Srbi, Srbija, Srbstvo

[Sim] DSS: Srbija će biti zemlja gladnih

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 16:52:01 -0700
DSS: Srbija će biti zemlja gladnih


Objavljeno: Petak, 29. oktobar 2010. 13:18 | Permanentni link
| Štampaj
| Pregleda: 105 | Komentara: 1




Svuda, u civilizovanom svetu, penzija predstavlja ekonomsku kategoriju, a ne
socijalnu pomoć i milostinju. Ukoliko predložene izmene Zakona o penziono
invalidskom osiguranju sledeća nedelje budu usvojene u Skupštini Srbije, sistem
penzionog i invalidskog osiguranja će se pretvoriti u sistem socijale zaštite,
odnosno penzioneri će postati socijalni slučajevi, što je nedopustivo za jednu
pravnu državu. Ovo je, na današnjoj redovnoj konferenciji za novinare Gradskog
odbora DSS-a, izjavio Petar Nevojdić, član informativne službe ove stranke.

On je dodao da je neophodno uraditi ozbiljnu i temeljnu reformu sistema
penzionog i invalidskog osiguranja, a da će usvajanje ovih predloženih izmena,
i to bez prethodne javne debate, samo dodatno pogoršati ionako lošu situaciju u
ovom sektoru. U DSS-u ocenjuju da bi ove izmene rezultirale smanjenjem rashoda
jedino u slučaju da se s jedne strane poveća bruto društveni proizvod, a smanji
se broj penzionera, s druge strane. U ovoj stranci smatraju da je nerealno
očekivati da se broj penzionera smanji u narednom periodu, jer demografski
pokazatelji ukazuju na suprotno.

Pritisak, koji Međunarodni monetarni fond vrši na državu ne bi li ona smanjila
svoje rashode, najviše osećaju radnici i penzioneri. Teret ekonomske krize
svaljen je na njihova leđa, dok se racionalizacija u državoj upravi i javnom
sektoru sprovodi samo formalno, kažu u DDS-u i dodaju da pomenute izmene u
sistemu penzionog i invalidskog osiguranja neće doprineti finansijskom
stabilizovanju ovog sektora. U ovoj stranci izražavaju bojazan da će rezultat
ovih promena, za dve do tri godine, biti armija od skoro milion gladnih
penzionera.

- Postojećim Zakonom, zaštićena je visina minimalne penzije, koja iznosi 60
odsto od prosečne plate. Predloženim izmenama to se briše, pa se lako može
desiti da sutra nečija penzija bude i 20 odsto od prosečne plate - kazao je
Nevojdić i ocenio da je izmena, prema kojoj će žene umesto posle 35, ubuduće u
penziju moći da odu tek posle 38 godina radnog staža, krajnje nehumana.

U DSS-u smatraju da se finansijska stabilizacija sistema penzionog i
invalidskog osiguranja može postići na drugi način – boljom naplatom poreza. U
ovoj stranci tvrde da siva ekonomija čini oko 40 odsto bruto društvenog
proizvoda, a da bi se samo njenim uvođenjem u legalne tokove, prihodi sistema
penzionog i invalidskog osiguranja povećali čak za petinu.

Autor / izvor: J. Vasković

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] IDI U BUGARSKU I VIDI SVETLU SRPSKU BUDUĆNO ST

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 16:26:36 -0700
MIŠA ĐURKOVIĆ: IDI U BUGARSKU I VIDI SVETLU SRPSKU BUDUĆNOST

petak, 29 oktobar 2010 16:27



To što su srpske plate više od bugarskih nije rezultat naše bolje
produktivnosti. Razlog je samo što su oni ranije završili privatizaciju javnih
preduzeća. Mi tek prodajemo Telekom, a ostao je i EPS, pa ima to da se krcka
još par godina


Nedavno sam pokušao da vam iznesem mehanizam sluđivanja javnog mnenja, koji sam
nazvao lažnom fortifikacijom. Kako ova država sve više propada, a ljudi koji
čine vlast moraju sve niže da skidaju gaće, imaćete nažalost sve više prilike
da na ovdašnjim medijima gledate gomilu spinovanja i sličnih mehanizama iz
pomenutog arsenala. Ako mislite da je ona kreatura sada slučajno lansirana u
centar medijskih zbivanja, grdno se varate. Za to je obezbeđena dobra lova, a
kolumne koje potpisuje u glasilu Tadićevog kabineta, čiji stvarni vlasnik leži
u bolničkom apsu, piše jedan nesrećni plaćenik koji je nekada bio čak i dobar
pisac.

Čemu sve to služi? S jedne strane, LDP struktura i njeni strani sponzori već
godinama pokušavaju da angažovanjem estradnih zvezda podignu sebi popularnost.
Ovaj projekat je svoju inicijalnu fazu imao još 2001, kada je Milica Tomić
odvela Draganu Mirković da održi koncert u jednoj bečkoj galeriji nazvavši to
redi mejd umetničkim radom, što je sa ogromnim tekstom u „Vremenu" opravdao
Branko Dimitrijević. Radi se o ključnom političko-ideološkom obrtu ovih krugova
prema takozvanom TF (turbo-folku): dok je 90-ih to tumačeno kao zvučna slika
Miloševićevih ratova i proizvod režima (Pera Luković, Dragićević-Šešić), u ovom
veku TF postaje „multikulturna, progresivna globalistička" muzika. Karleuša je
odmah inicirana u gej ikonu, da bi posle formiranja u LDP pristupili Šaban
Šaulić i Sneki Babić. (Više o tome, ako neko hoće da čita, u knjizi „Slika,
zvuk i moć" od istog autora.)

Mnogo je, međutim, važniji drugi motiv. Promovisanje onog monstruma preko
manufakture porodice Bećković pokazuje da su tu i prsti gazda Krleta i
stranaca. Pravljenjem skandala u kome onaj polusvet proziva Ćirilova zapravo
treba da se skrene pažnja od svega onog što sam Tadić i njegov režim rade ovih
dana.

Alo, ljudi, kakva vas je Karleuša spopala?! Prođoše izmene ZKP, kao da se radi
o najbenignijoj uredbi, uveliko se priprema izmena izbornog sistema, kojom hoće
da ukinu proporcionalni sistem, raspisan je tender za prodaju Telekoma, a Tadić
se sprema da nam priredi još jedno veliko poniženje tako što će da ode u
Vukovar, gde će Josipović da ga izvede pred udruge branitelja. Evo, predlažem
da neizostavno ode da klekne u Ovčaru, a da posle sa Tompsonom u duetu otpeva
„Jasenovac i Gradiška stara". Šta, mislite da bi odbio? Pitajte Hilari da li
Boris išta više odbija. Uzgred, ako mislite da sam prestrog prema Matijinoj
devojčici, Krletu i Šaperu, pitam vas zašto niko od njih ne sme da pusti
Aleksandru Smiljanić da u udarnom večernjem terminu polemiše s bilo kime o
prodaji Telekoma.

MOJ PUT U SIROMAŠNU EU Ali konačno da dođemo do moje ovonedeljene teme. Kažem
prijateljima kako sam bio ovih dana u Evropskoj Uniji. Gde, pitaju oni. U
Bugarskoj, odgovaram ja, a oni u smeh! Pa kakva je to Evropska Unija, pitaju
oni. Isto onakva kakva ćemo i mi da budemo ako nas tamo priupuste za
deset-petnaest godina.

Posmatranje današnje Bugarske zaista jeste pogled u našu logičnu budućnost, pa
ću vam ovde ponuditi neke podatke i utiske koji u velikoj meri ukazuju na to
šta će i sa nama da se dešava ako se okupacija nastavi.

Prvo, odbacite svaku predrasudu arogantnog tipa da smo mi nešto posebno u
odnosu na njih. Običan narod koji srećete je vredan, radan, skroman, često
nasmejan i gostoljubiv. Veoma poštuju svoju tradiciju i vole svoju zemlju. O
nama znaju mnogo više nego mi o njima, gledaju srpske televizije, tvrde da je
Beograd veliki grad koji im se dopada i bore se da nekako prežive.

No da vidimo šta kažu stvarni pokazatelji. O stabilnosti političkog i
društvenog sistema verovatno najbolje govori činjenica da je gotovo preko noći
moguće da se formira partija koja na sledećim izborima preuzme vlast. To se
jednom već desilo početkom decenije, kada se car Simeon pojavio iznebuha i
preuzeo vladavinu. Danas je to slučaj sa partijom GERB Bojka Borisova,
nekadašnjeg telohranitelja diktatora Todora Živkova. Ovaj fini gospodin je
nakon toga bio kontroverzni bisnismen da bi preko noći postao najpre pomoćnik
ministra policije, pa gradonačelnik Sofije, a onda i predsednik vlade. Poznato
je da je bio dobar prijatelj pa neprijatelj sa Jocom Amsterdamom, a možda
najbolji opis činjenice da on vlada Bugarskom dao je jedan moj poznanik koji je
rekao da je to otpilike kao kad bi ovde pokojni Arkan dobacio do mesta
premijera.

E sad, i našeg Mirka bi neko optužio da se radom za konsultanske agencije, kao
i boravkom na čelu agencije za privatizaciju, takođe bavio kriminalom. No to
nije isto. Mirko je fin gospodin i ne pojavljuje se u javnosti bez odela i sa
bradom od tri dana kao gosn Bojko.

Bojkova partija inače ima manjinsku vladu, kojoj većinu obezbeđuje Ataka. Ova
partija je na poslednjim izborima dobila 10 odsto sa tvrdom antimanjinskom
politikom. Dovoljno je reći da bi nas, kad bi se takva partija na izborima
domogla 10 odsto glasova, verovatno bombardovali bez razmišljanja.

Naše sličnosti počinju sa stvarnim vladarima. Tamo je najvažnija osoba u zemlji
američki ambasador gospodin Vorlik, dok je ovde njegova supruga gospođa Meri.
Dalje, i tamo ne vole nevladine organizacije. Prošle godine je u medijima
protiv njih vođena prava kampanja. Optuživali su ih da monopolišu i uzurpiraju
evropske fondove, a ništa konkretno ne doprinose osim lagodnog života za svoje
članove.

EURO PROTIV EVRA Plate su niže nego ovde. Prosečna je oko 250 evra. BDP per
capita se nalazi na 12 odsto od evropskog proseka!? Naše više plate nisu
međutim rezultat bolje produktivnosti. Oni su samo mnogo ranije završili
privatizaciju javnih preduzeća. Mi tek prodajemo Telekom, a ostao je i EPS, pa
ima to da se krcka još par godina. Kod njih je sve to predato u ruke strancima.
Recimo, njihov EPS je podeljen u tri rejona od kojih severni drže Česi,
središnji Austrijanci i južni Nemci. A struja najskuplja u regionu.

Spoljnotrgovinski deficit je veliki i pored solidnog deviznog priliva od
turizma. Spoljni dug je preko 50 milijardi dolara. Struktura privrede dosta
liči na našu: 7 odsto poljoprivreda, oko 20 odsto laka industrija i čak 70
usluge, dakle virtuelna privreda. U neformalnim razgovorima čujete da od
industrije nema ništa ozbiljno, a da je poljoprivreda smrtno ugrožena. Naime, i
ne tako male evropske fondove za zajedničku poljoprivredu, te za koheziju i
regionalni razvoj slabo ko može da koristi jer se selo nemilice prazni. Svi
beže u nekoliko velikih centara, naročito u Sofiju.

Najporazniji podatak je činjenica da se broj stanovnika u poslednjih dvadeset
godina smanjio za 1,3 miliona stanovnika. Od nekadašnjih devet miliona Bugarska
se kreće ka cifri od 7,5 miliona žitelja. Naročito odlaze mlade porodice,
studenti, inženjeri, dakle najobrazovanije stanovništvo. A kao rešenje se ne
pominje podsticaj rađanja ili povratak odseljenih, već - pazite ovo - uvoz
radne snage. Odakle? Pa iz Azije, Avganistana, Vijetnama, severa Afrike itd.

Na derbiju između Liteksa i Levskog, posle ozbiljne tuče u kojoj su učestvovali
svi igrači, isključena su trojica. Nisam video šta o svemu tome kaže naš stari
poznanik a njihov novi selektor Lotar Mateus.

Konačno i njih, kao i nas, treba hvaliti za ponudu dobrog provoda, što je
obično indikator kolonijalnog statusa zemlje. Hrana je veoma dobra i prilično
jeftina, crna vina su izvanredna. U Sofiji ima dosta antičkih spomenika, puno
crkava iz različitih perioda i nekoliko lepih muzeja.

Mnogo naših ljudi, nažalost, ne zna da u crkvi Svete nedelje usred Sofije
počivaju mošti našeg kralja Milutina Nemanjića. Zbog toga ovu crkvu narod
naziva Crkva svetog kralja a Milutina smatra svecem zaštitnikom svog grada.
Današnja Bugarska crkva dobila je svoj raskolnički deo. Oni svoje službe
obavljaju u šatoru razapetom u parku, gde se nekada nalazio mauzolej Georgija
Dimitrova. Zanimljivo je i da u crkve počinje unošenje stolica za sedenje (kao
kod rimokatolika).

S druge strane, sve je još uvek na ćirilici uključujući i nazive stranih banaka
ili Mekdonaldsa. Malo je poznato da su Bugari imali veliki problem sa
briselskom birokratijom, koja ih je terala da za naziv evropske valute u svoj
jezik uvedu latinizovanu verziju „euro". Jedva su uspeli da se izbore za
ćirilično „evro".

Postoji, nažalost, jedna velika razlika između nas i njih. Njima ne komadaju
državu. Štaviše, oni čak nemaju ni Zakon o manjinama i ne priznaju ih. To je
rezultat činjenice da ih Zapad vidi kao deo „sanitarnog kordona" prema Rusiji.



[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Država imovinu neće vraćati u natu ri

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 16:08:05 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]

Predlog zakona o restituciji državna tajna
Država imovinu neće vraćati u naturi

I. Radisavljević | 30. 10. 2010. - 00:02h | Foto: M. P. - N. K. - G. S.
- D. G. | Komentara: 10

Država otetu imovinu neće vraćati u naturi, već kroz obeštećenje starih
vlasnika, u novcu ili vrednosnim hartijama, saznaje “Blic”. Kakve će
tačno odredbe o povraćaju otete imovine stajati u Zakonu o
denacionalizaciji, dobro je čuvana tajna, ali vraćanje zemljišta i
objekta u naturalnom obliku, koji se smatra najpravednijim, jeste malo
verovatna opcija.

Ovo je indirektno za „Blic“ potvrdio i ministar Oliver Dulić.
- Ministarstvo ekologije i prostornog planiranja je već kroz Zakon o
planiranju i izgradnji, kojim je omogućeno da vlasnici objekata na
zemljištu otkupe i to zemljište, izbrisalo mogućnost naturalne
restitucije. To je isto urađeno i Zakonom o privatizaciji i ja ne vidim
mogućnost da se imovina vraća u naturalnom obliku - kaže Dulić.

U ovom trenutku jedini problem da se država opredeli isključivo za
obeštećenje predstavlja Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim
zajednicama iz 2006. kojim je starim vlasnicima imovina vraćana u
naturalnom obliku. Zato je ovaj Zakon poslat pred Ustavni sud i, ukoliko
ga sud proglasi neustavnim, daće mogućnost predlagaču zakona da izbegne
naturalnu restituciju. U suprotnom, država će morati da pronađe neki od
druga dva modela - vraćanje u naturi ili kombinovano vraćanje kroz
naturalnu restituciju i obeštećenje.

U Ustavnom sudu saznajemo da je rasprava po pitanju ovog Zakona
planirana za kraj godine.

- Plan je da se ovaj Zakon do kraja godine nađe na dnevnom redu suda. U
ovom trenutku, niko - ni sudije, ni ostali službenici - ne mogu da
pričaju o predmetu. Budući da se radi o važnom državnom pitanju,
verovatno će do kraja godine biti prvih rezultata, ali se ne zna i da li
će biti doneta konačna odluka - rekli su za „Blic“ u Ustavnom Sudu.

Koliko je ovaj zakon važan svedoči i izjava predsednika Tadića, koji je
za naš list potvrdio da se pitanje restitucije mora rešiti do
kandidature, kao i da se radi da o kompleksnom zakonu koji ne sme da
dovede u pitanje finansijsku bezbednost zemlje.

