Srbi, Srbija, Srbstvo

[Sim] KOLIKA ĆE BITI REPRESIJA VLASTI? ONOLIKA K OLIKO SU SE PRE TOGA BLAMIRALI!

Srpska Informativna Mreza
Tue, 19 Oct 2010 14:50:18 -0700
MIŠA ĐURKOVIĆ: KOLIKA ĆE BITI REPRESIJA VLASTI? ONOLIKA KOLIKO SU SE PRE TOGA
BLAMIRALI!

utorak, 19 oktobar 2010 06:58



Ko posle Trivankinih objašnjenja nije shvatio da je izmena Zakona o krivičnom
postupku sasvim evropska i u našem interesu taj je sigurno iz antihaškog lobija


Prošlo je nedelju dana od onih burnih događaja u Beogradu, a mi i dalje nemamo
pojma šta se tu dešavalo. OK, Čeda naravno jedini zna. Rekao mu valjda
Vordsvort da su u pitanju Rusi, antihaški lobi, odmetnuti delovi bezbednosnih
službi i sve ostale anticivilizacijske snage. Sećate se onomad je i Beba u
Insajderu isto tako obnarodovao da su Zorana ubili Rusi.

No za nas obične smrtnike stvari deluju daleko složenije. Ono što je jasno to
je da je na ulice Beograda neko izveo dobro organizovanu diviziju od šest
hiljada ljudi. Veoma mladih i strahovito besnih. Za 95 odsto njih apsolutno je
nebitno ko ih je organizovao i sa kojim ciljem. Oni bi to svejedno radili da
pokažu bes prema ovoj vlasti. Međutim mene veoma zanima ko je to radio jer bi
tek time saznali razloge.

Neki stručni ljudi kažu da je onakva koordinacija i organizacija trupa na
terenu podrazumevala visinsku osmatračku poziciju sa koje komandant može da
vidi sva dešavanja na ulicama i da brzo premešta grupe s jednog na drugi kraj
scene. Otprilike taj neko bi ili morao da se nalazi na vrhu Beograđanke ili da
koristi satelitske snimke. Zapitajte se koliko faktora može da sebi priušti u
toku šest-sedam sati tu vrstu položaja i informacija.

Po kuloarima je svašta moglo da se čuje. Od toga da je u pitanju obaveštajna
aktivnost jedne nama bliske i takoreći bratske zemlje, do ispitivanja interesa
koji bi za ovako podrivanje ili slabljenje režima imale one najuticajnije
zapadne zemlje koje tako često vole da prave državne udare ili njihove probe.
Sve zanimljivija postaje hipoteza u vezi sa scenarijom koji je par dana pred
događaje u etar pustio Vasilije Mišković. Dakle, da je u pitanju klasična fols
fleg akcija, koju režim režira uz pomoć zapadnih prijatelja kako bi sebi
obezbedio pokriće za uvođenje represije u zemlju.

Šta god da je u pitanju, režim se zaista ponaša kao da je ovo poslednje u
pitanju. Skoro čitava žuta struktura pohrlila je da bez ikakvih podataka od
nadležnih službi na najprimitivniji način pokuša da iskoristi ovo za
zastrašivanje običnih građana i za okrivljavanje svih onih koji su im politički
ili bilo kakvi oponenti. Najrelevantniji podatak je da se u roku od nedelju
dana pojavio nacrt novog Zakona o krivičnom postupku, koji bi trebalo da
produži dozvoljeni pritvor i smanji prava osumnjičenih. E sad, ko posle
Trivankinih jasnih i preciznih objašnjenja nije shvatio da je to evropski i u
našem interesu, taj je sigurno antihaški lobista.

CENZURA I ZABRANE U međuvremenu je dodatno pojačana cenzura u ionako uštrojenim
medijima, a počele su i zabrane. U sredu su žuti zabranili tribinu Vidovdana i
Srskog Kulturnog kluba u Novom Sadu, na kojoj je trebalo da se govori o
demografskoj politici i gej paradi. U subotu je na Palmi plus zaustavljena već
snimljena emisija Olivere Milatović, u kojoj su o dešavanjima u Beogradu
govorili Anđelković, Pavić, Glišić, Vukićević i Đurković. Možda je još
zanimljivije ispao promašeni spin koji se na Prvoj televiziji pretvorio u
burlesku. Naime, u emisiji gde je trebalo da pripadnici vlasti pokažu kako su
pametni u odnosu na „tupavog i divljeg navijača", Kimi je u odnosu na režimske
ljude ispao gospodin čovek i stvarni poznavalac materije u komparativnom
kontekstu. Rečenica „Više bih voleo da mi se sudi u Ugandi nego ovde" ući će u
anale domaćih televizija. Poslanik Milivojević je sa respektom uglavnom blenuo
u njega, dok je legendarni Goran Petrović prikazao u najgorem mogućem
karikaturnom obliku ono što treba da bude navodno ozbiljna režimska priča.
Svaki normalan čovek je te večeri shvatio kakva je ovo država u poslednjih
deset godina kad je takav čovek bio na čelu službe koja bi trebalo da brine o
bezbednosti i celovitosti ove zemlje.

Kako je sve to delovalo videlo se sledećeg dana kada su se u nervozi oglasili
svi oni likovi od tužilaštava do NUNS-a. Evo, NUNS se opet oglasio i pre neki
dan kako bi ponovo tražio zabranu. Naime opšte je poznato da su novinarska
udruženja glavni borci za zabranu i ograničavanje slobode izražavanja. To što
mi mislimo da bi oni trebalo da se bore za slobodu iste, to je zato što ne
shvatamo kako smo mi ipak poseban slučaj. Elem, oni sada traže da se zabrani
poslednja Legijina knjiga. Onih osam ranijih nije ih se mnogo doticalo, ali je
problem što je ovaj sad počeo da iz prve ruke priča o tome kako je izgleda
stvarno izveden Peti oktobar. Tako smo saznali da se pokojni Đinđić nije
odvajao od tada još uvek jedinstvenog surčinskog klana, da se najviše uzdao u
Bagzijevu kafu i zaštitu Čumeta i pokojnog Duće Spasojevića. S takvim
svedočenjem džaba Homenove tvrdnje kako oni nisu bili nasilni itd.

Uostalom ovakav režim, koji se urušava brzinom svetlosti, teško da može da
smisli bilo šta drugo osim represije. To smo ove nedelje jako dobro videli s
najvišeg mesta. Počelo je sa krajnje jadnim Krletovim blogom (emotivan, jašta).
Kao vrhunac svog propagandnog umeća ovaj predsednikov drugar i Šaperov
portparol dao nam je onaj jadni argument prema kome svako kome smeta peder,
samo traži izgovor jer će mu sutra smetati Kinez ili Jevrejin itd. Dakle, kaže
ovaj propagandni genije, ako vam smetaju oni što se trpaju u bulju, vi ste za
holokaust, i time potvrđuje da ovi moraju da odu što pre jer će za dve godine
isti da nam objašnjava kako je valjda Hitlerov sledbenik svako ko se sam ne
firca u senfaru.

KRLE VS. ĐILAS Lepši deo tog bloga je bio onaj lični napad na Đilasa što se
nije prema istom problemu poneo na isti način. Problem je što je gradonačelnik
odmerenim nastupom u Dnevniku 10. oktobra sebe digao za isto onoliko poena za
koliko su se Tadić i Krle urušili i pokazao koga ovde stvarno spremaju za
sledećeg premijera ove države.

Kulminacija medijskog samourušavanja je Tadićev dvodelni intervju u „Politici"
kod Bujketa. Činjenica da je predsednik ponovio narečenu Krletovu argumentaciju
sa gomilom priče o svemu i svačemu i jadnim čedističkim napadima na opoziciju,
kandiduje ga za najjadniji scenski nastup koji je ovde neki vlastodržac imao.
Uostalom, šta reći za čoveka kome je dolazak Hilari Klinton lepa vest (!) iako
mu je ona objasnila da će sa Haradinajem ili Tačijem upravo on da pregovara kao
sa sebi ravnim predstavnikom nezavisne države? Koliko smo najebali najrečitije
govori dosad nezabeleženo loženje da smo mi „lider u Evropi". Brate, ni Sloba
nije otišao dalje od „lidera u regionu".

Šalu na stranu, ovi nesrećnici su pokazali da je broj alterantiva kojima
raspolažu jednak nuli. U nedelji kad bez ikakve javne rasprave raspisuju tender
za bagatelnu prodaju Telekoma, iako je u alternativnim medijima jasno dokazano
da se radi ne samo o lošem poslovnom potezu već i mnogo čemu gorem, shvatili su
da su stezanje, zatvaranje i zabranjivanje jedine opcije kojih oni umeju da se
sete. Takva logika je dovela dotle da internet portale u potrazi za
informacijom i analizom prati zapanjujuća brojka ljudi. Sledeći korak, baš kao
pre jedanaest godina u slučaju socijalista, jeste to da ni sami žuti ne čitaju
svoje medije i da počinje da ih biva sramota u društvu kad neko pomene da su
članovi DS. I treba.

P.S. Fenomenalan vic: Pitaju Mlađu Dinkića: „Kako da vam verujemo?", a on
kaže: "Časna reč!"



[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Србство угашено.



[Sim] Екстремни десничар на челу „Прајда“

Srpska Informativna Mreza
Tue, 19 Oct 2010 15:13:18 -0700
Интервју Борке Миланков дневном листу Правда:

Екстремни десничар на челу „Прајда“


[You must be registered and logged in to see this link.]

Тема дана | 18. октобар 2010. |
16:12

_____

Борка Миланков Црепуља, бивши швајцарски дипломата при мисијама ОЕБС и стручњак
за мир, у разговору за „Правду“ говори о позадини немира на „Паради поноса“, са
које је послата порука да НАТО нема алтернативу ни по цену Европске уније, јер
је „прајд“ предводио Франк Ван Дален, холандски геј активиста, у многим
европским државама окарактерисан као екстремни десничар, посланик холандске
десничарске народне партије, оптуживан за педофилију.

– Имате парадоксалну ситуацију да од пет до седам хиљада полицајаца чува
учеснике Параде, коју предводи човек означен као екстремни десничар о коме су
1. октобра све новине писале због демонстрација у Амстердаму. Тај човек је
десет дана касније са Венсаном Дежером, шефом делегације Европске комисије у
Београду, био на челу „Параде поноса“. Ван Далену је потребна следећа мисија.
Друга страна приче је у томе да он важи за исламофобичара, повезан је са
синодом Баптистичке цркве која обавља службу у свим НАТО активностима на
планети – прича Црепуља.

Како објашњава, у геј поворци имали смо екстремног десничара, кога штити 7.000
полицајаца, министра за људска и мањинска права, невладине организације за
људска права и транспарент „Смрт држави“. Наша саговорница каже да би држава
требало да се запита ко од странаца ради у Србији, шта ради и са којим циљем.

– У септембру је у Њујорку било паљење Курана, а повезаност Баптистичке цркве
са тиме је врло велика и доказана, док је господин Ван Дален у синоду
Баптистичке цркве. Какву смо слику послали у свет?

Све говори у прилог томе да је неко желе да до нереда дође. Ако човека са
таквим ставовима ставите у Организациони одбор Параде, шта може да се очекује.
Ова генерација која је била на улицама, не може да прихвати улазак у НАТО
алијансу, као што нико ко је преживео Јасеновац вам неће рећи да је тамо било
добро и да жели да се врати – додаје Борка, која је прошле године одлежала 10
дана у затвору „Забела“ зато што је на 151. годишњицу од увођења независног
судства са групом грађана положила цвеће на споменик Кнезу Михаилу у тој улици.

Србија трчи ка џелату

Све што говори да нешто нема алтернативу означава ропство. Ви се можете
одлучити да ли ћете бити добровољни роб. Ако водите неку заједницу и говорите
да немате алтернативу, то значи да вас неко води, а не водите сами себе.

Односити се према НАТО на овај начин, да се мора неком хрлити, то значи да
трчите ка џелату. То виде млади људи и зато су свој протест показали на
улицама, то нису хулигани већ деца, која не желе да буду робови.

Ти млади људи не желе да гледају промоцију НАТО-а у својој земљи.

Побуна против неправде је природна ствар.

М. Карић

[You must be registered and logged in to see this link.]



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

СРПСКА НАДМОЋ

УСПОН, ОДБРАНА И НЕУНИШТИВОСТ СРПСКОГ ДУХА
Приредио: Владимир Максимовић
Издавачка кућа: ''Пешић и синови''



Из предговора приређивача


Вековима нас прогоне. Убијају, отимају територију, прекрштавају, праве вештачке нације од нашег етничког тела, недозвољавају нам право на сопствену државу. Забрањују нам да мислимо национално, поништавају нам свест, намештају нам ратове и бомбардују по ко зна који пут. Прећуткују жртве и разна стратишта. И што је најгоре намећу нам најгори олош кроз политичку елиту либералне демократије. Србофобија је „ин“, титоистичка негативна селекција је створила интелектуални духовни канцер феномен нашег доба познат као интелектуални смрад, академско заударање, болест јавних дегенерика, беду познатих личности. Тортура окупације у свим видовима је стегла врат народу да једва дише. То је слика нашег времена последњих година. Не треба да лажемо сами себе наша ситуација је лоша али не треба ни да се повучемо или одустанемо од циљева које носимо у нашим генима са архетипском снагом. Ми требамо да верујемо у нашу „СРПСКУ НАДМОЋ“ и сама та вера је почетак наше победе и пут ка слободи.


Чудесни феномен српске нације је опет по ко зна који пут испливао и неда се. Та дивовска борба траје из дана у дан. Из месеца у месец. Покушавају да нас сломе али не могу. Опет им се је одупрла та српска снага, српска надмоћ, српска душа, српска част којој не могу сломити врат. Тај наш феномен нас вековима брани и води ка слободи. Тај ген имају само велике духовне нације које се обнављају из дана у дан. Свест сваког нашег човека да је Србин и да је поносан на то је наша победа. Сви ти великани, војсковође, војводе, духовници, кнежеви, научници, генерали, писци, уметници који су се борили у прошлости за нашу нацију и слободу су данас у сваком свесном Србину. То је нешто неуништиво у нама.


Бити српски патриота и носити у крви дух наших предака је награда од Бога за све нас који смо спремни да се жртвујемо и испунимо завет наших далеких очева. Кроз ту дугу традицију било је доста завета и превише жртвовања. Али нема предаје. Наш циљ је јединствена српска држава у својим етничким границама и право да то остваримо. Да се омогући целовито постојање српског бића кроз поврат у матицу нацију свих откинутих од њеног тела. Једино мерило су границе српског језика и штокавског говора кроз осавремењену максиму „СРБИ СВИ И СВУДА“ која је била на лицу сваког нашег сродника у времену ослободилачког деветнаестог века. То је исто право одавно одобрено свим европским државама и нацијама осим наше.


Оно што ће нам давати подстрек нашем карактеру и свести све док не остваримо тај циљ је наша надмоћ. Требамо их гледати надмоћно, постављати се надмоћно, презирати их надмоћно без обзира на силу коју имају. Довољно је погледати лица на пример Хавијера Солане или Џорџа Сороша па да видимо ту гмизаву антропологију некаквог створења које потиче од људске врсте али је одавно мутирано у нешто болесно и зло. Таквих примера има доста и од бивших Срба, или некавих мешанаца из комунистичког периода, или од људи ниског порекла који су најгора злоупотреба нације једне државе.


Срби верују у победу, у своју мисију и знају шта хоће. Све што раде наши непријатељи је покушај да сломе то у нама. То велико, стваралачко, херојско, античко, митско, старословенско, средњевековно, видовданско, косовско, његошевско и много што шта у нама што је заветно. Наша победа се увек остварује и кроз разне видове. Превише је било жртава да би сада стали. Превише имамо светих места са којих пијемо воду и покрећемо душу, окрепљујемо се сунцем и носимо победнички мач. Нечим се мора пресудити људском смраду, издајничком олошу и двоногој прљавштини која се је намножила у времену хрватске тираније Јосипа Броза. Оно чиме се бори ова књига јесте идеја, знање, свест, вредност о сопствености. Управо то је оно што је наша последња одбрана и што никада неће успети да искорене а што је наш покретач.


Многи наши претходници су носили тај мач и ватру и чували дух српске нације. Прогнани Јован Дучић је пола века после смрти у туђини враћен величанствено својој земљи и сахрањен у његовој задужбини Херцеговачка Грачаница над Требињем која је изникла на стенама као само божије дело у захвалност човеку који је написао мисао „ВЈЕРУЈЕМ У БОГА И У СРПСТВО“. Ми свесни данас носимо и преносимо ту мисао кроз време и кроз наше животе будућим генерацијама на путу нашег завета.


