лимитиране производње да се не би прелила неупотребљива радна снага или социјално незадовољство најамних пролетера слабих чланица.Путем упросечавајућих робних стандарда, преливањем прихода ка развијеним чланицама само су незнатна средства усмерена на дотације и субвенције, регионалну и националну помоћ и развој и то само у функцији развоја великих, носилаца система. Социјализација дугова је привид дубљег пада зависних у дужничко ропство а дотације неразвијенима само средство њиховог дисциплиновања и увлачења у пирамидални систем евро зависности.

Народна свест као ослободилачки потенцијал

Ослободилачки потенцијал је сачуван у колективној свести, родној љубави и уважавању, саосећању и међусобном поштовању, примарном друштвеном уговору заједнице у добру и злу, међусобном помагању, поверењу и пожртвовању, представља реални темељ, потенцијал на коме се гради праведан садржај целине, солидарно и просперитетно удруживање, друштво које има потенцијал ка хармоничном поретку, реду и стварној постепеној хуманизацији људских односа.Истовремено осећај топлине родне повезаности, хуманости и општег добра је услов појединачног сазревања, моралног осећаја постојања другог, културног узрастања и политичке зрелости, усклађености појединачног и општег интереса и граници саможивости и отуђења. То је неодвојиви део личности и темељ друштва као и пољуђења односа међу народима свесних себе и постојања других.Без свести о себи манама и врлинама, потребама и интересима, постоји само слепа маса којом режисери људске пропасти манипулишу и злоупотребљавају инстикте и осећаје како би градили неправедни поредак и сачували своје господарење. Позитивна идентификација са сличнима, угледање на светле примере пожртвовања и заштите и жеља да се учини добро а не зло најближима, уважавање и поштовање, представљају границу коју желе да сруше како би удаљили људе, унели неповерење и окренули их једне против других да не би усмерили поглед ка онима који искоришћавају туђе време и животну енергију.

Позитивно осећање љубави према свом роду, осећај братства и солидарности према сродницима у новом хладном свету проглашено је за зло кога се треба клонити.Љубав према ближњем замењена је у отуђеном поретку ствари и вредности за мржњу према суштинском делу сопства, претцима и прошлости, за живот у коме дезоријентисани припадник нове цивилизације нема своје воље и постаје слепо оруђе у рукама господара као јединој судбини нељудског безрода у имитацији живота.Србија у сваком времену и са сваком генерацијом мора да задобија себе на темељу слободе и правде, на заједничкој борби или ће се распасти као заједница у којој се свако бори само за саможиво себе и по себи издаје опште добро.Највиши домети родољубља су племенити, аристократски и невезани за социјални слој јер су општа вредност рода и израз моралности и човечности.Такав однос и супериорност интериоризоване вредности и става поштују и противници, па је 1915.године, Немачки маршал Фон Мекензи погинулим Српским браниоцима подигао споменик и забележио поруку:”Борили смо се против такве армије о којој смо слушали само у бајкама”.

Без свести о пореклу, роду и целини заједнице истородника, нема ни утемељења личности ни душевног здравља.Напуштање родне припадности је пут осиромашења и самозаборава бића, саможивља и небриге за друге, распада заједнице од безосећајних себичњака у социјалном и политичком трибализму.

Када антисрбизам заузме кључне државне положаје тада дресура, кажњавање, лишавање и условљавање непослушних и награђивање лојалних постаје кључ животног прагматизма, приоритетног интереса и остварења користи и ако је суштински и дугорочно против разума, осећаја, целине бића и самог себе. Када самопорицање постане услов преживљавања и напредовања, социјалне промоције, онда негација као основни критеријум социјалне селекције уједно представља израз лојалности новом поретку света.

Они који мисле да ће се империјални непријатељ зауставити или преусмерити пажњу на друге, демантује сам живот и непрекинути низ условљавања и даљих дезинтегративних пропадања, господари се неће зауставити, умилостивити нити сажалити, јер решавају исконско светско питање и своје беспоговорне свевласти, личног опстанка као владара нове форме старог светског примата и подчињавајућег редоследа. Онај ко је данас за себе и свој интерес тај је, по себи, директно супротстављен и угрожава реални интерес и глобалну интересну сферу империјалног запада, свака производња и трговина, сем његове и мултинационалних компанија под њиховом контролом и релативна финансијска независност, конкурентска је и сужава му тржиште, сваки политички интерес који није реализација његовог плана је противан, дисфункционалан је и директно угрожава примат апсолутисте, који жели беспоговорно, милом или силом, и без остатка да подчини и преузме свет.Постоји само господар и са друге стране, покорни слуга или опредмећени роб, жртва појединачна или колективна како унутар саме империје тако и у још неподведеним областима.