Sama priča o restituciji stara je deset godina. Danas je već sasvim
izvesno da je država, da je to htela, restituciju mogla već da privede
kraju. Sada kada nam je voda došla do nosa i kada je restitucija uslov
za dobijanje statusa kandidata, Srbija je u mat poziciji - imovinu koju
je rasprodala kroz sumnjivu privatizaciju ne može da vrati naturalno, a
u budžetu je nezamislivo obezbediti oko tri milijarde evra koliko se
procenjuje da je potrebno za restituciju, a zakonsko rešenje, koje nam
obećavaju već deset godina, nije stiglo ni do nacrta. Naprotiv,
Ministarstvo finansija koje bi trebalo da bude predlagač ovog Zakona u
potpunosti je stopiralo rad na njemu do daljnjeg i odbija da govori o
detaljima. „Blic“ je, međutim, uspeo da dođe do izjave Slobodana Ilića,
državnog sekretara Ministarstva finansija, koje je i rukovodilac radne
grupe za izradu Zakona o denacionalizaciji.

- Sva tri koncepta denacionalizacije primenjena u zemljama nekadašnjeg
socijalističkog bloka smo ozbiljno razmatrali i teoretski su mogući i
kod nas. Konačno opredeljenje države ići će u pravcu koji istovremeno
treba da omogući nediskriminaciju, da bude jednostavno i brzo za
sprovođenje i da odgovara ekonomskom kapacitetu države - rekao je Ilić i
dodao da će odluka Ustavnog suda po podnetom zahtevu imati značajnog
uticaja na konačno rešenje denacionalizacije.

Tri potencijalna modela o kojim govori Ilić uključuju - naturalnu
restituciju, obeštećenje u novcu i vrednosnim papirima ili kombinaciju
ove dve varijante. Problem je, međutim, što će, čak i ukoliko Ustavni
sud proglasi Zakon o povraćaju imovine crkvama neustavnim, postojati
potencijal za diskriminaciju starih vlasnika, što će EU oštro
kritikovati. Da je država, ukoliko se opredeli da izbegne naturalnu
restituciju, u opasnosti da sastavi diskriminatorski zakon smatra i Mile
Antić iz Mreže za restituciju.

- Ukoliko ova vlast zaista želi da se ograniči uticaj monopola, formira
slobodno tržište nepokretnosti i ukine jedan od osnovnih uzroka
korupcije, nema nikakve dileme da će najkasnije do kraja godine početi
da vraća oduzetu imovinu u naturalnom obliku - kaže Antić.

Najatraktivniji objekti koje potražuju naslednici

- Zgrada Francusko-srpske banke, Knez Mihailova br. 36, potražuju
naslednici porodice Bajloni i veliki broj drugih akcionara
- Ambasada Švajcarske u Birčaninovoj ulici 27, koja je nekada bila u
vlasništvu porodice Bajloni, a potražuje je potomak po majčinoj liniji
Jelka de Marsano

- Zgrada Društva za ulepšavanje Vračara na početku Njegoševe ulice u
Beogradu, potražuju je potomci porodica Veljković i Bajloni

- Bioskop „20. oktobar“ u Beogradu koji potražuju potomci porodice
Petrović iz Niša
- Robnu kuću TA-TA u Knez Mihailovoj br. 5 u Beogradu potražuju potomci
porodica Komadinić i Radojlović
- Hotel „Kasina“ na Terazijama potražuju naslednici porodice Marković

- Kafana „Znak pitanja“ u Ulici kralja Petra u Beogradu,
potražuju je potomci porodice Pavlović
- Zgrada DIF-a, u Deligradskoj ulici u Beogradu, bivše vlasništvo
Srpskog sokolskog društva
- Robna kuća „Mitić“ u Knez Mihailovoj br. 41-43, potražuju naslednici
porodica Mitić i Garašanin

- Zadužbinu Nikole Spasića, Knez Mihailova 47 i 49, potražuje zadužbina
Nikole Spasića, jedna od retkih čiji rad nije bio potpuno ugašen. I
danas imaju manji stan u jednoj o zgrada

- Igumanova Palata potražuje je SPC

Premalo novca u Fondu za restituciju
Poseban problem da se u Srbiji izvrši pravedna restitucija predstavlja
proces privatizacije, koji je i u domaćoj i u stranoj javnosti ocenjen
kao sumnjiv. Restitucija se po prirodi stvari obično obavlja pre
privatizacije, kako bi ono što se prodaje i privatizuje imalo čisto
vlasništvo. Naša država je radila naopačke, ali se zato obaveza da pet
odsto od svake privatizacije odlazi u Fond za restituciju. Budući da je
Agencija za privatizaciju do leta ove godine Trezoru uplatila 127
milijardi dinara, pet odsto od te sume iznosi 6,35 milijardi ili više od
60 miliona evra. Informacije koje datiraju s kraja 2009. beleže da je se
u fondu nalazi svega 53 miliona evra, što je 54 puta manje nego što je,
prema procenama, potrebno za restituciju.

Ko, koliko i šta potražuje
- 140.000 pojedinaca se prijavilo za povraćaj imovine
- U 73.000 predmeta razvrstane su prijave
- 90 odsto tražene imovine je u vlasništvu države
- 97 odsto zahteva odnosi se na zemljište
- 3 milijarde evra najmanje će biti potrebno za restituciju

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] DENACIFIKACIJA SRPSKE DECE "MADE IN GERMANY"

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 16:14:51 -0700
ALEKSANDAR MITIĆ: DENACIFIKACIJA SRPSKE DECE "MADE IN GERMANY"


petak, 29 oktobar 2010 16:29



Zašto se nemačkom ambasadoru Volframu Masu ne dopada kada Srbi govore o NATO
bombardovanju? Zbog pedagoških razloga!


"Moram da kritikujem vlasti u Srbiji što i same još uvek koriste termine poput
'NATO bombardovanja'. Zamislite da šetate ulicom Kneza Miloša i da vas vaše
dete upita: 'Tata, ko je ovo uradio?'. Vi ćete mu odgovoriti: 'NATO'. I šta
onda očekujete od vašeg deteta da misli o NATO? Za razliku od toga, ja sam kao
mladić u Nemačkoj gledao ruševine u mom gradu, ali ja nisam mrzeo onog ko je to
učinio jer je bilo onih koji su mogli da mi kažu zašto je to učinio".

Tako je govorio nemački ambasador Volfram Mas na konferenciji „Srbija, Zapadni
Balkan i NATO - ka 2020. godini", koja je ove nedelje okupila vodeće pro-NATO
snage u Srbiji, ambasadorku SAD Meri Vorlik i šefa delegacije EU u Srbiji
Vensana Dežera.

Dirigovani srpski mediji, naravno, nisu preneli ovu izjavu, odnosno preneli su
samo onaj prvi deo, koji se završava s odgovorom "NATO". Ključna Masova poruka
se, međutim, nalazi u drugom delu njegove izjave, što je on i naglasio na samom
skupu.

Ovakvo nametanje poređenja svih nas koji smo živeli u vreme Miloševićeve Srbije
sa građanima Hitlerove Nemačke nije novo. To je očigledno jedan ozbiljno
pripremljen sociološki zadatak koji nemačke diplomate, funkcioneri, analitičari
i novinari već godinama sprovode.

ŠTA ĆEMO PREĆUTATI DECI Da bi ostvarili Masovu želju, mi najpre moramo da učimo
našu decu da BND nije formirao OVK. Da im nikako ne spominjemo plan "Potkovica"
o navodnim genocidnim planovima Beograda, fabrikovanom u nemačkom ministarstvu
odbrane, zbog kojeg se do dana današnjeg zbog očigledne laži ministru Rudolfu
Šarpingu smeju i u samom NATO. Da im kažemo da su Masovog bivšeg šefa
diplomatije Jošku Fišera njegove partijske kolege iz redova Zelenih gađali
crvenom bojom iz ljubavi, a ne zbog zgranutosti zločinima NATO bombardovanja.
Da im kažemo da je bila samo "srpska propaganda" to da je Šrederova vlada bila
tokom bombardovanja na ivici raspada zbog dubokog unutrašnjeg neslaganja.

Međutim, to neće biti dovoljno da naša deca zavole NATO. Jer eto, s vremena na
vreme, nevaljali Srbi se udruže pa podrivaju svetlu atlantsku budućnost. Tako
se 200 javnih ličnosti - od Kusturice do Koštunice - početkom godine drznulo da
zatraži referendum kojim bi Srbi zauvek rekli „ne" NATO. A nedavno su napravili
i sajt „Zašto NATO?" ([You must be registered and logged in to see this link.] ), koji
protivnike članstva u NATO umrežuje i opskrbljuje argumentima.

Zato moramo dodatno da ih "edukujemo" po ideji Milana Pajevića - predsednika
ISAC Fonda i spoljnopolitičkog ideologa G17 plus i jednog od vodećih lobista za
ulazak Srbije u NATO - koja je iskazana na istoj toj beogradskoj konferenciji.

Pajević, naime, predlaže masovnu "stratešku komunikacionu kampanju" u okviru
koje "u narednih četiri do pet godina treba da učimo o tome šta je zaista
NATO".

To ne može da se uradi bez medija i države, koja bi tu strategiju trebalo da
sprovodi, kaže Pajević.

A da bi takva država postojala, neophodno je da ima pogodnu vlast.

Mas je prvi korak u tom pravcu napravio u leto 2008, kada je sastavio aktuelnu
srpsku vlast.

Zatim je radio na sastavljanju nove, razumne "proevropske" većine u Srbiji.

OPSEDNUTI MEDIJI "Bilo mi je toplo oko srca kada sam video DS, SNS, SPS, G17 i
LDP na sastanku sa Gvidom Vesterveleom kako složno izjavljuju da im je
integracija u Evropsku Uniju prioritet broj jedan. To je fantastičan napredak u
odnosu na pre tri godine (...), kada su huligani rušili moju ambasadu", rekao
je Mas na konferenciji u Beogradu.

Nestašnih huligana je, međutim, doskoro još uvek bilo u Beogradu: "Spasi Srbiju
i ubi se, Borise!", orilo se iz grla 10,000 „delija" 3. oktobra na Marakani.
Mediji, naravno, ni to nisu preneli - malčice je kvarila koncept
desetogodišnjice Petog oktobra činjenica da su tu istu pesmu „delije" pre ravno
deceniju dan za danom pevali Slobodanu Miloševiću.

I bi "parada" i bi "Đenova". I nastade dvonedeljna halucinirajuća opsednutost
kontrolisanih srpskih medija huliganima i fašistima, koja se završila derbijem
bez incidenata i novim pretnjama zapušavanjem usta svima koji se protive
puštanju Ilije Jurišića, ulizivanju Hilari Klinton, sramnoj deklaraciji u
Skupštini koja abolira NATO, prodaji Telekoma, priči o tehničkom prosleđivanju
Evropskoj komisiji zahteva za kandidaturu u EU, kojom se zataškava činjenica da
je rezolucijom u Generalnoj skupštini UN zvanična Srbija odustala od borbe za
Kosovo.

Valjda misle da su nam deca sada na "dobrom putu". A šta će vaša deca pričati
vašim unucima kada budu šetali ulicom Kneza Miloša?




Fond Slobodan Jovanović



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Парада гладних

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 15:55:44 -0700
Парада гладних

Јер људи само мисле да су гладни... А, нису... Заправо су сити: глупости и
превара



Каква дирљива вест: Српска напредна странка тражи и очекује од министара
спољних послова ЕУ да донесу позитивну одлуку о прослеђивању кандидатуре Србије
Европској комисији.

Е, то се зове парада поноса.

Кад се појави Тома Николић, не зна се више да ли је то он или бароница Кетрин
Ештон. И обрнуто. Сличност је још упечатљивија ако их слушате. И то је добро.
Постали смо Европа. Наша и њихова аристократија више се не разликују. Чак је
бароница тек бледа копија првог српског евровојводе.

Четничка кокарда постала је греб-греб срећка. Кад изгребеш четничко знамење,
искоче европске звездице. Шта логичније? Тако је еврогигант гребао и изгребао и
стару странку. Алхемичарски претварајући кокарду у звездице. Сада се радикално
напредни европејци гребу за власт, а једино изгребани, по ко зна који пут, биће
грађани.

Џаба је Тадић арчио државне паре и ишао у Њујорк и Брисел да се сретне са
бароницом Ештон, кад му је исто то, уз гибаницу и ракијицу, могао пренети и
његов омиљени опозиционар. Јер нове Томине деонице произилазе из става
баронице. Србоевропска идеја сада се брани последњим атомом снаге којом је
некад брањена граница Карловац–Карлобаг–Огулин–Вировитица.

Поносно, како то и доликује великанима српске политичке сцене.

У земљи, у којој нису најпоноснији они који парадирају него они који туку
полицију, зато што се љуте на неистомишљенике, још увек нико није организовао
параду гладних. Ту параду ће организовати стомаци. Биће то јуриш, не на
хомосексуалце него на робне резерве. Организоваће га надолазећа инфлација,
незапосленост, неисплаћене зараде, дивљачки капитализам, беспризорна
приватизација, банкарско робовласништво, неосетљивост државе за обичне проблеме
људи, бестидан положај пензионера, којима се посредно поручује да треба брже да
умиру да би растеретили пензиони фонд... И још много тога кумоваће паради
гладних... Пре свега, дрскост да се очигледна немаштина кривотвори као успех
социјално одговорне владе... Јер људи само мисле да су гладни... А, нису...
Заправо су сити: глупости и превара.

Много тога у Србији је лажно и лицемерно.

На пример, самопрокламовани бранитељи породичних вредности који туку
неистомишљенике. Ти „јунаци” ниједним јединим словом, а камоли масовним
демонстрацијама, нису се огласили када је један црквени великодостојник оптужен
да је силовао дечаке, јер педофилија је, ваљда, за те дичне „патриоте”
суштаствена породична вредност. Каква изопачена логика, какво одвратно
лицемерје! Ту предњаче оне владике које су бацале анатему на гејове, а нису ни
реч прозбориле поводом педофилске афере свога колеге, случаја који је вољом
Коштуничине владе, судски застарео. Какав ужас! Пред педофилијом се жмури, због
ње се не демонстрира, чак ни усмено не протестује, њеним актерима не пресуђује
ни световни ни црквени суд.

Зато, ако се неко пита одакле она количина беса на београдским улицама ономад,
ето одговора – провалила се управо из тог лицемерја и лажног морала. Јер овде
предмет осуде није суштина него њена последица. Не растаче се ово друштво само
од себе. Том процесу су многи кумовали. Нарочито лажни моралисти, лажне
патриоте и лажни европејци. Свако на свој начин и свако у свом интересу. Јер
овде су сви на власти, испреплетани као црева у клупчад сопствених интереса.

У једном тренутку у Италији су нестале највеће политичке партије. Распале су
се. Утрулиле изнутра. Заувек нестале. Појавиле су се нове политичке снаге.

Чини ми се да тај процес политичког труљења и у Србији и те како траје. И овде
ће се многи распасти. Утрулиће у својој прљавој похлепи, у брлогу невероватних
нагодби, корупције, безидејности, политичке импотентности... Појавиће се неки
други, који ће нужно морати да ослушну обичне, унесрећене људе, транзицијом
ојађене и демократским променама разочаране... Значи милионе њих...

Јер кад људи подигну главе, пацови им више неће бити у видокругу.

Жарко Јокановић

објављено: 26.10.2010.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Poskupljenje Mladića – marketing dr žave

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 15:27:39 -0700
Poskupljenje Mladića – marketing države






SAD nude 5 miliona dolara za informaciju o Mladiću



Povećanje nagrade za informacije o Ratku Mladiću na deset miliona evra je još
jedna marketinška predstava za domaću i stranu javnost, smatraju analitičari.
Mladića ne mogu otkriti informanti nego bolji rad tajnih službi.




Odluka srpske vlade neće imati nikakvog uticaja na otkrivanje Ratka Mladića ili
na stimulisanje potencijalnih potkazivača kako bi Mladić bio uhapšen, ocenjuje
za Dojče vele vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović. Problem
svakako nije u visini nagrade, kaže Stojadinović, već u činjenici da srpske
vlasti jednostavno ne kontrolišu tajne službe koje bi i trebalo da dovedu do
Mladića.



„Problem se krije u tome što vlast ne kontroliše tajne službe u celini. Ne
kontroliše ih tamo u domenu gde one imaju monopol na informaciju; tajne službe
nisu reformisane, i dalje smatraju da imaju monopol, ne samo na informacije,
već i monopol na vrednosni sistem: na to šta je i kada korisno za državu“,
komentariše Stojadinović.



Marketing za međunarodnu zajednicu



Motivacija srpske vlade je da se i na ovaj način pošalje poruka međunarodnoj
zajednici kako se ovde nešto radi da se uhapsi Ratko Mladić, kaže za DW Dragan
Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. Teško je, smatra on, poverovati
da postoji neko ko bi otkrio Mladića za deset miliona evra, a ne bi za milion
evra, koliko je do sada iznosila nagrada.