Књига „Српска надмоћ“ кроз различите ауторске представе, теме и схватања гради антологију или хрестоматију која ће јачати духом нашег човека. У њој су заступљени разни мислиоци са разним тематским студијама који полазе са становишта интегралног Српства. Избором текстова заступљени су следећи аутори: Бранимир Малеш, Владимир Дворниковић, Веселин Чајкановић, Јован Ердељановић, Хенрик Барић, Илија М. Живанчевић, Сима Тројановић, Перо Слијепчевић, Лазо М. Костић, Павле Поповић, Петар Д. Шеровић, Војислав С. Радовановић, Милан Кашанин, Герхард Геземан, Јован Богичевић, Владимир Велмар – Јанковић, Стеван З. Иванић, Радиша Митровић, Мирко Косић и Стеван Тривунац.

[Sim] Nataša Jovanović : Majke uhapšeni h izlaze na ulicu // SALjI DALjE !!!

Srpska Informativna Mreza
Wed, 20 Oct 2010 20:49:02 -0700
Majke protiv represije

U nedelju 24. oktobra, u 16 sati, po odobrenju MUP Srbije, ispred
Ministarstva pravde u Nemanjinoj ulici br. 22 u Beogradu, biće održan
skup „Protest protiv represije nad uhapšenim rodoljubima“.

Protestni skup koji organizuje „Inicijativa majki protiv policijske
represije“ u saradnji sa SNP „Naši 1389“, ima za cilj da ukaže na
brutalno kršenje prava rodoljuba uhapšenih 10. oktobra ove godine. Na
skupu će biti navedeni brojni slučajevi fizičkog zlostavljanja uhapšenih
u policijskim stanicama, iznuđivanja iskaza, uskraćivanje prava na
advokata, uskraćivanje prava na telefonski poziv i slično.

Takođe će biti zatraženo puštanje svih uhapšenih na slobodu i pokretanje
istrage o zlostavljanju uhapšenih tokom privođenja i u policijskim
stanicama. Posle skupa biće organizovana protestna šetnja do zgrada
Vlade Srbije, predsedništva i Radio televizije Srbije. Inicijativa majki
protiv represije i SNP „Naši 1389“ pozivaju sve pojedince i organizacije
da podrže ovaj miran protest i da zajedno zaustavimo fizičko, pravno i
medijsko nasilje koje se vrši nad srpskom rodoljubivom omladinom

--------------

[You must be registered and logged in to see this link.]

Majke uhapšenih izlaze na ulicu
Društvo | Nataša Jovanović | oktobar 21, 2010 at 01:50

Piše Nataša Jovanović

Kako su dve trudnice, jedna iz zapaljene Krunske, a druga iz zatvora, ne
znajući jedna za drugu, 10. oktobra prenele kristalno jasnu sliku kako
u Srbiji izgleda kada (odbijete da) padnete u zagrljaj režima

Dok su pripadnici MUP pretresali stanove učesnika i svih onih koji su po
raznim osnovama povezani sa učesnicima antigej parade na ulicama
Beograda, jedna trudnica je, po istom osnovu, provela noć u zatvoru. Reč
je o Jeleni Obradović, supruzi vođe organizacije „Obraz“, uhapšenoj tog
jutra ispred porte Crkve Svetog Marka. Priveli su je pripadnici MUP-a u
civilu, izdvojivši je iz velike grupe okupljenih vernika, kasnije
označenih „rušilačkim“ elementom i „klerofašističkom bagrom“.
Istovremeno na režimskim televizijama emitovao se snimak zapaljenog
sedišta DS, ispred kojeg Šutanovac, pokazujući svoju poslovičnu
pronicljivost, zaključuje da ovde nije reč o antigej paradi i da je u
kancelarijama, pored ostalih, bila i trudnica.

LICE I NALIČJE

Pravo pitanje nije što je trudnica u, kako je, pridajući toj činjenici
poseban značaj, naglasio ministar vojske, poodmakloj trudnoći, radila na
mestu koje je BIA označila kao visokorizično. Ne, izostalo je pitanje
zašto Inspekcija za rad nije odmah otišla u sedište stranke DS i
utvrdila zašto je trudnica u poodmakloj trudnoći, kršeći zakon i po
čijem nalogu, bila te nedelje na svom radnom mestu. Drugo, kako se
desilo da žena, ova druga s početka priče, koja bi 5. oktobra zaslužila
oreol heroine revolucije, zapadne 20- časovne torture i saslušanja,
naknadno puštena uz sudsku zabranu napuštanja boravišta i javnog
delovanja. Ali po sredi je jezivo pomeranje percepcije, i kao rezultat
toga, u brojkama, 800 uhapšenih mladića.

O stanju srpskog društva u noći privođenja možda je ipak najbolju ocenu
dala jedna od sudijica, koja je, našavši se pred gomilom posla
„neodmereno“ izjavila: „Ovaj sistem jede živu decu“. Bilo bi zanimljivo
čuti šta pomenuta sudijica(ime poznato redakciji) misli o batinjanju
privođenih u policijskoj stanici Novi Beograd, gde su prema tvrdnjama
članova „1389“, uhapšeni šamarani, udarani kolenima u rebra i
pendrecima po butinama. Ili o činjenici da je iz policijske stanice
Zemun, više uhapšenih završilo na ortopediji i neurohirurgiji Urgentnog
centra, od kojih je jedan bio predmet davljenja telefonskim kablom od
strane inspektora koji je insistirao na iznuđivanju iskaza. U stanici
„29 novembar“ uhapšenima je, kako je javnost saznala iz pomenutog
saopštenja, prećeno pištoljem, šamarani su, a traženo im je i da potpišu
izjavu u kojoj tvrde da su u Beograd došli na poziv određenih navijačkih
grupa, ili patriotskih organizacija kako bi „razbili gej paradu“.

Slične scene nasilja zabeležene su u gotovo svim policijskim stanicama u
Beogradu. U stanicu „29 novembar“ privođeni su, navode iz „1389“,
demonstranti koji nisu iz Beograda, a koji su uhapšeni, pre početka
protesta, na železničkoj ili autobuskoj stanici.

OTAC UZ SINA
Sedam dana posle završenih protesta, policija i dalje hapsi. O
represalijama koje traju javnost malo šta zna.
Stanari u ulicama oko američke ambasade, u šta se saradnik „Pečata“
lično uverio, imali su prilike da ovih dana ugoste predstavnike reda i
mira i da u lakoj, „neobaveznoj“ konverzaciji (po želji domaćina) kažu
sa kim žive, da li imaju goste, te da prilože prijave prebivališta.

Otac Mladena Milosavca, člana grupe „Obraz“, koji je dolazio u redakciju
lista „Pečat“, navodi da su dva dana posle protesta, četiri policajca
upala u stan i kao dokazni materijal za privođenje izdvojila majice sa
odštampanim likom Karadžića i Mladića, iste koje se u Knez Mihailovoj
nalaze u slobodnoj prodaji.

„Do tog trenutka sve što sam znao o organizaciji „Obraz“ jeste da
okuplja mlade, časne ljude, vernike i nacionaliste. Posle ove Sablje
koje su poveli organi reda, nad nedužnom omladinom, došao sam do
zaključka da je i meni mesto u tom „Obrazu“. Kao roditelj čije je dete
uhapšeno, a da nije bacilo ni jednu kamenicu tokom uličnih nemira i kao
svedok neobičnog obraćanja mom sinu od strane Tužilaštva, da je „vreme
da se vrati u Bosnu gde mu je mesto“ , doneo sam odluku da više nikada
neću pustiti sina na ulicu. Ne samog. Ovoga puta će i otac biti uz
njega“, kaže Milosavac.

MAJKE SRBIJE

sve šalju u Požarevac, Mitrovicu i PadinskuI pokret Savesti- Žene
Stvaraoci za Srbiju-ŽENES sa dr Mila Alečković-Nikolić na čelu, prof.
Smiljom Avramov, Oliverom Novaković, te predstavnicom ruskih žena u
Srbiji dr Marinom Aleksandrovnom Galogažom i predstavnicom žena sa KIM
igumanijom mati Zlatom, manastira Sveta Petka, najoštrije je osudio sva
hapšenja i saslušavanja maloletnika u Srbiji, pre svega onih za koje se
zna da nisu ni učestvovali u uličnim manifestacijama.

„Budući da nam se javio veliki broj roditelja koji svedoče da njihova
deca uopšte nisu bila prisutna na ulicama Beograda kada su se neredi
događali, a da se uprkos tome privode i satima saslušavaju na osnovu
beznačajnih poruka na njihovim mobilnim telefonima, mi se ovoj praksi
izričito suprotstavljamo i smatramo da u demokratskom društvu maloletna
deca imaju pravo na privatni život koji se na ovaj način grubo povređuje“.

Ni u jednoj zemlji Evrope, navodi se u saopštenju, maloletnici se ne
privode i ne hapse samo zbog toga što su sa nekim razgovarali telefonom,
ako nisu direktni počinioci nereda ili nasilja.

„Sve ono što deci u Srbiji nije dato zbog skupog obrazovanja i obilja
komercijalnih , agresivnih ‘neo-liberalnih’ televizijskih programa, deo
života koji im je oduzet pljačkom i korupcijom na državnom nivou, ne
može se ispraviti represijom i pretnjama, nego samo uspostavljanjem
jedne nove (stare) lestvice vrednosti koja će poštovati ljudski život,
porodicu, plemenitost i generacijsko pamćenje. Generacija kojoj ništa od
svega ovoga nije dato i čiji se roditelji najvećim delom muče u
siromaštvu i borbi za život u opustošenoj Srbiji, ne može biti ni za šta
odgovorna“.

ŽENEKS je uputio apel svim slobodoumnim ljudima da se solidarišu sa
roditeljima uhapšene dece i da svojim gestom pokažu vlastima u Srbiji da
nasiljem neće rešiti probleme koje su same napravile.

Ukoliko se ova represija nastavi i vlasti u Srbiji ogluše se o molbe
roditelja, najavile su žene, sa svojom decom-udruženom omladinom,
povešće celu Srbiju.

Šta ako ova, gotovo, epska situacija oživi arhetip majke Srpkinje koja
ispraća sinove sa „Poginite samo zadobijte“? Nad tom mogućnošću bi mnogi
mogli da se zamisle.

_________________

Majke protiv represije

U nedelju 24. oktobra, u 16 sati, po odobrenju MUP Srbije, ispred
Ministarstva pravde u Nemanjinoj ulici br. 22 u Beogradu, biće održan
skup „Protest protiv represije nad uhapšenim rodoljubima“.

Protestni skup koji organizuje „Inicijativa majki protiv policijske
represije“ u saradnji sa SNP „Naši 1389“, ima za cilj da ukaže na
brutalno kršenje prava rodoljuba uhapšenih 10. oktobra ove godine. Na
skupu će biti navedeni brojni slučajevi fizičkog zlostavljanja uhapšenih
u policijskim stanicama, iznuđivanja iskaza, uskraćivanje prava na
advokata, uskraćivanje prava na telefonski poziv i slično.

Takođe će biti zatraženo puštanje svih uhapšenih na slobodu i pokretanje
istrage o zlostavljanju uhapšenih tokom privođenja i u policijskim
stanicama. Posle skupa biće organizovana protestna šetnja do zgrada
Vlade Srbije, predsedništva i Radio televizije Srbije. Inicijativa majki
protiv represije i SNP „Naši 1389“ pozivaju sve pojedince i organizacije
da podrže ovaj miran protest i da zajedno zaustavimo fizičko, pravno i
medijsko nasilje koje se vrši nad srpskom rodoljubivom omladinom

__._,_.___


<<~WRD074.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadi ću

Srpska Informativna Mreza
Wed, 20 Oct 2010 16:52:45 -0700
Otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću



Zaustavite hapšenje omladine!



Gospodine predsedniče Tadiću mislim da ste sa represijama otišli predaleko i
smatram da je zadnji čas da sa takvim metodama uterivanja straha prestanete.
Hapšenjima i represijom nad neistomišljenicima, koje nazivate „huliganima“,
„fašistima“… izazvaćete znatno veće i ozbiljnije proteste, koji se i po vas
lično, i po Srbiju, mogu završiti tragično. Pročitajte pismo koje mi je
profesor Olivera Novaković uputila - i na vreme izvucite jedno mogući
zaključak, da se sa hapšenjima mora prestati.



_____

Poštovani gospodine Trajkoviću



Htela bih prvo da vam od srca čestitam na dosadašnjem veoma plodnom i za Srbiju
dragocenom radu, kao i da vam poželim svaku sreću u budućem vašem delanju!



Razlog zbog kojeg se javljam je želja da vas obavestim o nečemu što se ovih
dana dešava u Beogradu, a što se u medijima potpuno zataškava. Naime, u toku je
neviđena hajka - u vidu privođenja, pretresanja stanova (istina, uz sudski
nalog), saslušavanja, kao i pokretanja krivičnih postupaka, ogromnom broju
maloletnika koji su nekoliko dana pre 10. oktobra bili u bilo kakvoj vezi sa
nekom od patriotskih organizacija, uzimali letke i ostali propagandni materijal
i sl., a BEZ OBZIRA ŠTO NISU učestvovali na demonstracijama na dan 10. 10 2010!



SUP u 29. novembra je praktično preplavljen srednjoškolcima i njihovim
roditeljima koji su obavezni da dođu na saslušanje. U najboljem slučaju ta deca
će dobiti kaznu od 2. god. uslovno! To su dobri, pametni mladi ljudi. Ja ih
mnoge i lično poznajem. Deca za primer, mlade patriote, odlični učenici,
pobednici na mnogim takmičenjima, ne samo u sportu, nego i u svim oblastima
znanja. Velika većina su iskreni vernici koji redovno idu u crkvu, gde ih
naravno uče da cene prave pravoslavno-hrišćanske vrednosti. A sada ta deca,
budućnost ove naše napaćene zemlje, treba da se povlače sa svojim roditeljima
po stanicama policije i bivaju saslušavana, dok homoseksualci šetaju nasmejani,
sa raznobojnim balonima u rukama, zaštićeni od te iste policije, odnosno od te
iste države!



I svaki taj pametni, rodoljubivi, mladi čovek mora sa svojim roditeljima da ide
kod socijalnog radnika na razgovor,odnosno neku vrstu terapije! Kome je
terapija potrebna, njima ili učesnicima parade?! Ima li kraja ovom ludilu?
Uostalom, šta su oni pogrešili? Zar ima krivice u tome što su bili u kontaktu
sa članovima legalnih patriotski orjentisanim organizacija? Naravno da su
nedužni i svi oni mladi ljudi koji su učestvovali na demonstracijama, ali,
treba li tek naglašavati nevinost maloletnika koji su na dan demonstracija, a
pod uticajem roditelja, sedeli u svojim domovima?! Verujte, i inspektorima u
SUP-u je neprijatno. Jedan je tiho promrljao ocu nekog srednjoskolca: „Do sada
smo dobili spisak od hiljadu maloletnika protiv kojih će se povesti sudski
proces za širenje rasne, nacionalne i ostale vrste netrpeljivosti, a da uopšte
nisu ni učestvovali u demonstracijama“.



Gde su sada NVO za ljudska prava? Zašto se ne oglase i ne stanu u odbranu ovih
mladih ljudi? Svima njima će u toku sudskog procesa biti potrebni advokati,
koji ih moraju zaštititi od ovakvog brutalnog „uterivanja straha“od strane
naših, do histerije uplašenih, vlastodržaca! Imaju li njihovi roditelji novac
da angažuju advokate? Jasno je da ti ljudi nisu ni funkcioneri DS-a, ni
„eksperti nad ekspertima“ iz G17, niti bilo šta slično. To su službenici,
prosvetni radnici, radnici... nekada, takozvani srednji sloj građana, a sada
popularno „žrtve tranzicije“, u prevodu - sirotinja! Ništa sada ne preduzima ni
SPC, iz koje su nam (s punim pravom) slali poruke da je naklonost prema istom
polu „Sodoma i Gomora“! Moramo se pokrenuti. Ne smemo dozvoliti da se „guši“
patriotska mladost Srbije, a da mi budemo samo nemi posmatrači.



Zato vas najljubaznije molim da dignete svoj glas i protiv ovoga! Sve to što
nam se dešava je skandalozno. Preterano nas ponižavaju i ako se hapšenja ne
zaustave, poći ćemo svi u demonstracije za oslobođenje uhapšenih.



Neka vas Bog čuva.