Победа или преобраћење отпадничке нације

Срушена национална политика само је резултат срушене националне државе, економије, богатства, вере и културе.Наметање силом, претњом и манипулацијом говори о суштини којој нико добровољно не би приступио јер води отуђењу бића народа и затирању трагова људскости изграђене кроз историјско и архетипско трајање.То је само прва фаза рушења, јер после ње и сламања најјачег отпора глобализму следи појачани притисак на атомизоване, међусобно подељене и обезружане појединце у реализацији коначног решења људског питања, апокалиптичног еугеничког пројекта, обележавања, селекције и геноцида човечанства.

Ово је суштинска борба на живот и смрт два принципа иза којих стоје људски животи и судбине заједница и целине.Опсенари иду путем урушавања посебности како би успоставили општост, која одзвања празнином и чини под изговором материјалне цивилизованости право културно испражњавање и варваризацију човека без ослонца на природно окружење, духовно и историјско утемељење.Они не уздижу цео људски род како причају већ га промоцијом декаденциије и кича уназађују и поништавају како би успоставили космополитску, унификовану и полуобразовану нацију конкурента и непријатеља аутентичног и историјског потентног народног бића.Они отварају брешу самоуништења наметањем негативног концепта, у коме девијантно промовишу у нормално и природно као елемент пројекта депопулације.Преварно превођење и сузбијање народног принципа мора се обелоданити и изнети у јавност и суочити како би се у сучељавању вредности и невредности, празнина и опсена била очигледна и како би се распукла илузија у свом ништавилу.

Самосталан, самосвестан, самодовољан, независан колективитет и индивидуалитет има своју вољу, избор и слободу, наступа као историјски народ насупрот површној, плиткој и поводљивој маси публике, лако медијски обликованих конзумената. Они који се сведу на роба, живот је безвредан како за њих који се слободе плаше, тако и за господара који њиме располаже као предметом својине и погонским потрошним горивом новог поретка.
Нова “личност” је изграђена социјалним инжењерингом тако да психолошки постаје немогућа слободна воља, мисао је заустављена на баријери догматске несазнатљивости и застрашености другачијим као реално могућим, укалупљена и стегнуга степеном систематског необразовања, сведеног вокабулара на пар стотина јавних речи и медијског погрешног назора те је трајно заустављен критички приступ стварности а усмереном биохемијом и радијским дириговањем мозак доведен до регресије у свету малих изолованих људи који живе живот робова без сазнања о природи неслободе и вредности слободе.

Најгоре је чекати у статусу колоније, сировинске базе и потрошачке основе пропадање Империје, ништа не развијати и лакејски очекивати милостињу у крајњој беди за коју не треба теоријски посредан увид већ довољно грађанске храбрости.Делати је могуће и нужно, јасно у ком правцу овладавања главним токовима и друштвеним процесима који се усложњавају до те мере да само једно погрешно или намерно вакцинисање може довести до геноцидног нестанка популације, попут америчких Ин

[Sim] Наставља се процес претварања Србије у бе справни протекторат

Srpska Informativna Mreza
Thu, 14 Oct 2010 15:56:35 -0700
Bespravni protektorat



Ана ФИЛИМОНОВА



Наставља се процес претварања Србије у бесправни протекторат





У Скупштини Србије одржано је 14. октобра 2010. године разматрање нацрта
Декларације о осуди злочина, који су извршени над представницима српског народа
и грађанима Србије. Нацрт је производ иницијативе 123 посланика владајуће
коалиције „За европску Србију“. Од опозиционих партија Декларацију је подржала
једино Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића. У Декларацији се
осуђују злочини против Срба, извршени у Хрватској, Босни и Херцеговини и на
Косову и Метохији, на фону апелације за мир и стабилност, поштовање
међународног права и позива међународним факторима да проналазе мирна решења,
која не би довела до понављања сличног.



Парламенти других земаља постјугословенског простора позивају се да подрже
Декларацију, Скупштина је изразила пуну подршку државним органима Србије, у
чијој су компетенцији „истраживање злочина, прикупљање доказа и сарадња са
међународним органима“ – и све то на позадини одлуке тих истих органа
правосуђа 11. октобра да ослободе Илију Јуришића, који је убио 50 војника у
„тузланској колони“.



Главно је, заправо, то, што у Декларацији нема осуде злочина против Срба током
10-дневног рата у Словенији, у току хрватских војних операција „Бљесак“ и
„Олуја“ (које су фактички етничко чишћење, у току кога је српско становништво
практично у потпуности прогнано са територије Хрватске), српских жртава у
Сребреници и суседним са њом општинама, палих у току диверзионистичко-казнених
експедиција муслиманских бојовника, а такође је изостала и осуда војне
агресије НАТО.



