Zanimljivosti i biografije poznatih licnosti

Ava Gardner (Ava Gardner)
Najlepša glumica Holivuda


U svet filma je ušla, pre svega, zahvaljujući svojoj lepoti. Privatni život joj je obeležilo mnogo brakova i muškaraca. Stalno se pitala zašto mora da postoji masovna puritanska histerija oko toga što muškarac i žena praktikuju da odlaze u krevet i rade ono što je priroda odredila

Status filmske zvezde svetskog glasa dostigla je početkom pedesetih godina prošlog veka. Uloge u filmovima "Snegovi Kilimandžara" i "Sunce se ponovo rađa" dale su joj atribut tipične hemingvejske junakinje. Maestralne uloge je odigrala u filmovima "Mogambo" i "Noć iguane". Tokom svoje filmske karijere glumila je sa najvećim svetskim glumcima, poput Berta Lankastera, Hemfri Bogarta, Gregori Peka i Klerka Gebla. Privatni život joj je obeležilo mnogo brakova, a jedan od njenih muževa bio je i legenda američke muzike Frenk Sinatra. Priče o njenim pijanstvima, psovkama, ljubavnicima ušle su u holivudske legende, baš kao i činjenica da sebe nije smatrala naročitom glumicom pa je celog života tvrdila da se tim poslom bavi isključivo zato što je dobro plaćena.

Ava Lavinia Gardner je rođena 24. decembra 1922. godinu u Grebtaunu u Severnoj Karolini. Bila je najmlađa od sedmoro dece u porodici. Nije bila naročito dobar đak i školovala se u Brogdenu, koji je udaljen 77 milja od plantaže duvana na kojoj su ona i njena braća i sestre odrasli. Ava nije bila glamurozna devojka, Znala je da se bosonoga utrkuje sa dečacima kroz poljane, bez obzira koliko je zemlja bila gruba i hrapava. Sa već 18. godina, Ava je dobila izgled prave lepotice, onakve kakve viđamo na filmovima. U to vreme otišla je u posetu sestri Beatris i zetu Lariju u Njujork. Lari je bio fotograf i Ava je pozirala za nekoliko fotografija koje je on postavio u izlog radnje. Ava je planirala da postane sekretarica i da se skrasi u opuštenom južnjačkom životu, ali čuvena produkcijska kuća MGM je zakucala na njena vrata. Izviđač ove produkcijske kuće je video njene slike u izlogu fotografske radnje i raspitao se za nju. Luis B. Majer je organizovao probno snimanje. Prema priči Avinog rođaka Bilija Grimsa, intervju je otprilike ovako išao: "Ne ume da glumi. Ne ume da priča. Ona je sjajna. Neka potpiše ugovor".

I potpisala je ugovor. Od 1941. do 1945. godine glumila je čak u 17 filmova, no uglavnom uloge sa jednom rečenicom. Ubrzo po potpisivanju ugovora sa MGM, otišla je na turneju. Miki Runi se tom prilikom zaljubio u nju i ubrzo su se venčali, uprkos protivljenju produkcijske kuće. No, nisu morali dugo da čekaju, par se razveo nakon samo 17 meseci. To se dešavalo u vreme kada je milijarder Hauard Hjuz počeo da progoni Avu. Odbila ga je u nekoliko navrata, ali jedne noći nakon što mu je rekla "ne", a njemu to ništa nije značilo, bila je primorana da ga udari srebrnim svećnjakom po glavi. I dalje je bio lud za njom. Ipak, Ava Gardner je bila impresionirana time što ju je Hjuz svojim avionom mogao odbaciti do Meksika kad god je poželela, ili je mogao da rezerviše ceo restoran samo za njih dvoje. Dosta godina kasnije priznala je kako nikada u Hjuza nije bila zaljubljena, ali i dodala: "Kako odbiti muškarca koji vam donese kutiju punu dijamanata i kaže vam da izaberete koji god želite".