S velikim poštovanjem:



Olivera Novaković, profesor,

sekretar pokreta ZENES - Žene savest Srbije

prof. dr Mila Alečković Nikolić



Komentar i savet



Niko, pa ni vi predsedniče Tadiću, nećete odbraniti vlast upotrebom sile i
represijom. Vaša politika je duboko pogrešna, kojom ste Srbiju uništili i
ponizili. To velika većina građana vidi, shvata i oseća pa su protesti 09. i
10. oktobra odraz ukupnog raspoloženja građana prema vama kao predsedniku,
Vladi koju vi u potpunosti kontrolišete i Skupštini koja je izgubila svaki
autoritet nategnutim „usvajanjem“ ad-hok „zakona“ prema trenutnim potrebama
vlasti. Na ulicama Beograda 09. i 10. nisu bili Huligani, fašisti, kriminalci i
navijačka rulja, bili su ljudi kojima je dosta poniženja svih vrsta, a koja
upravo vi inicirate. Politiku nacionalnog ponižavanja možete promeniti, ali
narod NE. Narod se menja postupno, generacijama, koje ni vi ni mnogi koji su
bili na ulicama biološki neće doživeti.



Utopistička politika koju vodite „da Evropska unija nema alternativu“ je
pogubna u svim segmentima po Srbiju i Srpski narod. Rečeno vam je više nego
jasno da nas ta EU iz svojih interesnih razloga neće, i da u nju možemo da
uđemo samo zombirani – bez nacionalnog ponosa, Kosmeta, istorijskog sećanja i
naših tradicionalnih vrednosti. Ako ste vi lično spremni da budete zombi
političar Evropejac, ovaj srpski narod nije spreman da bude siva bezlična masa
EU koja će mu navodno doneti prosperitet. Bilo je deset godina prilika da to EU
uradi ali smo od nje dobijali samo pretnje, poniženja, i uslovljavanja.
Predsednik koji i pored svega toga stalno ponavlja „da EU nema alternativu“
nije političar koji može uspešno da vodi Srbiju. Sve na Svetu ima alternativu,
i onaj koji to ne ume ili ne može da je pronađe, dužan je da mesto predsednika
ustupi onima koji to znaju i umeju.



To je bila poruka demonstracija 09. i 10. oktobra. Nerede je izazvala vaša
prinuda da se gej parada mora održati, iako ste imali više nego jasne procene
da je to za 85% Srbije neprihvatljivo. Ne sporim da je u neredima učestvovalo i
par desetina huligana koji su MUP-u dobro poznati. Njih i treba hapsiti, ali
vam to ne daje za pravo da hapsite i sve ostale, i to hiljade mladih koji sa
huliganstvom, fašizmom i kriminalom nemaju nikakve veze. Oni su patriotska
omladina koja neće više da podnosi poniženja, i koji su vašoj
podaničko-pogubnoj politici rekli DOSTA.



Prestanite sa hapšenjem omladine, pustite iz zatvora tu nedužnu decu – da ne bi
došlo do još većeg haosa i protesta na kome neće više biti samo deca, već i
njihovi roditelji, radnici i armija nezaposlenih koji su vašom politikom došli
na prag siromaštva. Poniženje i beda je zavladala Srbijom, i oni svoje
nezadovoljstvo imaju pravo da iznesu i na ulici, pogotovu kada to nigde drugo
ne mogu. Pustite decu iz zatvora, jer se pogrešna politika nikakvom silom ne
može odbraniti.



Zvonimir Trajković

.

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

ДОСТОЈАН!!!

[Sim] ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДН А-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

Srpska Informativna Mreza
Wed, 20 Oct 2010 12:57:15 -0700
ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ: фотографије - Слике са Зида


Фотографија број 333 од 333 Повратак у албум
· ИСТИНА
ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ - фотографије
· ИСТИНА ЈЕ САМО
ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ - профил




* Претходна

* Следећа


Кликни на лица људи са фотографије да би их означио/ла.

[Завршено са означивањем]





Додај опис

[Сачувај] [Откажи] Додато пре 19 минута · Прокоментариши · Свиђа ми сеНе свиђа
ми се

*

* 2 особа/е.
воли ово.

·

*



ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

Ево и судије који је добио сребрењак.А и папски прстен!

Пре 22 минут(а) · Свиђа ми сеНе свиђа ми се ·

[Пријави]



[You must be registered and logged in to see this link.]

&feature=player_embedded





_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Pariz pale đaci a Beograd huligani





Večernje novosti“ nas u tekstu „Đaci pale Pariz“ (1) informišu o tome kako protiču demonstracije „snaga haosa i bezumlja“ u Francuskoj.

Dragan Vidaković, 20.10.2010

+++

“Prema informacijama vlasti, u ponedeljak je u Francuskoj štrajkovalo ukupno 260 srednjih škola, dok su ih sindikati izbrojali bar dvostruko više. “Sudara” policije i đaka bilo je i u Lionu, Lilu, Miluzu…”

“U pariskom istočnom predgrađu Nanter u ponedeljak je došlo do sukoba između policije i demonstranata među kojima je bilo dosta đaka. Ubrzo su se umešali i mladi iz naselja “Pablo Pikaso” naoružani metalnim šipkama i kamenicama, maskiranih lica. Policija je potisnula demonstrante do ulaska u naselje, ali dalje nisu hteli da zalaze, da ne bi došlo do opšteg sukoba. Naneta je velika materijalna šteta: polupani su brojni izlozi, uništena autobuska stajališta, zapaljeno nekoliko automobila…”

Naravno da nigde u tekstu nema uvredljivih reči na račun građana Francuske koji poprilično brutalno demonstriraju svoje nezadovoljstvo, nema opisa poput: “ulice”, “fašističkog ološa”, “huligana”.

Kažu “Novosti” u naslovu: “Đaci pale Pariz”, a ne huligani, to su demonstranti koji legitimno iskazuju svoje nezadovoljstvo: paljevinom, pajserima, kamenicama, maskirani, što je njihovo pravo u ovoj krizi i beznađu koje su proizvele takozvane elite, nesposobne za bilo šta drugo osim da sebi, svojim muškim ili ženskim konkubinama, rodbini i važnim članovima svojih partijskih sekti debelo napune džepove i omoguće lagodan život, prepun zadovoljstava.

Međutim, epidemija otpora i neprihvatanja svođenja građana na zombije nezadrživo se širi i ozbiljno preti da tu demokratsko-liberalnu naplavinu konačno skine sa grbače, da ostvari pravedniju raspodelu bogatstva, da se izbori za posao i platu, da i ta ogromna potlačena većina dobije svoje legitimno pravo na dostojan život i time zbaci tu besramnu manjinu koja bezuspešno i beznadežno pokušava da status quo beskrupulozne otimačine održi manipulacijom, strahom, pretnjama i silom.

“Jezivim odgovorom države”, nazivanjem mladih huliganima, ološem, fašistima, nacistima, klerofašistima, pretnjama robijom, širenjem straha…ni srpski problem, ne da se neće rešiti, nego će se situacija sasvim sigurno radikalizovati, pogotovo kad se “huligani” i “ološ” prekale i diplomiraju zaprećene zatvore-“komunističke univerzitete”

Ne može se danas, u stanju hroničnog galopirajućeg siromaštva, pričati da “ulica ne rešava ništa” kad su milioni građana videli da ulica rešava sve, da je puka sirotinja od pre deset godina postala elita koja ne zna šta će od besa i para, i to bi da zadrži, što je prirodno, ali na ovaj nameravani način to sigurno neće uspeti.

Dvehiljdite godine su raznorazne “slobodne evrope” i “glasovi amerike” đake, studente, navijače, ultraše… nazivali “srpskom pameti”, iako su rušili, palili, bacali kamenice, i ne da su oktobra 2000. demonstranti bili vojnički organizovani, nego je i sam Čović slaveći 10-godišnjicu (ne)demokratskog prevrata, netrepnuvši izjavio da su bili i naoružani-“…bili smo rešeni da idemo do kraja, pa i da uzvratimo na oružje (od strane državih organa)– oružjem”.(2) Ne kaže pri tome po kom su to pravu bili naoružani, ni odakle im oružje, i ako je to bilo po nekom pravu, do kada je to pravo važilo? Važi li i danas ili je ukinuto?

Hteli su dakle da “idu do kraja”, do “kratkotrajnog puštanja krvi” kako je često savetovano sa Zapada, ali je neko normalan shvatio da u Srbiji nikada nije bilo kontrolisanog puštanja krvi, da u Srbiji svako na umu ima njih desetak za takvu fantastičnu priliku, i da bi krvi bilo do kolena. Danas kažu da je “udar na policiju, udar na državu”, a bili su naoružani, policiju su razoružali, išutirali i ponizili, što je takođe bio udar na državu, jer srpska država je država i kada Zapadni nalogodavci i finansijeri kažu da nije.

Nenad Čanak, koji današnje demonstrante naziva “fašističkim ološem”, pretio je devedesetih da će predsednika države obesiti na Terazijama. Propali kandidat za funkciju u CK SKS Jovan Marjanović je hteo da pravi “Bukurešt u Beogradu”, demokratski huligani su rektora Beogradskog univerzteta tražili u ZOO vrtu, i kakvih smo se sve tada budalaština nagledali i naslušali.

Ali Zapad je rekao da je sve to samo demokratija i pravo građana na pobunu protiv tiranina, čudnog nekog tiranina koji izlazi na izbore. Danas Zapad kaže drugačije: ko se laća šibice, kamena ili fantomke nije više miljenik, ali “ološi” i “huligani” to niti čuju, niti u to veruju i kad čuju. Ipak su oni srpska mladost, srpska pamet, građani ove zemlje, glasači, nečija deca…

Dvostruki standardi su dakle jedna vrlo opasna igračka i onaj ko sa “ološem i huliganima” tikve sadi, obiće mu se o glavu, sasvim sigurno. Ne može koliko do juče “srpska pamet”, a već danas “fašistička ološ.” Uzdati se u Zapad da takve nebulozne vratolomije mogu da prođu bez teških posledica je jedno opasano zavaravanje jer Zapad nad ljudima koji nemaju šta da izgube nema ni približan uticaj kao na one koji pobunom gube sve.

Naravno da je u svemu ključan, sasvim ispravan, osećaj nedostatka legaliteta i legititmiteta postpetooktobarskih vlasti, što je moglo biti postignuto na regularan način, ali nije. Zašto? Zašto se Zapadu žurilo i nije dozvolio drugi izborni krug?

Pa kako bi pričali i dalje priču o diktatoru i tiraninu ako bi on izgubio na izborima (demokratski diktator!) a “tiranin” bi sigurno izgubio drugi krug jer su paravojne formacije okupirale puteve, bili su i naoružani, kako danas čitamo, a narod je bio u velikom strahu.

A da nije ostvarena pobeda u prvom krugu, da je drugi krug bio sasvim u skladu sa rezultatima izbora, pokazali su oni koji su spalili i pobacali glasačke listiće, umesto da ih prebroje i time egzaktno pokažu izbornu krađu da je bila, čime bi novim vlastima dali nedostajući legalitet i legitimitet.

Od toga dakle što su koreni vlasti u vrlo nedemokratskim temeljima se ne može pobeći, ali se sa time ne može ni predugo živeti, što rečito pokazuju aktuelni događaji, i osim resetovanja srpske demokratije i povratka na legalno i legitimno stanje (što se može postići većinskim izborima na svim nivoima) drugog rešenja nema, sem ako neko opet nema nameru da “ide do kraja”


Dragan Vidaković

[You must be registered and logged in to see this link.]

Zašto sam svaki dan na molitvenim okupljanima ispred Patrijaršije

Немој напуштати веру крштења свога …


С
ве је почело фебруара месеца 2010. године, а након Васкрса верни народ српски је заједно монаштвом и свештенством ЕРП-а почео да прикупља

Снежана Антонијевић

+++

потписе ЗА очување чистоте Православља од јереси екуменизма и повратак Владике Артемија на трон епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, Владикe Артемија који је увек био светоотачки веран православном предању и заједно са својим монаштвом противник проекуменистичког унијаћења Србије римокатолицизмом. У кратком времену сакупљених око 15000 потписа народ светосавски није могао да преда у Патријаршију зато што је Синод СПЦ осионо послао полицију да спречи верни народ, који јер носио потписе на уручење Св. Сабору, да се приближе и самој згради Патријаршије.

Након неуспеле предаје потписа, група светосаваца, предвођена монахом Антонијем започела је свакодневна молитвена окупљања испред Патријаршије, а сваке прве суботе у месецу редовна месечна окупљања светосаваца из целе Србије, са основним захтевом за иступање Српске Православне Цркве из секташке заједнице зване „Светски Савез цркава“, јер је управо то чланство условило сва минула властољубива и месијанска дејства Синода у, видно, неправославном духу. „Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме ненавидник, од њега бих се сакрио. Него Ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој, С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божји ходисмо једнодушно“ (Пс. 54, 12-14).

Ево скоро шест месеци стоји испред Патријаршије једна мала група Светосаваца чија мирна молитвена окупљања јавно исказују молитву за спас вере наше, јер не жели компромис у сведочењу истинског, светоотачког Православља насупрот све ужурбанијем „дијалогу љубави“ и пропагирањем уније са тзв. „сестринском црквом римском“. Као што каже 6. правило Лаодикијског Сабора: „Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божји“, а ми смо сведоци како се Саборна црква у Београду претвара у концертну салу у којој програм изводи Камерни хор Лимбар из Словеније, као да Београд нема ни један други простор на коме би се концерт могао одржати. А да не помињемо злоупотребе Патријаршијске капеле Св. Симеона од стране Синода и англиканаца, међусобна саслуживања по православним Црквама западне Европе…

После пријаве Патријарха државном врху и претње полиције да се моментално обуставе сва даља окупљања, ипак смо издејствовали минимум испод кога нећемо ни по коју цену ићи, а то је да ћемо се од 23. 10. 2010. године, једном недељно, сваке суботе од 13 до 16 часова надаље неизоставно молитвено окупљати насупрот екуменизму, а не насупрот епископима или полицији. Зашто ова мала група православних верника смета, на не тако прометном месту у Београду и коме? Да ли је могуће да је Патријарх српски тражио да нас полиција склони са једног малог дела тротоара београдског, како сведочи сам начелник полиције Старог града? Један скромни монах, неколико десетина људи, два паноа на којима су изреке Светих и један дрвени крст. Али …након параде срама, на улазу у део улице Краља Петра код Патријаршије постављена је нова метална кућица за полицију. Вероватно је следеће постављање рампе за све које полиција и Синод огласе непожељнима и невернима. Од кога се плаше они који живе и раде у Патријаршији и нашто ће им полиција ако ништа не реформишу и не уводе ништа ново, тј. ако не злоупотребљавају своје положаје? Да ли од народа православног, или од непрестане молитве и светог песмопојања нашега ради њиховог повратка у окриље Вере Свете Саборне и Апостолске Православне цркве из екуменског блата којим искаљаше све светиње српске.

Испред Патријаршије ћу остати јер оно што екуменизам у Европи представља, а то је замена Бога човеком, Царства Божијег Царством Човечијим, истину лажју, а небеса трулежном земљом, нећу никада да прихватим. Моја црква је Српска Православна Црква, моје васпитање је Светоотачко предање, а моја Вера је Христоносна Вера Светог Саве, јер наш народ „није папин већ Христов“. А они који мисле другачије, који јереси виде као „сестринске цркве“ или „два плућна крила“ нека то бар мисле у себи, или нека се одвоје од нас, али да се представљају православнима, а да причају екуменски, е у томе ми Светосавци саучествовати нећемо! Као што је рекао Ава Евагрије: „Немој напуштати веру крштења свога и немој нарушавати духовни печат, да би Господ пребивао са твојом душом и покривао те у дане зле“ и „Речи јеретика су весници смрти. Ко их прима, погубиће своју душу“, а ми би их управо примили и сагласили се са њима, уколико би им немо, седећи тужни у својим одајама, препустили да у име свих нас крмане лађом светог Православља у заједничком смеру са људима овога века, ка безданом вртлогу новог глобалног антохристовог царства.


Снежана Антонијевић

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Притужба Српског са бора Двери

Srpska Informativna Mreza
Thu, 21 Oct 2010 16:31:55 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]

Притужба Српског сабора Двери заштитнику грађана на поступање са
притвореницима у Централном затвору у Београду

После прошлонедељног захтева групе алтернативних медија (Српски сабор
Двери, Печат, Нови Стандард, Видовдан, Српски националисти и Фонд
Слободан Јовановић) надлежним државним органима да сви ухапшени 10.
октобра буду пуштени да се бране са слободе, у току јучерашњег дана
обратили смо се на више надлежних адреса желећи да укажемо на незаконито
и неправедно поступање са притвореницима.

