Lepa knjizevnost, duboke misli

"Nije zlo ono što ulazi u čovekova usta, nego je zlo ono što iz njih izlazi."
.......................

"Voli se zato sto se voli. Ne postoji razlog zbog koga se voli."
.......................

" - Zasto onda treba da slušam svoje srce?
- Zato što nikad nećeš uspeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budeš pravio da ga ne slušaš, ono će uvek biti u tvojim grudima, stalno ponavljajući šta misli o životu i o svetu.
- Čak i kad je sklono izdaji?
- Izdaja je udarac koji ne očekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda to njemu nikad neće poći za rukom.Jer ćeš poznavati njegove snove i njegove želje i umećeš da se nosiš s njima.Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udarca koji ne očekuješ."


(P. Koeljo "Alhemičar")

"Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi."
" Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati."
(DUŠAN RADOVIĆ)

Usamljenost nije u tome sto smo sami,nego u tome sto ne postoji nista za cim ceznemo.
Stendal


Ljudi su skloni da odbacuju ono sto im je najvise potrebno.
Oskar Vajld

Sreca je kada ono sto mislite,ono sto govorite i ono sto radite zive u harmoniji.
M.Gandi

Mnogi cuju sta govoris.Prijatelji slusaju sta govoris.
Najbolji prijatelji slusaju ono sto ne govoris..
R.Tagore

Sta je to sto me tisti i pece do nepodnosljivog bola?Nista.Nesto sto dolazi i prolazi i svaki put nosi drugo ime,ali uvek pece i muci jednako.Nesto sto je postalo sa covekom i prvim blescima njegove svesti,pre nego sto je mogao i pomisliti da to nazove nekim imenom i zabelezi nekim znakom.Nesto sto ni danas nije mogucno tacno oznaciti ni izraziti,ali sto pece i boli i ubija zivotnu radost i zivot sam.
Ivo Andric
- ZNAKOVI PORED PUTA-

Isto kao što je materina radost kad prvi put primeti da joj se dete osmehnulo,

isto tako mora da se i Bog obraduje svaki put kad ugleda otud s neba da mu se grešnik od sveg srca moli.




Kukavica je onaj ko se boji i beži, a ko se boji a ne beži, taj nije kukavica.



Bolje je biti makar i nesrećan, ali znati, nego srećan a živeti nasamaren.



Pogledajte detence, pogledajte zoru Božiju, pogledajte travku kako raste, pogledajte oči koje vas gledaju i vole vas...



Na jednog naprednog čoveka dolazi čitav bezdan duhovno zaostalih i ništavnih.



Sanjar - ako treba tačno da se utvrdi - nije čovek, nego nekakvo biće srednjeg roda. Nastanjuje se ponajviše u nepristupačnom uglu

kao da se krije čak i od svetlosti dana, pa kad se zavuče u svoj stan, tako će prirasti uz svoj kutak, kao puž, ili bar u tom pogledu

jako nalikuje na ovu zanimljivu životinju koja je u isti mah i životinja i kuća, a zove kornjača.



Nesreća je zarazna bolest. Nesrećan i siromah moraju da se klone jedan drugoga da se nebi još više zarazili.


Dostojevski

*Zavist je slepa i ništa drugo ne zna da radi sem da kudi vrline.*

*Pravda ponekad spava ali nikad ne umire.*

*Nevolja otkriva velike ljude.*

*Svi koji nas ne mogu stići, uvek kažu da smo zalutali. (Ebner-Eschenbach)*

*Ne brinite šta drugi ljudi misle o vama - jer oni uopšte ne misle o vama. Oni brinu o tome šta vi mislite o njima.*

*Setimo se ove istine. Kažete da u Vama nema vere? Volite, i vera će doći. Kažete da ste tužni. Volite - i vratiće Vam se radost. Kažete da ste sami? Volite i razbićete svoju usamljenost. Kažete da ste u paklu? Volite - i bićete u raju. Jer, raj nije ništa drugo nego LjUBAV. (Entoni Dz. Satilaro, "Vraćen u zivot")*

*Jedne noći mladić je sanjao kako ulazi u trgovinu. Iza tezge stajao je vrlo star covek.
-Šta ovde prodajete gospodine?, upita mladić.
Mudri čovek prijateljski odgovori:
-Šta god želite!
Mladić počne nabrajati.
-Ako je tako, želeo bih svetsko jedinstvo i mir, nestanak predrasuda i siromaštva, više ljubavi i sloge među različitim religijama, jednaka prava za muškarce i žene.
U tom trenutku starac ga prekine.
-Oprostite mladi gospodine, niste me dobro razumeli. Mi ne prodajemo plodove. Mi prodajemo samo semenje.
(Budućnost je u sadašnjosti)