У контексту догађаја у Хрватској изостанак главних тачака о српским жртвама
сасвим је индикативан, тим пре уочи почетка процеса Србије против Хрватске у
Међународном суду ОУН. Осуда војне агресије НАТО замењена је расплинутим
изразима „жаљења и солидарности у односу на жртве бомбардовања НАТО“. На тај
начин, амнестирају се злочини земаља НАТО, њихово војно и политичко
руководство. При том се то чини уз бесмислени аргумент, на коме нарочито
инсистира Демократска странка, да се „не улази у рат са онима, са којима се
ионако деценијама не слажемо“. Противуречност са реалношћу своди се на то, да
Србија нема са тим снагама „неслагања“, већ да су те снаге, руководећи се
чисто својим геостратешким циљевима и интересима, уз измишљене и грубо
фалсификоване изговоре (експлозије на периферији Сарајева Маркале-1 и
Маркале-2, „геноцид у Рачку“, „геноцид у Сребреници“ итд.) развиле против
Србије офанзиву на информативно-пропагандистичким, политичким, па све до војне
агресије, правцима. Демократска странка оцењује војну агресију НАТО као
„цивилизацијски корак назад“ и као „огромну грешку“, што је показатељ потпуног
несклада са стварношћу.



Декларација о осуди злочина против Срба прилично је снебивљиви покушај да се
скрене пажња међународне јавности на чињеницу, да се према српским жртвама и
злочинима против Срба треба односити исто као и према другима, да кривци за те
злочине треба да одговарају исто онако, као и други. Али у условима тоталне
преваге у осуди управо Срба у Међународном трибуналу за бившу Југославију;
усвајања резолуције о Сребреници којом се осуђују Срби и Србија; одлуке
Међународног суда ОУН о Косову и Метохији, којом се фактички потврђује
легитимитет једностраног проглашења независности Косова, „дозвола“ за патворене
преговоре Београда и Приштине о „техничким питањима“, притисак на српску страну
у БиХ са циљем јачања централне власти и кресања права Републике Српске –
усвајање још једне „сакате“ декларације изгледа као бачена коска у знак
захвалности за нове уступке владајуће у Србији коалиције. Последња ударац за
ударцем наноси по суверенитету и национално-државним интересима земље и
претвара је у дириговани и бесправни протекторат.



Fond strateske kulture / Moskva

[Sim] Власт покушава да с акрије злочине НАТО у б омбардовању Србије

Srpska Informativna Mreza
Thu, 14 Oct 2010 16:44:46 -0700

Слободан Самарџић: Власт покушава да сакрије злочине НАТО у бомбардовању Србије






Description: PDF



Description: Штампа



Description: Ел. пошта




четвртак, 14. октобар 2010.


Београд - Опозиционе странке у Скупштини Србије оштро су данас критиковале
Предлог резолуције о осуди злочина над српским народом у бившој Југославији
тврдећи да се у том документу не помињу сви злочини над Србима и да се прави
разлика међу жртвама на штету српских.

Посланици Демократске странке Србије, Српске радикалне странке, Нове Србије и
Српске напредне странке оптужили су власт да не сме да помене злочине НАТО
током бомбардовања Савезне републике Југославије 1999. године, као и да се
предложеним документом релативизују српске жртве.

Подршку Предлогу декларације о осуди злочина над Србима најавила је опозициона
Либерално демократска партија, али је и она критиковала власт да јој тај
документ треба као алиби за Декларацију о осуди злочина у Сребреници.

Посланик Демократске странке Србије Слободан Самарџић оптужио је владајућу
већину да јој Предлог декларације о осуди злочина над Србима служи за унутрашњу
политичку употребу и да неће допринети помирењу.

"То је неразумна, неморална и политички плитка декларација", рекао је Самарџић
у парламенту и оптужио владајућу већину да покушава да амнестира НАТО за
бомбардовање Савезне републике Југославије 1999. године.

Са том оценом сложио се и шеф посланичке групе Напред Србијо и председник
Српске напредне странке Томислав Николић који је замерио власти што у Предлогу
декларације не помиње злочине НАТО и злочине на припадницима ЈНА у Словенији.

Шеф посланичке групе Нове Србије Велимир Илић рекао је да се та странка залаже
да у једној декларацији буду осуђени сви злочини на простору бивше Југославије,
као и да се противи томе што се у Предлогу декларације о осуди злочина над
Србима не помињу злочини НАТО током бомбардовања Савезне републике Југославије
1999. године.

"Да ли је злочин бацање касетних бомби на Ниш и поред међународне забране и да
ли је злочин бацање осиромашеног уранијума на градове", запитао је Илић
говорећи о Предлогу декларације о осудизлочина над Србима у бившој Југославији.

Посланик СРС Александар Мартиновић је рекао да Предлог декларације о осуди
злочина над Србима у бившој Југославији служи "за прање савести оних који су
донели Декларацију о осуди злочина у Сребреници".

Мартиновић је оптужио власт у Србији да у предложеном тексту није поменула да
је над Србима у Хрватској и на Косову и Метохији почињен геноцид.

“Данас”: Свађа због НАТО

Београд - Посланици Скупштине Србије, шест месеци након усвајања Резолуције о
Сребреници, јуче су расправљали и о Предлогу декларације о осуди злочина
учињених над припадницима српског народа, који су предложила 123 посланика
владајуће коалиције.