У наставку најпре доносимо притужбу Српског сабора Двери заштитнику
грађана на поступање са притвореницима у Централном затвору у Београду
која је јуче предата, што се може видети из скенираног материјала
.

*РЕПУБЛИКА СРБИЈА*

*ЗАШТИТНИКУ ГРАЂАНА*

*Б Е О Г Р А Д*

*ПРЕДМЕТ:* *Притужба на поступање са притвореницима у Централном затвору
у Београду*

Подносилац Вам подноси предметну притужбу, будући да је *према његовим
сазнањима и према информацијама добијеним од сродника притворених лица у
напред наведеном заводу, дана 10. 10. 2010. године, након полицијског
лишавања слободе, те каснијег судског притварања већег броја лица која
су участвовала на протестима против одржавања тзв. Параде поноса у
Београду, према истима учињен већи број грубих повреда уставних и
законских слобода и права.*

Имајући у виду уставне и законске норме којима је уређен Ваш положај и
скуп овлашћења којима располажете, а у домену заштите људских права и
слобода из притворске материје и уопште материје која подразумева Ваш
несметани приступ заводима за извршење кривичних санкција и другим
местима где су смештена лица лишена слободе, као и Ваше овлашћење да са
лицима лишеним слободе насамо обављате разговоре, а обзиром на постулате
правне државе које консумира и Ваш положај и скуп овлашћења која
поседујете, сматрамо да је ради уставности и законитости неопходна Ваша
хитна реакција.

*Стога, притужујући се на рад и поступање са притвореницима у ЦЗ у
Београду, а који су притворени на протесту против одржавања тзв. Параде
поноса у Београду, сматрамо да је неопходно да по овој притужби
покренете поступак и у складу са законом предузмете одговарајуће мере
ради заштите права и слобода притворених лица, али и ради заштите
објективне законитости.*

*Подносилац притужбе сматра да је неопходно и да је у интересу јавности
да Заштитник грађана о свим спроведеним радњама у вези са поднетом
притужбом, те предузетим мерама, обавести српску јавност и подносиоца
притужбе на одговарајући начин.*

*У Београду, дана 20. 10. 2010. године*

*Подносилац притужбе:*

*За „Српски сабор Двери“,*

**Радован Тврдишић, председавајући Управног одбора **

__._,_.___


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Патриотизам и хулиганизам, или важно и неважно




Младен Ђорђевић уторак, 19. октобар 2010.





Најлакше је седети у фотељи и бити генерал после битке, али ипак није без смисла хладне (и читаве) главе размислити о протеклим данима, када се због геј параде и Ђенове Србија поново усијала, а сва домаћа „проевропска“ елита поново подигла да нам докаже да су Срби и даље варвари и дивљаци. У медијима је међутим већ изнето довољно информација да би било потпуно јасно да је парада, и ако је одржана по директиви ЕУ и САД, организована као чиста провокација и „коска“ бачена свим противницима власти, да би се појачала репресија режима. Такође, већ има довољно информација које показују да нереди у Ђенови нису слика Србије, нити део државног удара, већ показатељ тешке гангрене криминализованог српског фудбала, изазване дугогодишњим заједничким деловањем политичара и криминалаца. Ако је то данас јасно, треба се онда запитати, да ли је на расправу о гејевима требало трошити толико енергије, да ли је на геј параду требало толико жустро реаговати, и да ли је имало смисла због гејева и лезбејки завршити у притвору или ићи у илегалу. Питање је и да ли навијаче треба подржати и посматрати као веснике блиских промена, а одговор из фотеље на оба питања би гласио – не. Јер, и парада и Ђенова представљају само параван за догађаје који су много срамотнији и погубнији по Србију и од најразузданије геј параде или најгорих хулиганских испада. Стога је помало бизарно што ће баш туча 6 000 навијача и тинејџера са полицијом због шетње ЛГБТ екипе остати на крају убележена као први значајни одговор упропашћене Србије режиму Бориса Тадића. Јер, за озбиљне протесте и отпор је до сада било много важнијих повода. Од недавних догађаја поменимо само фарсу са Декларацијом о Косову у УН или фарсу са усвајањем Декларације о злочинима над српским народом. Разлога за протесте било је и ових дана – док се Србија бавила хомосексуализмом, на слободу је 11. октобра пуштен злочинац из Тузле Илија Јуришић, док је Хилари Клинтон 12. октобра на миру слетела у Београд. А само неколико дана касније, док нам је пажња била усмерена на фудбалске хулигане, 14. октобра је објављена одлука Владе о покретању процеса продаје Телекома.
Овде се треба запитати како то да је поред толико понижења, и толико разлога за свеопшти гнев баш геј парада изавала толико жестине. Јер, ако је противљење гејевима једино што патриоте може да покрене на какву-такву масовнију акцију, онда је српски патриотизам у озбиљном проблему и тешкој конфузији. Сада се већ зна да је власт имала процену безбедносних служби, и да је свесно допустила ситуацију у којој је ескалирало насиље. Парада је већинску Србију била попут црвене мараме у кориди, али, обзиром да се могло претпоставити да режим призива сукоб, чудно је што су и патриотске организације, и читав тзв. патриотски блок реаговали тако несмотрено и импулсивно. Део патриотског блока је на црвену мараму кренуо попут бика у арени, не размишљајући да је у овдашњој политичкој кориди власт себи сачувала улогу матадора, који воза свог бика по унапред предвиђеној тактици ка неминовном поразу. Сукоби 10. октобра јесу наштетили режиму, али много више његовим противницима, јер је режим и поред јаког ударца и даље на ногама, и сада већ прети оштрим репресалијама, док су сада сви опоненти, од тинејџера до појединих митрополита СПЦ обележени као дивљаци који заслужују хапшења и оштре затворске казне. Власт је и геј параду и нереде у Ђенови искористила да све противнике прогласи хулиганима који спречавају (њен) пут у Европу, за које се већ спремају „језиве реакције“ попутпооштравања Закона о кривичном постпуку, те је направила још један потез напред, док би евентуални насилни одоговор на појачану репресију Србију повео у правцу грађанских сукоба са несагледицим последицама.
На очигледну намештаљку власти одговор дела патриотских организација била је и „породична шетња“, која је, по мом мишљењу, била беспотребно расипање енергије. Јер, нити је потребно посебно истицати породичне вредности у земљи где више од две трећине грађана сматра да је хомосексуализам болест, а о гејевима мисли исто што и митрополит Амфилохије, нити ће се хомосексуалци постидети пред приказима породичног живота. Против хомосексуализма се не може борити ни камењем и моткама, тако да би закључак стога био да је власт добила све што је очекивала, а да је патриотски блок (или његов део) поред краткотрајне медијске промоције, добио само још један проблем више, пошто сад мора да размишља и о својим активистима у затвору. Стога, накнадна памет каже да би за „патриотски блок“ било боље да је на време уочио да је, без обзира на медијску халабуку око питања малобројне „ЛГБТ заједнице“, питање хомосексуализма у данашњој Србији, која се клати над амбисом, у ствари маргинално и да је само још један и одличан начин да се скрена пажња са много озбиљнијих и већих проблема. И као што би геј парада за неку нормалну власт била „задња рупа на свирали“ тако та рупа треба да буде последња брига и за остале. Због тога више не треба реаговати на геј пропаганду, која ће свакако и даље бити агресивно присутна, јер постоје много важнији разлози и много озбиљнији поводи који би требало да активирају грађане у масовне и мирне протесте, које би власт много теже могла да злоупотреби.
Можда је о томе требало размишљати раније, па би се на пример уместо породичне шетње, много јача порука власти могла упутити тако што би 10. октобра улице биле празне, а затим 11. октобра организоване велике демонстрације поводом посете Хилари Клинтон, са шетњом кроз Немањину и подсећањем на жртве НАТО агресије пред разрушеном зградом Генералштаба, приликом чега би требало потенцирати срамну Декларацију српске скупштине о српским жртвама која амнестира НАТО злочине над Србима. Много важније од инсистирања на питању хомосексуализма би било инисистирање на детаљном обелодањивању разговора у четири ока председника Тадића са америчком државном секретарком, јер о судбини државе се није расправљало у Мањежу већ на председниковом канабету. Много важније од туче са полицијом било би организовање протеста поводом ослобађања Илије Јуришића, и уместо што су вође Образа штампали флајере са поруком „Чекамо вас“, много би било мудрије да су цео Београд и Србију облепили питањем „Ко је пустио Илију Јуришића“ да би широј јавности нагласили срамну делатност овдашњег Тужилаштва за ратне злочине.
Пошто свега тога није било, опет је испало да се српски патроитизам свео на хомофобију и хулиганизам, што је чини се, управо оно што је режим хтео. Зато треба престати реаговати на већ провидну геј пропаганду, а хулигане оставити политичарима и Фудбалском савезу Србије, где и природно припадају. Јер водити сурову уличну и интернет битку против гејева, или филозофирати о фудбалским криминалцима-хулиганима плаћеним да праве нереде је потпуно непотребно губљење времена и енергије, која би морала да се усмери у другом правцу. Стога, ако поред Декларације о Сребреници, резолуције о Косову, Декларације о злочинима против српског народа, пуштања Илије Јуришића, посете Хилари Клинтон, ситуације на северу Косова, економског колапса и сиромаштва, још неко сматра да су главни проблем Србије гејеви, а да су навијачи и хулигани авангарда патриотских снага, и ако је тај неко спреман да поред далеко важнијих питања по судбину Србије ризикује робију због гејева или фудбала, онда је најбоље да неки следећи пут најпре посети неког педагога или духовника, који ће му помоћи да расправи о приоритетима у свом животу. Огромно незадовољство које влада у Србији треба искористити и каналисати, али не преко фудбала и не преко несумњивог анти-геј расположења, већ, као што рекох, према далеко важнијим питањима, попут оних које сам поменуо, или, на пример, према најављеној скандалозној продаји Телекома, која ће се сигурно претворити у нову велику аферу. Али о томе „у следећем броју“.

ДО ПОСЛЕДЊЕГ ПОДАНИЧКОГ ДАХА
Пише: Радован Калабић

Данајски коктел похвала и препорука

Звона за узбуну требало би да забрује Србијом када год би са Западних страна, а нарочито са оне Англоамеричке, стизале похвале српским владарима. Историја нас опомиње да после таквих „пријатељских гестова“ обично и владари и народ заједно са њима западају у тешка, па и погибељна искушења. У комбинацији са похвалама обично иду и „топле препоруке“ које леде крв у жилама разумнијих глава. Зато је наше горко историјско искуство са Лондоном и Вашингтоном осмислило онај парадоксални поучак по коме је опасно бити њихов непријатељ, али једино опасније од тога је бити њихов - савезник.

Кад америчка Државна секретарка почасти Председника Србије титулом „лидера у Европи“ онда би он, а и ми заједно са њим, ваљало дебело да се замислимо, забринемо и запитамо каква ли су му то (зло)кобну улогу сада наменили? И куда би она могла да га одведе у његовом марионетском ентузијазму кога по свој прилици није ни свестан, јер одаје понашање актера а не убогог пиона на светској политичкој сцени?

Једна пословично добро обавештена агенција, попут америчког Стратфора, потрудила се у својој недавно објављеној анализи : „Србија : Вајмарса Рапублика“1 да нам појасни ствари у вези са оним што званични Вашингтон очекује од Бориса Тадића и његових коалиционих партнера у Влади Србије. Када се са орвеловског новоговора преведе на обични и свима разумљив речник ова анализа отворено сугерише употребу недемократских мера у Србији, како би се очувала прозападна оријентација режима и истовремено осујетиле наводне наци-фашистичке снаге да преузму управљање земљом. Агенција подсећа и на могућност (НАТО?) помоћи са стране уколико у самој Србији нема капацитета за пожељно и трајно сређивање ствари.

Стратфор, ваљда сликовитости ради, садашњу Србију пореди са Вајмарском Немачком. А српске „хулигане и насилничке навијачке групе“ са немачким екстремистичким елементима из доба Вајмарске Републике, који су и довели Фирера на власт. Те на крају закључује: „ Највећа опасност за Србију није у томе да држава пропадне, него да – као у Вајмарској Републици – поједине политичке снаге у земљи на крају одлуче да је лакше направити компромисе са екстремистичким елементима него да се и даље труде да јачају републику упркос међународним и домаћим отпорима“2.Какво практично значење и коју недвосмислену поруку носе ове синхронизоване похвале и препоруке упућене Тадићу од стране његових политичких покровитеља, ментора и налогодаваца из Вашингтона?

Оне значе да је окончана једна етапа његовог служења америчким спољнополитичким циљевима на Балкану и да отпочиње друга, по Србе још болнија фаза Тадићевих извођачких радова на штету државних и националних интереса. Готово је, дакле са периодом самоосујећивања и фактичке капитулације у борби за очување територијалног интегритета земље. Није било довољно ни изгласавање самопонижавајуће Резолуцје о Сребреници, ни повлачење Скупштинске Резолуције о мишљењу МСП поводом проглашења независности Косова, ни писање нове Резолуције са „пријатељском ЕУ“ чија је већина чланица признала за независну, од Србије силом отету територију на којој је самопроглашена лажна држава Косово. Наше Западне савезнике није задовољило ни Тадићево вероломство, ни практични отклон од искрене подршке Русије и Кине у СБ УН. Ни државничка брука пред бројним земљама света у којима је Јеремић салетао њихове званичнике убеђујући их да је за њихово добро да не признају Косово. Испоставило се бар дотле док то на посредан начин не урадимо ми сами.

Није Тадићевим савезницима са Запада било довољно ни то што је потпсујући Истанбулску декларацију са осведоченим исламским екстремистом и бошњачким унитаристом Харисом Силајџићем додатно подривао темеље Републике Српске. Сви ти уступци нису удовољили креаторима балканске и европске политике из Вашингтона. Од Бориса Тадића тражи се још и још. Вашингтон му је сада, изгледа, наменио нову, најтежу и најнеславнију улогу у изналажењу „коначног решења за српско питање“.

Агенцијско одмеравање квислиншког капацитета

Супруга човека који нас је бомбрадовао и једно време „владао целим светом, а није владао собом“, распршила је у Београду све Тадићеве илузије да би га могао мимоићи бар један круг у ритуалном испијању бар две чаше жучи. А оне долазе на ред увек после једне чаше с медом, принете руком из Вашингтона. И пију се наискап. За столом за којим ће се, вероватно, преко пута њега наћи лица са потернице. То су људи осумњичени за ратне злочине почињене над народом који Тадић представља код куће и у свету. У сусрету и у преговорима са Тачијем, или Харадинајем, свеједно, њему је већ сада дато на знање да се статусна питања не смеју ни помињати. Јер је Косово за Американце и њихове партнере из Брисела независна држава. Тачка. Крај поглавља. Тако је председнику Србије Вашингтон великодушно пружио прилику да, седајући за сто са албанским преговарачима, без посредника а на посредан начин, призна и те преговараче и државу коју такви преговарачи воде и представљају.

Заузврат и за утеху Тадићу је остављена могућност, да као прави „лидер у Европи“, испољи своју кооперативност, дипломатске вештине и умећа у тзв. техничким, комуналним, комуникационим и саобраћајним питањима везаним за што ефикасније функционисање живота на територији са које су Срби протерани после НАТО агресије из 1999. и после насиља шиптарских погромаша од 17. марта 2004.
Није изостало ни обећање пуне подршке у опстајању на власти у ономе што је од Србије остало. Или у ономе што ће од ње тек остати, када Тадићеви западни савезници, после Војводине, на дневни ред ставе и Рашку област и Неготинску крајину?

Док испред свог приштинског саговорника буде гледао заставу независне државе Косово Тадић ће већ бити у поодмаклој, другој и последњој фази у коју су га увели његови западни савезници. То је она фаза која је срачунато отпочела 10. 10. 2010. године, два дана пре посете Хилари Клинтон Београду. Тада је завршен период симулиране демократије и опонашања владавине права, а наговештен је почетак ере ауторитарне владавине и отворене режимске репресије. То је она завршна етапа у коју су Тадића његови „пријатељи који немају алтернативу“ извели да стане на црту против расположења већинског дела Србије. То је онај почетак краја у коме Председник државе пркоси народу којем председава, а све под изговором да штити људска права тзв. LGBT популације, испред које и иза које парадира велики транспарент с натписом „Смрт држави“.