*Prihvatiću da mi milion puta kazu "NE", i nastaviću da pokušavam, jer da bih uspela potrebno mi je samo jedno "DA".*

*Ako nešto možete učiniti, ili sanjate o tome da to učinite, Započnite, Smelost ima u sebi genijalnost, moć, i magiju. (Goethe)*

*Prošlost je prošla i ne može se vratiti, budućnost je neizvesna, postoji samo sadašnjost.*

*...I ja kažem da je život mrak, osim kad postoji žar,
A svaki je žar slep, osim kad postoji znanje.
A svako je znanje uzaludno, osim kad postoji rad,
A svaki je rad prazan ako nema ljubavi;
A kad s ljubavlju radite, sa sobom se spajate, i s drugim, i s Bogom... (Halil Dzubran)*

*...I neka vaše najbolje bude za prijatelja.
I ako mora upoznati vašu oseku, neka upozna i vašu plimu.
Jer, što vam je prijatelj samo da biste ga tražili da s vama ubija vreme?
Potražite ga uvek da oživite vreme.
Jer, njegovo je da vam ispuni potrebu, a ne prazninu.*

Proverite da li ste dobar covek.Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.

Dusan Radovic

Ja svakako nisam nista drugo hteo,nego da pokusam
da prozivim ono sto je samo od sebe izviralo iz mene.
Zasto je to bilo tako tesko?

Herman Hese
- DEMIJAN-


Kajem se sto sam zatamnio svoju mladost,sto sam zamisljeno pretpostavio stvarnosti,sto sam se odvratio od zivota...

Andre Zid
- ZEMALJSKA HRANA-

Svakog trenutka budite zatvoreni za proslost. Ona vam nije potrebna. Vracajte se njoj samo kada je to apsolutno relevantno za sadasnjost. Osetite moc ovog trenutka i bogatstvo Bica. Osetite sopstveno prisustvo.
Zapitajte se kakav "problem" imate bas sada, ne sledece godine, ne sutra ili pet minuta od sada. Sta nije u redu sa sadasnjim trenutkom? Uvek cete biti u stanju da se nosite sa Sadasnjim trenutkom, ali nikada necete moci da se nosite sa buducnoscu - niti je to potrebno.
Cekanje predstavlja stanje uma. U osnovi, ono znaci da vi zelite buducnost, a ne sadasnjost. Ne zelite ono sto imate, a zelite ono sto nemate. Kod svake vrste cekanja, vi nesvesno stvarate unutrasnji sukob izmedju svog sada-i-ovde gde ne zelite da budete i projektovane buducnosti gde zelite da budete. To uvek umanjuje kvalitet vaseg zivota, navodeci vas da ostanete bez sadasnjosti.
Kada budete ispostovali, priznali i u potpunosti prihvatili svoju trenutnu realnost - tamo gde ste, ono sta ste, ono sto ovog casa radite - kada u potpunosti budete prihvatili ono sto ste dobili, tada cete postati zahvalni na onome sto imate, zahvalni na onome sto jeste, zahvalni na Bicu.
Odustanite od cekanja kao stanja uma. Kada uhvatite sebe da pocinjete da cekate... izvucite se odatle. Udjite u sadasnjost. Jednostavno budite to sto jeste i uzivajte u tome. Ako budete prisutni, nikad se nece javiti potreba da bilo sta cekate.
Lazno nesrecno "ja" zasnovano na poistovecenosti sa umom zivi od vremena. Ono zna da sadasnji trenutak predstavlja njegovu smrt i zbog toga se oseca veoma ugrozeno njime. Ucinice sve sto moze kako bi vas izvuklo odatle. Pokusace da vas drzi okovane vremenom.
~Moc sadasnjeg trenutka~ Echart Tolle

Postupajte prema ljudima kao da su ono sto bi trebali da budu,i pomoci cete im da postanu ono sto mogu da budu...

Gete
Kazete da ste neshvaceni,mladi prijatelju...Strpite se.I dijamant je u osnovi ugljenik,ali je umeo da ceka...
P.Pikaso

Poslednji izraz svih misli i najjednostavniji oblik svih nastojanja, je cutanje.