Текст декларације су у скупштинској расправи подржали посланички клубови ЗЕС,
Г17 плус, СПС-ЈС, ПУПС, мањина и ЛДП, док су СНС, ДСС, Нова Србија и СРС оштро
против.

Овим актом се најоштрије осуђују злочини над Србима у Хрватској, БиХ и на
Косову и Метохији и позивају парламенти других земаља, пре свега с простора
бивше Југославије, да осуде те злочине. Изражавају се и жаљење и солидарност са
жртвама НАТО бомбардовања 1999, као и уверење да мир и стабилност почивају на
поштовању међународног права. Позивају се сви међународни чиниоци да трагају за
мировним решењима како се такве жртве никада не би поновиле.

Нада Колунџија, шефица посланичког клуба За европску Србију, рекла је да би
декларација требало да буде подстицај државама у окружењу да се на исти начин
одреде према српским жртвама.

- Очекујем да ово неће бити расправа ко више воли Србију, кога више боле ране
његовог рода, већ захтев одговорне институције да се прошлост осветли на прави
начин, одговорност дефинише као појединачна и нагласи да се жртве не забораве и
злочини не понове - рекла је Колунџија, истичући да скупштинска расправа не би
требало да има за циљ такмичење у патриотизму.

Ненад Чанак, председник ЛСВ, рекао је да његова странка подржава декларацију
због својих коалиционих партнера, али да он не схвата каква је поента у томе
када неко осуђује злочин према самом себи. Балинт Пастор, шеф посланика Савеза
војвођанских Мађара, изјавио је да ће СВМ гласати за декларацију, исто као и за
претходну о Сребреници, али и да треба осудити и злочине над невиним мађарским
жртвама у Војводини током и непосредно после Другог светског рата.

Драган Марковић, заменик шефа посланичког клуба СПС-ЈС, затражио је да се НАТО
извини за злочине и страдање цивила у бомбардовању 1999. и упозорио да би
"опстанак Владе Србије дошао у питање" да Предлог декларације о осуди злочина
над Србима није стигао на дневни ред парламента.

Посланици радикала, напредњака и ДСС посебан акценат су ставили на
"амнестирање" НАТО због бомбардовања СРЈ. Ова декларација је "један од
најсрамнијих аката" који су се нашли у Скупштини Србије, рекао је јуче Драган
Тодоровић, шеф посланичке групе СРС, и замерио што у тексту нису поменути
"почетак злочина у Словенији", акције "Олуја" и "Бљесак", нити је осуђена
Северноатлантска алијанса.

Слободан Самарџић из ДСС критиковао је то што се декларацијом изражава жаљење
због жртава НАТО бомбардовања, али се тај чин не осуђује.

- Усвајање овакве декларације за последицу ће имати сортирање жртава, умањење
злочина НАТО и Словеније и ревизију новије историје - сматра Самарџић, истичући
да је документ "нехуман, неморалан, политички плитак".

Томислав Николић, шеф посланичке групе СНС, замерио је предлагачима "што су
чекали шест месеци" од доношења резолуције о Сребренице да би овај текст
ставили на дневни ред.

- Патриотизам показујете тако што ћете осудити злочине над Србима, а мислите да
нас у ЕУ водите одржавањем геј параде. Очигледно је да вам све измиче и да вам
је потребна седница на којој ћете показати патриотизам - рекао је Николић, док
је Велимир Илић из Нове Србије текст декларације назвао "лимунадом".

(Бета, Данас)

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Parada po nosu

Srpska Informativna Mreza
Thu, 14 Oct 2010 16:07:26 -0700
IZ DIPLOMATSKOG UGLA



Parada po nosu



Umijemo mi to i bez NATO pakta. Razbili smo Beograd “k`o dijete zvečku”. Zbog
“parade po-nosa”, Beograd je dobio po nosu. Na radost našim neprijateljima,
naročito ovima iz bivših jugoslovenskih republika, a posebno Jelku Kacinuč na
radost Brisela koji ne mora ni da traži razloge da nas ne primi u EU, kada mu i
sami dajemo izgovore da ne uradi nešto što uopšte nema namjeru da učini - osim
da nas vuče za nos. O tome svjedoče NATO projekcije geopolitičkih mapa svijeta
do 2050. godine, na kojima su samo Rusija i Srbija ucrtane crvenom bojom.
Neočekivano po vlast i očekivano po sav normalan svijet, nastao je haos i samo
spremnost i razumnost srpske policije spriječili su da bude i mrtvih. Žalosno
je ako moramo reći da je samo policija bila za pohvalu. “ponosni” su bili
upozoravani da je rizik veliki, ali bili su agresivni u svojoj namjeri, kukali
kod Brisela, koji je naredio marionetskoj srpskoj vlasti da organizuje «Sodomu
i Gomoru», kako to naziva mitropolit Amfilohije. Patriotske snage, u koje su se
umiješali huligani, sitni kriminalci i provokatori, prešle su granicu koju
smije da pređe hrišćanin i demokrata. Bili su nasilni i to je nedopustivo.
Napadnute su i zgrade partija koalicionih partnera u vladi, kao i RTS, što
ukazuje i na političko nezadovoljstvo, pa je u srpskoj vlasti nastala panika.
Jer, učinilo joj se da se već dešava ono što je direktor RTS-a Aleksandar
Tijanić definisao kao «generalnu probu za nešto».