Marija Kalas (Maria Callas)
Kraljica operskih scena


U 50-im godinama prošlog veka Marija Kalas je bila planetarna operska zvezda, drugačija, zanimljivija i bolja od svih ostalih. Reči iz "Toske": "Vissi d'arte, vissi d'amore" - Živela sam za umetnost, živela sam za ljubav, najbolje oslikavaju prirodu ličnosti ove nesvakidašnje žene i njenog umetničkog rada

Marija Kalas, temperamentna Grkinja koja je blistala na operskim scenama širom sveta sredinom prošlog veka, bila je jedna od najvećih operskih diva svih vremena. Njen glas je najsugestivnije dočaravao likove Madam Baterflaj, Toske, Norme, Karmen. Svojim pevanjem i scenskim nastupima postavila je nove standarde operske umetnosti. Reči iz "Toske": "Vissi d'arte, vissi d'amore" - Živela sam za umetnost, živela sam za ljubav, najbolje oslikavaju prirodu ličnosti ove nesvakidašnje žene i njenog umetničkog rada. Još za života je postala i do danas ostala mit. Njena privlačnost bila je magnetska, tako da je u svoje vreme bila popularnija od mnogih holivudskih zvezda. Svojim neobičnim životom, hirovitom naravi, neverovatnom ambicioznošću i svojevrsnim ljubavnim prevratom, plenila je pažnju medija i javnosti.

Marija Kalas je rođena kao Marija Ana Sofija Cecilia Kalogeropoulos 2. decembra 1923. godine u Njujorku, u porodici siromašnih grčkih imigranata Georgusa i Evangelije, doseljenih u Ameriku neposredno pre njenog rođenja. Brak roditelja nije bio srećan, majka je napustila oca 1937. i vratila se sa ćerkama u Grčku. Izvanredan talenat i izuzetan glas koji je Marija posedovala zapaženi su još dok je bila mala, kada pod nadzorom majke počinje sa vežbanjem pevanja. Sećajući se detinjstva, Kalas je navodila da se osećala ružnom i odbačenom i da ju je majka terala da peva već sa pet godina, što je ona mrzela.

Sebe je doživljavala kao ružno pače. Bila je debela i jako kratkovida. Godine bez oca, koji je ostao u Americi, atmosfera rata i siromaštva, bili su više nego teški za život. Uprkos svim teškoćama, majka odlučuje da Marija školuje glas. Najpre se upisala na Grčki nacionalni konzervatorijum a zatim i na Atinski konzervatorijum. Prva profesorka joj je bila Marija Trivela, koja je odmah videla da je glas Marije Kalas van svih standarda, "zadivljujući fenomen koji treba kontrolisati, kome treba tehničko usavršavanje i stroga disciplina da bi zasijao u svoj svojoj brilijantnosti". Sve ovo zapaža i Elvira de Hidalgo, poznati grčki sopran, koja je Mariji predavala pevanje na Atinskom konzervatorijumu. Mariju je krasila potpuna posvećenost pevanju, znala je i po deset sati dnevno da provodi na fakultetu.

Simon Sinjore (Simone Signoret)
Diva koja je odbacivala i prezirala glamur


Bila je prva žena dobitnica priznanja Kanskog filmskog festivala. Prezirala je i odbacivala glamur, zbog čega su je mnogi kritikovali. Njene senzualne crte lica i provokativna "ovozemaljska"priroda vodili su je ka tipskim ulogama prostitutki koje je fantastično igrala

Krupnog lika, Simon Sinjore nije bila uobičajena filmska lepotica. Njen karakterističan izgled i "mračni"glas, ukomponovani sa neprikosnovenim talentom, stvorili su jedinstven i trajan pojam francuske ženstvenosti. U isto vreme bila je istrajna, jaka i ranjiva osoba. Njene senzualne crte lica i provokativna "ovozemaljska"priroda vodili su je ka tipskim ulogama prostitutki. Znatnu pažnju osvojila je filmom "La Ronde"1950. godine, film koji je bio zabranjen za prikazivanje u Njujorku i okarakterisan kao nemoralan. Nastavila je da oduševljava filmsku publiku i dobila glumačku nagradu od Britanske filmske akademije za portret još jedne prostitutke 1951. godine u filmu "Casque d'or".

Simon Sinjore je rođena je 25. marta 1921. godine kao Simon Henrijeta Šarlot Kamniker u Visbadenu u Nemačkoj, od oca Andrea i majke Žoržete. Bila je najstarija od troje dece. Njen otac je bio jevrejskog porekla, poljskih predaka. Po zanimanju je bio lingvista i u kasnijim godinama života je radio u Ujedinjenim nacijama. Porodica se preselila u Francusku, tako da je Simon odrastala u Parizu u intelektualnoj atmosferi. U školi je učila engleski jezik i dobila sertifikat predavača. Predavala je engleski i latinski jezik, a honorarno je radila kao daktilograf za francuske kolaboracionističke novine "Le Nouveau Temps".