I.Andric

Za mudru osobu celi svet je ucitelj,a za budalu je celi univerzum pun neprijatelja.
chara ka

Ko ne zna,a ne zna, da ne zna
opasan je,izbegavaj ga...

Ko ne zna ,a zna, da ne zna
mlad je,nauci ga...

Ko zna,a ne zna,da zna
spava, probudi ga...

Ko zna,i zna, da zna
mudar je,sledi ga...

Konfucije

Jedna neobicna,ali jednostavna tajna mudrosti svih epoha,uci nas da i najmanji cin altruizma,svaka ljubaznost i davanje
obogacuju,a da svaki napor da se osvoje bogatstvo i moc,slabi i osiromasuje.
To su znali i o tome nas cili Indijci,grcki filozofi i Hrist,i posle njih hiljade mudraca i pesnika cija su dela prezivljavala epohe
u kojima su ziveli,dok su kraljevstva i kraljevi njihovog doba nestali i zaboravljeni.
Mozete da se slozite sa Hristom ili sa Platonom,sa Silerom ili Spinozom:Svuda vrhovna moc uci nas da nisu ni moc ni
bogatstvo ono sto nas cini srecnim,vec samo ljubav.
Svaki altruizam,svako odricanje u ime ljubavi,svako saosecanje,svako davanje sebe, izgleda kao gubljenje vremena,
kao lisavanje,ali nije:to je obogacivanje i uzdizanje, i jedini put koji vodi napred.
Heman Hesse
Umetnost dokolice

Za svakoga je na ovome svetu jedino vazno njegovo vlastito najunutarnjije,njegova dusa,njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,onda je egal jede li se proso ili kolaci,nose li se dragulji ili rite.
Onda svet zvuci zajedno sa dusom,onda je dobro.
Herman Hesse


Covek se zastidi,kad sazna da je poklonio svoje najdublje osecaje nekom nevernom.

H.C.Mahler

Mi nekog ljubimo ne zato sto tu ljubav zasluzuje potpunije i iskljucivije nego iko drugi,nego zato sto smo mi na tu osobu
prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od svega ostalog na zemlji.Ako se pitamo da li smo ljubljeni u
zamenu,i u istoj meri,ljubav je tada prebrojana i taksirana kao moneta i roba.
J.Ducic

Cim vidis da neko,u razgovoru,bez potrebe tumaci reci i postupke,ili cak samo namere i izvodi samovoljne zakljucke i donosi svoje sudove,koji su u stvari presude-znaj da nije dobar covek,ni na dobrom putu.I kloni ga se kad god mozes.

I.Andric
ZNAKOVI PORED PUTA

Dugo sam verovao da u svakoj generaciji ima nekoliko duša, nazovite ih srećnicima ili prokletima, koje su prosto rođene tako da ne pripadaju, koje dolaze na svet poluodvojene, ako hoćete, bez čvrste veze sa porodicom ili mestom ili nacijom ili rasom; da možda ima na milione, milijarde takvih duša, možda isto toliko nepripadajućih koliko i pripadajućih. Jer su oni koji cene stabilnost, koji se plaše prolaznosti, neizvesnosti, promena, podigli moćan sistem stigmi i tabua protiv neukorenjenosti, te razarajuće antidruštvene sile, tako da se uglavnom prilagođavamo, pretvaramo se da nas motivišu vernost i solidarnost koje u stvari ne osećamo, krijemo svoje tajne identitete ispod lažne kože onih identiteta koji su odobreni pečatom "pripadajućih". Ali, istina procuri u naše snove; dok smo sami u krevetu (jer noću smo potpuno sami, čak i ako spavamo sa nekim), vinemo se, letimo, bežimo. A u budnim sanjama koja naša društva dozvoljavaju, u našim mitovima, umetnostima, pesmama, slavimo nepripadajuće, drugačije, odmetnike, čudake.

Tako ja to vidim. Vi ne morate da se složite.
Možda nas, na kraju krajeva, i nema tako mnogo.
Možda i unosimo razdor i možda smo antidruštvena sila i možda nas treba zabraniti. Vi imate pravo na svoje mišljenje. Sve što ću ja reći je: mirno spavaj, dušice. Čvrsto spavaj i lepo sanjaj.

TLO POD NJENIM NOGAMA - Salman Ruzdi

Ne sanjamo svi jednako
i to nikom ne smeta.