Predsjednik Boris Tadić je poručio da je napad na policiju napad na državu, ali
nije objasnio kakav karakter su imali nedavni napadi na policiju u Novom
Pazaru, kao i napadi na policiju 9. marta 1991. i 5. oktobra 2000. u Beogradu,
kada je glavni grad pretrpio još veće štete, a bilo je i mrtvih. Milošević je
to nazvao “snagama haosa i bezumlja”, a retorika današnjih srpskih vlasti nije
odmakla od njega, a bilo i prijetnji sekretara ministarstva pravde Homena da će
izgrednici “jezivo” da plate. Kakav sekretar! On je odmah presudio, prije
istrage i suda, da će svima biti suđeno po krivičnom do osam godina robije, a
ne po prekršajnom postupku. Koji će sudija poslije takve izjave smjeti
drugačije da okvalifikuje optužene? A niko ne smije ni da zapita koliko je
kriva vlast za tu, svakako nedopustivu, navalu bijesa među mladima. Koliko je
ona uticala na formiranje mišljenja mladih došavši i sama na vlast takvim
metodama, negirajući tradicionalne i porodične vrijednosti, zviždeći himni,
lopovskom tranzicijom, itd. Kolika je njena konkretna odgovornost za nerede,
jer je tvrdoglavo odbijala dobronamjerna upozorenja da u Srbiji još nije
vrijeme da 70% građana koji se izjašnjavaju kao pravoslavci prenebregnu
Bibliju. U zemlji u kojoj trećina stanovništva živi u bijedi, a trećina na
granici bijede, trošiti državne pare na «paradu ponosa» radi zadovoljenja
ćefova EU nije nimalo uman potez. Danima su mediji brujali da je “parada”
najvažnije pitanje za Srbiju i ulazak u EU. Nije valjda? To agresivno
prepariranje mozgova je podizalo tenzije. Niko više ne smije u Beogradu da kaže
da je normalan čovjek, jer ga vlastoulizice odmah proglase “ostatkom bivšeg
režima, klerofašistom” i sl.
Vlast tvrdi da su incidenti bili napad na “evropske vrijednosti”. Crkva, kao i
većina naših i evropskih građana, ne misli da je “parada ponosa” neka
vrijednost. Ni papa. Što moramo da prihvatimo te vrijednosti kada nijesmo
prihvatili smjenjivost vlasti, što je, takođe, evropska vrijednost? Boris
najavljuje da će 2016. uvesti Srbiju u EU, pa mora dalje da vlada, dok se
Gospodar odjavljuje već dvadeset godina.
A klincima dojadilo da čekaju.

(Autor je bivŠi generalni konzul SRJ u Bariju)

Piše Dragan MRAOVIĆ



[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Посета претераних о чекивања

Srpska Informativna Mreza
Thu, 14 Oct 2010 16:50:32 -0700
Посета претераних очекивања







14.10.2010, 17:47



Завршена тродневна посета државног секретара САД Хилар Клинтон Балкану требало
је да посеведочи пажњу Вашингтона за тај регион. Од шефа америчке дипломатије у
балканским земаљама очикивали су потврду подршке њиховом курсу евроатлантске
интеграције. Ипак осим тога, у свакој престоници са посетом госпође Клинтон
везивали су своје наде. Власти Босне и Херцеговине су се надале у помоћ у
формирању нових органа власти после општих избора одржаних 3. октобра.
Руководство Србије рачунало је на помоћ администрације САД у упостављању таквих
преговора са властима Косова, који би помогли у решавању техничких питања, али
али не би значили чак ни индиректно призање Приштине од стране Београда. Што се
тиче самих косовских Албанаца, њима је најважније било да увере америчку
администрацију у то да се ситуација у покрајини налази под контролом, без
обзира на недавну оставку председника Фатмира Сејдијуа и сличан корак владе
који се припрема.

Наш аналитичар Петар Искендеров сматра да су слична очекивања била од почетка
претерана.