Mediji preneli da je Mladić dugo posle oktobarskih promena živeo na Novom
Beogradu

„Mislim da nismo nimalo bliži hapšenju Ratka Mladića zato što je povećana
nagrada. A opet, trebalo bi da razumemo neku vrstu marketinga koju sprovodi
Vlada Srbije. Ako sve ovo bude rezultiralo hapšenjem Ratka Mladića, ja ću
pozdraviti čak i taj marketing srpske vlade, ali zaista ne verujem da će ovo
imati bilo kakvog uticaja na njegovo hapšenje.“



Ima li opstrukcije u tajnim službama?



Za otkrivanje Ratka Mladića je potreban pre svega samo jedan koordiniran i
naporan rad službi bezbednosti, ocenjuje Popović. Država je stoga dužna da
obavesti građane da li su i zašto postojale opstrukcije u radu tih službi:
„Čitali smo i ovih dana, čitali smo i u prethodnom periodu, o raznim
nesporazumima između vojne i civilne službe bezbednosti: pa locirali su ga, pa
je jedna služba upropastila posao drugoj... Iako verovatno nisu sve ove
informacije istinite, one nam govore da postoji to odsustvo osnovne
komunikacije i koordinacije između svih tih službi“, kaže Popović.



Nagrada za dobrog informanta do sada se pokazala nedelotvornom, ističe
Ljubodrag Stojadinović. Država će i ovog puta kao rezultat dobiti dežurne
denuncijante, ljude koji će tvrditi da su zaista videli Mladića, kao i lovce na
ljudske glave, ali posao hapšenja Mladića na taj način neće biti obavljen,
zaključuje Stojadinović.



Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Policija zabranila skupove ''rodoljuba''

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 14:41:07 -0700
Policija zabranila skupove ''rodoljuba''


Komentara 20



| veličina teksta:+

-



Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je večeras da zabranjuje održavanje
javnih skupova "Očuvanje pravoslavlja od ekumenizma i ujedinjenja sa
Rimokatoličkom crkvom" i "Protest podrške uhapšenim rodoljubima", koji su bili
najavljeni za sutra.



Prijave nepotpune - sledi zabrana


Prijave za održavanje tih javnih skupova nisu bile potpune, napominje policija.


Rešenje o zabrani doneto je na osnovu Zakona o okupljanju građana posle
konsultacija sa dežurnim zamenikom tužioca Višeg javnog tužilaštva, s obzirom
da mesta za održavanje skupova nisu predviđena za okupljanje građana.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Hilari: Dolari neće skoro u Srbiju!

Srpska Informativna Mreza
Fri, 29 Oct 2010 14:49:38 -0700
SAD već godinu dana drže suspenziju na ulaganja u Srbiju zbog slučaja „Univorld“


Hilari: Dolari neće skoro u Srbiju!


Petak - 29.10.2010


Vlada Sjedinjenih Američkih Država već više od godinu dana drži suspenziju na
investicije u Srbiju, ali nosioci ekonomske politike, iako naglas vape za
investitorima, ne mare mnogo zbog toga.



Ignorantski odnos srpskih ministara prema američkim dolarima nije se promenio
ni posle najnovije prozivke državne sekretarke Hilari Klinton tokom nedavne
posete Beogradu.
- Na sastanku su bili i potpredsednici vlade Božidar Đelić, Mlađan Dinkić i
Ivica Dačić, a Hilari Klinton je govorila o predmetu „Univorlda“ (Uniworld) i
odbijanju Vlade Srbije da toj kompaniji isplati naknadu po odluci međunarodne
arbitraže. Stejt department je prethodno taj slučaj zvanično stavio na dnevni
red njenih razgovora u Beogradu, što je označeno kao glavna smetnja u
ekonomskim odnosima između SAD i Srbije - otkriva naš izvor iz vrha Vlade
Srbije.
Država Srbija i dalje je u sporu sa „Univorldom“, kompanijom Amerikanca srpskog
porekla Srbe Ilića, koji je još 2003. kupio turističku agenciju „Putnik“, ali
je Agencija za privatizaciju ubrzo raskinula taj ugovor zbog nepoštovanja
investicionih obaveza. Ceo slučaj je stigao do međunarodne arbitraže, na kojoj
je Agencija, odnosno Srbija izgubila.

Potom se pod izgovorom da „štiti budžet Republike Srbije“, Agencija za
privatizaciju oglušila o odluku međunarodne arbitraže, prema kojoj je dužna još
oko osam miliona dolara!
Vlada Srbije ostavila je bez ikakvog odgovora čak tri dopisa Korporacije za
privatne strane investicije (OPIC), agencije vlade SAD, čiji je glavni zadatak
podrška američkim investicijama u zemlje u kojima je tržišna privreda u
razvoju.
„Alo!“ je imao uvid u treće pismo, koje je 24. septembra OPIC poslao ministrima
ekonomije i finansija Mlađanu Dinkiću i Diani Dragutinović i direktoru Agencije
za privatizaciju Vladislavu Cvetkoviću, i u njemu se upozorava da je za OPIC
neprihvatljiv rizik podržavanja projekata koji imaju bilo kakve veze sa Vladom
Srbije i Agencijom za privatizaciju!
„Agencije evropskih vlada ekvivalentne OPIC-u, kao i Svetska banka i privatne
kompanije za osiguranje od političkog rizika detaljno su upoznate sa ‚Univorld‘
slučajem i odbijanjem Vaše vlade da reši to potraživanje, a upoznate su i sa
OPIC-ovim restrikcijama u odnosu na podršku investicijama u Srbiju. Mi verujemo
da njihove analize rizika uzimaju u obzir OPIC-ovo iskustvo u Srbiji kad
razmatraju da li i pod kojim uslovima da podrže nova investiranja u Srbiju“,
stoji u pismu koje je potpisala predsednica OPIC-a Elizabet Litlfild.
Ova agencija osigurala je „Univorldu“ bankarsku garanciju od rizika, pa je u
ovom sporu „zarobljeno i njenih dva miliona dolara.
Iz Ministarstva ekonomije negiraju da je Hilari Klinton uopšte pominjala
„Univorld“ na sastancima u Beogradu.
- Taj spor je još u toku i nije ga pominjao niko ni od nižih zvaničnika
američke administracije ili investitora. Taj gospodin Ilić manipuliše američkim
institucijama i na kraju će se videti da li je u pravu. Nema govora da je to
prepreka da američke investicije ili neke druge dođu u Srbiju. Uostalom,
najbolja godina što se tiče američkih investicija bila je 2008, kada je spor
uveliko trajao - kažu u Dinkićevom ministarstvu.




Agencija: Štitimo budžet


Agencija za privatizaciju nije mnogo zabrinuta zbog ove američke restrikcije, a
za „Univorld“ kažu da je to samo jedan od 595 raskinutih ugovora kojim se štiti
republički budžet.
- Otkad je ugovor sa „Univorldom“ raskinut, imali smo niz respektabilnih
investicija. Nema razloga da se veruje da odluka OPIC-a utiče na investicioni
kredibilitet Srbije. U ovom slučaju imamo još pravnih sredstava na raspolaganju
i dok sve ne iskoristimo, nećemo pristati na to. Spor je još u toku i ne možemo
ga komentarisati. Amerika nam nikada nije ni bila primarni kupac. Investicije
uglavnom dolaze iz Evrope i Rusije - kažu u Agenciji.




Arogancija srpskih vlasti


Stručnjak za strana ulaganja Mahmud Bušatlija upozorava da pisma OPIC-a donose
ogromnu štetu Srbiji i otkrivaju nadaleko poznatu aroganciju srpskih vlasti.
- Srbija mnogo gubi, pre svega u percepciji uslova za strana ulaganja. Ako vi
kao Amerikanac čujete da nekoj vašoj agenciji problem pravi neka tamo zemlja
koju ne možete da pronađete ni na mapi, onda ćete naravno sa svojim parama
otići u Bugarsku, gde vas uvažavaju. OPIC ima jednostrane informacije, jer naši
nikada nisu našli za shodno da jasno odgovore na upućena pisma, što je stvar i
osnovne pristojnosti. Nije dovoljno da Tadić i Dinkić pričaju po svetu kako je
Srbija divna za ulaganja. Treba to pokazati i na delu - poručuje naš sagovornik.




Top pet američkih investicija u Srbiji


Filip Moris 611 miliona evra
Ju-Es stil 150 miliona evra
Meri Linč 150 miliona evra
Koka-Kola 142 miliona evra
Bol korporejšn 85 miliona evra
UKUPNO od 2000. do danas više od milijardu evra
*izvor Ministarstvo ekonomije



I. Kljajić

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Лажни 1389 добио од др жаве дозволу за рад

Srpska Informativna Mreza
Sat, 30 Oct 2010 09:55:20 -0700
Лажни 1389 добио од државе дозволу за рад


Чланови 1389 су већ навикли на разне облике репресије од владајуће
евро-унијатске бирократије, која је себе прогласила државом. Ипак, документ
који смо добили од АПР нас је запрепастио. Поред легалног, аутентичног "Покрета
1389" регистрованог фебруара 2005. (линк
) појављује се у државном регистру и "Српски народни покрет 1389" заведен јула
2010! Ово је наравно противзаконито, што челници режима добро знају, али су
ипак посегли и за овим средством у борби против политичких неистомишљеника.
Овим документом евро-унијатска власт нарушава темеље владавине права и
међународни кредибилитет Србије. Очигледно да државне установе не служе
грађанима нити јавном интересу, већ интересима владајуће олигархије. АПР је
погазио и потврду о заштити интелектуалне својине (линк
) коју већ две године поседујемо и која
на западу (за који се Тадићев режим бори) има велики значај. Регистровањем
"новог" 1389 настаје правни хаос са далекосежним последицама. Грађани и
међународна заједница се свесно обмањују, тако што режим добија могућност, да
под привидом легалности, пласира информације о "1389" какве жели. Отвара се
могућност отварања паралелног жиро рачуна постојећем легалном рачуну "1389" што
се у многим државама третира, као прање новца, а прање новца је једна од битних
карика организованог криминала. Ми желимо и морамо да се јавно и оштро оградимо
од приложеног документа и стварања пара-цивилног друштва, што може имати
погубне последице и у најуређенијим државама. Владајућа гарнитура је овог пута
прешла црвену линију, за шта ће кад-тад одговарати пред лицем правде, а што ће
надамо се бити ускоро. Све последице овакве бирократске репресије иду на душу
ненародног режима Тадић - Цветковић. Ми ћемо наставити да се боримо законитим
методама за своја основна права, која су нам тренутно ускраћена (слобода
окупљања, слобода говора, право на деманти, право грађанске иницијативе, право
на правну јединственост, итд).



[You must be registered and logged in to see this link.]



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

POMRACENjE SAVESTI U SRBA ?

таша 30.10.2010. 20:00
Najdrazi moj akcioni time Vlade Republike Srbije! Sa velikim zadovoljstvom i interesovanjem smo primili vest da ste nagradu, za informaciju koja bi doprinela hapsenju Djenerala Mladica podigli na citavih 10.000.000 eura?! (doduse u apoenima koje ce potpisati guverner Soskic), ali sta je, tu je! Valjda ce do eventualne isplate, ekonomskom i finansijskom politikom kakvu vodite, za te pare moci da se kupi bar FIAT Punto Classic sa sve klimu? Kako nismo u mogucnosti da pratimo kretanja na vodecim svetskim berzama, voleli bi, a mislimo da ima jos zainteresovanih - Da nam neko, od velikog broja eksperata vlade, transparentno objasni kako stoje akcije djeneraletine na najznacajnijim svetskim berzama? Beogradskoj recimo? Konkretno, nama nije licno jasno, kako ovi prozapadni kanibali prezivljavaju?! Djeneral je procenjen na 10.000.000 eura!? Ako, recimo, ima 100 kg, to je 100.000 eura po kg? Znamo da je cena hrane na svetskom trzistu skocila, ali, ovo je previse, pa i da sve zlatne zube ima! Opet, ako se setimo , sta je sve i po kojoj ceni prodato u Srbiji, nema sumnje da Srbija vrednije nista od djenerala nema! Sve sa Telekomom, EPS-om i aerodromom! NIS-ov vecinski paket prodat je za 40 djenerala, Philip Morris za 611djenerala, a ceo US STEEL 150 djenerala?! Kako ministar Koreancima i Italijanima daje oko 7000 eura za svako novootvoreno radno mesto, nece biti iznenadjenja, ako sutra u Trgovistu LG otvori svoju fabriku, a Alfa Romeo proizvodnju svog strateskog modela Giullieta prebaci u Jagodinu (pod uslovom da director te fabrike ne “ dodiruje” Palmu!).
Sta, ako, je general fizicki mrtav(posto je inace besmrtan)? Koliko cemo dobiti za iskopanog , a ne osudjenog ( sto ce reci Nevinog ) djenerala? A sada, citav akcioni tim na celu sa spec. tuziocem Vukcevicem i spec. zamenikom Vekaricem srdacno pozdravljaju Pripadnici Ekstremno Nacionalno Indoktriniranih Srba !!!



nova moneta u Srbiji-mozemo placati u djeneralima

[You must be registered and logged in to see this link.]

В. Димитријевић: Како је Владимир Ерић из Чачка због папине фотографије остао без посла
Saturday, 30 October 2010

Владимир Димитријевић

БУДУЋНОСТ ЈЕ ПОЧЕЛА!
Годинама слушамо о томе како Србе треба преваспитати, учинити толерантнијим, спремним на дијалог, промену оријентације, итд, итд. Један од услова је да примимо римског папу и да му се бар у Нишу 2013, поклонимо. Све је то, ипак, већ виђено. Матавуљевом Пилипенди су нудили да прими унију како би добио жито, а кад глад прође – нека се поново врати својој вери. Пилипенда је понуду одбио, и морао је да прода последњу кокошку, Пиргу, да би остао православни Србин.

„Толеранција“ плус дивљи, неолиберални капитализам коштали су запослења једног Србина православне вере (ожењеног, оца двоје деце, супруга незапослена). Његово име је Владимир Ерић и родом је из Чачка.

Хлеб насушни зарађивао је на радном месту ЦНЦ глодача у фирми „9. септембар“ из Велереча. Предан, марљив трудбеник (то пише и у образложењу отказа), који није користио годишњи одмор. Напет, исцрпљен од рада тог поподнева 17. јула 2010, ушао је у канцеларију шефа производње и на зиду видео фотографију престоне катедрале римског папе, средишта Ватикана. Тих дана је читао књиге о неделима Ватикана према народу коме припада. Узнемирен фотографијом, узео је маркер и на слици исписао неколико речи о папи као непријатељу Срба. Он није показа верску нетрпељивост према било ком појединачном римокатолику, нити се противио сарадњи своје фирме са било којом фирмом на свету. Само је протествовао због слике Ватикана у конкретном радном простору, у коме није било радника других вероисповести.

Епилог можемо читати у „Решењу о отказу уговора о раду због непоштовања радне дисциплине, односно због недозвољеног понашања“, које доносимо у изводима:

>>Дана 17.7.2010. у просторијама Послодавца, тачније у канцеларији шефа производње, у поподневним сатима кад у канцеларији није затекао никог од инжењера, В. Ерић је маркером ишарао слику која је стајала окачена на зиду канцеларије. В. Ерић је испод текста који је исписао ставио и свој потпис, и на тај начин је потпуно и трајно уништио слику која приказује Катедралу Светог Петра у Риму./.../

У свом одговору В. Ерић је навео да је слика која је окачена у тој канцеларији „дубоко повредила" његова „верска и национална осећања" јер је он — В. Ерић „поприлично упознат са проблемима и односом српског народа са и православне цркве са непријатељским ставом Ватикана и римокатоличке јереси". У још неколико реченица В. Ерић подвлачи и понавља како су „римокатоличка јерес" и Ватикан на све могуће начине највећи непњатељи српског народа кроз векове и тд. В. Ерић даље у свом одговору наводи како' поклања фирми „9. Септембар" књигу историчара Радослава Грујића о односу Ватикана према Србима кроз векове, као и једну икону и слику Храма Светог Саве. јер су то вредности којима треба да се поносимо и којина треба да стремимо, као поносни Срби.