То је тачка на којој су се дефинитивно разишли Тадићев квислиншки режим и српско друштво. Иза Тадића су се постројили његови страни налогодавци, плаћеничке НВО, корумпирани и уцењени коалициони партнери у Влади, дириговани медији, његови PR алхемичари од саветника… На супротној страни, од тог датума, у непомирљиве противнике његове политике уписало се неколико милона држављана Србије с правом гласа. И што је не мање важно – најсиромашнији, али и најздравији и највиталнији део српске младости. Оне популације која нема шта да изгуби када и другима отвара очи пред разголићеним царем. Ослобођена страха, у мирној Породичној шетњи из десетак хиљада грла она пева и поручује : „Демократе хоће да нас преваре, кажу иду у Европу, лажу децу Србије“! Тог 9. октобра, у Београду није повређен нико, није поломљен ни један излог, није преврнута ни једна жардињера... Био је то и последњи, нажалост, безуспешни позив режиму Бориса Тадића да се призове политичкој памети, државничкој мудрости и националној одговорности.

Већ сутрадан, међутим, Тадићева Влада је на делу потврдила да јој је Брисел ближи и од Београда, и од Ниша и од Новог Сада. Да јој је похвала Хилари Клинтон због организације тзв. геј параде преча и од мира Београђана и од става већинске Србије. Те да непоколебљиво корача европским путем без алтернативе и без повратка. Сад је на Вашингтону, Лондону и Бриселу да заједнички и на миру, уз успутне консултације са Берлином и Паризом, процене какве би им користи донео један међусрпски сукоб ширих размера и има ли Тадић „капацитет“ да се дефинитивно обрачуна с противницима које Страфор у својој анализи именује као екстремистичке елементе?

Агенција има решење чак и за случај да Тадић процени како је грађански рат ипак последње зло које би учинио овом народу. Рачунај на помоћ са стране, веле му они. Позови нас и ми ћемо доћи, поручују му. Учини и тај корак, охрабрују га његови ментори са Запада, чије је пријатељство опасније од сваког отвореног непријатељства. Уколико би ипак упао у ту паклену замку Тадић би омогућио НАТО алијанси оно што у страху од српског отпора није смела ни да помисли за време агресије на СРЈ из 1999. Под провидним изговором да брани демократске вредности и људска права омогућио би јој да уместо насилне и ризичне копнене инвазије легално и на позив Владе, или једне од зараћених страна у братубилачком сукобу, уђе и на преостали део српске државне територије. Пошто је већ једном у УН капитулирао пред Западним савезницима и извршио практичну предају државног суверенитета уследила би и војничка окупација остатка српске територије. Србија би, коначно, била у НАТО. Срба би било за пар хиљада мање. Остатак би на дуже време повио главу пред неупоредиво јачим „окупационим пријатељима“.
Српско питање било би тако на дужи рок скинуто са дневног реда.

1 Htp.www.nspm.rs/svremeni-svet,/srbija-vajmarska-republika-g.html

Београд, 19.10.2010.

[You must be registered and logged in to see this link.]

БЕСЕДА О НЕУТРАЛНИМА
Пише: Св. Владика Николај
субота, 23 октобар 2010 11:10



Ево нам опет Видовдана. Ево данa, који никад неће постати ноћ докле год Срби буду били хришћански народ, љубитељи Крста и слободе. Јер овај дан је показао цену царства небеснога. И земаљско царство не добија се јефтино, а Турци га нису јефтино платили. Али је небесно царство много скупље, и Лазар га је платио жртвовањем себе и целе српске војске.
Ево дана, када је један хришћански народ све изгубио и добио више од изгубљенога. Ево дана, који као страшни суд виси над народом истовремено благосиљајући и проклињући. Кога благосиља Видовдан? Оне, који вером Христовом живе и дишу, и за Христову веру страдају и гину. Кога проклиње? Проклиње неутралце. Потребно је ово нарочито истаћи, јер је корисно за наше дане. И сам Бог одбацио је као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста. Сведочанство о томе налазимо у последњој књизи Светога Писма, где Христос заповеда еванђелисту Јовану, да напише цркву у Лаодикији и да каже: „Знам да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Но, како нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те."
Ни студени ни врући у Лаодикији били су они, који су се називали хришћанима, али су у исто време узимали учешћа у паганским светковинама и држали незнабожачке обичаје. Ни студени ни врући у време Косовске битке били су они Срби, који нису хтели на Косово из бојазни од мухамеданске силе. Доцније су се многи од тих неутралаца потурчили.
Господар Вук Бранковић био је типичан неутралац у то време. Ни студен ни врућ. Он је остао проклет не зато, што није дошао на Косово, нити зато што се борио уз Турке против Срба, Не! Него само зато што је остао неутралан у току битке, која је решила судбину Србије и Балкана за пола хиљаде година. Рачунао је, да ако Срби победе, он је ту с њима, као Србин и још Кнежев зет. Ако ли пак Турци победе, они ће му бити благонаклони, пошто се није борио против њих. Рачун погрешан. Ускоро после битке један турски паша рекао му је: „Када ти ниси био веран своме цару, како ћеш бити веран моме цару?" Проклет од Срба, презрен је био од Турака. Тако је неутрални Вук изгубио оба царства, и небеско и земаљско. И остао је проклет у народу српском. То су његови потомци горко осећали и често се јадали, како их проклетство Вука ужасно погађа.
Ако сад примените косовску етику на наше поколење, видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. О безверцима или безбожницима није потребно ни говорити. Св. Писмо их назива лудацима, а српски народ непоменицима (као и демоне), јер одбацујући Бога, они су и несвесно постали слуге демонске.
Но погледајмо неутралце, који стоје између верних и безверних, између националиста и интернационалиста, између Христа и Антихриста. Они јадници заборављају, да Христос за деветнаест столећа није изгубио ниједну битку, нити ће и - једну изгубити до краја времена, до Страшног Суда. Не знају, да је он себе прогласио победиоцем света унапред, пре своје крсне смрти, а још јаче после свог славнога Васкрсења, кад је рекао: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи."
Страх и рачун ствара од људи неутралце. Луд страх и погрешан рачун, као и Вуков. Лудим страхом за себе и своје сроднике и погрешним рачуном они навлаче проклетство Божје и народно на себе и на децу своју баш исто онако као и неутрални Вук Бранковић. У једном времену као што је наше, када се води гигантска светска борба између вере и безверја, и када организовани атеизам устаје свим снагама против Христа, против 10 Божјих заповести, против породице, душе и човекољубља, и то не само у комунистичким државама већ и, више или мање, у свима земљама - неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је." Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.
Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа. Вековима борећи се за истину вере, за слободу и за правду, српски народ постао је веома осетљив у погледу ове три неопходности за достојанствен живот појединаца и друштва, тј. вере, слободе и правде.
Ја се сећам из детињства оног првог рата између Јапана и Кине. Ратобории Јапанци беху напали мирне Кинезе. И Срби су били на страни Кинеза. И ми као мали ђаци симпатисали смо Кинезима. И зар се сви ми живо не сећамо такорећи јучерашњега рата талијанских фашиста против Абисинаца? Сав српски народ без изузетка, револтирао се против бруталних нападача и њихових нечовештава над једним сељачким, хришћанским народом. И тако Србин није могао бити неутралан ни у једној борби зла против добра, ни у једној борби мрака против светлости, ни на најудаљенијим крајевима света, а камоли пред својом кућом и у својој кући. Најмање приличи Србину бити неутралан у садашњости. И заиста, врло је мален број неутралних Срба у свету. Но и тај мали број, нажалост, веома је штетан. Штетан је по Српство уопште, а штетан је и по Америку и по Хришћанство.
Можда је ово последњи Видовдан, који их опомиње, да се више не колебају, него да се сврстају с браћом својом, која се боре и раде за тријумф вере, слободе и правде у свету. А вас, браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, светаца, витезова и мученика наших, нека Господ Бог троструко благослови по молитви светога кнеза Лазара и свих косовских јунака! Амин!
(Чикаго, 1948)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Е мој црни прецедниче
Пише: ТАБУ

Е мој црни прецедниче

Поздравља те твој Милојко наш човек сељак

Опет те мангупи преварише мој драги прецедниче. Овај пут да продаш овај наше телефоне наш телеком оним швабама. Преварише те гадно да распродаш ово мало српске сиротиње странцима а ови око тебе ће да се омрсе. Шташ ко велиш морамо се спремати на изборе кад гора олиста, па да има шта да се крцка преко зиме. Но преварили те вишеструко ови страни и домаћи мангупи. Прво тих пара и нема, ми смо их већ одавно потрошили. Биће ту ипак нешто пада за неке није да неће увек се нађе који милијончић.

Но и ту си се преварио мој прецедниче, ако си мислио да ће теби дати добар део. Млађа је већ одредио где ће сва пара ова да иде. Кажу, треба му за кампању, спремамо изборе ваља се. Мора се поново победити на изборима па ковелиш мораш митити ове оне за регионе за мањине за ове сорошевце и осталу боранију коју треба наранити белим лебом

Ко велим у Србији од фирми само држава ради и даје плате, докле ће видећемо. Па да продамо ово шта је остало, јер ко што ви велите не ваља да ништа остане овде а да је наше. А и шта ће нам веле стручњаци млађини јер нисмо домаћини. Бољи ће нам бити страни душманин домаћин но домаћа фукара. Што јес јес истане и ту има. Само што су они ту фукару довели са улице на влас'.

Даклем мој драги прецедниче како је држава једино предузеће које ради у овој нашој Србијици па онда ајд да је проширимо и раширимо. Ето од Војводине си са оним несрећником Пајтом направио државу у држави, па ко велиш добро се запатило па да то мало проширимо. Сад си ето и оног усовног Млађу да прави регионе, од којих би се могле запатити неко нове републике. Ено и онај ваш муфтија Зукорла оће једну републику санџак муфте. Ко вели кад србин прави државе што не би и њима једну направили. Рече он направили сте словенцима, рватима, сарајлијама, црногорцима па што неби и нама. Кад је бег био циција.

Правите државе де год стигнете. Како немамо довољно људи у администрацији правите регионе да би запослили све незапослене или барем своју својту и чланове партија. Тако ћемо решити и проблем незапослених школованијех људи. Ако зафали могли би после и кантоне уводити ко они несрећници око сарајева она ко између општина и региона тек да се нађе и по која жупанија. Тако ће на крају свако наше село имати свог прецедника, своју скупштину владу и своју параду. Само шта ћемо ондак са тобом поред толиких прецедника мислим овако мого би бити и краљ јер без краља не ваља. Ти краљ међу иљадама прецедника.

Ево и моја милојка се већ пријавила да буде председник и куће и кућне скупштине и оне стоке у авлији говорим јој ја милојка ти си луда жена не може тако није по закону цепаш нам државу ио ношто је остало од ње не ваља ти посо милојка. Е вала рече ми на то милојка моја добра кад може овај наш лепи прецедник да мал мало направи неку своју државу покрајину регион што не би и ја направила милојкин регион. Е шта ми уради мој црни прецедниче да ево седим у шупи и пишем ово писмо да ме не види мој прецедник мој прецедниче јербо остадох без ручка данас.

Иначе прича се по селу кад ти је била тетка медлина из америке да сте тешке разговоре водили те да се спремамо у војску ал не нашу већ неку њихову натовску да се аге у неке гудуре авганистанске а да ће ови твоје велики пријатељи да пусте ону некрст шипарску да почисте оно мало српске сиротиње што остаде тамо. Немој нам рећи прецедниче да не знаш шта нам спремају они твоји пријатељи па да нам као онај рус мора рећи шта ће да бидне овде код нас. Како који Рус па онај њихов начелник генералштаба како не знаш ма онај што не хтеде не знам зашто да се састане са нашим Шулетом који рече одо у нато ако треба и сам е тај тај.

Шта рече још оцрни српско омладину што се скупи на улици па уместо српске војске парадирају престоним градом. Сви говоре све твоје телевизије да је младос српска крива да су они најгрђи на свету целом да од њих можемо само страдати. Све сте их одма уапсили да би педери слободно шетали по српској земљи и шепурили се ко неки народни хероји. Све нешто велите да мало смекшају и да схвате да су они кривци за све што се дешава.

Него видим онај новинар из оног листа како се зваше нешто као лоше време непогода или тако нешто рече да је видео оне Младићеве дневнике. Знаш оне што их налазе чешће него што Мрка отвара оних пола километра незавршеног пута код Ивањице. И то их увек нађу на истом месту а сваки пут другачије. У следећем издању има да се најзад открије ко је убио Кенедија. Мени је Мрка млого сумњив јер је тадa био тинејџер. Мада је можда и Крка умешан пошто је тада имао само 90 година. Помислих и на Мићуна али он сигурно нема везе с тим – у то време је био заузет часовима јахања. Буди ти нама жив и здрав и не дај да те они злобни коментатори из „Политике“ поколебају на твом путу за Јевропу, барем да нам ти тамо некако стигнеш а ми ћемо се већ са овом српском сиротињом некако снаћи.

Твој Милојко

[You must be registered and logged in to see this link.]

Дел Понте: Срби, па ви имате милијарде на Кипру
Тема дана | 24. октобар 2010. | 15:37

Лидер Демохришћанске странке Србије Владан Батић, иначе бивши министар пра­восуђа, добио је од хашке тужитељке Карле дел Понте документацију о српским па­рама на Кипру, коју је она добила трагајући за парама којима је бивши режим Сло­бодана Милошевића финансирао ратне операције током деведесетих година. На основу тих папира, Батић је сачинио кривичну пријаву против министра за економи­ју и регионални развој Млађана Динкића, која се већ пет година „крчка“ у Специјал­ном тужилаштву.

– Карла дел Понте није сакупила папире да би контролисала новац добијен приватизаци­јом, већ због финансирања војних операција, односно наоружавања. Дел Понтеова је има­ла комплетну документацију о свим финансијским трансакцијама на релацији Србија – Ки­пар од 1989. до 2000. године – каже Батић и додаје да је она, њему лично, рекла да не треба да кукамо, јер је Србија богата земља.

– Рекла ми је: „Што кукате ви Срби? Ви сте богата земља, имате милијарде на Кипру.“ Дел Понтеова је у име Трибунала блокирала 60 милиона евра на рачунима Милошевићеве фамилије и њихових пријатеља, што значи да је Динкић слагао када је рекао да на Кипру није било пара које је покушао да пронађе ангажујући за огроман хонорар фантомску ен­глеску агенцију ФИА, која је требало да пронађе наше паре на Кипру – закључује Батић.

Министар Динкић поново је у жижи јавности и под лупом посланика Скупштине Србије, јер им је стигао документ који потврђује да jе 2006. године новац добијен приватизацијом „Мо­би 63“, у износу од 357 милиона и 900 хиљада евра, Млађан пребацио на Кипар, на рачун фирме „Холденхарст холдинг ЛТД“.

Уговор о трансферу новца потписали су директор те фирме Михаел Хасон и Млађан Дин­кић, тадашњи министар финансија.

Портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић није желео да коментарише да ли ће бити посла за Тужилаштво.

М. К.

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] "Posao stoljeća" na Kosovu

Srpska Informativna Mreza
Sun, 24 Oct 2010 09:36:30 -0700
"Posao stoljeća" na Kosovu




Tvrtka Iming iz Stobreča potpisala je u petak u Goleshu kraj Prištine ugovor o
ulaganju 112 milijuna eura u dva kosovska rudnika, Golesh i Strezovce, najveća
nalazišta magnezita u Europi. Iming, u vlasništvu kosovske obitelji Zogaj koja
već 20 godina živi u Hrvatskoj, na međunarodnom je natječaju za privatizaciju
prije tri i pol godine pobijedio 14 velikih kompanija. "U rudnicima leži
nekoliko milijardi eura vrijedna ruda", kazao je Hysni Zogaj, suvlasnik Iminga.
Sav izvoz i naplata će se obavljati iz Hrvatske. Hrvatski stručnjaci iz
rudarskog sektora, koji rade kao savjetnici na projektu, smatraju da je riječ o
poslu stoljeća. Večernji

.

[Sim] BOŠKO OBRADOVIĆ: BITI ILI NE BITI TA DIĆEVOG REŽIMA

Srpska Informativna Mreza
Sun, 24 Oct 2010 08:38:23 -0700
BOŠKO OBRADOVIĆ: BITI ILI NE BITI TADIĆEVOG REŽIMA

subota, 23 oktobar 2010 23:56



Mi se zalažemo za to da se narodna volja izrazi na medijima i u političkom
životu, a ne na ulici, ali - ponavljamo - režim je na potezu da pruži ruku
sopstvenom narodu i omogući da se čuje drugačije mišljenje

U ovom času očekuje se odgovor režima po zahtevu šest najvećih opozicionih
medija da se svi uhapšeni 10. oktobra puste i brane sa slobode. Trenutno je
režim na potezu da li želi da pruži ruku narodu o čiju se većinsku volju
oglušio organizacijom sramne gej parade i pusti uhapšene da se brane sa
slobode, kad je već mogao da na slobodu pusti osvedočenog ratnog zločinca i
ubicu naših vojnika - Iliju Jurišića.