Главним резултатом балканске турнеје Хилари Клинтон могу се сматрати практично
идентичне изјаве које је дала у Босни и Херцеговини и Србији, о томе да обе
државе треба да уђу у састав ЕУ. Слична апстрактна констатација је максимим
који данас Вашингтон може да обећа балканским престоницама. И овде се не ради о
општем губитку пажње председника Барака Обаме према Балкану у поређењу са
његовим претходником Џорџом Бушем. Просто кључеви за решавање актуалних
балканским проблема, у првом реду косовског и босанског, сада се налазе не само
у Белој кући или у Бриселу, већ и у рукама самих балканских лидера. Бутмирски
процес, који се развлачи од октобра прошле године у Босни и Херцеговини
отворено то показује. САД и ЕУ улажу огромне напоре како би убедиле босанске
политичаре да пристану на централизацију своје земље. Ипак сви наилазе на
принципијалност локалних Срба, који се прибојавају да живе са муслиманима у
једном централизованој држави. Победа лидера босанских Срба Милорада Додика на
изборима 3. октобра и изјава о томе да његови истомишљеници нису заинтересовани
за јачање Босне, наговештава нове проблеме за САД и ЕУ. А његове речи, упућене
Хилари Клинтон - ми немамо проблеме са САД, већ имамо неслагања о ономе што се
тиче перцепције унутрашњих проблема Босне и Херцеговине - није ништа друго до
вешта дипломатска формулација. Она је била одговор на позив државног секретара
становницима Босне и Херцеговине да учине своју владу функционалнијом и
одговорнијом.

Али ако избори у Босни, одржани у прилично мирној ситуацији, макар омогућавају
да се рачуна да ситуација неће изаћи ван оквира политичког процеса, на Косову
се може говорити о правом међунационалном ћорсокаку. Уз то у погледу односа
Београда и Приштине не функционише чак ни она апстрактна теза коју је Хилари
Клинтон изрекла у Београду. Ми подржавамо тежњу свих страна региона да што
скорије ступе у ЕУ, изјавила је она. Ипак супротно је схватање самог статуса
Косова не само код САД и Србије, већ и међу земљама ЕУ, што не дозвољава пароли
о предностима европске интеграције да профукционише.

Постоји још једна важна околност, која омогућава да се очигледно суди о
погрешности политике Запада на Балкану. То је несметано проширење балканских
криминалних организација у САД и западноевропским земаљама, истакла је у
интервјуу за Глас Русије експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе
Института за славистику РАН Ана Филимонова:

Албанска трговина наркотицима заузима више него суштинско место на територији
Швајцарске, Немачке, Белгије. Албански канали држе 40% испорука наркотика у
Њујорку. То су више него озбиљне цифре. То је директна оретња безбеднсоти датих
држава.

Тако да одговор на питање колико је успешна и значајна била посета Хилари
Клинтон Балкану, биће не превише утешна. Њој је делимично пошло за руком да се
расеју опаске оних који су почели да говоре мал те не о одласку САД са Балкана.
Ипак решавање проблема безбеднсоти у региону и Европи у целини њена тродневна
посета очигледно није приближила.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Немој ми се радовати непријатељу мој, АКО падох устаћу, АКО лежим Господ ће ме подигнути



Monah Antonije: Važno saopštenje




Mолитвена окупљања светосаваца испред Патријаршије против унијатског екуменизма већине епископа СПЦ, уместо досадашњих свакодневних окупљања радним данима,

15.10.2010

+++

убудуће биће сваке суботе, почев од 23. 10. (до тада нема окупљања) са почетком у 13 а завршаваће се са Литијно- Крсним опходом око Патријаршије у 15,30 часова.

Наравно, традиционално, сваке прве суботе у месецу (6-ог новембра, 4. децембра, 1. јануара…) остаје позив и свим Србима из унутрашњости на већа антиекуменска окупљања.

Захваљујем свима на великој бризи око минуле могућности мога хапшења, али, морам рећи, да и сама та брига сведочи о духовној незрелости нашој. Посматрајући садашње повеће увећање броја присутних Светосаваца, морам се наглас запитати: Зар сме бити већа забринутост и заинтересованост народа за хапшење некога човека од бриге за јединством Цркве у православљу, која се нарочито огледа у досадашњем броју хришћана на антиекуменским окупљањима?

Чињенице које су довеле до овакве одлуке су следеће:

1. Мало нас је бивало ревносних на досадашњим свакодневним окупљањима.
2. Одавно већ размишљам о зимском једнонедељном распореду окупљања.
3. Полиција има притисак „од државног врха због захтева самог Патријарха“ како рече начелник полиције Старог града, за забрану даљих окупљања.
4. Захтеви полицији за свакодневна окупљања нису били по закону обнављани, јер ми то полиција све до сада није захтевала.
5. Два, надам се, Промислом одложена покушаја мога хапшења су само довела до тога да сам јуче поставио ултимативни захтев: или да нам полиција дозволи да се сваке суботе окупљамо са Литијом око Патријаршије, или да настављамо са свакодневним окупљањима по цену мога хапшења и свега следног.
6. Полиција је прихватила, и мислим да сада није тренутак за терање „мака на конац“, јер када се скупи довољно људства, или се деси некаква нова духовна катаклизма, с Божијом помоћу, увек се можемо вратити на свакодневна окупљања по било коју цену.