Владимир Ерић је радник који до сада није правио проблеме у раду, није имао конфликте ни са другим радницима ни са претпостављенима, али је овај прекршај показао да је он човек који нема толеранције за друге вероисповести. Ми смо фирма која се поноси чињеницом да извозимо у преко 50 земаља, на свим континентима, и да су наши сарадници људи различитих националности и вероисповести, и даје једноставно неприхватљиво да Ијуди у нашој фирми имају било какав анимозитет према било којој другој нацији или вероисповести.,

Имајући све напред наведено у виду, стекли су се сви законом предвиђени услови за отказ Уговора о раду број 78/08 од 05.03.2008. године.<<

Када је Владимир Ерић потписнику ових редова донео решење о отказу, с молбом да буде обнародовано, видело се: будућност Антисрбије је почела. Јер, да бисмо ушли у Антиевропу (а ЕУ је, комбинацијом суровог неолиберализма и репресивне „толеранције“, све више антихришћанска и противчовечна Антиевропа), морамо се одрећи себе и својих коренова и постати неки нови народ, коме је катедрала Св. Петра дража од храма Св. Саве.

Откази онима који другачије мисле, од асистента Правног факултета у Крагујевцу, мр Зорана Чворовића (који је без посла остао због књиге „Истина о случају владике Артемија) до радника Владимира Ерића, печат су на повељи која се узиђује у темеље наше будуће тамнице. У овом тренутку, и Чворовић и Ерић су без посла.

„Над Србијом црна киша лије, /а ти мене питаш како ми је“, рекао би Песник.

Извор: "Печат"

Томислав Ерић: Апокалипса на прагу
Saturday, 30 October 2010

Томислав Ерић

У СУСРЕТ ИЗАЗОВИМА ОВОГ ВЕКА
Наши преци су се држали својих континуитета - историјских, духовних културних и материјалних, и свагда су чували своју баштину да остане неокрњена и трајна.

Моја покојна бака Милојка показала ми је својевремено једно дрво, стамену границу у нашем забрану у селу Леушићи, притом нагласивши ми - да је досада она није посекла из разлога да би је оставила своме сину а моме оцу Обраду, те да иза њега та граница остаје мени и моме брату Ивану, и да ће тек нечија потреба из редова чланова нашег рода Ерића у неком тренутку будућности наметнути разлог да се ова граница посече и употреби.

Тако су се периодичним сменама генерација у нашем Српском народу преносиле вредности и смернице наших будућих понашања у сфери моралне, духовне и материјалне области, како говори претходни пример, као еталон мерења наших будућих поступака у њиховој сврсисходности и етичности.

Никакве расипности, бахатости и саможивости нема у традиционалним обрасцима понашања наших српских породица и њихових појединих чланова.

Вероватно и због тога што при нашем представљању неком, по правилу креће се од питања - чији си, па ко ти је био деда, прадеда а потом о општим одликама породице којој припадаш.

Па чик обрукај породично име коме припадаш, углед својих предака грађен кроз векове уназад, дрзни се да будеш изрод у своме роду.

У овом веку међутим све ће бити на чипу, на коме нема ових породичних образаца понашања, тако што је предвиђено да ми сами будемо скенирани из свих могућих позиција наше личности, да би нас све онда стрпали у неки заједнички компјутер - као свеопшту базу података, хтели ми то или нехтели.

Спашавај се ко може - а не може, јер нема више пустиње у коју можеш побећи.

Остаје само мала, временски ограничена могућност да добијеш своја лична документа без тог чипа, и истовремено се само надаш да ћеш избећи и нећеш доживети тренутак када ће све то постати општеобавезујуће и неизбежно.

Времена АПОКАЛИПСЕ из Јовановог откровења су на прагу - да не можеш да купиш или продаш, нити да функционишеш као друштвена личност ако ниси прихватио обележја која кроз чип и преко чипа добијаш.

Тешимо се да је у Светим списима остављен мали трачак наде за спасење, кроз остављено нам лично опредељење - да ли све ово добровољно или тек на силу прихватамо.

Које су међутим границе и координате овог нашег личног опредељења?

Нико то од свих нас не зна - до сам Господ Бог који својим свевидећим и свезнајућим оком нас гледа, и дуготрпељиво нас пушта да ширимо границе свог отпадништва од његових заданих нам запосвести.

Избијају нам се из руку и оквира наших моћи - наша оруђа спасења: молитва, пост, милосрђе, љубав и сва друга, када им је реално супростављена наша насушна потреба да заради посла, опстанка, функционисања у заједницама у којима живимо, требамо и-или морамо прихватити обележја општег чиповања.

И то нарастајућих нових облика чиповања којима свакога дана нема краја почев од личних карата, пасоша, сада Здравствених књижица до на крају и недај Боже инплантирања чипова у руку или на чело - без чега можда у блиској будућности нећемо моћи ни у продавницу, банку или на пример школу да уђемо.

Постоји група људи која се бори за свеопште добро свих нас, скривено од погледа и похвала јавности, и нас многих у чију корист они ово несебично раде.

Они нас заступају или речено речима овог времена ''лобирају'' код наших надлежних власти да се трајно продужи временски период издавања личних карти без чипа, продужи рок важења досадашњег старог - плавог Пасоша без чипа и све друго по истом основу - оно што они својим људским моћима могу.

Треба одати похвалу и хвалу, такође и онима из структура наших власти који су поново изашли у сусрет таквим тежњама и тражењима, и поново продужили рок важења старог - плавог Пасоша без чипа до краја 2011. године.

Господ нас је својом промишљу створио, сместио у време у коме смо се родили и у коме сада живимо.

Потом, нам је као и целокупном људском роду неспорно оставио објективно могући наш појединачни начин и сигуран пут нашег спасења до Царства небеског, кроз позната нам оруђа спасења и кроз живот достојан овог времена каквим би требали и морали да живимо.

''Свако време носи своје бреме'' трајна је наша народна изрека због које нам се као и свим оним генерацима пре нас чини, да нам је теже и недоступније него нашим претходницима - пронаћи и проћи тај ''уски и кривудави пут спасења'' који нам кроз живот предстоји.

''Држи свој ум у аду и не очајавај'', односно надај се милости Господњој и његовом спасењу, не тако давна је порука Светог Силуана Атонског.

Сада век после њега, на овој земљи некада нам се чини да већ ходамо по аду, не ограничавајући се само на стање нашег ума, јер као да смо у овом новом садашњем веку - ми цели и физички и духовно већ у њему-аду, па се из њега требамо некако преместити на пут спасења који нам надомак негде измиче и мимо нас пролази.

Окренеш програм неке наше телевизије са ''Ријалити шоу-ом'', у, на пример, неко време глувог доба ноћи, па видиш његове актере где банче и певају, музика само трешти, а притом знаш негде дубоко у себи да се Господ Исус током свог живота проведеног у телу човека на земљи, никада није насмејао, болно свестан толиких опште-људских невоља, несрећа и немоћи.

И страх те ухвати у том истом тренутку, због свог унутрашњег пред-знања, да све мање има постојане молитве и жртве за ближње у данашњем роду људском, које би направиле равнотежу са толиком нерационалном слободом у данашњем свакодневном људском понашању.

Господу Богу се помолимо да нам сваком појединачно из рода Србског покаже прави пут, обезбеди снагу и вољу за наш циљ спасења душа наших - АМИН.

У Чачку, дана 28.10.2010. године

Томислав Ерић, адвокат

[You must be registered and logged in to see this link.]

"Правда": Уранијум нам је уништио гене; девојчица рођена без очију
Friday, 29 October 2010
Уранијум нам је уништио гене

Тема дана| 26. октобар 2010.

Од Хирошиме до Косова такав ратни злочин није забележен, рекао је недавно др Душан Станојевић, професор Медицин­ског факултета у Београду, говорећи о по­губним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом. Бомбардова­ли су нам гене, а не фабрике – објаснио је његов колега са Медицинског факултета у Приштини, проф др Александар Васић.



Чак 21 тона уранијума, бачена на Ко­сово и Метохију током НАТО бомбардова­ња СРЈ 1999, оставила је несагледиве по­следице на становништво на подручју КиМ, а још нема прецизних података о од­редиштима у Србији. У Косовскомитрович­ком округу је дошло до страховитог пора­ста малигних обољења, чак за 200 одсто у односу на период од пре бомбардовања. Зато, десет година касније, наши лекари покушавају да истраже и научно докажу да ли је стање здравља људи у Србији угроженије него што тврде научни радови који су се бавили овим проблемом.

Др Александар Васић, ортопедски хирург и професор на Медицинском факул­тету у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, који ради и у Здравственом центру у Митровици и Клиничко-болнич­ком центру у Грачаници, каже да је, према стручним и статистичким подацима, откри­вено стање код најтежих болести карцино­ма само врх леденог брега, у односу на оно што истраживања тек треба да дока­жу.

– „Геополитика“ је већ објавила, у августу ове године, у тексту новинара Зо­рана Влашковића, податке које је изнео ди­ректор Центра радиологије у Приштини Џе­вад Бицај, да је у другој половини 2004. и током 2005. године у Приштини евиденти­ран карцином код 3.500 становника КиМ, а косовско Министарство здравља изнело је податак да је током последње две године регистровано око 5.000 оболелих од ма­лигних болести. Већ ти подаци упозорава­ју на алармантну ситуацију око здравља људи, али круцијална доказивања морају имати упоредне показатеље стања оболе­лих особа пре и после бомбардовања. Та­квим подацима сам се и лично бавио у области ортопедије – каже проф. др Алек­сандар Васић.

Док у свету на 100.000 становника има шест случајева малигних обољења, на КиМ је евидентирано 200 оболелих на исти број људи, што је алармантно.

– Тај податак се, међутим, односи само на албанску популацију на КиМ. Овим проблемом се баве и албански лека­ри, али они тумаче да је повећан број ма­лигних болести последица стреса, а не уранијума. У Звечану, на скупу којем је присуствовало 50 професора лекара и око 200 људи који су пратили излагања, кон­статовани су проблеми који су већ указали на потребу да се и јавности саопште упо­зоравајуће чињенице. У ортопедији је ис­траживано да ли је повећан број урођених аномалија на локомоторном систему пре и после НАТО бомбардовања осиромаше­ним уранијумом. Са тим подацима су се први сусрели гинеколози-акушери. Нађен је већи број пацијената са урођеним де­формитетом стопала, код новорођенчади. Дијагноза „tes eqvinovarus“ у народу се зо­ве „криво стопало“. За 30 одсто је увећан број таквих случајева у односу на период пре 1999. године. Овај податак је потреб­но довести у везу са гинеколошким истра­живањима. Испитивали смо и колико је по­већан број малигних и бенигних тумора на локомоторном систему. Нашли смо да се број малигних тумора на коштано-зглоб­ном систему повећао од 30 до 170 одсто, за протеклих десет година. Део пацијена­та је одлазио директно у друге центре у Србији, тако да немамо повратну информа­цију, и највероватније је да је број оболе­лих од болести на локомоторном систему много већи – каже др Александар Васић.

Проф. Васић објашњава да је много раније овим проблемом требало да се ба­ве и хематолози, уролози и специјалисти за плућне болести, али да вероватно није било довољно подршке за то.

– Сви тумори на коштаном систему били су у највећем броју, у 90 одсто случа­јева метастатски тумори, односно малигни тумори који су метастазирали са других ор­гана, најчешће плућа, штитне жлезде и простате. То говори да се проблему који истражујемо мора приступити мултидисци­плинарно – додаје Васић.

Проблем је, према речима проф. Ва­сића, свакодневан и захтева систематич­ност.

– Лекари свих специјалности морају донети валидан суд, а држава предузети потребне мере, после истраживања која су у току – упозорава Васић.

Н. Харминц – М. Карић

[You must be registered and logged in to see this link.]

+++

Девојчица рођена без очију

Тема дана | 27. октобар 2010. | 18:48

Три четвртине популације на југои­стоку Србије имало је неку генетску анома­лију, каже др Радомир Ковачевић, експерт за радиолошку заштиту, уз напомену да је околина Врања највише затрована уранију­мом. Сваке године у Пчињском округу ре­гиструје се 500–600 новооболелих од ра­ка. Највише је оболелих од карцинома плу­ћа, коже, крвно-лимфног система, органа за варење. Само у Врању 2005. регистро­вано је 12 пута више новооболелих од ра­ка него деценију раније.

Да је НАТО током бомбардовања СРЈ 1999. користио муницију са осирома­шеним уранијумом, сведоче истраживања које је финансирао Клинички центар Срби­је. Истраживања је вршио начелник Цен­тра за радиолошку заштиту, један од најве­ћих познавалаца ове области, примаријус др Радомир Ковачевић, са Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Кара­јовић“ из Београда, и његов тим стручња­ка.

Њихови резултати су доказали да је у ширем рејону Врања утврђена висока контаминација земљишта, падавина, воде, флоре и фауне осиромашеним уранију­мом.

Др Ковачевић истиче да се посебна пажња мора посветити ланцу исхране који је загађен осиромашеним уранијумом.

– Контаминирано је земљиште, ура­нијум је ушао у само тле и на тај начин се шири. Што се тиче загађености водених површина, Ибар није толико битан, колико Бели Дрим и подземне воде, за које не знамо тачно где ће избити на површину. Још 2001. и 2003. комисија УН током про­грама заштите животне средине установи­ла је присуство осиромашеног уранијума у ваздуху, којег има и данас, јер је физички полуживот уранијума 4,5 милијарде годи­на, само што се интензитет активности смањује – каже др Ковачевић, и додаје да једна алфа честица мења једну ћелију.

– Уранијум путем крви путује кроз све органе и ткива. Доказана су хематоло­шка и бубрежна оштећења, као и озбиљне генетске промене. Плацента током трудно­ће не може довољно да заштити фетус и он сигурно подлеже неким оштећењима. Имали смо примере деце рођене са озбиљним аномалијама, а познат је случај девојчице Наталије, рођене без очију – ка­же Ковачевић, наглашавајући да су анали­зама последица осиромашеног уранијума по здравље дошли до података које нису очекивали.

– Испитане су четири групе људи, а почело се од доказивања уранијума у био­материјалу. Испитано је 29 људи 2002. го­дине, који живе у непосредној близини ра­диоактивних поља која су претворена у контаминиране зоне. Код већине испита­них је потврђено присуство уранијума у урину. Код једне особе смо пронашли 3,759 нанограма уранијума по литру ури­на, док се код других он кретао од 231 до нешто више од 600. Специфичне генетске промене су 20 одсто пута веће – каже на­челник Центра за радиолошку заштиту и подсећа да је прва деконтаминација спро­ведена на полуострву Луштица у Црној Го­ри.

– НАТО је једино испао поштен када је доставио мапу тачно обележених лока­ција које су гађане осиромашеним уранију­мом. На територији КиМ остало је 107 лока­литета на којима деконтаминација није из­вршена, зато што доле из неког разлога немамо приступ – објашњава др Коваче­вић.

У Општој болници у Суботици јуче су боравили представници републичке ин­спекцијске контроле, да провере да ли се истраживања у тој институцији обављају по прописима. После провере саопштено је да Влада и Министарство науке у потпу­ности подржавају сва истраживања малиг­них обољења пре и после рата, која воде прим. др сци. мед. Јасмина Дурковић и др Горан Бићанин, директор болнице.

– Суботичка болница је прихватила да води пројекат и сада је извесно да ће уз подршку Владе још ефикасније моћи да се ураде потребна истраживања – каже др Дурковић, која сматра да је неопходно до­ћи до доказа „да је Косово српска Хироши­ма“.

Директор КБЦ „Приштина – Грачани­ца“, проф. др Стојан Секулић, каже да ап­солутно подржава пројекат.

– Наш КБЦ је наставно-научна база Медицинског факултета у Приштини, и фи­нансијски ће помоћи овај пројекат од вели­ког значаја за Србију, посебно за КиМ. Ис­тражујемо малигна обољења органа трбу­шне дупље код српске и неалбанске попу­лације. Пројекат ће бити готов до краја го­дине, а према нашим подацима број малиг­них обољења на Космету годишње расте у просеку пет одсто – каже др Секулић.

Најчешће оболевају плућа, органи трбушне дупље (дебело црево, јетра, жуч­на кеса, панкреас, желудац), чести су ту­мори дојке…

– Најтеже се дијагностикује рак жуч­не кесе, од којег се и најбрже умире. Број деце рођене са аномалијама је све већи – додаје др Секулић.

Рађање наказне деце

Др Јасмина Дурковић каже да је у Суботици 1998. формиран регионални ге­нетски центар за Севернобачки регион. По­сле НАТО бомбардовања уочен је већи број спонтаних побачаја.

– Разрађујемо програм за правље­ње базе података и резултата са Косова, где су чешћи побачаји или се деца рађају са аномалијама. Договорено је да се по­сле првих 100 испитаних фетуса резултати предају Министарству за науку и, по њихо­вом одобрењу, народу саопштимо истину, а затим наставимо испитивање. Ако радио­активни уранијум буде деловао хиљадама година и правио генетске грешке, рађаће се наказна деца на нашој планети – упозо­рава др Јасмина Дурковић.