Tokom nemačke okupacije Francuske Sinjore je učvrstila prijateljske veze sa umetničkom grupom pisaca i glumaca koje je upoznala u kafeu "Cafe de Flore"u pariskoj Saint Germain des Pres četvrti. Do tada se već uveliko zanimala za glumu i imala je podršku prijatelja, uključujući i svog ljubavnika Danijela Želija, da sledi svoje snove i ambicije. Počela je da se pojavljuje u pojedinim sporednim ulogama 1942. godine i to joj je omogućavalo da zaradi novac da može da izdržava majku, oca i dva brata. Preuzela je majčino devojačko ime kao umetničko ime za potrebe filmske industrije, kao i da bi sakrila svoje jevrejsko poreklo.

Tokom 50-ih godina prošlog veka Simon Sinjore se pojavljuje u više značajnih filmova u Francuskoj, uključujući " Therese Raquin"(1953), "Les diaboliques"(1954), i "Les sorcieres de Salem"(1956) u kome je igrala zajedno sa mužem Iv Montanom. U filmu "Soba na vrhu"1959. godine osvaja Oskara za najbolju žensku ulogu, kao i nagradu Kanskog festivala za najbolje žensko izvođenje. Ovom nagradom ona postaje prva francuska glumica i prva žena koja dobija ovu vrstu priznanja. Nakon ovih priznanja dobija ponude da snima filmove holivudske produkcije. Odbija ih i nastavlja da radi u Francuskoj i Engleskoj. Posle izvesnog vremena ipak odlazi u Ameriku na snimanje filma "Brod budala"1965. godine za koji biva nominovana za Oskara. Pojavljuje sa u još nekoliko holivudskih filmova, a u Francusku se vraća 1969. godine.

Merilin Monro (Marilyn Monroe)
Mona Liza 20. veka


Svoje umeće glume dokazala je u filmovima "Džungla na asfaltu", "Majmunska posla", "Niagara", "Neki to vole vruće", "Kako se udati za milionera" i u mnogim drugim koje je snimila za kratkoga svoga života.Telesne atribute javnosti je pokazala slikanjem za prvi broj muškog magazina "Playboy"

Merilin Monro - najpoznatija plavuša na svetu, prirodno brineta, neprikosnoveni seks-simbol, najvoljenija i najnesrećnija, od fatalnih najfatalnija, jedna od najvećih holivudskih ikona, detinjstvo je provela u sirotištu ali je za kratkog svog života dosegla status svevremenske zvezde. Istovremeno ranjiva i nežna, senzualna i tužnjikava, putena boginja i neshvaćena devojčica, naprosto je iskrila ogromnom energijom koju je kamera obožavala. Pol Donli, pisac njene biografije, rekao je � Monro je čisti film. Danas kada lepotice izlaze kao sa trake a šou biznis se davi u osrednjosti starleta gladnih slave, Merilin Monro ostaje neprevaziđena i nezaboravna.

Svoje umeće glume dokazala je u filmovima "Džungla na asfaltu", "Majmunska posla", "Niagara" i u mnogim drugim koje je snimila za kratkoga svoga života. Telesne atribute javnosti je pokazala slikanjem za prvi broj muškog magazina "Playboy". Kasnije će je zbog toga, celi život pratiti glas praznoglavke, ali i seks-bombe. Ostala je zapamćena njena izjava: "Seks simbol danas postaje stvar, a ja mrzim da budem stvar". Merilin Monro se rodila 1. juna 1926. godine u Los Anđelesu, kao Norma Džin. Odrasla je bez porodice, okružena strancima, bez sigurnog i čvrstog oslonca. Njena majka Gledis Bejker, bila je nestalnog karaktera, ali i psihe. Posle prvog problematičnog braka, u kojem je rodila dvoje dece, Gledis se udala za norveškog emigranta Martina Edvarda Mortensona. Ali, još pre nego što će roditi Normu, on je napušta, što će kasnije pokrenuti sumnju da Mortenson zapravo i nije bio Normin otac. Kakogod, Merilin svog oca nije nikada upoznala. U nemogućnosti da se sama stara o detetu, Gledis pronalazi hraniteljsku porodicu, u kojoj Norma živi do svoje sedme godine. Kratkotrajan zajednički život koji je usledio, prekinut je Gledisinim nervnim slomom. Norma je privremeno poslata u dom za siročad, gde je bila izložena raznim poniženjima, ali i seksualnom uznemiravanju. Na sreću, prema nalogu suda, Normin novi staratelj postaje Grejs Meki Godar, najbolja prijateljica njene majke. Sa njom i njenim mužem Norma ostaje do svoje 16 godine, kada se njih dvoje, zbog posla sele na istočnu obalu. Jedina mogućnost da ponovo ne ode u dom, bila je udaja. Kako je već neko vreme izlazila sa 21-godišnjim Džimijem Doertijem, momkom iz komšiluka, Grejs Godar je savetuje da se uda za njega. Brak je sklopljen 19. juna 1942. godine.