A zašto svima smetamo
kad smo drugačije budni?...
...
Rasejana pesma - Mika Antic

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jedinstvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.
______________________________________________

Horhe Luis Borhes-Pretnja

MISLI O MUZICI

Cela priroda liči na jedan veliki klavir, na kome su stvorenja u stvari dirke. Koje se god dirke čovek dotakne, čuje eho svoje duše.

• U muzici kao i ljubavi - treba biti iskren.
• Muzika je glas univerzalne duše - romansa bez reči.
• Uzbudjenje, a ne misao - to je područje muzike.
• Svaka muzika je kao škripa kada je duša raštimovana.
• Tamo gde prestaje moć reči - počinje muzika.
• Muzika je uvek bila hrana ljubavi, a ljubav je hrana za muziku.
• Muzika je stvar duha - ali muzički biznis nije.

Milena,
Ljudi nikad nisu toliko zli da ne mogu da cine i dobro delo.
Dobrotom najgorih evo ti nekoliko recenica, bez kojih bih umro mnogo tuzniji nego sto jesam.
Ti si s Hristom jedina tajna koju odajem neprijatelju. Od Hrista sam pozajmio njegovu smrt, Tebi darujem poslednju bol. Otkad sam zavoleo Tebe, cinio sam sve sto sam mogao za Tvoju i nasu ljubav. Jedino nisam mogao svoju sudbinu da promenim. Kada sam i na to bio spreman, Ti to nisi htela. Bila si u pravu.
Boli koje sam ti naneo, otpatio sam zajedno s Tobom. Moleci Te da mi poverujes, ne molim za oprostaj.
Hvala ti i za patnju koja je moju srecu ucinila visom od srece.
Odlazim, Milena. Ostavljam Ti dusu u boru i vetru. Ona je samo Tvoja.
Mi smo bili srecni ljudi. Osmehni se, duso!
Petar

Mileni, pred pogubljenje ("Vernik", D. Cosic)

"Svako od nas je samo čovek, samo pokušaj, samo neko na proputovanju. Ali treba da putuje onamo gde je savršenstvo, treba da teži ka središtu, a ne ka periferiji."

"Postoji istina, dragi moj! Ali učenje za kojim ti žudiš, apsolutno, savršene učenje koje jedino donosi mudrost - takvo učenje ne postoji. To uopšte i ne treba prijatelju, da čeznem za nekim savremenim učenjem, nego za usavršavanjem sebe samoga. Božanstvo je u tebi, ne u pojmovima i knjigama. Istina se proživljava, ne propoveda se."

Hese

"Čovek sa onom svojeglavošću na koju ja mislim, ne traži novac ili moć - jer sve te stvari radi kojih ljudi jedan drugog muče i ubijaju, čoveku, koji je došao k sebi, svojeglavcu, malo su vredne. On visoko ceni samo jedno, tajanstvenu silu u samom sebi koja ga priziva da živi i pomaže mu da raste. Ko ima poverenja u samoga sebe, ko ne želi ništa više do da svoju sudbinu čisto i slobodno u sebi doživi i pusti da se ona razmahne, za toga su ona precenjena, hiljadu puta preplaćena pomoćna sredstva svedena na podredjena orudja, a raspolaganje njima i njihova upotreba mogu biti prijatni, ali nikada odlučujući.

Hese

"Nemoj uzimati uzor! Uzori su nešto čega nema, nešto što ti sam sebi stvaraš i praviš."

"Ništa nije napolju. Ništa nije unutra. Jer što je napolju - unutra je."

"Čovek na putu izmedju životinje i daleke čovekove budućnosti, ima uvek mnogo, beskrajno mnogo u sebi da sputava, da skriva, da poriče, da bi bio pristojan čovek, sposoban da se prilagodi društvu. Čovek je pun životinja, pun prasveta, jedva ukrotivih nagona surove samoživosti."

Hese

"I evo sad jedne pouke kojoj ćeš se smejati: da je ljubav od svega najvažnija! Prozreti svet, protumačiti ga i prezreti - to je stvar velikih mislilaca. Ali meni je jedino stalo do toga da volim svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni svet, ni sebe, da na nj, na sebe i na sva bića mogu da gledam sa ljubavlju i sa divljenjem i sa strahopoštovanjem."

"I sve zajedno, svi glasovi, svi ciljevi, sve čežnje i patnje, sva zadovoljstva, sve dobro i zlo - sve to skupa bio je svet. Sve to zajedno, bio je tok zbivanja, muzike i života."