Наравно, онима који се злурадо надају да ми посустајемо могу само рећи: „Немој ми се радовати непријатељу мој, АКО падох устаћу, АКО лежим Господ ће ме подигнути“, а оним православцима који као и сваки Србин имају свој вид критике, иако такви често нису били свакодневно ревносни на молитвеним скуповима, желим рећи да овим само износим своје мишљење и да они могу своју ревност свакодневно у свом аранжману спроводити у дело кад год зажеле.

Што се мене лично тиче, јасно је да се не може проћи без одређених турбуленција и конфузија, јер моје монаштво заповеда ми да газим само своју вољу, а никако туђу, уколико ова дрско и јавно не гази по закону Божијем. Да би мало боље упознали карактер српског народа испричаћу овде кратку чудну причицу која се проноси селима Г.Милановца. Наиме, када је Вожд Карађорђе намерио причестити војску у Црквици на једном брду, претходно је три ноћи са војском опходио около брда. Када га је барјактар упитао: ”

- “Вожде зашто ми оволико ноћу опходимо ово брдо”.Вожд рече:

- “Није твоје да знаш мисли Вожда твога”; потом, извади кубуру и уби барјактара који се стропошта у воду тамошњег извора (који се дан-дањи зове „барјактарев извор“).

Бог нека душу барјактара прости, али само такав Вожд може бити велики вођа народни међ нама тврдовратим Србима. Такав Вожд нам требаше да нас ослободи од 5 вековног ропства турског, а од овог екуменско-латинског самог Архангела Михаила нам је данас неопходно умолити.

А до тада - превирања: јуче је филијала ДБ преко имејлова слала поруке као да сам ја рекао да се одустаје од протеста, опет, други много боље знају шта нам је чинити само неће да ми кажу, трећи овакав потез сматрају издајом, четврти се радују што ће се мање трудити долазити…

Стога, за сада, ако смем рећи, мој савет је следећи: сви Ви који сте Бога ради долазили на молитвена окупљања прочитајте по једну катизму у собама својим у времену 18.30 – 19.00 час. (у времену у којем смо свакодневно досад певали на улици) - за спас православља српског од пошасти екуменизма, и трудите се у молитвеној сабраности и на време ревносније посећивати суботња окупљања Светосаваца. Сада на сцени није никакво попуштање већ тренутно повољније решење.

Наравно, да ће нам полиција покушати касније забранити и ова суботња окупљања, али данас сам лично начелнику Старог града рекао да је то минимум – минимума испод којега ја, са Божијом помоћју, нећу ићи. А и ви православци ћете рећи своју меру, јер не видим оправдања за лењост или немање времена у исповедању угрожене вере – за само три сата недељно(!); и то (друштвено) нерадним даном – суботом; и то не баш прерано ујутру већ тек у 13 часова…

Молитвена окупљања испред Патријаршије су јасан показатељ ревновања народа уистину побожног за јединством Цркве у Истини; народа који се не мири са, из званичног државног и црквеног врха, форсираним остварењем планираног раскола; народа који ће се ради тога, по било коју цену, топло молити подно прозора Саборских и у хладним новембарским вечерима; народа који се не стиди исказати јавно угрожену веру своју иако је сав свет овај „савремени“ одбацује и презире; народа који мирно исповеда истину, а презире немире лажи и гњева; народа који не пресуђује укућанима Патријаршије већ их опомиње чекајући суд Свише; народа Христовог чија ће бројност пројавити духовну „крвну слику“ данашње Србије. С муком породимо побожност да нас се покољења не застиде. Амин.

П.С. Надам се да ова антиекуменска активност православаца испред Патријаршије неће бити и једина, јер смо сведоци општег гажења јеванђелског морала од стране истакнутих друштвених предводника. Али о том – по том…

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] G-đo Đukić-Dejanović, nemojte n as više braniti. Gdje ste branili, više Sr ba nema!

Srpska Informativna Mreza
Fri, 15 Oct 2010 13:32:40 -0700
ИЗЈАВА

Немојте нам више помагати!



Изјава Славице Ђукић-Дејановић којом изједначава, уз блистави осмјех Ранка
Кривокапића, судбину СПЦ-а са цетињском сектом изопштеника из православља и
тражи њихов ,,дијалог'', показује да власт у Србији отворено ради у корист Мила
Ђукановића. О томе најбоље свједочи чињеница да је члан делегације госпође
Ђукић-Дејановић и човјек који је одрађивао најпрљаве политичке послове за Мила
Ђукановића и бруталном силом застрашивао грађане Црне Горе да не учествују на
последњим савезним изборима.