Kada se 1944. Doerti priključio mornarici, Norma Džin počinje da radi u fabrici aviona i padobrana, još uvek daleko od svoje holivudske karijere. Prelomni momenat, dešava se nekoliko meseci kasnije, kada u fabriku dolazi fotograf Dejvid Konover, kako bi fotografisao žene koje svojim angažovanjem daju doprinos ratu. Zadivljen njenom fotogeničnošću i potencijalom, obezbeđuje joj potpisivanje ugovora sa modnom agencijom. Ubrzo, tada još uvek smeđokosa Norma Džin, postaje jedan od najtraženijih modela, čije su slike krasile mnoge magazine. Sada već obuzeta snovima o filmu i slavi, kreće na časove glume. Zahvaljujući modelingu, skreće pažnju filmskih skauta i dobija mogućnost probnog snimanja za "Twenty century fox". Njeno oduševljenje remeti Doertijev povratak kući, koji se ne slaže s njenim filmskim ambicijama. Primorana da bira, Norma se 1946. razvodi od Džimija i potpisuje svoj prvi ugovor sa "Foxom".

Odri Hepbern (Audrey Hepburn)
Filmska i modna ikona


Osvajala je šarmom i pažnju plenila svojim velikim smeđim očima zbog kojih ženama nije delovala kao pretnja, a muškarcima je izgledala nevino. Bila je živi dokaz kako prava lepota sija iznutra. Odri Hepbern je jedna od retkih glumica koje su uspele da osvoje nagrade: Oskar, Gremi, Emi i Toni

Odri Hepbern je zapamćena kao velika filmska i modna ikona. Često se nalazi na listama najboljih glumica i najlepših žena svih vremena, a njen modni stil i danas je uzor mnogim ženama. Nije spadala u grupu prelepih supermodela sa zanosnim oblinama, nije imala dugu plavu kosu, niti manekensku visinu, ali je plenila pažnju gde god bi se pojavila. Za Mari Kvant je bila najveća živa ikona stila, Hjubert de Živanši ju je smatrao božanskim darom kojoj je kreirao odeću za više filmova, a Stiven Spilberg ju je zvao anđelom. Malu crnu haljinu stavila je na tron mode i bila je prva na kojoj takva haljina glamurozno izgledala. Nekima je bilo teško da razumeju veliku popularnost Odri Hepbern. Tajna je možda bila u njenim velikim, smeđim očima zbog kojih ženama nije delovala kao pretnja, a muškarcima je delovala nevino. Pojedini su znali da kažu da Odri nije bila seksi, ali je sigurno imala šarm koji je osvajao. Bila je živi dokaz kako prava lepota sija iznutra. Odri je slovila za skromnu, dragu i šarmantnu osobu, kojoj su uvek drugi bili na prvom mestu.

Magazin "People" Odri Hepbern je 1990. godine svrstao među 50 najlepših ljudi na svetu, a magazin "Empire" među 100 najvećih filmskih zvezda svih vremena. Njena čuvena mala crna haljina iz filma "Doručak kod Tifanija" prodata je na aukciji 2006. za blizu milion dolara. Doživela je čast da je jedna vrsta lala nazvana po njenom imenu. Bila je poliglota - pored maternjeg jezika tečno je govorila engleski, francuski, španski i italijanski. Osvojila je jedan "Oskar" i bila četiri puta nominovana za ovu prestižnu nagradu. Godine 1999. Američki filmski institut proglasio ju je trećom najvećom zvezdom svih vremena. Odri je jedna od retkih glumica koje su uspele da osvoje nagrade: "Oskar", "Gremi","Emi" i "Toni". Aambasador UNICEF-a postala je 1988. godine. Za svoj humanitarni rad dobila je brojne nagrade, između ostalog i Medalju slobode koju joj je 1992. uručio američki predsednik Džordž Buš.