Sa kojim moralnim pravom i sa koje pozicije pravde maloletnicima se produžava
pritvor na mesec dana, preko noći donose nove odredbe zakonika o krivičnom
postupku i preti novim nasiljem nad Srbijom, a ratni zločinac se pušta na
slobodu?

Takođe, režim mora da odgovori i na pruženu ruku od strane naroda kroz glas
šest najvećih alternativnih i opozicionih medija koji su zatražili javnu
raspravu i novi društveni dogovor koji bi uzeo u obzir i mišljenja
marginalizovane i ponižene, a većinske Srbije koja trenutno kao da nema svog
zastupnika u medijskom i političkom životu. Društvene tenzije treba spuštati, a
ne podizati, i režim koji je najodgovorniji za nasilje nad Srbijom 10. oktobra
mora da se izjasni. Ako ne dođe do tog preko potrebnog društvenog dijaloga
jasno je da se vlast, koja je izvršila nasilje nad većinskom voljom naroda
organizacijom provokativne gej parade, između EU i sopstvene države i naroda
opredelila za EU, i da je za interese EU spremna da žrtvuje živote građana - i
policajaca i demonstranata.

Mi se zalažemo za to da se narodna volja izrazi na medijima i u političkom
životu, a ne na ulici, ali - ponavljamo - režim je na potezu da pruži ruku
sopstvenom narodu i omogući da se čuje drugačije mišljenje. Pritom, što je
najvažnije istaći, režim snosi glavnu odgovornost za sve što se dešava u Srbiji
i mi ponavljamo zahtev za smene nadležnih koji su pretili narodu, a na prvom
mestu Slobodana Homena.

Režim je, međutim, očito ušao u onu totalitarnu fazu sličnu poslednjim
Miloševićevim godinama na vlasti, kada je izgubio svaki moralni legitimitet i
počinje da pojačava represiju, stavljajući u isti koš za hapšenja i zabrane sve
svoje neistomišljenike. To je pogrešan put i što pre mora biti zaustavljen, a
krivci iz redova režima koji svojim izjavama povećavaju ionako velike tenzije
moraju podneti ostavke.


U Beogradu, 23. oktobra 2010.
Informativna služba Srpskog sabora Dveri


Izvor Dveri Srpske, 23. 10. 2010.

[Sim] Krasić: Šešelj pristao na operac iju

Srpska Informativna Mreza
Sun, 24 Oct 2010 08:08:38 -0700
Krasić: Šešelj pristao na operaciju

Tanjug | 24. 10. 2010. - 15:52h | Foto: AP |

Komentara: 0

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj, kome se sudi u
Haškom tribunalu, saglasio se da bude operisan, izjavio je danas u Zemunu šef
pravnog tima za odbranu lidera radikala Zoran Krasić.

"Vođa SRS Šešelj je svojim potpisom pristao da bude obavljena ablacija
električnog puta u srcu", rekao je Krasić na konferenciji za novinare, dodavši
da se još ne zna kada će operacija biti obavljena.


Prema Krasiću, visokom funkcioneru SRS, Šešelj ima velike zdravstvene probleme
i operacija predstavlja verovatno put da oni na neki način budu sanirani i
rešeni.

Krasić je na konferenciji pod sloganom "Zaustavite ubijanje Šešelja" rekao da
je ta poruka upućena nadležnima i građanima "zbog nekoliko bolnih iskustava
kako se Tribunal ophodi prema zdravstvenom stanju optuženih, za šta je primer i
neadekvatno lečenje Slobodana Miloševića".


Krasić je podsetio da je Pretresno veće naložilo sekretaru Tribunala da formira
tročlanu komisiju - lekarski konzilijum eksperata od međunarodnog ugleda koji
bi trebalo da utvrdi uzrok srčanih smetnji Šešelja, odnosno aritmija i
tahikardija.


Krasić je rekao da je sekretar Tribunala najzad odredio prijatelja suda koji bi
sproveo istragu da li su bivša glavna tužiteljka haškog tribunala Karle de
Ponte i njeni saradnika zbog zastrašivanja i pritiska na svedoke iskazali
nepoštovanje prema sudu koji je ad hok organ Ujedinjenih nacija.


"Pretresno veće je usvojilo zahtev Šešelja da 13 delova iz dnevnika Ratka
Mladića bude prevedeno na srpski jezik i lideru radikala će biti dostavljena ta
dokumentacija. Verovatno reč o nameri da ti dnevnici budu uvršteni u sudski
spis", prokomentarisao je Krasić.


Funkcioner SRS je rekao da za sledeću nedelju nisu planirane nikakve aktivnosti
u Haškom tribunalu u procesu protiv Šešelja.


Šešelja su tužioci Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj
Jugoslaviji optužili za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnog prava i
običaja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (BIH) i Vojvodini od 1991. do 1993.
godine Šešelj se dobrovoljno predao tribunalu u februaru 2003, a suđenje mu je
počelo u novembru 2007.


Predsednik SRS je 21. januara 2009. dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala
zbog obelodavanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka, čiji je identitet
po nalogu pretresnog veća bio zaštićen od javnosti.


Šešelj je osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda i ta kazna mu je
potvrđena 19. maja 2010. Lider SRS je 4. februara ove godine drugi put optužen
zato što je u knjizi objavio podatke o 11 zaštićenih svedoka.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Karadžić preživeo tešku zdravstv enu krizu

Srpska Informativna Mreza
Mon, 25 Oct 2010 14:44:05 -0700
Karadžić preživeo tešku zdravstvenu krizu


25. oktobar 2010. 19:47 > 19:49

Haški optuženik i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić
preživeo je tešku zdravstvenu krizu u pritvoru Tribunala, saznaje Srna iz
pouzdanih izvora.



Foto: Beta/AP (arhiva)

Karadžić, koji se u Hagu brani od optužbi za ratni zločin, imao je problema sa
nervima, vratom i leđima.

Njegova kćerka Sonja Karadžić-Jovičević je sa suprugom još u petak hitno
otputovala u Hag, ali porodica nije želela da komentariše Karadžićevo
zdravstveno stanje.

Pravila Tribunala ne dozvoljavaju članovima porodice da daju bilo kakve izjave
novinarima u vezi sa optuženim i procesom koji se protiv njega vodi.

Srna saznaje da se Karadžić oporavio i da će se sutra pre podne pojaviti u
nastavku procesa protiv njega, nakon četvorodnevne pauze u Tribunalu zbog
praznika UN.

Karadžić se poslednjih dana suđenja žalio na uslove u sudnici, zagušljivost,
ventilator koji mu duva iznad glave i slično, što je kod njega izazivalo umor i
zdravstvene probleme.

U procesu, u kome se sam brani, Karadžićeva radna sedmica traje četiri, od pet
radnih dana Tribunala.

(Srna)

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] EU NE MOŽE DA KONTROLIŠE BALKAN - GEOST RATEŠKA IGRA TEK POČINJE

Srpska Informativna Mreza
Mon, 25 Oct 2010 14:31:38 -0700
DUŠAN PROROKOVIĆ: EU NE MOŽE DA KONTROLIŠE BALKAN - GEOSTRATEŠKA IGRA TEK
POČINJE


ponedeljak, 25 oktobar 2010 17:58

Zapadna propaganda predstavila je kako je ostalo još samo malo da uđemo u EU,
gde nas čeka izobilje. Ali, osim te propagande, ne postoji ni jedan realan
statistički pokazatelj da nam može biti bolje u narednih deset godina



Iz perspektive Brisela, stvari izgledaju izuzetno uspešno. Uspeli su da privole
predsednika Tadića da otpočne zvanične razgovore sa Vladom u Prištini, na
ravnopravnoj osnovi.

To je i verifikovano novom Rezolucijom Generalne skupštine UN od 9.
septembra[1]. Iako je premijer Kosova već izjavio kako je "Srbija priznala
Kosovo"[2], najbolji opis situacije dala je ruska „Pravda": kao "srpsko
ustupanje Kosova EU"[3]. Može se dodati da je Srbija "ustupila EU" i sva ostala
pitanja koja se ne tiču Kosova. Kosovo je postalo ekskluzivna tema za EU, ali i
misija EULEX je proširila svoj mandat na celu teritoriju Srbije. Jednostavno,
do sada je pitanje evropskih integracija Srbije zavisilo od izveštaja Serža
Bramerca, od sada će zavisiti od izveštaja EULEX-a. A evro-integracije su za
Vladu Srbije pitanje života ili smrti jer je posle napravljenog diplomatskog
lupinga potpuno izgubila kredibilitet među dosadašnjim srpskim saveznicima mimo
EU.

Iz perspektive Beograda stvari izgledaju dramatično neuspešne. Čak i za
zagovornike "prihvatanja realnosti" i uspostavljanja dobrosusedskih odnosa sa
Prištinom, postavlja se pitanje: šta je Srbija dobila zauzvrat? Zapadni
zvaničnici su ponovili frazu da "Srbija ima evropsku perspektivu"[4], ali bez
ikakvih dodatnih garancija. To će konkretno značiti da će države članice EU
ratifikovati SAA sa Srbijom, Srbija će dobiti i status kandidata i posle toga
može, poput Turske, ostati u briselskoj čekaonici i nekoliko decenija.

Međutim, u EU treba da budu svesni tri stvari:

Prvo, ovo je ipak rezultat "prekomernog angažmana SAD"[5], a ne umeća nove
diplomatske službe Brisela. Tek u narednom periodu, u kojem će SAD, kako
izgleda, privremeno prepustiti ključnu ulogu u upravljanju balkanskim poslovima
EU, videćemo prave domete Brisela. Dosadašnji rezultati ne ostavljaju mesta
optimizmu. EU je još od 1999. godine bila zadužena u okviru UNMIK-a za
ekonomsko jačanje i privredni razvoj Kosova. Kakav je rezultat postigla? I
pored enormnih finansijskih sredstava uloženih na Kosovo kroz programe
rekonstrukcije, pomoći, podrške, investicija i izgradnje, BDP per capita Kosova
je otprilike koliko i BDP Istočnog Timora[6].

STRATEŠKA GREŠKA EU Drugo, EU je propustila šansu da se postavi kao ključni
faktor na Balkanu. Stratešku grešku, EU je napravila odustajanjem od Solunske
agende[7]. To je bila šansa za čvrsto vezivanje Balkana za EU i nove
perspektive u regionu. Tada je trebalo ohrabriti strateški dogovor Beograda i
Zagreba, tada je trebalo ohrabriti statusne razgovore između Beograda i
Prištine, tada je formulacija o "Jugosferi" imala smisla i tada je i za
navedene, ali i za mnoge druge stvari, EU imala i kapaciteta, ali i povoljne
okolnosti.

Danas, sa ekonomskom krizom, kojoj se ne vidi kraj, sa strateškom konfuzijom
oko toga gde i kako dalje[8], sa isuviše otvorenih unutrašnjih pitanja, sa
protivljenjem daljem proširenju u javnom mnjenju većine država članica, sa
postepenim, ali konstantnim jačanjem desnice u ključnim državama članicama,
iako će to želeti, EU ipak neće moći da upravlja Balkanom.

A slabosti EU već sada koriste drugi. Interes Turske za dešavanja u ovom delu
Evrope naglo jača. Pri tome, Turska diplomatija, koja se danas temelji na
doktrini neoosmanizma, nema ništa zajedničko sa politikom Turske od pre samo
nekoliko godina[9]. Rusiju ne treba ni spominjati, njeno prisustvo je vidljivo
na dnevnom nivou. Takođe, "zapadni blok" više ne liči na monolitnu celinu.

Odustajanjem od dokumenta iz Soluna, EU je ostavila pitanje Balkana otvorenim u
strateškom i geopolitičkom smislu. Zato će buduća dešavanja u regionu mnogo
više zavisiti od geopolitičkih interesa, strateških pregrupisavanja i ravnoteže
snaga među svetskim i regionalnim silama zainteresovanim za stanje u
jugoistočnoj Evropi.

I treće, sve navedeno, dovešće u srpskom društvu do otvaranja pitanja: kuda
idemo i gde pripadamo?

BEZNAĐE I NASTAVAK IGRE Moćna zapadna propaganda predstavila je: kako je ostalo
još samo malo da uđemo u EU, a kada se to desi, živećemo u izobilju. Ali, osim
te propagande, ne postoji ni jedan realan statistički pokazatelj da nam može
biti bolje u narednih deset godina. Mora se objasniti zašto je industrijska
proizvodnja u Srbiji bila veća 1998. godine, u trenutku kada se NATO uveliko
pripremao da nas bombarduje, nego danas 2010. godine[10], kada je pred nama
"evropska perspektiva"? I da li je to rezultat isključivo neuspele ekonomske
tranzicije?

Možda sveobuhvatan odgovor, ipak, leži u pitanju: zašto ekonomska, društvena i
politička vesternizacija nije donela rezultat u pravoslavnim zemljama? Na
kraju, posle tri decenije, to je postalo vidljivo i na primeru Grčke.

Naglo nametanje "zapadnih" vrednosti, uz prateće agresivno ispunjavanje
geostrateških interesa zapadnih država i finansijskih interesa zapadnih
ekonomija, Srbiji nisu doneli očekivani progres, već ogroman demografski pad,
odliv mozgova i migraciju mladog i obrazovanog stanovništva, dugove koje sa
sadašnjom stopom privrednog rasta neće moći da vrati ni narednih nekoliko
generacija, urušavanje obrazovnog sistema, porast defetizma.

Niz političkih poraza koje je Srbija doživela poslednjih meseci zato mogu
pomoći da se razbiju dosadašnje iluzije i dinamičnije počne sa procesom
preispitivanja dosadašnjeg postavljanja Srbije i postignutih rezultata u
proteklih deset godina.

Iako sada izgleda da Brisel ima velikih razloga za zadovoljstvo, a iz Beograda
se kraj beznađu ne vidi, dugoročno gledano, stvari mogu imati sasvim drugi tok.
Kao i mnogo puta do sada u istoriji Balkana.


[1] A/RES/64/298, 09.09.2010, UN General Assembly GA/10980

[2] KOHA Ditore, 12.09.2010.

[3] [You must be registered and logged in to see this link.]

[4] [You must be registered and logged in to see this link.]

[5] Svet bez Ruska, Jevgenij Primakov, Praha,2008

[6] [You must be registered and logged in to see this link.]

[7]
[You must be registered and logged in to see this link.]

[8] Global Trends 2025: A Transformed World. Washington D.C.: NIC/US Government
Printing Office, November 2008, s. 9-14. ISBN 978-0-16-081834-9

[9] Povratak Turske na Balkan, dr. Darko Tanasković, Beograd

[10] Politika, 13.07.2010.




Fond Slobodan Jovanović



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Junak, al` bez srca!




Piše: Zoran Nikolić
Godine 1938. izgrađen je mauzolej posvećen Neznanom junaku na Avali. Običaj odavanja pošte na ovakav način nije bio originalno srpski. Mi smo pratili trend koji je već postojao u Parizu i Pragu... Od onog vremena su i Francuzi, upravo pod Trijumfalnom kapijom, mogli da se poklone senima anonimnog borca koji je svojom žrtvom simbolično podsećao na sve one koji su pali tokom Velikog rata (tako je u ono doba nazivan Prvi svetski rat, dok ni u najgorim slutnjama nije bilo naznaka da će tek tri decenije kasnije izbiti i njegov „naslednik“).

SASTRUGAN NATPIS
Naš heroj nastradao je od austrougraske haubice 1915. godine, pri vrhu Avale, gde je i prvobitno sahranjen. Sudbina mu ni mrtvom nije dala mira, pa je prvo bio ukopan u humci koju je napravio krater od granate koja ga je i ubila. Nekoliko godina posle rata, iznad njega je stajala samo krstača da bi 1924. godine bio postavljen prvi spomenik, a mauzolej, gde danas počiva, sagrađen je u periodu od 1934. do 1938. godine. Velike radove nadgledao je Ivan Meštrović, po projektu koji je sam osmislio, a kamen temeljac podigao je lično kralj Aleksandar Karađorđević. Štaviše, na monumentu je pisalo: „Aleksandar, kralj Jugoslavije, neznanom junaku“. Dabome da ovakav natpis nije bio prijemčiv komunistima koji su ga „proverenim“ metodama prosto sastrugali posle dolaska na vlast, a spomenik je ostao da služi kao elitno državno ceremonijalno mesto.
Nisu nas politički okviri vratili u razmišljanje o tome ko zaista počiva na vrhu Avale, već posledica nekih novinskih napisa koji su kolali proteklih godina, u kojima je postojala hitpoteza da je neznani junak - musliman. Poučeni činjenicom da u novinama mogu da postoje različita nagađanja, a da je njhovu istinitost ponekad izlišno i komentarisati, pogotovo onda kad postoje i političke i propagandne ambicije, poželeli smo da se vratimo u prošlost u kojoj je nesrećnik živeo, odnosno u decenije posle njegove smrti.