М. Карић – Н. Харминц

[You must be registered and logged in to see this link.]

Pozivnica za “zabranjena” molitvena okupljanja ispred Patrijaršije

Привођење оца Антонија


Ч
аст ми је обавестити све честите светосавце који се још од априла месеца потрудише молитвено одстојавати пред Богом Живим пред зградом Патријаршије,

монах Антоније 30.10.2010

+++

насупрот општој цензури јавне речи у Србији, а све ради заштите вере Православне и разобличавања притајених екуменских заблуда епископа СПЦ, да ће се од 30. октобра па убудуће сваке наредне суботе сва наредна антиекуменска окупљања православаца одржавати непромењено и поред најновије коначне полицијске забране свих даљих окупљања, полиције, која је како рекоше „под све већим притиском званичног црквеног врха на то принуђена“.

Све будуће скупове сам својеручним потписом уредно пријавио и добио „протоколарне“ писмене забране. Стога, је и одговорност пред законом искључиво моја, док би Ви, Вашим молитвеним присуством у Господу веома припомогли ово Богоугодно дело (некад из непосредне близине, а некад можда са тактичког одстојања) у зависности од ситуације. Да и не помињем да се Архијерејски Сабор ближи (вероватно 17 новембар) и да ће тада нарочито бити неопходно молитвено присуство мирних, али, сведочењем православне истине, и разобличитељних сведока злодуха екуменског који је свио гнездо у овој згради светој.

Ово није никаква „моја“ одлука о наставку, нити ћу ја шта ново Вама сада благословити или не, као што ни до сада нисам овде утицао на савест ниједнога сабрата ми светосавског. Дакле, према савести својој нека се свако определи како и колико му је чинити. А, што се мог мишљења тиче… волео бих да Вас још и више угледам сваког новог суботњег поподнева, волео бих јер ћемо тако пре умолити Господа да нас не остави сасвим сатани кога неуморно као народ, још од 1945, здушно призивамо гресима својим непокајаним, волео бих да заједно пројавимо сада бар онолику жртву љубави која би била довољна разбудити (само)љубље екуменских срдаца од којих у многоме зависи крвоток народа нашега, јер сада нам се отварају наизглед теже, а у ствари многоструко делотворније могућности делања.

Воља Божија је да се сви људи спасу, али, не заборавимо, свемогући Бог само једну добру ствар није моћан учинити: не може човека спасити преко његове воље, тј уколико овај то не жели. Свети Оци кажу да ђаво не би никада могао преварити човека осим преко маште, тј. разноразних умишљаја. Због склоности нашег несмиреног ума и срца за многоликим умишљајима и људским поводљивим склоностима, управо су искушења то јутарње умивање од заборава грехова, то буђење из лакомисленог безбрижја самољубља. Искушења су расањивачи који буде из сна смртоносног, замајану овим веком, децу Божију. Искушења су опомене Свише допуштене само над онима којима ће користи донети.

Тако се и ми потрудимо постати благотворно искушење овим, сада, декларисаним патријаршијским екуменистима, а на спасење њихово, а полиција ево већ полако постаје благотворно искушење нама самима. Не заборавимо и то да су искушења, паралелно, и последица нашег греха. Нека се на нама самима види да ли је ваистину - Господ посреди нас - не само на речима већ и на делу, тј. нека би полиција сама осведочивши се Господом међу нама одговорила углас „јест и биће“! А после полиције можда се и ова екуменска поплава повуче у православно корито вечноживе Реке душа Божијих. Јер нам је речено „Који љубите Господа, мрзите зло“ (Пс.96,10), а не “мрзите зле”.

Најтужије би било Христоносцима олако се уклонити под првом претњом људском. Тужно би било и изазивати сабраћу своју, без обзира на боју униформе, на дубље срљање у гњев и неправду над нама, стога је неопходно да се, танким и умилним гласићима својим, јагањци додатно убеле могућим потешкоћама, те да не устукну и неутихну певати песме Истине у славу Господу своме, а наспрам притајеног злодуха који је опсео ово место свето Светитеља Саве, наравно, свако по моћима својим. Као што каже Преподобни Исихије презвитер Јерусалимски

„Уколико упаднемо у невољу, очајање и безнадежност треба да чинимо оно што је чинио Давид тј. да изливамо срце своје и мољење своје пред Богом, и да невољу своју пред њим казујемо (ПС.141,3).“

Епилог данашњег (субота 30.10.) забрањеног окупљања је следећи: након пола сата молитвеног појања испред Патријаршије полиција Старог града ме је привела у полицијску станицу, у којој сам провео око два сата, присилно задржан али не и саслушаван. За то време група светосаваца, (која се у међувремену знатно увећала) са Часним крстом испред себе, се, условљена полицијом, повукла преко пута на угао порте Саборне цркве и ту наставила своје молитве Господу. Очигледно је да се полиција, мојим уклањањем од народа, надала да ће се народ сам од себе потом разићи, али, слава Богу, то се није десило, те су верни хришћани и овога пута показали свету овом да само Христа ради месецима прилажу овде ове своје православне антиекуменске трудове. Пошто сам два сата задржан и сам сам се потом придружио овом дивном и храбром хору верних, те отпевавши још неколицину духовних химни у миру се разиђосмо до наредног суботњег (наводно-забрањеног) виђења (субота 6. новембар у 13 часова), када по традицији очекујемо долазак и братије из унутрашњости Србије, као, уосталом и сваке минуле прве суботе у месецу.

Пред Богом сви су досада по својој савести сами себе добровољно давали на овај малени подвиг овде, тако нека и остане. Свако себи нек одреди меру коју ће моћи драговољно Господу Богу одавде од себе приложити. Али пред властима овога евросвета само сам ја организатор и само мене могу приводити и хапсити, остали немају моју сагласност за било какво самоистицање на скуповима које би довело до привођења било кога нашега светосавца. Него као и досад да све буде прво Богу мило, драго и приступачно, а тиме ће таква истрајна благост и људима бити разумљивија ма које боје униформу носили, што је скупа, и основна сврха нашега досадашњег “антирасколничког програма” јединства Цркве Христове ради.

Зaвршићу речима светог Јефрема Сирина:

„У целокупном Светом Писму се прослављају само они који иду уским путем, док се онима који су ступили на простран и широк пут увек предсказују невоље. Оставимо широки пут, који води у пропаст, и ступимо на уски како бисмо, потрудивши се мало овде, царовали у векове векова. Потрудимо се, увек имајући пред очима Онога који ће доћи да суди живима и мртвима. Непрестано држимо у сећању вечни живот, бесконачно Царство, стајање са анђелима, пребивање са Христом“.

Јер стојећи у истини стојимо у загрљају безбројног братољубног Небесног цара који вековима озго хори “не бој се мало стадо Христово јер би воља Оца да вам даде царство”, али, до тада, свагда: “Време је Господу чинити, јер разарају закон његов” (Псал.118, 126).


монах Антоније

[You must be registered and logged in to see this link.]

Divlji zapad u Srbiji: “Blekvotersi” jure Mladića!!


O
va jedinica promenila ime u „Xe” zbog strašnih zločina u Iraku. Kako će policija da izađe na kraj s profesionalnim ubicama CIA, kad ne može ni sa huliganima.

izvor: PRESS 31.10.2010
+++


Ratko Mladić, sa gotovo 20 miliona dolara, treći na listi najtraženijih ljudi sveta, odmah iza Bin Ladena i Al Zavahirija

Agenti najveće američka privatne bezbednosne kompanije „Xe”, poznatije kao „Blekvoter”, uključile su se u poteru za Ratkom Mladićem i nagradu od deset miliona evra koju je raspisala Vlada Srbije, saznaje Press.

„Blekvotersi” su najjača privatna vojska u svetu koja se dokazala u ratovima u Iraku i Avganistanu, a kako smo saznali u domaćim bezbednosnim krugovima, Mladićeva glava im je postala interesantna jer je nakon podizanja nagrade za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja, bivši komandant Srba u Bosni postao jedan od tri najtraženija begunca u svetu.

Divlji zapad u Srbiji

- Hvatanje Mladića, pored deset miliona evra, što je skoro 14 miliona dolara, donosi i pet miliona dolara koje donosi američki program „Nagrada za pravdu”. To je skoro 20 miliona dolara, koliko privatna vojska u Iraku zaradi za godinu dana, a u poteri za Mladićem ipak ima manje rizika. Za najtraženijeg svetskog begunca Osamu bin Ladena nagrada je 25 miliona dolara - kaže izvor Pressa.

Promenili ime zbog ubijenih civila u Iraku

Bezbednosna kompanija „Blekvoter” osnovana je 1997. godine i danas je najveća od tri privatne kompanije sa kojima posluje američka vlada. Oko 90 odsto poslova „Blekvotersa” u vezi je sa uslugama vladama država širom sveta. „Blekvoter” je vodio operacije u Iraku za Stejt dipartment, a iračka vlada je kompaniji prošle godine oduzela dozvolu za rad, pošto su izveštaji zabeležili čak 14 incidenata u kojima su učestvovali njihovi vojnici. U tim incidentima poginulo je deset civila, a sedam je ranjeno. „Blekvoter” je još 2007. godine promenio ime u „Xe” kako bi se „ime kompanije distanciralo od angažmana u Iraku”.

Domaći stručnjaci za bezbednost ističu da uključivanje „Blekvotersa” u poteru za Mladićem od Srbije može lako da napravi Divlji zapad, u kom bi horde naoružanih agenata bez ikakve kontrole jurile nagradu i ugrožavale bezbednost građana, što je, kako kažu, posledica nepromišljene odluke da se ponudi velika nagrada za Mladića.

Boža Spasić, privatni detektiv i nekadašnji funkcioner Službe državne bezbednosti, kaže da će visoka nagrada privući i veći broj stranih „lovaca na glave”, a prema njegovim informacijama jedan broj njih je već krenuo sa operacijama. On potvrđuje da je hvatanje begunaca daleko privlačnije za privatne vojske od angažmana na ratnim žarištima.

- Glasina o velikoj nagradi privlači avanturiste iz čitavog sveta. Koliko sam čuo, dolaze i lovci na glave iz Nemačke. Do mene su dolazile glasine da su lovci pristigli u Beograd i pre nego što je bila podignuta nagrada, što znači da je ta informacija kružila i pre nego što je naša vlada zvanično to učinila. Prema informacijama koje ja imam, blokirali su Novi Beograd, jer su poučeni iskustvom sa Radovanom Karadžićem i pokušaće sve da bi predupredili našu policiju. I sada je u svakom kafiću, u svakoj kafani, u svakoj radnji na delu opšta špijunaža - kaže Spasić.

Vojni analitičar Veljko Kadijević kaže da je nenormalno da dopustimo strancima da „vitlaju oružjem po našoj teritoriji i jure čoveka koji je, ipak, naš građanin”. On upozorava da postoji velika opasnost od izbijanja oružanih sukoba.

- Pretvorićemo se u Divlji zapad gde će da juriša ko kako stigne, a glavni posao države biće koga da prijavi i koliko će lovaca na glave da dođe ovde. Uvek postoji mogućnost da dođe do sukoba kada vam dođe neko sa oružjem. Kako objasniti da oni mogu naoružani da se kreću po ovoj teritoriji. Mogu da zakucaju na nečija vrata sa sačmarom jer imaju informaciju da je tu Mladić i da postrojavaju ljude. „Blekvotersi” su ozbiljna vojska koja je bila u Iraku, gde su imali problema zbog stradanja civila i korupcije, zbog čega su i promenili ime. Ova država ima dovoljno bezbednosnih službi i odbrambenih snaga koje su u stanju da reše problem koji predstavlja kao svoj prioritet. Ne vidim razlog za raspisivanje visoke nagrade. Da li to znači da do sada nije bilo rezultata samo zato što nagrada nije dignuta na deset miliona? - pita Kadijević.

„Blekvoter” ogranak CIA?

Marko Nicović, član Borda direktora međunarodne policije za narkotike, kaže za Press nedelje je „Blakvoter” privatna kompanija samo na papiru, a da je u stvarnosti ogranak CIA za specijalne operacije.

- „Blekovetr” je specijalna jedinica CIA, koja se vodi kao privatna, da bi u slučaju skandala američka vlada bila čista. Oni rade i privatno za druge vlade, ako se dobro plati. Njihovo angažovanje nije samo zbog nagrade naše vlade, sumnja se da su ih Saudijci platili da uhvate našeg „kapitalca” - tvrdi Nicović.

I Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost, kaže da ćemo da se pretvorimo u „Teksas iz 17. veka” jer kod nas ne postoji pravni osnov za delovanje privatnih bezbednosnih kompanija, a naša država neće moći da im se suprotstavi.

Policija da hapsi lovce

- To je posledica nepromišljene odluke da se raspiše nagrada od deset miliona kako bi se prikupili neki jeftini poeni, da bi se potcenila inteligencija Serža Bramerca. Kod nas ne postoji zakon o privatnoj bezbednosti i ne postoji osnov da oni dođu ovde. Amerikanci nude pet miliona dolara za glavu Mladića, ali je njihov pravni sistem potpuno drugačiji od našeg. „Blekvotersi” nemaju u Srbiji pravni osnov po kome bi delovali. Ako se pojave, policija mora da ih uhapsi. Problem je što su oni velika američka firma i ne znam ko će to da im kaže. Mi imamo vlast koja beži od fudbalskih navijača, a kako bi se postavili prema ozbiljnoj američkoj firmi - kaže Dragišić.


V. Miladinović

BEOGRAD 31. 10. 2010

izvor: PRESS

10 000 евра за хватање издајника!


СНП НАШИ 1389 расписује награду oд 10 000 евра за информацију која би помогла хватању лица које буде доставило податке полицији о месту пребивалишта генерала Ратка Младића. СНП Наши 1389 позива све грађане, да у случају акције хватања генерала Младићу, не бирајући средства, притекну у помоћ српском хероју. СНП Наши 1389 сматра да режим, намером да ухапси генерала Младића, гура Србију у грађански рат.

Последњих дана врше се притисци од стране полиције на родољубе и наше активисте које позивају у полицијске станице и прете им да ће у наредних месец дана доћи до хапшења генерала Младића, и да тада никако не смеју изаћи да протествују јер ће бити пребијени и ухапшени. Такође, држава је подигла награду потернице на десет милиона евра, тако да би новац узео неко из тужилаштва и додатно опљачкао народ.

После подизања суме за хватање, у Србији су се појавиле различите криминалне групе из САД и ЕУ, које трагају за генералом Младићем, и са њима сарађују наши припадници из власти, и поред тога што су припадници тих криминалних кланова оптужени за убиства, пљачке и силовања. Режим је у Србији отворио сезону лова на сопствене грађане, и државом крстаре белосветски криминалци и ловци на уцењене главе, и као што видимо Србија се приближила САД и ЕУ, али на тај начин што смо постали дивљи запад!

Информативна служба СНП NАШИ 1389

[You must be registered and logged in to see this link.]

Срби морају својој деци да објасне да је бомбардовање било исправно

Немачки амбасадор у Србији Волфрам Мас изјавио је на конференцији о НАТО у Београду да Срби морају својој деци да објасне да је бомбардовање било исправно, како она у будућности не би мрзела Атлантску алијансу.
„Морам да критикујем власти у Србији што и саме још увек користе термине попут ”НАТО бомбардовања„. Замислите да шетате улицом Кнеза Милоша и да вас ваше дете упита: ”Тата, ко је ово урадио?„. Ви ћете му одговорити: ”НАТО„. И шта онда очекујете од тог детета да мисли о НАТО? За разлику од тога, ја сам као младић у Немачкој гледао рушевине у мом граду, али ја нисам мрзео оног ко је ту учинио јер је било оних који су могли да ми кажу засшо је то учинио”, изјавио је Мас.

Он је истакао да је, и поред тога, „ова земља много другачија него пре три године, када су хулигани напали моју амбасаду”.

„Било ми је топло око срца када сам видео ДС, СНС, СПС, Г17 и ЛДП на састанку са Гвидом Вестервелеом како сложно изјављују да им је интеграција у Европску унију приоритет број један. То је фантастичан напредак у односу на пре три године”, истакао је Мас.

Он је инсистирао на томе да су питања ЕУ и НАТО повезана.
„У случају Србије, логично је да прво постане чланица ЕУ, па тек онда на средње и дуже стазе постане чланица НАТО. Логично је да једна чланица ЕУ после одређеног времена постане чланица НАТО. Питање чланства Србије у НАТО није ”да ли„ него ”када„, оценио је немачки амбасадор.