Hese

"Gorak je bio ukus sveta. Život je bio patnja. Sidarta je pred sobom imao samo jedan cilj: da u njemu sve bude prazno, bez žedji, bez želja, bez snova, bez radosti i tuge. Da odumre i da više ne bude ja, da opustelo srce nadje mir, da u mislima, u nebiću bude otvoren čudima - to je bio njegov duh.
- Kada budem sve savladao i umro, kada se svaka požuda i svaki nagon u mom srcu stišaju, razbudiće se ono poslednje. Najdublja bit, ono što više nije ja - već velika Tajna."

Hese

"Govorim ti ozbiljno. Nije naš zadatak u tome da se približimo jedan drugom, kao što se ne sastaju ni sunce i mesec, ni more i kopno. Nas dvojica smo, prijatelju dragi, sunce i mesec, mi smo more i kopno. Naš cilj nije da se slijemo jedan sa drugim, vec da saznamo jedan drugoga i da jedan u drugom naucimo da vidimo i poštujemo ono što taj drugi jeste: naša suprotnost i dopuna.“

Hese

"Zajedničko življenje - to je lepa stvar. Ali to što vidimo da svuda cveta, to nije zajedničko življenje. Ono će se iznova roditi iz medjusobnog upoznavanja pojedinaca i ono će za čas dati svetu drugi oblik. Ono što sad postoji kao zajedničko življenje jeste samo stvaranje stada. Ljudi pribegavaju jedni-drugima zato što se plaše jedni-drugih. A zašto se plaše? Čovek se samo onda plaši kada nije sam sa sobom u dosluhu. Ti ljudi koji se tako strahovito sabijaju, puni su straha i puni su zlobe, jer niko nema poverenja ni u koga."

Hese

"Šta je u stvari istinski živ čovek, to se danas svakako zna manje no ikada, te se zato ubijaju u gomilama ljudi od kojih je svaki dragoceni ogled prirode - koji postoji samo jedanput. Ali, svaki čovek nije samo on sam, nego je on jedinstvena, sasvim posebna, važna i znamenita tačka u kojoj se pojave sveta ukrštaju samo jedanput na taj način i nikada više. Zato je povest svakog čoveka važna, zato je svaki čovek, dokle god živi i ispunjava volju prirode, izvanredan i dostojan svake pažnje. U svakome je otelotvoren duh, u svakom pati stvorenje, u svakom se izbavitelj raspinje na krst..."

Hese

"Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti ništa ne znače. A ono što se u meni dogadja, što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost, to svet voli i traži možda jedino u pesničkim delima, a u životu smatra ludošću!"


"Usamljenost je nezavisnost. A ja sam je preživljavaoi stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna, čudesno spokojna i prostrana kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde."

"Setio sam se svojih zaboravljenih mladićkih godina - koliko sam voleo ovakve mračne, mutne večeri u poznu jesen ili zimu, kako sam, opijen, žudno uvlačio u sebe raspoloženje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoći, uvijen u svoj kaput, trčao po kiši i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog lišća, već i tada usamljen, ali ispunjen dubokim uživanjem i pesmama, koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti sveće. To je prošlo, taj pehar je popijen i više se nije punio. Da li je trebalo žaliti za tim? Nije. Ne treba žaliti ni za čim što je prošlo. Žaliti treba za Sada i za Danas, za svim onim nebrojenim danima koje sam izgubio, koji su mi protekli ne donevši mi darove ni uzbudjenja."


"Ako ti je za svako zadovoljstvo potrebna dozvola sveta - onda si doista za žaljenje!"

"Moja duša je ponovo počela da diše. Moje oči su ponovo progledale, i u trenucima sam strasno naslućivao da je dovoljno da sakupim rasuti svet slika, da treba samo na stepen slike da podignem ovaj 'harihalerovski' život stepskog vuka kao celinu, pa da i sam udjem u svet slika i postanem besmrtan. Zar svaki čovečji život ne znači zalet i pokušaj prema tom cilju?"


Herman Hese "Stepski vuk"

Antoan-Sent Egziperi "Mali princ"


Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.
I on se vrati lisici:
Zbogom, reče joj on…
Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
Vreme koje sam uložio oko moje ruže… reče mali princ da bi zapamtio.
Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu…

Antoan-Sent Egziperi "Umeće malih koraka"


Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno.
Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života – uz koje rastemo i sazrevamo.
Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reći istinu.
Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene coveka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su “ispod”.
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.
Nauči me umeću malih koraka.