SITAN I NEŽAN
Šta se danas pouzdano može reći o identitetu i sudbini tog čoveka? Umesto savremenih nagađanja i „proverenih izvora“ koje su moderni novinari uveli, sistematski preturajući po internetu, vratili smo se u „pravu“ prašinu koju skrivaju novinarski arhivi. Nekada su novine imale možda i više srca, jer nije bilo modernih pomagala i „prečica“, već su reporteri morali lično da se sunovrate na teren i tamo se suoče sa istinom, ma kakva ona bila.
Nimalo slučajno, mi smo „zaronili“ u list Vreme, koji je izlazio između dva rata i bio jedna od najčitanijih novina onog doba. Tadašnji izveštači bili su prisutni kad je došlo vreme da posmrtni ostaci neznanog junaka budu premešteni iz starog groba i postavljeni u mauzolej. I oni se prvo poklanjaju časti i viteštvu koje je onda vladalo, jer je iznad pokojnika bio natpis na nemačkom da tu „počiva nepoznati srpski vojnik.“
„Gore, ispod starog avalskog grada, (misli se na Žrnov koji je uklonjen eksplozivom sa vrha planine ostavljajući prostor spomeniku) čobani su odavno kitili cvećem bezimeni grob“, beleže tadašnji reporteri. „Bezimeni srpski vojnik bio je sitan čovek, skoro nežan. Niko mu nije video žive oči, ni živo telo, ali meštani Belog potoka sećaju se kad je poginuo, mlad, u srpskoj uniformi.“
Uvodeći nas u priču o Neznanom junaku, potpisnik teksta Ante Matekalo objašnjava da grobnica nikada nije ni kopana. Pod jednom avalskom osmatračnicom pala je granata i našla svoj „plen“ u odredu koji se povlačio. Na tom mestu poginuo je i ovaj vojnik, mlad, tek ubačen u stroj.
Kako se to moglo znati? Iskusni novinar našao je Svetozara Vićentijevića, prekaljenog ratnika koji je prvi pronašao grob na Avali. Ovaj čovek je poneo iz okončanog vojevanja čak 12 odličja, njegovo iskustvo bilo je neizmerno, a pri tom je bio i predsednik belopotočke opštine.

COKULE VEZANE ŽICOM
Znam pouzdano da je bio iz Sedmog puka Drugog bataljona Dunavske divizije – govorio je Vićentijević za Vreme. - Dok su svi stariji vojnici imali oko vrata amajliju na kojoj su ubeležene vojničke oznake i pukovska obeležja, mlađi, koji su dolazili da popune čete umirali su bezimeni. Posle rata brojne majke, očevi i rođaci tumarali su Avalom između grobova tražeći najmilije.
Tako su mnogi olakšali svoj bol, makar potajno verujući da je baš ispod tog, nepoznatog groba, sahranjen neko njima toliko drag...
Na Avali je u ono vreme ostala samo čobanska priča, jer su oni videli kad ga je neprijatelj sahranjivao, a govoraše da je bio „mlad i lep“ čovek.
Preciznost je, ipak, važnija od predanja, pa ostaje istorijska činjenica da je 23. novembra 1921. godine odlučeno da se komisijski pregleda grob ovog vojnika.
- Nije trebalo dugo kopati – beleži Matekalo. - Prvo su se ukazali delovi granate. Hiljade ovakvih granata padalo je na srpsku vojsku. Težina – 10,3 kilograma. Ali, ova je ležala kao jastuk na grobu Neznanoga. Lobanja se odmarala na čeliku.
Na čelu takozvane Tehničke policije koja je obavljala uviđaj, bio je izvesni gospodin Andonović. On nije pronašao amajliju pod lobanjom, koja je bila „sitna, kao u dečaka“, već samo rasutu ratnikovu municiju.
Posebno potresan deo priče je onaj na kojem su očevici shvatili da je ceo levi deo grudnog koša nesrećnikov raznesen granatom, pa je zabeležena i reakcija jednog od Belopotočana koji je prisustvovao ovom nesvakidašnjem, tužnom skupu: „Ovom ratniku neprijatelj nije mogao srce da sahrani!“
Ono je ostalo razneto negde na Avali...
Pretražen je svaki deo umrlog vojnika, ali Komisija nije mogla da utvrdi njegov identitet. Kostur je, zabeležili su, bio tanak i sitniji, kao u dečaka. Prsti su držali municiju, kojom se naša vojska snabdevala od 1908. godine. Opasač je obavijao struk kojega više nije bilo, a kaiševi (uprtači) padali su preko desnog ramena. Na dnu grobnice nalazile su se cokule, a one nisu mogle da budu ničije nego srpske...
Teške cokule pretvarale su noge u žive rane, a vezivane su ponekad, baš kao i u ovom slučaju, telegrafskom žicom. Ratne 1915. godine bilo je i takvih veza, a kad su članovi Komisije pronašli cokule, odagnana je i poslednja sumnja da je Neznani bio – srpski vojnik.

NUŠIĆ BIO PROTIV
Upleten u kostur, pronađen je novčanik sa tri stara srpska dvodinarca sa likom kralja Petra i jedan groš. Tu je bilo i jedno parče hartije, zbog kojeg su nastala mnoga predanja i legende, jer je to, navodno pismo upućeno najdražima. Međutim, gospodin Andonović je, posle svih stručnih analiza, zaključio da je nemoguće sa njega razaznati bilo koju reč, a hartija je formatom čak podsećala na jednu od novčanica onog doba.
U starom, dobrom, srpskom maniru, često su se javljali oni koji su ga poznavali: eto to je sigurno Bora iz Beograda, nije nego Todor iz Bitolja, i sve tako, svi su bili željni da ga nekako prisvoje i budu bar malo ponosni na to što je njihov...
Selidba na najviši vrh Avale obavljena je 1938. godine pošto je prvobitno srušen srednjovekovni grad Žrnov, da bi na njegovom mestu nikao Meštrovićev mauzolej. Stvari pronađene u grobu preseljene su u Vojni muzej, a kosti počivaju ispod jednog od najpoznatijih beogradskih spomenika. Ostalo je zabeleženo da ni „ova stvar“ baš nije prošla glatko u javnosti, a da se bard srpskog teatra Branislav Nušić burno protivio ideji da Neznani počiva na Avali, tako daleko od Beograđana, na koju se „sklanjaju samo dobrostojeći ljudi koji imaju automobile, odvodeći tamo ljubavnice“... Ne lezi vraže, možda je stari lisac imao pravo... Biće da se mnogo toga do danas nije promenilo.
Njegov predlog bio je da se kosti Neznanog sahrane u centru Beograda, na današnjem Trgu Republike, na mestu gde se sada nalazi popularni „Staklenac“. Eto ironije, tamo danas stoji spomenik, ali posvećen upravo – Nušiću.
Uostalom, mauzolej je napravio poznati mason Ivan Meštrović, kamen temeljac položio kralj Aleksandar držeći srebrni čekić u ruci, što je bio znak da je i on član Reda Slobodnih zidara, na velikom Masonskom kongresu 1926. godine u Beogradu svi delegati slikali su se baš na vrhu Avale...
Ali, to je neka druga priča...
Simoblika ili ne, tek naš Neznani junak ostade kao simbol i onima koji znaju šta predstavljaju znaci masonerije, ali i onima kojima je svetinja isključivo sećanje na Prvi svetski rat i genocidne žrtve koje su tada Srbi podneli. Oni nisu znali za bilo kakve simbole, išli su da ginu za kralja, otadžbinu, porodicu i čast.
Ali i to je neka druga priča...
Na Avali je ostao skelet, ali bez srca. Možda neko shvati celu priču metaforično, možda je uporedi sa počivšom državom počivšeg kralja i onih koji su je od njega preoteli. Možda... Sudbina je htela da ga sahrane bez srca, kao da ga je on sam, tako skrivenog identiteta, zaveštao nekome posebnom, samo njemu dragom i znanom...

SAMO PO ŽELJI
Postoje oni koji su svojevoljno želeli da budu sahranjeni odvojeno od srca, i taj simbolični čin su istakli kao svoju poslednju želju. Nama najbliži bio je Arčibald Rajs, jedan od najvećih prijatelja Srba, savremenik Neznanog junaka, čiji posmrtni ostaci počivaju na Topčiderskom groblju, ali je poslednjim zaveštanjem srce ostavio na Kajmakčalanu.
Rumunska kraljica Marija, majka poslednjeg i još uvek živog kralja Mihaja Hoencolerna, umrla je 1938. godine u Bukureštu, a sahranjena je u porodičnoj grobnici u manastiru Kurtea de Arđeš. Po njenoj želji srce je izvađeno, stavljeno u zlatnu posudu i odneto u malu kapelu u mestu Balčik iznad Varne, na porodično imanje rumunske kraljevske porodice. Do 1940. godine, Dobrudža je bila deo Rumunije, a po sporazumu Ribentrop-Molotov pripojena je Bugarskoj. Tada su njeno srce vratili u Rumuniju.
Najpoznatiji je Frederik Šopen, koji je umro u Parizu 1849. godine, a sahranjen je na Per Lašezu. Po izričitoj želji, srce mu je izvađeno, stavljeno u posudu za koju se pretpostavlja da je bila napunjena konjakom, i odneto u Varšavu, u Crkvu svetog krsta, gde se i danas nalazi.

„MUSLIMAN?“
Opaska u beogradkoj štampi da je Neznani junak musliman, nije mnogo zbunila istoričare, već ih je uglavnom nagnala u tihi, sarkastični smeh. Muslimanska nacija je, podsećamo, Titova „kreacija“ iz 1963. godine. Pre toga, a pogotovo u vreme Prvog svetskog rata, radilo se o Srbima muslimanske veroispovesti.
Pa taman da je nesrećnik i bio musliman, što je malo verovatno, on je mogao da bude samo srpski patriota koji se odazvao opštem pozivu na mobilizaciju.

OD GERINGA DO KASTRA
Mnogi ljudi koji su stvarali istoriju 20. veka, kako u pozitivnom, tako i u negativnom svetlu, poklonili su se senima Neznanog junaka. Japanski princ Nabuhito Takamtasu to je uradio 1931. godine, američki general Daglas Mak Artur 1932, a usledili su i nacista Herman Gering i italijanski fašistički lider, grof Ćano. Posle rata, tu su dolazile i najviše sovjetske delegacije, kubanski lider Fidel Kastro...

[You must be registered and logged in to see this link.]

АМЕРИЧКИ ЗАДАХ СМРТИ СЕ ШИРИ ПЛАНЕТОМ
Пише: Миодраг Новаковић
понедељак, 25 октобар 2010 12:12

ОНО ШТО НЕ ЖЕЛЕ ДА ЗНАМО…

Оно што није познато широј јавности, је да се иза Стратфора(медијског крила ЦИА-према “Global Research”-u); Кога је на страницама овог магазина споменуо уважени господин Калабић, у своме чланку „До последњег поданичког даха“; Литерално стоји организацијски и финансијски Америчка ЦИА. Стратфор је моћно америчко оруђе у пропагандно-психолошком рату против последњих независних земаља широм света, али истовремено служи и као медијски портал и интернет библиотека за ЦИА агенте и стране плаћенике широм света. Из тог разлога је потпун приступ овом сајту заштићен регистрацијом, „претплатом“ и лозинкама.
За Стратфор се путем стипендија и бесплатног тренинга врбују „расни“ интелектуалци, из горе споменутих независних нација, као и из „зависних“ попут Србије, али потенцијално нестабилних и у том смислу и даље предмету специјалних војно- обавештајно субверзивних операција Америчке државе. Најважнији услов за приступ овој фантомској организацији, поред употребљивог интелекта, је да тим појединцима патриотизам према властитим земљама „није јача страна“. Тако Стратфор унамљује њихов интелект за субверзивна дејства према углавном властитим земљама. Нормално ти појединци, пошто ЦИА улаже доста тренинга и пара у њихово оспособљавање, се сматрају употребљивим и за „више циљеве“, па се повремено користе и као „расадник кадрова“ и шаљу назад своје етничке државе; Где се употребљавају за успостављање и одржавање марионетских про-западних режима „којима се ништа не гади“, попут овог нашег Српског.
Када су у питању кадрови за „режиме којима се ништа не гади“, постоје и многе друге западне институције, кроз које је прошла већина данашњих, као и бившиих, Српских политичких „петооктобарских“ кадрова. Те западне институције су скоро све полицијске и војне државне школе, углавном у окриљу САД, Велике Британије, Француске и Немачке, али такође и неки веома угледни универзитети и колеџи, попут: Војне Школе Америка, Масачеутс Универзитета, Оксфорда, Сорбоне, Гете Института, итд. Један од највише „обрађиваних“ Српских кадрова у западним режимским „школама“, је „наш“ дични министар одбране Шутановац. Разлог за то је прост- Србији у новом „европском поретку“ није дозвољено да има Одбрану, нарочито не у блиској будућности, када је предвиђена и физичка НАТО окупација наше отаџбине…
Спектар специјалних дејстава према независним земљама почиње (али и траје) са агенцијама попут Стратфора, али се ту не завршава; То посебно важи приликом припрема за оружану агресију, што смо видели за време илегалног и криминалног НАТО рата против наше отаџбине 1999-те године. Наша земља је у тим данима литерално била окружена медијским пропагандним електронским зидом; По Србији, а нарочито у Београду су се одједном појавили ( али и „препородили“ они постојећи) такозвани независни медији. Поред кадровског појачања, којима је Енглески језик по правилу био бољи него Српски, у те медије су стизали и џакови „прљавих“ Америчких долара. После „ваздушног“ НАТО рата, одмах су вршене субверзивне припреме за насилну промену режима јединог демократски изабраног председника у Пост-Титовој Србији- „Српског Аљендеа“ Слободана Милошевића. „Наши“ омладинци „отпораши“( или како се „њихова браћа по улици“ популарно називају ових дана у Србији- „фашисти и силе мрака“), су обрађивани и финанскијски подмазивани у Западним амбасадама; Разне НВО, такође пуне „прљавих“ америчких долара, и попуњене НеСрбима или „формалним Србима“- који се гаде свог „опаначког порекла“, почеле су да ничу као печурке после кише. Тако је у земљи Србији обезбеђен континуитет комунистичког једноумља, овај пут у форми „жуте демократије“…
Наравно, сви су „они“ и данас присутни на територији наше државе или боље речено остатка Српске државе, бестидно настављајући свој плаћенички посао „родоскрнављења“ и комадања „властите“ отаџбине…
Сва ова психолошко-пропагандна дејства, медијски ратови, „прање мозгова“, наметање хедонистичког потрошачког менталитета, срозавање моралних вредности, брисање националног, верског и културног идентитета; су најважнији спектар специјалних ратова против независних нација као што је наша Српска (ово сам намерно рекао, јер иако наш режим није - ми као Српски народ јесмо и остаћемо Независни…); Могу у одређеној фази да прерасту и у прави атроцијски специјални рат према Српском народу, у коме бојим се, овај наш однарођени режим „коме се ништа не гади“ је више него спреман да учествује.
О томе више у следећим поглављима…