Тамо гдје сте Ви, госпођо Ђукић-Дејановић, бранили Србе, њих више нема. Ви сте,
госпођо Ђукић-Дејановић, представник власти пред чијим носом представници лажне
државе Косово искључују струју и телефонске сигнале Србима на Косову и
Метохији, убијају Србе као глинене голубове по Косовској Митровици, а Ви
,,нећете да будете испровоцирани''. Претпотстављам да би, када би нас Ранко
Кривокапић оставио и без последњих грађанских права и елементарних услова за
живот, опет пронашли оправдање да се не умијешате и браните свој народ. Сада,
када су нам отели језик, државу, ликвидирали политичке партије које су штитиле
интересе Срба, не морате нам помагати, јер је Ваша помоћ - одмагање. Не
набацујте им тему цркве! Ред је да Вам се то и каже. Опустите се, не сјекирајте
се, обезбиједите афтирмацију ЛГБТ популацији у Београду, умјесто да српска
војска и полиција бране Србе на Косову. Нама дозволите да одумремо као људи или
да нас остане онолико колико се не стиди да кажемо да смо Срби, ни мањи ни већи
од других. Ако нам наставите помагати, убрзо нас неће бити у Црној Гори.



Најбољи доказ тога јесте свједочење Горана Свилановића (,,Кажипрст'', Б92) да
су се ваши данашњи коалициони партнери, када су рушили Милошевића, Вашег шефа
кога се не сјећате, за обавезу преузели да Црну Гору и Косово учине
независнима. Не сипајте нам више прашину у очи, не давајте нам лажне наде,
немојте нас палити и гасити, немојте нам помагати кумим Вас Богом, ако у њега
вјерујете. И Ви сте дио пројекта уништења српског народа у Црној Гори. То
једино профитери и последње битанге неће да виде.



Добрило Дедеић, предсједник Странке српских народњака

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Kosovo priznalo trgovinu organima?!

Srpska Informativna Mreza
Fri, 15 Oct 2010 14:00:47 -0700
Kosovo priznalo trgovinu organima?!


Komentara 18



| veličina teksta:+

-



Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je danas optužnicu protiv pet osoba
optuženih za krijumčarenje ljudskih organa, organizovani kriminal, nezakonito
vršenje medicinskih delatnosti i zloupotrebu službene nadležnosti, saopštio je
Euleks.



Optužnica je podneta Okružnom sudu u Prištini




Među optuženima su doktori i jedna osoba koja je ranije radila na visokoj
poziciji u Ministarstvu zdravlja, navodi se u saopštenju.


Kako se ističe, krijumčarenje organa na međunarodnom nivou povezano je sa
klinikom Medikus 2008. u Prištini. Predmet je povezan sa odstranjivanjem
organa, bubrega, a "donatori" i primaoci organa bili su različitih
nacionalnosti.


Ovaj predmet su pokrenuli kosovski i UNMIK policijaci u novembru 2008. godine,
navodi se u saopštenju i dodaje da je Izvršna policija Euleksa nastavila
istragu pod nadzorom Specijalnog tužilaštva. Predmet je dodeljen sudijama iz
Euleksa, dodaje se u saopštenju.

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Parlamenti Hrvatske i BiH neće osuditi zlo čine nad Srbima

Srpska Informativna Mreza
Fri, 15 Oct 2010 15:00:18 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]

BEOGRAD 16. 10. 2010

Press

Parlamenti Hrvatske i BiH neće osuditi zločine nad Srbima

Parlamenti Hrvatske i BiH, po svemu sudeći, oglušiće se o poziv
Skupštine Srbije da osude zločine nad srpskim narodom tokom ratova na
prostoru bivše SFRJ.

Hrvatska poslanica i bivša predsednica Hrvatske narodne stranke Vesna
Pusić kaže da ne treba očekivati da će hrvatski sabor doneti akt kojim
bi se osudili zločini nad Srbima.

- Nisam veliki pristalica korišćenja ratne prošlosti u dnevno-političke
svrhe. Mi smo se prema prošlosti već odredili i dugo ne donosimo takve
dokumente. Postoje mnogo značajnija pitanja, kao što je ulazak u EU -
kaže Pusićeva.

Pokušali smo od predsednika hrvatskog sabora Luke Bebića da dobijemo
odgovor da li će oni osuditi zločine nad Srbima, ali pošto nam je
traženo da pitanje pošaljemo mejlom, iz njegovog kabineta je poručeno da
je „predsednik zauzet". Ni potpredsednik Sabora Vladimr Šeks iz HDZ nije
želeo da govori za Press na ovu temu.

S druge strane, član Kolegijuma Predstavničkog doma BiH Beriz Belkić, iz
Stranke za BiH Harisa Silajdžića, kaže da ni od bosanskog parlamenta ne
treba očekivati da usvoji deklaraciju o osudi zločina nad Srbima.

- Dok se u parlamentu BiH ne donese deklaracija o osudi zločina u
Srebrenici, ne može ni da se donese neki sličan akt. Zločin u Srebrenici
osudili su parlamenti svih zemalja, i Srbija. Posle toga mogli bismo da
osudimo i zločine nad pripadnicima svih naroda - kaže Belkić.

(M. M.)

[You must be registered and logged in to see this link.]