Мас је учествовао на конференцији ”Србија, Западни Балкан и НАТО – ка 2020. години„ која је окупила водеће про-НАТО снаге у Србији, амбасадоре САД и Немачке и шефа делегације ЕУ у Србији Венсана Дежера.”

[You must be registered and logged in to see this link.]

Тајмс: Србија треба да прогута свој национални понос

Пре два дана је на радио-емисији “Свет у два” (емисија светског сервиса Би-Би-Сија, која се редовно емитује на фреквенцијама радија Б 92) новинар британског студија цитирао изводе из текста лондонског Тајмса “Србија треба да прогута свој национални понос у име виших циљева” (“Serbia has to swallow its national pride for the greater good”, у: London Times, 28. oктобра 2010.).

У тексту се каже да Србија мора да учини још уступака (осим испоручивања Младића и Хаџића Хашком трибуналу), уколико хоће да постане чланица ЕУ. Конкретно, реч је о три уступка:

1. Србија мора да се одрекне својих “националних митова”
2. Србија треба да престане да захтева независност Републике Српске
3. Србија треба да “реши проблем северног Косова”, тако што ће дозволити интеграцију овог дела своје територије у тзв. независну државу Косово.

Још је речено да Србија треба да престане да гледа у прошлост и да крене ка будућности, задовољавајући се оним што има.

Осим нових понижења, поставља се питање шта ови захтеви још значе за нас. Они таман значе све! Одрећи се својих “националних митова” не значи ништа друго него негирати свој национални, историјски и културни идентитет. То се у првом реду односи на Косовски завет, којим је српско биће суштински одређено ка слободи као темељној вредности. То се такође односи на идеју Велике Србије, која није ништа друго до аспирација нашег народа да уједињен живи у јединственој држави, тежња на коју имамо реално историјско и геополитичко право. Коначно, то се односи на нашу обичајност и систем вредности који ју је образовао и на ком се она вековима темељи: истина, држање до речи, правдољубивост, у борби увек бити на страни ослободилаца, не бити педер, не бити издајник, бити против израбљивања нејаких и сиромашних, итд. Све ово треба негирати и прихватити мазохистичку представу о Србима као зликовачком, терористичком и геноцидном народу, који је одговоран за за сва зла која су у свету почињена. Да се српски марионетски режим већ прихватио негирања српских националних “митова” сведочи насилни покушај одржавања геј-параде и, посебно, јучерашње удесетостручење новчане награде за издајнике који би пријавили Хаџића и Младића (не бити издајник!).

Што се другог захтева тиче, нема сумње да ће марионетски председник Тадић убрзо покушати да пусти Републику Српску низ воду. И то тако што ће покушати да убеди било које руководство Републике Српске да одустане од сваке идеје државности. Није искључено и то да ће поново покушати са наметањем санкција – знамо ми како раде они који раде за Запад!

У то не треба сумњати зато што је Тадић већ приступио испуњењу трећег захтева, продаји Косова. Иако не пропусти ниједан дан да као папагај не понови да “ми никада нећемо прихватити независност Косова”, Тадић је увелико започео решавање тзв. “техничких питања” становништа у јужној српској покрајини. Ти тзв. “преговори” нису ништа друго до фактичко повлачење српских институција са Космета и интегрисање становништва у нелегалне и криминалне косовске “институције” по налогу Хилари Клинтон, који је она изрекла приликом посете Београду и Приштини. Тадићева последња изјава била је да је “за преговоре потребно две стране и да се чека одговор друге стране”. Другим речима, Тадић чека да се заврше шиптарски избори на Космету, па да онда започне довршење предаје. Процес је, иначе, започео одавно: већ дуго времена води се политика демотивисања запослених на косметским институцијама, нема готово никаквих реакција српског државног врха на флагрантна и нехумана кршења људских права Срба (сечење телефонских веза на Космету, прекиди струје, воде итд. који су резултовали и губицима људских живота) – све сведочи о постепеној предаји јужне српске покрајине. САД од Србије не тражи да у овом тренутку призна независно Косово, али то треба учинити корак по корак. Тадић и сателити ДС-а, као и све марионете, послушно то и чине.

Захтеви Запада за уступцима које Србија треба да учини пре него што заслужи да постане чланица ЕУ не завршавају се овде. Многи људи прогнозирају да је западни план да Србија буде сведена на границе пре Првог балканског рата. Међутим, то није тачно. Последњи уступак који Србија треба да учини јесте да престане да постоји, јер ће тек анихилизована бити подобна да уђе у ЕУ.

Сва је срећа да од српског руководства тако мало зависи!

Информативна служба СНП Наши 1389

[Sim] Drsko prekrajanje istorije

Srpska Informativna Mreza
Sun, 31 Oct 2010 20:12:09 -0700


[You must be registered and logged in to see this link.]

Drsko prekrajanje istorije

D. ZEČEVIĆ | 28. oktobar 2010. 20:44 | Komentara: 2

Izveštaj tzv. Nezavisne komisije za nastavu, privremene Vlade Kosova,
uznemirio Srbe. Sporni „Simonida“, „Boj na Kosovu“, udžbenici istorije i
geografije, kao i veronauka
Profesor Radivoje Mančić

Profesor Radivoje Mančić

GRAČANICA - U srpskim školama na Kosmetu koje nastavu pohađaju po planu
i programu srpskog Ministarstva prosvete, poslednjih dana uznemirenost
unosi izveštaj takozvane Nezavisne komisije privremene Vlade Kosova za
pregled nastavnog materijala. Izveštaj sa predlozima za promene u
nastavnom planu i programu, koji je stigao neutvrđenim kanalima u gotovo
sve škole u srpskim sredinama južno od Ibra, izazvao je zabrinutost.

- Pomenuti izveštaj nije zvanični već ilegalni „dokument“ koji je preko
raznih nekompetentnih ljudi stigao do srpskih škola. Iako ga mi ne
primenjujemo, on unosi uznemirenost među prosvetnim radnicima, a pre
svega roditeljima naših učenika kojima su predložene izmene
neprihvatljive i nezamislive - ističe Predrag Stojčetović, načelnik ŠU.
PODSTIČU NACIONALNE SUKOBE Upitan šta je sporno u udžbenicima srpske
istorije, Radivoje Mančić, predsednik Instituta „Ekoman“, kaže da
pojedini delovi udžbenika „podstiču na nacionalne sukobe.“ Kao primer
koji mu najviše smeta navodi da je analizom udžbenika zaključio da su
„Srbi u šestom veku osvojili ceo Balkan genocidom“. Na pitanje
„Novosti“, kako bi obrazovanju srpskih učenika doprinela mapa nezavisnog
Kosova i himna nepriznate Republike Kosovo, profesor Mančić je odgovor
odložio za „naredni razgovor“.

Svi nastavnici ističu da ilegalni dopis neće biti razmatran, jer je
njegov cilj da iz nastavnog programa izbriše sve što je povezano sa
srpskom istorijom, a istovremeno nameće nepriznatu „Republiku Kosovo“,
počev od njene himne i mape.

U izveštaju tzv. Nezavisne komisije, na čijem je čelu Radivoje Mančić,
profesor u penziji, najviše primedbi ima na udžbenike iz srpskog jezika,
istorije, geografije i muzičke kulture. Počev od „Simonide“, poznate
pesme Milana Rakića, koju je prvu označio spornom „jer ruši princip o
harmoničnom životu kosovskih nacionalnih zajednica kao i princip
tolerancije“, Mančiću smeta i prikaz dela „Boj na Kosovu“ jer smatra da
je u pitanju „pesnička mašta i da boj na Kosovu tek treba da dobije
svoje istorijsko pravo tumačenje“.

- Po komisiji, problem je i to što se u udžbeniku istorije za sedmi
razred Albanci opisuju kao narod koji je oduvek napadao Srbe sa ciljem
da ih isteraju sa Kosova, ali i što se u srpskim školama uči o
hrišćanstvu kao glavnoj veri - ističu sagovornici „Novosti“.

Osim mišljenja komisije da treba pristupiti izradi novih udžbenika iz
istorije kao i da građansko vaspitanje „treba dopuniti nastavnim
gradivom o političkom sistemu i Ustavu Kosova“, nastavno osoblje i
roditelje učenika daleko više zabrinjava izjava Pitera Fejta, šefa
civilne kancelarije EU na Kosovu, koji je najavio „da će se pomenuti
sistem obrazovanja realizovati u srpskim školama uz pomoć novih
kosovskih opština“.

__._,_.___


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Obama sa pravoslavcima u Beloj kući

Srpska Informativna Mreza
Sun, 31 Oct 2010 20:06:48 -0700
Obama sa pravoslavcima u Beloj kući


Agencije | 01. 11. 2010. - 00:02h | Foto: Beta/AP | Komentara: 0



Barak Obama, predsednik SAD, održaće danas u Beloj kući sastanak sa poglavarima
crkava članica Nacionalnog saveta crkava, a tema razgovora biće aktuelno stanje
u američkom društvu.



Susret sa crkvenim poglavarima pred izbore: Barak Obama

Više od milion pravoslavnih vernika Amerike predstavljaće arhiepiskop
Carigradske patrijaršije za Ameriku Dimitrije i poglavar Pravoslavne crkve
Amerike mitropolit Jona. Nacionalni savet crkava ima 36 crkava članica, među
kojima su protestantske (luterani, reformatori, baptisti, metodisti),
pravoslavne i anglikanske tradicije, ali ne i rimokatoličke. One zajedno imaju
45 miliona vernika i oko 100.000 parohija. Ovaj savet osnovan je 1950. godine.


Obama se do sada već sastajao sa poglavarima američkih crkava, a današnji
sastanak ima poseban značaj zbog izbora za Predstavnički dom Kongresa i trećinu
članova Senata koji se održavaju sutra širom SAD. Neke od crkava zameraju Obami
da se, prema njihovoj oceni, nedovoljno brine za očuvanje tradicionalnih
hrišćanskih vrednosti.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Velika Albanija do 2013. godine!?

Srpska Informativna Mreza
Sun, 31 Oct 2010 12:55:23 -0700
[You must be registered and logged in to see this link.]

31. 10. 2010. 16:52h | Vestionline
Velika Albanija do 2013. godine!?

Komentara 5
| veličina teksta:+-

Nova albanska država, koja bi obuhvatala Albaniju, Kosovo, delove Srbije
i Crne Gore, Makedonije i Grčke sa albanskim stanovništvom, trebalo bi
da bude formirana do 2013. godine, kaže direktor Instituta za regionalne
prognoze u Tirani Koča Danaj.

Na promociji svog lista "Prirodna Albanija" u Tirani, Danaj je rekao da
bi Albanci u tim državama trebalo da se izjasne na referendumu o
formiranju velike albanske države i izrazio očekivanje da će odluka o
tome vrlo brzo biti donesena na Kosovu i Metohiji.

Srpska teritorija 2013. godine, uz blagoslov međunarodne zajednice, u
sklopu velike Albanije?

Prema njegovom mišljenju, formiranje ove liste vodi u stabilnost i
prosperitet regiona Balkana, kao i rešavanje albanskog pitanja. On
smatra da se cilj jedinstvene albanske države može postići mirnim putem,
pregovorima sa susedima.

Danaj, koji je bivši savetnik trojice albanskih premijera, tvrdi da ova
ideja ima podršku i međunarodne zajednice i napominje da tome "jasno
govori prisustvo predstavnika Danske i Nemačke na skupu u Tirani".


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

Krivi i dužni svima na svetu




M
uftija Zukorlić je u intervju katarskoj tv mreži “Al džazira” ustvrdio da zvanični Beograd najbolje funkcioniše pod pritiskom sa strane,

за новинар.де Драган Видаковић, 31.10.2010

+++

bez obzira odakle dolazio i da zato on i njegovi sledbenici ne zaobilaze nijednu adresu, bilo da je reč o Ujedinjenim nacijama ili EU, za obraćanje u pogledu njihovih prava: “Nije važno odakle pritisak na Beograd dolazi, važno je da je jak.”(1)

Ratni ministar informisanja Slovenije Jelko Kacin, sada izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju bez Kosova, ne gubi uludo ni jedan jedini sekund, ponaša se prema mnogim građanima Srbije kao da se obraća pećinskim ljudima. Što to radi među svojima u Evropi manje više, ali on se ruga ovde, usred ove nesrećne zemlje. Ne mogu da kažem da se ruga Srbima, jer se i jedan deo Srba ruga drugom delu, ništa manje nego Kacin.

Građanima Srbije Kacin iz Novog Sada poručuje da su „Pred Srbijom sve teži domaći zadaci. Nekada je bila jedna televizijska emisija ‘Vi ste to tražili. E, Srbija je to tražila, i sada će dobiti ono što je tražila.’

To što mnogi građani Srbije nisu tražili ništa, i to što će dobiti nešto što nisu tražili, a najmanje bi tražili od Kacina, nema veze, važno je da su to u njihovo ime tražili oni koji su odavno u Evropi, i lepo žive što se ubiše od napora da modernizuju i evropeizuju daleke rođake-pećinske Srbe.

“To je sve proces, a kao što znate, najteža poglavlja i najteže stvari uvek dođu na kraju, kada je kandidat spreman za taj završni ispit”, rekao je Kacin.(2)

Poentirao je ovako: „Osim što je poželjno da se poboljšaju odnosi Beograda i Prištine, i Beograda i Sarajeva, “ponekad bi bilo dobro popraviti i odnose Beograda i Novog Sada”.

Ovo već navodi na ozbiljnu sumju da će se tokom školovanja zaostalih Srba učitelji i mešetari isključivo baviti Kosovom. Kosovo će ipak izgleda biti samo jedna od oblasti na maturskom, dok će popravljanje odnosa sa Novim Sadom zapravo biti diplomski rad, sve u skladu sa onim što nam je pokojni nemački ambasador Cobel pričao usred Beograda o daljim pravcima razbijanja Srbije na Kosovo, Sandžak, Vojvodinu…

Probni maturski ispit će naravno obuhvatati pitanja o površina Srbije, broju stanovnika, granicama i susedima. Dok ne naučimo i ne damo pravilne odgovore, padaćemo godinu za godinom, tako da osnovnu i srednju školu sa maturom ne možemo završiti bez dve decenije drilovanja i bubanja, sem ako i sami (m)učitelji pre toga ne napuste tu apsurdnu predstavu, toliko apsurdnu da prema njoj čekanje Godoa i nije neki apsurd.

Već sam pisao da „Sandžak nije majstorija zapaliti, u Sandžaku je majstorija održati mir i sačuvati živote”(3), a zašto je naša vlast uopšte vodila takvu politku prema manjinama, koja ih je homogenizovala, ispolitizovala, ustanovila nacionalne vođe i gotovo ih terala da se okrenu od države Srbije nekim izmišljenim ili stvarnim maticama, umesto da ih je poput svih normalnih država integrisala i tretirala kao i sve svoje građane, uvažavajući samo njihove posebne kulturne i obrazovne potrebe, ostaje potuno nejasno i nerazumljivo.

Jelka Kacina nikad ne posmatram lično, on za mene govori samo ono što misli zvanična Slovenija, i kako se on odnosi prema srpskom narodu, onom njegovom donjem delu, “stoci” kako kaže “intelektualka”-kolumnistkinja druge Srbije, predstavlja zapravo odnos Slovenije prema Srbiji. Taj odnos je loš po nas, i sve druge odnose bi morali da gledamo imajući u vidu takav slovenački odnos prema Srbiji, što našoj politici nažalost ne pada ni na kraj pameti.

Gde su koreni takvog nimalo prijateljskog ponašanja Slovenije prema Srbiji?

Evo jednog ilustrativnog detalja. Pred kraj Prvog svetskog rata, naši saveznici Italijani su hteli da zauzmu Ljubljanu, što je sprečio neki pukovnik Švabić, zapretivši Italijanima da to (ludi?) Srbi neće dozvoliti, taman da svi izginu. Italijani su od tog nauma odustali znajući da bi Srbi zaista tako postupili.

Koliko je samo Srba 1918. izginulo po Sloveniji, što je bila ludost vlastodržaca naravno, ali tu sramotu koju su im naneli Srbi oslobađajući ih, dok su se oni krili iza prozorskih zavesa, Slovenci nam izgleda nikada neće oprostiti.

Neće nam opristiti ni što smo ih primili 1941., kada ih je Hitler sa dubokim prezirom deportovao u Srbiju. Zar nije za ilustraciju te nerazumljive mržnje prema Srbima dovoljno saznanje da je tragični Milan Kučan, naredbodavac napada na JNA, rođen u Požezi, da su ga Srbi nahranili kao novorođenče izbeglicu, roditelji su mu iz zahvalnosti prema domaćinima dali lepo srpsko ime Milana, a on je možda nekog od unuka svojih dobrotvora pedeset godina kasnije upucao u bezumnom blickrigu, ili ga osramoćenog, u gaćama, stočnim vagonima proterao u Beograd.