УЛОГА ШИПТАРСКИХ УЧК ПЛАЋЕНИКА У КРВАВОМ ПИРУ НА ХАИТИЈУ…

Својевремено је (горе споменути) „СТРАТФОР“ предвидео „дешавање народа“ на Хаитију, када је уочи преврата против демократски изабраног председника Аристида који није био „по вољи“ Американаца, 2004 године непосредно после Мартовског погрома над Косовским Србима; На Хаити стигао амерички дипломата и ЦИА оперативац Филип Голдберг у пратњи три озлоглашена шиптарска УЧК терориста, за ову прилику „промовисаних“ у војне саветнике. Овде није сувишно споменути да је задњи „дипломатски пост“ Филипа Голдберга био Косово, где се господин Голдберг бавио „свачим“ осим дипломатијом. Задатак тих шиптарских ратних злочинаца био је, да користећи се властитим терористичким „искуством“ у борби против Српске државе, али још важније искуством у терорисању цивилне популације - организују сепаратистичке парамилитарне јединице и формирају Хаићанске „ескадроне смрти“, који ће сломити сваки отпор код цивилног становништва, а пре свега Аристидијевог демократског фронта „Лавас“, и тако створити услове за инсталирање проамеричког режима на Хаитију. Као што је познато, амерички спонзорисан пуч против сиромашне демократски изабране власти на Хаитију је успешно изведен. Преко ноћи је на улицама Хаитија освануло преко хиљаду лешева недужних цивила и чланова покрета Лавас. Сам председник Аристид је завршио у политичком изгнанству, а његов режим је замењен Хаићанском варијантом „ОНОГ“ што ми имамо данас на власти у Србији.
Као што је такође (али мање) познато, тај нови проамерички хаићански режим „коме се ништа не гади“, је под притекстом хуманитарне помоћи после катастрофалног земљотреса пре пар година, легализовао трајну америчку војну окупацију те сиромашне али стратешки веома важне пацифичке државе. Својевремено су из Руског генералштаба стигле веома озбиљне оптужбе да хаићански земљотрес није био природног порекла, већ да је био изазван америчким „метеоролошким оружјем“. Такве оптужбе треба озбиљно схватити, јер Руси и Американци су у годинама после Хладног Рата , наставили са убрзаним тестирањима многих тајних неконвенционалних војних технологија. И Руски војни врх, у овом случају треба сматрати веома компетентним извором. Нама Србима остаје да видимо какав ће притекст користити овај наш однарођени режим „коме се ништа не гади“, да би по узору на Хаићанску „браћу по образу“ успоставио трајну америчку војну окупацију „властите“ отаџбине…


АМЕРИЧКИ АМБАСАДОР ГОЛДБЕРГ- ТРГОВАЦ СМРЋУ

Мало више о амбасадору Голдбергу:
Који тренутно заузима амерички дипломатски пост у УН, где је задужен за субверзивне акције према Кини. Дотични Голдберг је блиски пријатељ и сарадник са амбасадором Вилијамом Волкером, режисером лажног масакра у Рачку на Косову, који је 1999 послужио као изговор за илегални НАТО рат против наше отаџбине. Такође је пријатељ и шегрт (ђаволов) озлоглашеног Ричарда Холбрука. Као и Џона Негропонтеа УН амбасадора и бившег директора Америчког „Директората за надзор обавештајних агенција“.
Амерички амбасадор Голдберг, је лично учествовао у свакој фази англо-германско спонзорисаног „распада“ Југославије. У Босни је био десна Холбрукова рука, у Дејтону је шефовао и кумовао изнуђеном историјском споразуму „Југословенског летећег циркуса“. На Косову је заједно са амбасадором Волкером планирао етничко чишћење Срба и насилно одвајање Косова од Србије. Амбасадору Негропонтеу је асистирао са имплементацијом Косовског модела у земљама Блиског Истока. Да би на крају своју „успешну“ каријеру „дипломатског убице“ Стејт Департмента окончао неуспехом у Боливији, где је 2007, као амерички амбасадор директно учествовао у покушају неуспелог атентата на председника Венецуеле Хуга Чавеза. Сувишно је рећи да је у Боливији проглашен „персоном нон грата“ и „само“ протеран захваљујући свом дипломатском имунитету. Док за њим и даље постоји расписана потерница дежаве Венецуеле због терористичког напада на Председника, као и на суверенитет, те независне Латино Америчке државе. Овде је сувишно споменути, да се данас у Србији таквим „дипломатским терористима“ ролују црвени теписи и организују теревенке, наравно све о трошку овог осиромашеног и „јевропејством“ распамећеног народа.
Оно што спаја ову „Четворицу јахача Апокалипсе“: Негропонтеа, Холбрука, Волкера и Голдберга, је поред ЦИА педигреа - јесте заједничко службовање у разним Латино Америчким земљама, где су организовали амерички спонзорисане државне пучеве, оснивали ескадроне смрти, и подстицали крваве грађанске ратове, на том сиромашном континенту. Та њихова злочиначка активност је имала за резултат смрт десетина, ако не и стотина хиљада недужних цивила…


ШИПТАРСКА ТЕРОРИСТИЧКА УЧК- ДЕМОКРАТСКА ФРАКЦИЈА
ПРЕМА ПРОГРАМУ СРПСКОГ ФАКУЛТЕТА БЕЗБЕДНОСТИ

Овде је било тешко избегнути име амбасадора Холбрука без помињања „његове ружније дипломатске половине“ бившег државног секретара САД Мадлен Олбрајт. Наравно Олбрајтова, која је већ у поодмаклим годинама и физичкој фази распадања, нема више активну оперативну улогу у „прљавим ратовима“ Америчке администрације, али је и даље присутна на политичкој сцени, углавном у „сенци“.
Неспособна да се отресе своје АнтиСрпске фикције, Олбрајтова је недавно учествовала у једном важном сегменту субверзивног рата против Српске нације. Наиме, ове године је, ЕУ спонзорисани- такозван „Институт за демократизацију Јужне Европе…“ (који унајмљује између осталих и „Српске мозгове“ којима патриотизам није „јача страна“), штампао „школске“ уџбенике са ревидираном историјом Балкана, а посебно Српске нације. У тим уџбеницима се Српска историја грубо фалсификује, а све у циљу негирања Српске- историјски утемељене државотворности на Балкану, брисања нашег културног и националног идентитета и описа Срба као случајно затеченог номадског народа на овим просторима. Ти „уџбеници“ већ улазе у наше основне и средње школе „на мала врата“, путем лобирања и врбовања просветних радника „пројевропске“ оријентације, којима се нуде атрактивни плаћени семинари широм Западне Европе, а потом се враћају „наоружани“ кривотвореном Српском историјом, коју „нуде“ нашој деци као алтернативну и једино „истиниту“ варијанту наше националне историје.
У контексту специјалног психолошко-пропагандног рата и културног геноцида који над нашом нацијом спроводе водеће Западне Силе, овде је важно напоменути и недавну, наводно штампарску грешку Просветне комисије Владе Србије, која је одобрила историјски уџбеник за осми разред основних школа из кога се избацује Српски језик, као народни језик у Срба, и замењује са фантомским Хрватско-Српским, а све у ауторској режији извесне професорке Кликовац са Филолошког Факултета у Београду…
Управо док се спремам да „затворим ово поглавље“, пада ми у очи вест са насловне стране једног од наших последњих независних гласила у Србији, а која иде отприлике овако: Српски студенти на Београдском универзитету- Факултету Безбедности,студирају Етику Рата из „Америчких уџбеника“, где их уче да је шитпарска терористичка ОВК(УЧК) демократска снага на Косову… Сваки коментар на горњи текст је сувишан. Криминиластички патерн у фалсификовању наше историје и уништавању културног и духовног идентитета Српског народа је тако очигледан у понављању, да не може да буде случајан..


„ВЕЛИКА АЛБАНИЈА“ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

Као илустрацију да ти прави „трговци смрћу“ (а не онај недужни Рус, господин Баут, кога сваки дан парадирају на ЦНН-у као мајмуна у кавезу) и даље шире задах смрти широм света, навешћу задњи заједнички прљави пројекат амбасадора Холбрука и Негропонтеа, који улази у коначну фазу; то је примена Косовског сценарија на дестабилизацији, територијалном комадању и насилној промени режима, прво у Ирану, а потом у Пакистану ( који без обзира на тренутни „сараднички“ однос са САД, самом својом величином, војним потенцијалом- нарочито нуклеарним, и наравно својим Исламским префиксом, представља „претњу“ интересима САД).
Амбасадор Негропонте је тај пројекат „крстио“ Failed Yugoslavia- Пропала Југославија, и као погодан поданички народ за извршење тог задатка је изабрао номадско Балокистанско племе; које пребива на тромеђи Афганистана, Пакистана и Ирана, и познати су као извор сталног тероризма и нестабилности у том региону, са снажним сепаратистичким покретом- који наравно ужива сву логистичку, обавештајну и војну подршку САД и Велике Британије.
Приликом медијске промоције нове Балокистанске Армије, „бораца за слободу“ (читај терориста), амерички господари нису испољили посебну машту, већ су се послужили постојећим Косовским шаблонима, тако да је по узору на шиптарску УЧК, на енглеском KLA- Kosovo Liberation Army; Балокистанска војска је названа BLA-Balokistan Liberation Army. Сама будућа Балокистанска држава је названа Велики Балокистан- Greater Balokistan, опет по узору на Велику Албанију- Greater Albania.
Ово сам навео да бих документовао само неке форме специјалног рата који се од стране НАТО сила, пре свега Америке, В. Британије и Немачке води против Српске нације. Многи угледни стручњаци широм света сматрају да напад на Југославију 1999-те, наравно није био хуманитарне природе, и да је поред колонизације Балкана, имао улогу“ пробног балона“ такозваног Косовксог Сценарија- који, као што смо видели на примеру Хаитија, Балокистана и других, се већ примењује широм света. Кад год, и где год, се западним силама укаже потреба да опљачкају и поробе неку независну државу која им се нађе на „путу“. Наравно у том свом бестидном бизнису, се држе старог „силеџијског правила“, и као лешинари се острвљују само на беспомоћне и слабије од себе...
Моји наводи из горњег текста су обилно документовани, не само у независним медијским изворима, већ и од самих државних ресурса неких Западних земаља, пре свега Америке. За све оне који желе да сазнају нешто више на горњу тему, могу да на доњем линку нађу детаљне хронолошки сложене податке, као и оригиналне изворе свих информација:
[You must be registered and logged in to see this link.]


РЕЖИМ КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ГАДИ…

Где год да се ови „трговци смрћу“ релоцирају, лако их је препознати: „Трагови им смрде нечовјештвом“.
Наравно код нас не морају да се појављују, јер нас никада нису ни „напустили“. Такође немају потребе да се сакривају по неудобним побуњеничким камповима, јер овде су угодно и лепо удомљени у „нашим“ легалним државних институцијама од стране Српског режима „који се ничега не гади“. Многи ће се питати зашто су још увек ту, када је њихов прљави посао овде наизглед већ обављен.
Одговор је прост: зато што није довршен. Као што је у припремама за посету Србији најавила амерички државни секретар Хилари Клинтон, супруга ратног злочинца и сексуалног адикта Била Клинтона: „Стижем да довршим „недовршени“ посао мога супруга“… Дакле овде говоримо о „професионалцима“ који су пажљиво студирали нашу историју и наш менталитет, и који су такође добро обавештени о томе колико овај однарођени режим тренутно (не)ужива подршку од свог народа. Дакле знају да ништа није још „готово“, и спремни су да пруже пуну подршку такозваној Српској власти, у ескалирању државног насиља, мера репресија и „дисциплиновања“ властитог народа!
Режим је, овом „октобарском диктатуром“, вратио Србију под режим спутавања људских и грађанских слобода, који није постојао чак ни под Титом. Закони који су недавно усвојени од стране овог однарођеног Српског режима, једноставно дижу косу на глави, чак и њиховим спонзорима из ЕУ.
Данас практично не постоји ниједна друга држава у Европи осим Србије, где се држава „толико“ ставља изнад властитог народа, уводи тоталну државну цензуру над слободним медијима, да не спомињемо „државни удар“ на слободу кретања, окупљања, јавног говора итд. Као и „дефакто“ стварања полицијске државе, где је режимска полиција стављема у улогу „Пороте, Судије и Џелата“, са правом да сваког грађанина, само на основу сумње, осуди до месец дана затвора. И то све без Суда, без присуства јавности, и без икакве одговорности...
Резултат таквог репресивног система, који нема ништа заједничко са „европским вредностима“ , у које се Они „којима се ништа не гади“ (а код нас су на жалост на власти) сваки дан куну. Видимо ових дана у броју приведених и притворених политичких противника овог режима, који се већ приближава четвероцифреном броју. И где се људи свих доба, али већином млади и малолетници муче и пребијају, нажалост од такве режимске репресије нису поштеђенечак ни труднице.
Такође смо виделина примеру задње параде срама: Да је овај однарођени режим, у данима и месецима који су претходили том срамном догађају, пажљиво стварао климу конфронтације проглашавајући ту гротексну процесију „највећим државним интересом“ (док су само наивни веровали да је тај „највећи државни интерес“ Косово и државни суверенитет Србије). Да су иза „навијача“ у Ђенови стајале неке домаће и стране тајне службе, и да је „некоме“ било у интересу да се тако нешто деси (видели смо да је тај инцидент послужио као перфектан изговор да „режимски“ посланици експресно изгласају диктаторски кривични закон, који функционише и ван правосудног система- што га ((поред „судијски склепаних“ закона у Хашком Трибуналу)), чини једиственим у свету).
Шта је следеће на диктаторском репертоару овог распамећеноги и распомамљеног режима? Њихови западни пријатељи „трговци смрћу“ , и ескадрони смрти? Ако посегну за том „опцијом“ , онда Бог да им душу прости, јер нису ништа научили из славне и слободољубиве историје народа коме су на челу…

[You must be registered and logged in to see this link.]

Шта се иза брега ваља или(ти) коме је све то требало?
Пише: Жана Живаљевић
понедељак, 25 октобар 2010 11:34

Јучерашње прогнозе
Ласно је у Србији бити Трговчевић. И ако оманеш - ником ништа. А и није Мишел него Љубиша. Довољна је пука хронологија за извлачење закључака. Намећу се сами. И ми се владамо према стереотипима, доказано.

Клапа претходног филма, који је био хит до следећег.
Сцена прва.
Полиција забрањује предходно (8. октобра) одобрени молитвени протест „Нови Пазар је Србија“ који је за недељу, 10. октобра 2010. године заказао Дарко Пановић из Рашке, а дозвољава (и брани) Параду „поноса“. Они који не пристају на двоструке аршине, осећају рукавицу бачену у лице. Јер Санџак је под упалом, а „баба се чешља“.

Кадар други.
Мирна, достојанствена породична шетња у суботу, државни празник обогаљене Србије, радост, скакутање, свирка фрулаша који су се сврстали на страну традиционалне и здраве Отаџбине будућности, послала је 9. октобра поруку властима да откажу Параду срама. У случају, пак, њеног одржавања, заказано је ново окупљање. Сигурно не да би се бацало цвеће на рахитичну маршруту убоге поворке, у којој ће, на своју срамоту, шетати и полиција у цивилу и грађани за 40 евра дневнице, а најмање оних...куражних.

И би што би.
Наредног, 11. октобра Апелациони суд у Београду укинуо је пресуду којом је Илију Јуришића оптуженог због напада на колону војника у Тузли 1992-е осудио на 12 година робије, а посредством ТВ слике имали смо прилику да видимо срдачан дочек који су му приредили земљаци. Чемерна Србија немо посматра како слави убица више од 50 младих војника.

Онда је дошла Хилари. Срдачно су је дочекали само Тадић са сарадницима. Тражила је да полиција буде у цивилу, да дочек изгледа мање непријатељски. Те вечери примила је представнике НВО. И то пријатељско ћаскање смо имали прилике да видимо. Али не и много мање „љубазно“ привођење Радојка Љубичића из Народног покрета 1389 у полицијску станицу Стари град због покушаја узнемиравања. Чуо на ТВ-у позив и осетио се позваним, а они му већ с врата показали да је непожељан и склонили га даље од угрожене госпође Клинтон.

Исте вечери у Ђенови навијачи демонстрирају сав свој ужас и непристајање на фудбалску мафију и трансфере, на лицемерје, носе транспаренте „Косово је срце Србије“, а ухапшени коловођа Иван Богданов стрепи од депортације у Србију, јер више поверења има у италијански суд! Демантује да је добијао новац од мафије, инструисан да на овако ружан начин скрене пажњу на Србију, која од Италијана губи без игре службеним резултататом 3:0. Спавао би, каже Богданов, да је у спрези с било ким и да његово „навијање“ има политичку или неку другу позадину у хотелу са више, а не једном звездицом!

Скупштина Србије дебатује( ха!како горко звучи страначко надгорњавање око свега и свачега) о изменама Закона о кривичном поступку, којим су предвиђене оштрије казне за навијаче изгреднике и насилнике...
Ових дана популаран је следећи виц: књаз Милошу предлагали законе. И читају му како је у Аустро-угарској била законом забрањена педерастија. А он каже: „Не, не браните то Србима. Ако им забраните, биће педера на сваком ћошку“. Елем.

У хронологији догађаја следи дерби. После недавних догађања, тестира ли власт Закон? Потцењује ли она 10. октобар? Није јој била јасна порука? Ђенова?
Зашто тако рано утакмица пред публиком?
А у недељу- протест мајки за осолобађање ухапшених. Треба ли евентуални хаос у суботу да спречи недељу? Противприродно је. Неће моћи.

[You must be registered and logged in to see this link.]