Tajanstvenim stazama duse...

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Nisam te preboljela...
nisam ni oprostila...
U očima mi san, tako umorna nestajem i ja...

Osvrni se za sobom i gledaj svoje Nikad u travi sluha i vida naraslo u sjeni ruku sustalih, u sjaju želje neugasle.

Umro sam, a ti mi oprosti
što sam tako žureći
zaboravio ruku da ti stisnem...
i poljubim te onako
kako sam to uvijek činio odlazeći...

Tugujem
a zelim samo malo srece
malo ljubavi,nista vece...

Oprosti mi što sam proljeće jedno
zauvijek u sebi odnio.
Ali sjeti se
ostale su pjesme

i sad mi je žao zbog te praznine
koja nas dijeli
zbog toga što će nas jednu vječnost
zvijezde razdvajati
i što više neću moći usne da ti dodirnem...

Da mogu pozeljeti nesto drugo da budem...
onda bih bila bih muzika...

Da mogu biti biti najljepsa muzika....
bila bih tisina.

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

Kada bi ti jutro sada moglo reći,
Da sam tvoj čuvar što nikad ne spava,
Što uvijek nad tobom bdijem, kao nad
Usnulim poljem i da se nadam boljem!

Povescu te tamo gde vodim sve svoje snove
Kada me ceznje lome i dusom uzdasi zaplove
Tamo gde vreme stoji i samo vetrovi strasti huje
Gde miris palmi more donosi i zalazak sunca se cuje

Povescu te kada mi osetis dusu u svojoj dusi
Kada se i poslednji oblak koji nas razdvaja srusi

Po tvom životu šetam,
učim ga napamet.
Oprosti ako smetam,

Da li srce tvoje ljubi,
Nesto, vec, davno izgubljeno...?

Sta da ti ostavim kao secanje i nezaborav?
Ja putujem i tugujem,znam nesto ti dugujem,
Ti ostajes i ne hajes, a kakav si vec mi nedostajes

Svaka tuga neka bude moja. A svaki osmeh tebi poklanjam, svaku srecu i svaku radost
Raduj se! Osecam senku tvoju i tebe u svakom kamenu, u svakoj zili drveta koje je ikada pokusalo da raste.

Budi dobro..Ne pustaj da dete u tebi nestane... Ne daj rekama da te vode.. povedi ti njih.Ne daj se godinama i teskim snovima.Cuvaj sebe najvise od sebe.Pusti neka te vole.Pusti nek ti pridju. Dozvoli sebi da se opustis.Dozvoli sebi da zaboravis..Dozvoli da oprostis..Dozvoli da sunce udje i u tvoja jutra.Ne trazi istinu nocu.Ne trazi utehu i ne trazi razloge..sami ce doci ako ih ima..

i ne zaboravi, raduj se..

I kad nema Naseg duha
medju nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca....

Danima kisa lije, uz prozor stojim sam.
Proslo je mnogo dana, obuze tad me san.
Setih se onog jutra, nasega rastanka.
Setih se tihe reke, s'kojom je otisla.

Mozda je tako bolje, zaborav brise sve.
Al' ipak, ipak cesto, cesto se setim nje...

Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na
mesto.

Ostalo je davno proljece
cvjece koje samo tamo
onako divno mirise
pupoljak mladosti...

Ako se desi da umrem treba samo ugasiti
svetlo i zatvoriti vrata. To je sve sto
zelim. To sam ustvari i zeleo sve ovo vreme,
otkad si otisla.

Ti si ta
s' kojom sam upoznao raj
i sedmo nebo ......

Nešto u meni
još tebi se nada.
A posrću dani
tumaraju noći
i prvi snijeg pada.

Nešto u meni
još na tebe čeka.
A promiču sjene
curi sivilo neba
i lijeno teče zelena rijeka.

Nešto u meni
Sve je što imam.