Pa, hajde, neka svi na svetu ipak imaju neki razlog za svoju ogromnu mržnju prema Srbiji i srpskom narodu, ali šta to nagoni Crnogorce da pale našu zastavu.

Zastava Republike Srbije na zgradi bivšeg Srpskog poslanstva na Cetinju zapaljena je u noći između subote i nedelje. (4)

U Srbiji je retkost da nisu na najvišim mestima, počev od školstva, zdravstvenih ustanova, ustanova kulture, diplomatije, univerziteta, politike. Direktor Etnografskog muzeja Srbije je bio Špiro Kulišić pisac „Etnogeneze Crnogoraca“-što je paradigmatični primer srpske gluposti prve vrste.

Bilo da vole ili mrze Srbiju mogu preko odlično pozicioniranih i dobro raspoređenih zemljaka u Srbiji da završe bilo kakav posao, za sebe ili bratstvenike, o čemu ostali građani, koji sa njima nemaju nikakvu vezu, mogu samo da sanjaju.

Odakle tolika mržnja? O čemu se radi? Kako je moguće da ovu državu mrze i oni koji smatraju da ih ona jaše, a i oni koji je bahato jašu i besno mamuzaju? Šta je to u nama što proizvodi jednaku antisrpsku mržnju bilo da činimo loše ili dobro?


Dragan Vidaković

(1)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/138901/Zukorli%C4%87%3A+Autonomija+Sand%C5%BEaka+stub+stabilnosti+Srbije.html

(2) [You must be registered and logged in to see this link.]

(3) [You must be registered and logged in to see this link.]

(4) [You must be registered and logged in to see this link.]

URS Unija razarača Srbije




Б
еоград-Унија разарача Србије (УРС) представили су данас у Београду нацрт платформе за што лакшу расподелу наше земље страним колонијама,

Весна Веизовић (Блог: Србија Србима )

+++

која ће како је изјавио председник Млађан Динкић , представљати суштински корак ка што лакшој расподели земље будућим ромским и муслиманским емигрантима из земаља европске уније.

Представљајући документ Динкић је изјавио да ће Србе много лакше истребити из, на такав начин распарчаних региона него као што целина.

Динкић , који је и министар економије и регионалног развоја, је изразио уверење да ће Србија до краја 2011 добити статус кандидата за чланство у Европској унији, додајући да, уколико заиста жели да буде у европској породици, ми морамо прихватити правила исте , а последње међу многобројим је и нови устав по угледу на Кину где већ годинама супружници могу да имају само једно дете.Тако да ће доношењем тог контраверзног закона наш већ угрожени наталитет бити још мањи, али ћемо исто тако ослободити што више простора потребног за будуће насељавање колонијалиста.

`Европа је данас у регионима.Код нас се све одлуке доносе у Београду, а људи у општинама се ништа не питају.А овако распарчани тек неће моћи ништа да се договарају и склапају синдикате .` казао је Динкић , додајући да је постојећи систем у Србији `фелеричан`, и да ако се нешто убрзо не промени у Србији ће доћи до експанзије национализма.

Нацрт платформе за расподелу и распродају, који је урадила УРС, предвиђа да Србија има три нивоа власти - републички , на чијем ће челу бити постојећа влада, затим регионални којим ће управљати ЛГБТ заједница, и на крају локални где би већинске националности добиле право управе.

‘’Ово је важна ствар за Србију и ово представља суштински корак ка чланству у Европској унији, деспотизацији, увођењу западних вредности.Овај концепт доводи грађане пред врата државе.'’Закључио је лидер УРС и најавио да ће до пролећа влада сасвим сигурно прихватити тај докумнт.


понедељак, 01. новембар 2010.
Весна Веизовић.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Da li je čovek po prirodi smrtno ili besmrtno biće


Да ли су Срби смртна или бесмртна бића, питам се нешто



Mој професор (тако сам га звао, у безбројним нашим дружењима), др Лазар Милин, у свим својим полемичким текстовима

за новинар.де Мирко И. Нанић - Шид, 31.10.2010

+++

(а и у многим другим, јер апологетика је у ствари полемика са противницима вере) на један фин начин износи чињенице за и против, много пута даје „противнику“ нешто и за право (тамо где права има), и то увек прво истакне, али онда када се снагом аргумената, снагом вере, Светог Писма, а поготово снагом логике (што је Зизјуласу и Мидићу веома слаба страна) „обруши“ на њега, од овога и његових „аргумената“ не остане ништа.

Е, да је данас жив један од највећих апологета Христове Цркве, како би својим брилијантним умом побио сва погрешна учења савремених „учитеља“, да од њих не остало ни камен на камену. Он је још пре више од десет година јасно прозрео сву неправославност Зизјуласовог учења, које је нажалост постало аксиом теолошког факултета у Београду.

Колико ми је само пута професор Милин навео сузе на очи (па и овога пута, кад са ишчитавао овај предивни и премудри текст, вршећи исправке при куцању, и обележавајући и наглашавајући најјаче и најупечатљивије речи и реченице), када сам прекуцавао и припремао неколико његових књига за штампу, у којима сам много пута нашао тако кристално јасно објашњене и најдубље догматске истине Цркве Христове, да је то изазивало у мени умиљење (тако да сам једном, када сам прекуцавао књигу „Бог постоји“, и на једном месту, после таквог утиска, устао са столице и од радости почео да певам Духовски тропар: Благословен јеси Хрисе Боже наш…. А када сам му то после неколико дана и испричао (тада је још био жив – 1999.г.), он се само скромно насмешио.

Нажалост, један такав православни ум није више са нама, али ни његов предмет – апологетика – није више на теолошком факултету. И када ми је једном причао, како су укинули његов предмет са факултета (он га је годинама предавао), био је веома тужан. А да наша данашња деца, будући свештеници Божији, имају прилику да се сусретну и са његовим учењем (које је било кристално Православно, у сваком погледу), не би данас излазили, нека ми опросте, „ишчашена“ ума са тог несрећног факултета. Свима је испран мозак Зизјуласовом теологијом, Мидићевим тумачењем исте, где заиста нема ни трунке логике, коју мој професор Милин, ослањањем на Свето Писмо и Свето Предање, користи као „разорно“ оружје против свих непријатеља вере и Бога. Али, зар данашњим разоритељима Цркве и треба логика у аргументовању својих небулоза, и како видимо из овог текста и тешких јереси, они су се одавно „опростили“ са њом. Да им Бог да покајања и повратка из „даљњих земаља“ отпадије од светоотачког учења, онда ће им се ум опоравити, па ће им и логика бити чистија и ближа.

И зашто сам поставио овај текст на Интернет? Па баш зато да би се они, којима је још до истине стало, увере и утврде у истини о бесмртности душе, о бесмртности творевине (која само мења облик али не не нестаје у небићу), коју блаженопочивши професор Лазар Милин тако јасно и аргументовано износи.

Ко има очи да види, видеће истину у овоме тексту, и ко уши да чује, чуће, да је душа бесмртна, да не одлази у небиће телесном смрћу, да ништа не одлази у небиће, јер Свемогући Бог је могао (а можда и јесте, али ми то не знамо) да „испразни“ небиће, као што и је адово царство смрти „испразнио“ својим Васкрсењем, како то аргуметновано у овом тексту објашњава највећи савремени православни апологета, др Лазар Милин.

Нека му је зато слава и хвала и од људи и од Бога у све векове векова. Амин.

+++

+++

+++

Др Лазар Милин
Примењена апологетика
ДА ЛИ ЈЕ ЧОВЕК ПО ПРИРОДИ СМРТНО ИЛИ БЕСМРТНО БИЋЕ

Преузето: Православље-лист Србске Патријаршије од 1. и 15. октобра 200.г. др Лазар Милин


Има и философа и теолога који кажу да је човек по природни смртно биће, а исто тако има и философа и теолога који кажу да је човек по природи бесмртно биће (у тексту ћемо их звати: Прва страна и Друга страна). Та противречност међу њима долази највећим делом од различитог схватања појма „смрт“ и појма „живот“, или смртност и бесмртност, као два контрадикторна појма.


ШТА КАЖЕ ПРВА СТРАНА?

Смрт је, такорећи, узидана у човекову природу. О томе сведоче многе чињенице из свакидашњег живота - рећи ће нам сваки природњак. Зар ми не видимо да је смрт закон природе којем се повинује све живо? Зашто би човек био једини изузетак?

На то би какав јеховин сведок, или адвентист, додао: Па да, ено и у Библији пише: „Што бива синовима људским, то бива и стоци, једнако им бива; како гине она, тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек није ништа бољи од стоке, јер је све таштина. Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах“ (Проп.3,19-20).
Овој биолошко-библијској тврдњи понеки теолози, чак и православни, додају и једну дубљу философску основу, сматрајући да би та философска-логичка основа требало да буде баш и израз догматике – православне, дабоме. Ево те основе.
У западној схоластици постоји доказ о постојању Божијем на основу контингентности, то јест условљености света, аргументум е контигентиа мунди. Православни теолог, нарочито ако априори, тако рећи с прага, одбија све што је западњачко – чувајући чистоту Православља – полази, можда несвесно, баш од те чињенице и каже „једноставно речено, света не мора да буде, света је могло и да не буде“. Али свет ипак постоји! Како постоји?

Литургијским језиком речено, свет је приведен из небића у биће. „Рећи да је свет створен ни из чега, значи рећи да је то ништа(вило) на неки начин уграђено у биће света као његов постојани континуитет, као нека врста генетског записа у његовом пореклу“. Дакле, све постојеће у својој утроби има непостојање, тј. не-биће је узидано у саму срж света и то је основни запис о његовом пореклу“. Дакле, све постојеће у својој утроби има непостојање, тј. не-биће је узидано у саму срж света, и то је основни разлог због којег је свет по својој природи пролазан.“

„Једном речју, рећи да је свет створен ни из чега, значи рећи да је суштина или природа бића - не-биће, или, не-биће је природно стање свега створеног, тј. свега осим Бога. Укратко, све створено не постоји по својој природи, а постоји само по благодати, по вољи, по љубави Божијој. Када би Бог престао да воли свет, свет би престао да постоји.“

Све ово што је речено за свет, важи и за човека, како за човеково тело, тако и за човекову душу. „Баш зато што је човек створен, зато је и смртан. Учење о томе да је тело смртно, а душа бесмртна није хришћанско учење. Будући и сама творевина, и душа подлеже ономе што је створено, то јест, може да умре, да пропадне, да се врати у не-биће.“ Хришћанско је учење да душа може постати бесмртна по благодати Божијој, а не да је бесмртна по својој природи. Цео човек може постати бесмртан (иако је створен смртним), то је хришћански став.“

„Да је суштина човекове смртности у греху, поготово у греху схваћеном на моралистички начин, онда би за спасење било довољно и човеково покајање, а не би било потребно да долази Христос. То би, наиме, значило да је смртност човека и целе творевине дошла споља, и да не сачињава њено биће“.


ЧУЈМО И ДРУГУ СТРАНУ

Нема сумње, билошка смрт, је природни закон за сва жива бића од биљног и животињског света, па све до човека. Испод тога закога могао би неко да буде изузет само чудом Божијим, као што су, на пример, у Старом Завету били праотац Енох, син Јаредов (1.Мојс.5,24) и пророк Илија (2.Цар.2,11), а у Новом Завету васкрсли Господ Исус Христос, који се у четрдесети дан после свога васкрсења телесно вазнео у Небески свет (Лк.24,26-52).

Дабоме, о овим чудесним догађајима не говори биологија, јер су се они догодили ван области биолошких закона, силом Бижијом. Зато биолози, ако су у основи атеисти, ако сматрају да Бог не постоји и да нема ко да чињењем чудеса савлађује природне биолошке законе, сасвим логично сматрају да је смрт нешто сасвим природно, нешто што лежи у природи живих бића. И то је сасвим тачно, што се тиче биолошких живих бића. А да ли се тај закон односи и на биолошки мртве предмете, на пример на камење и метале?

Очигледно је да такво питање лежи ван граница биологије и њених закона. Могло би се одговорити само толико, да камење и метали, и уопште хемијски елементи, не могу умрети биолошком смрћу, јер немају у себи биолошког живота. У биолошком смислу речи, они су већ мртви, па заиста не могу умрети. Али се могу разложити на своје молекуле, на атоме, чак на електроне и протоне, могу се чак претворити у енергију и престати да постоје као хемијски елементи, или као физичка маса. Е, па то би се могло упоредити са биолошком смрћу живих бића. То је процес или догађај који је паралелан са смрћу живих бића.

А да ли они тиме ишчезавају из царства материјалне творевине, да ли су они тиме прешли из бића у „не-биће“?
Боже сачувај и сахрани! Ни говоре о томе! Енергија није „не-биће“, него једна још како страшна и реална и неуништива стварност. То ће нам рећи сваки физичар и хемичар, позивајући се на опште познати закон о неуништивости супстанције. Лавоазје је то доказао још у 18. веку за материју (масу), а Роберт Мајер у 19. веку за енергију. То тврди и цела нуклеарна физика данашњих дана. Дакле, објективна наука не зна за некакво апсолутно уништење, за ишчезнуће, за прелазак твари у непостојање.

Интересантно је да је Библија тај закон објавила на два-три миленијума пре него природна наука. У библијској Књизи Проповедниковој пише: „Дознах да што год твори Бог траје довека, не може му се ништа додати, нити се од тога може шта одузети“ (Проп.3,14).

Дакле, истина је да свет није нека нужност, не мора постојати, може и не постојати. Али то је само наша логичка замисао. А свет конкретно постоји и не показује никакве знаке неког спонтаног ишчезавања у ништавило. Чак не показује ни саму логичку могућност тога. Јер, као што свет није могао сам себе створити, тако не може ни сам себе уништити. Према томе, смрт није својство његове природе, нити је „не-биће“ „на неки начин уграђено у биће света као нека врста генетског записа света о његовом пореклу“. Дакле, ни душа не може спонтано прећи у небиће, а пошто нема деловања, не може се ни распасти, као што може тело.


НИШТА И НЕШТО

Једно од четири основна правила здравог логичког суђења гласи: интер дуо контрадикториа нон датур медиум. То значи: између две протвиречности нема средине. Створени свет је или ништа, или нешто, трећа је тврдња немогућа. Свет не може бити и „ништа“ и „нешто“, то јест, он не може у исто време и постојати и не постојати у истом смислу речи. Према томе, свет кад већ постоји, кад је већ створен, он је „нешто“ и не може више имати никакве везе са „ништа“, са не-бићем.

То је јасно само по себи. А и кад ту ситуацију доведемо у везу са Богом Створитељем, не видимо зашто би Бог, упркос основном закону Логике – а Он је логично и лично Биће – стварао свет који би био мешавина бића и небића, или нечега и ничега. Зато кад је Бог из љубави и чисте слободе већ створио свет, дао му је – егзистенцију (постојање) чију је неуништивост загарантовао оним малопре цитираним законом о неуништивости супстанције, констатованом и у природној науци и у Библији. Према томе, логика не оставља ни мало места тврдњи да је свет по природи смртан, зато што је створен ни из чега. Најзад, кад Библија каже „погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома (1.Мојс.1,31), то значи: ни Библија не оставља никаквог места за не-биће и ништавило да буде уграђено у биће света, који је створен „веома добро“. А ако је смрт остала као конституент света, онда се – нека ми буде опроштена ова бласфемична констатација – Бог преварио у оцени створеног света. Најзад, постоји једна старозаветна књига која није ушла у јеврејски канон Светог Писма, али је препоручљива за читање. У њој је записана једна као дан јасна и логичка мисао: „Бог смерти не сотвори“ (Прем.Сол.1,13) – Бог није створио смрт. Према томе, ако смрт постоји у самој природи света као његов конститутивни елемент, то онда значи: свемогући Бог није могао потпуно да савлада „не-биће“ или ништавило, и да створи свет без смрти, без повратка ствари у „не-биће“.

Такву тврдњу, да Бог није могао да савлада не-биће, ја бих без икаквог устручавања прогласио за обичан апсурд - ноторни апсурд, осим ако бих порекао Божију свемогућност, па евентуално и само Божије постојање.


ДА ЛИ ЈЕ ЧОВЕК ПО ПРИРОДИ СМРТНО ИЛИ БЕСМРТНО БИЋЕ

СМРТ, ГРЕХ И СУД БОЖИЈИ

Шта је то смрт, и у каквом је односу наспрам греха и суда Божијег?
Биолог: Шта је смрт, ја сам то већ објаснио у своме претходном излагању, да смрти у биолошком смислу речи може бити само тамо где има живота. Где нема живог бића, нема ко да умре. Смрт је распадање живе ћелије. „Сама жива ћелија у току целог живота носи смрт у себи. У мајушним телима, лизозомима, ћелија нагомилава прописни енцим распадања, који она брижљиво чува од осталог апарата ћелије. Биолошка смрт даје сигнал за отварање лизозома – смртоносни отров излази и без одуговлачења се даје на посао да разара ћелију изнутра. Према томе, биолошка смрт је смрт ћелије. Као што је живот у својој суштини један физичко-хемијски процес у материји, само у обратном смислу. Што се, пак, тиче греха и суда Божијег, биологија о томе не зна ништа, јер те теме не леже у њеној области испитивања.

Адвентист: „Библија нам каже да човек у почетку створен смртан, а не бесмртан“.
Јеховин сведок: Кад је човек прекршио Божију забрану да не једе са дрвета познања добра и зла, изречена му је пресуда: „Са знојем лица свога јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити“ (1.Мојс.3,19). Дакле, ту нема ни спомена о некаквој души и некаквој бесмртности. „Човек се враћа у стање непостојања“ – то је смрт.

Теолози који тврде да је човек по природи смртан, да је смрт уграђена у само биће свега што је створено ни из чега, и да је смрт повратак биће у небиће, дакле дефинитивно ишчезнуће, да смрт није убачена у овај свет споља, него лежи у самој природи света, могли би обе секташке тврдње потписати без оклевања и устручавања. Није важно ко је ту кога плагирао, важно је да су оба става идентична.


ШТА КАЖЕ ДРУГА СТРАНА?

Друга страна, ослањајући се на Библију и на мишљење многих (не баш свих) Светих Отаца, на логичко схватање смрти, а нарочито на литургичку праксу Цркве од самог њеног постанка, па чак и на једно саборско решење помесног Картагинског сабора, каже следеће:

1) Црква је одувек веровала да човека душа надживљује тело, да одлази у духовни свет свесна саме себе и свих околности у којима се налази, па је у своме литургичком животу увек имала молитве за покој душа својих усопших, „уснулих“ чланова, као молитвено призивање мученика и светих личности. Зато тврдити да је смрт душе њено изшчезавање, повратак у небиће, значи противити се учењу Цркве, Светом Предању. Било је Светих Отаца који су тврдили да је душа смртна по природи, а бесмртна по Божијој благодати, али ниједан није тврдио да она ишчезава повратком у ништавило. Чак ни душа грешника, па чак ни сатана са целом својом војском није отишао, нити ће отићи у небиће (Мт.25,46; Откр.14,10; 20,10). Уосталом, уништење или ишчезнуће би за сатану и демоне и тешке грешнике било премија, ничим незаслужена награда.

2) У Светом Писму се често говори о смрти. Названа је разним именима, али никад, ни један једини пут није названа „уништењем“, „ишчезнућем“, „преласком у небиће“ или у „стање непостојања“. Чак ни у оним цитатима из Светог Писма које високопреосвећени Зизјулас наводи да би њима доказао тезу о томе да је смрт прелаз бића у небиће: 2.Сом.1,9; Сол.5,3; Рим.9,22; Флп.3,10; Јевр.10,39; Мт.7,13. Контролисао сам текстове: грчки, латински, руски, француски, енглески, четири српска превода (Вуков, Димитрија Стефановића, Емилијана Чарнића и синодски), и ни у једном није употребљена реч „уништење“, прелазак у небиће, него „пропаст“, „погибао“.

3) За појам и догађај смрти Свето Писмо употребљава разне изразе: „Растављање тела и душе“. Смрт Рахиље, жене праоца Јакова, Мојсије описује овако: „А кад се растављаше с душом те умираше…“(1.Мојс.35,18). Смрт је „одлазак оцима“. За Аврама је речено: „Умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран роду својему“. Смрт се назива и „излазак“ (Лк.9,31), „одлазак“ (2.Петр.1,15), „сан“ (Јн.11,11-14).

Кад је Створитељ на крсту умирао, последње речи су Му биле: „Оче, у руке Твоје предајем дух Свој“ (Лк.23,26). А свети првомученик Стефан умирјући рече: „Господе Исусе, прими дух мој“ (Д.А.7,59). Ко је од та четири самртника отишао у небиће?!

4) Библија нигде не каже да је човек створен смртан, као што то тврди онај адвентистички писац, и као што следи из тезе да је смрт уткана у човекову природу, због тога што је човек, као и цела природа, створен ни из чега. То нигде у Библији не пише, а ни логички не следи из било које библијске поставке. Напротив, Библија изричито каже да је човек створен за нетрулежност (Прем.Сол.2,13-14), али је постао смртан (1.Мојс.2,17 и 3,19). До тог момента човек је био конкретно бесмртан, то јест живео је у благодати Божијој животом који није водио од колевке ка гробу, а од тог момента, па до дана данашњега он живи на земљи умирући, то јест биолошким животом који води од колевке ка гробу.

Треба правити разлику између теоријско-логичке антитезе: смртност-бесмртност, и конкретног статуса човека пре и после пада. Потенцијално, човек је могао бити и смртан и бесмртан, или: ни смртан ни бесмртан, како је то рекао Теофило Антиохијски. Наглашавам: само потенцијално, или још боље рећи: условно. Конкретно, човек може бити само бесмртан како је изашао из руку Створитељевих, или смртан какав је постао после пада у грех. Бесмртан, не због својих моралних заслуга, него због воље Створитеља, који по својој бескрајној љубави нема никаква разлога да створи ишта смртно, а по својој свемоћној сили може ништавило из кога ствара свет, да савлада тако савршено, да од њега не остане никакав траг у творевини.


НОН ПОСЕ МОРИ И ПОСЕ НОН МОРИ

Али између те човекове почетне бесмртности и Божје бесмртности постоји битна разлика. Бог је бесмртан у апсолутном смислу речи, и то у оба правца, како у правцу прошлости тако и у правцу будућности. Његова бесмртност је вечна, јер нема ни почетка ни свршетка. То је значење оне молитве коју свештеник на опелу упућује Богу: „Сам једин јеси бесмертен“. Човекова бесмртност, као и бесмртност целе створене природе, има почетак, а нема свршетак. Свет и човек у њему, „вечан“ је само с обзиром на будућност, но не и с обзиром на прошлост.

Друга разлика између Божије у људске бесмртности је у томе, што је Бог бесмртан апсолутно, безусловно, а човек је бесмртан условно. Бог не може умрети, а човек може, ако слободном вољом прекрши Божију заповест, што је човек и учинио, злоупотребивши дату му слободу. Али тај губитак бесмртности није резултирао повртком човека у небиће, него „истеривањем из раја“ (1.Мојс.3,23). Бог је Адаму рекао: „Јер си прах и у прах ћеш се вратити“, а не „јер си небиће и у небиће ћеш се вратити“.

Ову ситуацију условне бесмртности нико није тако јасно, тако логично, и чак тако духовито изразио и објаснио као блажени Августин. Он каже: Ваља разликовати између нон посе мори и посе нон мори (не моћи умрети и моћи не умрети). Оно прво односи се на Божију бесмртност, а ово друго на Адамову бесмртност.

5) Да је човек до свога пада био бесмртан, не само потенцијално, него баш и конкретно, ту мисао налазимо и код Светих Отаца. Свети Јован Златоусти каже: „Створено Богом, тело је било безгрешно, бестрасно, а самим тим и слободно од болести, страдања и смрти“. Слично томе пише и свети Јован Дамаскин: „Бог створи човека по природи безгрешним и по вољи слободним. Безгрешним, велим, не у смислу да није могао примити грех, него у смислу том да је могућност греха имао не у својој природи, већ пре у слободној вољи“.

Из тих светоотачких мисли отац Јустин Поповић, мој професор догматике, изводи логички закључак: „Створен по лику Божијем, човек је изашао из руке Божије непорочан, бестрасан, безазлен, свет, безгрешан, бесмртан“.

6) Према томе, смрт у човеку и у свету не лежи у самој природи, него је убачена у човека споља, као какав уљез. Како? Па „завистију дјавољеју смерт вниде в мир“ (завишћу ђаволовом уђе смрт у свет“) – вели премудри Соломон (Прем.2,24). А зашто? Па као „плата за грех“ објашњава апостол Павле (Рим.5,12). Дакле, ако је веровати Светом Писму, смрт не лежи у творевини због њеног порекла из небића, него је дошла у свет и у човека споља.


ОДЛУКА

Између ових двеју супростављених теза прве и друге групе, ја се одлучујем за тезу друге групе, јер је логичнија од тезе прве групе, пошто има у Светом Писму далеко богатију потврду него прва, и јер је у пуном складу са Светим Предањем, то јест са свакидашњом литургијском праксом Цркве.

Тези прве групе, као што се видело из чланка, могу се поставити тешке логичке примедбе, које она не може да савлада. Такође, она долази у сукоб са цитираним библијским ставовима. Чини излишном, скоро смешном, праксу Цркве да се моли за душе покојника које природна смртност, што се налази у њима, неминовно води у небиће, а бесмислено је молити се за онога кога више нигде нема. Осим тога, теза прве групе је скоро идентична са секташком, а није побегла далеко ни од римокатоличког учења да грех није ни мало нарушио човекову Боголику природу, него јој само одузео дар Божије благодати „донум гратиае“, која је усклађивала природне супротности између душе и тела. Најзад, бојим се да би теза прве групе могла на себе навући анатему Картагинског сабора, који је решио: „Ако ко рече да је Адам, првоздани човек, створен смртним, тако да згрешио он или не, умро би телом, то јест изишао би из тела не по казни за грех, него по неопходности природе – да буде анатема“.

Дај Боже, да теза прве групе може некако да се извуче испод ове осуде – далеко било!

Др Лазар Милиn

Мирко И. Нанић - Шид

[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Rudari vode štrajk, staje cela Srbija!

Srpska Informativna Mreza
Mon, 01 Nov 2010 19:37:12 -0700


[You must be registered and logged in to see this link.]

Radnici na kopovima “Kolubare” spremni za petooktobarski scenario

Rudari vode štrajk, staje cela Srbija!

Utorak - 02.11.2010

Sve je spremno da rudari “Kolubare” zaustave svoje mašine prvi put posle
rušenja Slobodana Miloševića! A kada stanu rudnici, staje cela Srbije,
upozoravaju sindikalci.

Da je dogorelo do noktiju potvrđuje i predsednik Sindikata rudara
“Kolubare” Miodrag Ranković, koji za “Alo!” kaže da bi rudari mogli
ponovo da povedu Srbiju u generalni štrajk.

- Od 2000. godine nismo zaustavili “Kolubaru”, ali sad je sve spremno da
se zaustavi cela Elektroprivreda. Nemamo nikakvu dilemu. Ako nam uskrate
ove minimalne beneficije, ići ćemo do kraja. Biće to koordinisana akcija
svih rudara na svim kopovima, u svim termoelektranama, ma u celoj
Elektroprivredi. Sve će stati - upozorava Ranković.

On je i 29. septembra 2000. bio predvodnik štrajka u Lazarevcu, bez
kojeg verovatno ne bi bilo petooktobarske revolucije. Tada je upravo
Ranković izašao pred rudare „Kolubare“ i pozvao ih da u ime svojih
porodica zaustave sve mašine.

- Tada su me istog momenta poslušali i svi znamo šta se posle desilo.
Neću imati nikakav problem da to opet uradim. Mada vidimo da, kao i
uvek, stranke pokušavaju da mešetare i u ovoj situaciji, ovo će ipak
biti radnički protest, gde nema mesta politici - kaže on.
Dok vlada i sindikati i dalje bezuspešno pregovaraju o izmenama Zakona o
penzijsko-invalidskom osiguranju, Milan Đorđević, predsednik Sindikata
Elektroprivrede Srbije, takođe vođa štrajka pre deset godina u
„Kolubari“, upozorava da će propast pregovora značiti da Srbija staje
zbog „bitangi koji sede u Vladi Srbije“.

- Videćemo šta će ovi pregovori doneti, ali začas može da se zaustavi
sve. Neće biti 5. oktobra jer nas ne interesuje da rušimo vladu. Ali,
kad uđemo u generalnu obustavu rada, otići će vlada sama. Nema pardona
jer su radnici na ivici - objašnjava naš sagovornik.

Predlog zakona o PIO iznenada je povučen iz Skupštine, ali je najavljeno
da će u gotovo neizmenjenom obliku biti vraćen u proceduru. Kamen
spoticanja u pregovorima je sindikalni zahtev o indeksaciji, odnosno da
neto prosečna penzija ne može biti niža od 60 odsto neto prosečne
zarade. Tekst zakona o penzijama, koji je krajem avgusta poslat
Skupštini, usaglašen je sa MMF-om i predviđa drugačiji obračun visine
penzija i pomeranje starosne granice za odlazak u penziju.

Tadić sad zaobilazi „Kolubaru“

Zanimljivo je da je pre deset godina baš Boris Tadić, sa Nebojšom
Čovićem, prvi iz DOS-a stigao u „Kolubaru“. U novim okolnostima, kada je
Tadić predsednik države, sindikalci kažu da ne očekuju njegov dolazak.

- Imali smo crvene na vlasti, pa smo probali sa žutima. Prošli su nam i
plavi i rozi i šareni. Nema više ko da nam dođe da nam popravi stanje -
iskren je Đorđević.

I. Kljajić

__._,_.___


<<~WRD000.jpg>>
_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]

[Sim] Dačić: Nije vam Srbija Divlji zapad!

Srpska Informativna Mreza
Tue, 02 Nov 2010 04:29:37 -0700


[You must be registered and logged in to see this link.]



01. 11. 2010. 18:27h | Tanjug


Dačić: Nije vam Srbija Divlji zapad!


Komentara 40



| veličina teksta:+

-



Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas povodom povećanja
iznosa nagrade za informacije o haškom beguncu Ratku Mladić da u Srbiju nije
dozvoljen dolazak "lovaca na glave", jer je ona uređena država, a ne Divlji
zapad.

Ivica Dačić nije šerif

Upitan da li će povećanje nagrade dovesti

"lovce na ucenjene glave" u Srbiju u potrazi za Mladićem, Dačić je rekao da
"oni nisu dozvoljeni u Srbiji".

"To je krivično delo. Ovo nije Divlji zapad, već uređena država", rekao je on
novinarima u pauzi Desetog srpskog ekonomskog samita.



Dačić je istakao i da je povećanje iznosa nagrade koja bi dovela do hapšenja
Mladića pokazatelj da Srbija ozbiljno shvata saradnju sa Tribunalom u Hagu,
"ali i političke volje da to pitanje bude završeno i skinuto sa dnevnog reda".



On je dodao da je to i dobar potez kako bi međunarodna zajednica videla da je
Srbija ozbiljna po tom pitanju.


"Da li će to uroditi plodom tek će se videti", rekao je Dačić podsetivši da su
i do sada pristizale informacije o Mladiću, "čak i od strane ozbiljnih
bezbednosnih službi, ali da se ispostavljalo da nisu tačne".


Ministar unutrašnjih poslova je istovoremeno naglasio da svaku informaciju
treba proveriti.


Vlada Srbije je 29. oktobra odlučila da će za pouzdanu i tačnu informaciju o
tome gde se krije Mladić država isplatiti 10 miliona evra, a za informacije o
Goranu Hadžiću milion

.


Prema ranije raspisanim nagradama, za Mladića je bio predviđen iznos od milion,
a za Hadžića 250.000 evra.





Đelić: U Srbiji nema "lovaca na glave"




Potpredsednik vlade za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da u
Srbiji "nema lovaca na glave" i da država neće dozvoliti nikome da na njenoj
teritoriji traži haške optuženike.



Samo srpska policija i vojska mogu da biju naš narod: Božidar Đelić

Đelić je na sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, kazao da
"samo policija i Vojska Srbije imaju monopol sile i da nijedna strana
organizacija ne može da se meša u njihov posao".



Prethodno je poslanik Srpske radikalne stranke Momir Marković tvrdio na sednici
Odbora da se u Srbiji nalaze

"lovci na glave" iz američke kompanije "Blekvoters", koja je poznata po
akcijama u Iraku.



Pitanje Haškog tribunal treba gledati kao korak ka trajnom pomirenju u regionu,
a Srbija, kao najveća zemlja u regionu, treba da pokaže put", istakao je Đelić.



Od 46 haških optuženika, Srbija je izručila ili se dobrovoljno predalo njih 44,
a u bekstvu se nalaze još Ratko Mladić i Goran Hadžić.



_______________________________________________
SIM mailing list
[You must be registered and logged in to see this link.]