Odri Hepbern je rođena 4. svibnja 1929. godine u Briselu, kao Audrey Kathleen Ruston. Bila je jedino dete Džozefa Viktora Entonija Rastona, irskog bankara i barunice Ele van Himstra, pripadnice holandske aristokratije čiji su preci bili francuski i engleski kraljevi. Imala je dva polubrata, Aleksandera i Jana Kvarles van Uford, iz majčinog prvog braka. Majka joj je bila veoma stroga a otac sušta suprotnost tome, pa je zato više volela oca. No, on ih je ostavio 1935. kad je Odri imala samo šest godina. Kasnije je njegovo napuštanje nazvala najtraumatičnijim trenutkom u svom životu. Nakon razvoda roditelja, živela je s majkom u holandskom gradu Arnhemu, gde ih je zatekla nemačka invazija i okupacija za vreme Drugog svetskog rata. Tokom rata je veoma teško živela, boreći se sa glađu. Jednom prilikom je rekla da je bila primorana da jede latice lala i da je pokušavala da napravi hleb od trave. Svojevremeno je odbila ulogu u filmu "Dnevnik Ane Frank" zato što je kao devojčica za vreme rata bila svedok javnog pogubljenja Jevreja od strane nacista. Izjavila je da bi joj učešće u tom filmu oživelo bolne uspomene.

Grejs Keli (Grace Kelly)
Filmska princeza


Oduševljavala je bioskopsku publiku glumeći rame uz rame s velikanima filmske umetnosti - od Džejmsa Stjuarta do Kerija Granta. Slovila je za najelegantniju damu svog vremena. Pođednako je mamila uzdahe i muškaraca, koji su je želeli, i žena, koje su maštale da će se i same jednog dana udati za princa

Ona je bila lepa žena, izuzetno lepa, jedan od najintrigantnijih izdanaka filadelfijskog džet-seta, glumica svetskog glasa i evropska princeza. Njena savršena, ali gotovo ledena lepota očaravala je filmske magove poput Alfreda Hičkoka koji ju je opisivao kao "vulkan prekriven snegom". Oduševljavala je bioskopsku publiku, glumeći rame uz rame s velikanima filmskog platna - od Džejmsa Stjuarta do Kerija Granta. Slovila je za najelegantniju damu tog vremena. Pođednako je mamila uzdahe i muškaraca, koji su je želeli, i žena, koje su maštale da će se i same jednog dana udati za princa. Iz braka sa princom Renijeom od Monaka izrodila je troje dece - dve ćerke, Karolinu i Stefani, i sina Alberta. Poginula je 1982. u saobraćajnoj nesreći u 52. godini života. Iako se Grejs Keli pojavila samo u 11 filmova, a za jedan dobila i Oskara, ona neće biti samo zapamćena po lepoti i time što je bila princeza. Biće zapamćena po svom neizmernom talentu i glumi. U svojoj kratkoj karijeri Grejs je radila sa Hičkokom na tri filma, a njeni partneri u filmovima su bili vodeći holivudski glumci Klark Gebl, Vilijam Holden, Bing Krozbi, Rej Miland, Džejms Stjuart i Keri Grant.

Grejs Patriša Keli se rodila 12. novembra 1929. godine u jednoj od najbogatijih porodica u Filadelfiji, u braku Džona Brendana Kelija, poznatog kao Džek Keli i Margarete Katarine Majer. Amerikanci irskog porekla, iako su bili novi u Filadelfiji, brzo su postali ugledni i istaknuti članovi društva. Njen otac je bio milioner i trostruki osvajač zlatne olimpijske medalje u veslanju. Bio je politički aktivan i kandidovao se za gradonačelnika Filadelfije. Tokom Drugog svetskog rata, američki predsednik Frenklin Ruzvelt postavio ga je na funkciju državnog sekretara za sport i državnu kulturu.

Nakon što je završila srednju školu 1947. godine, Grejs je krenula u Njujork da ostvari svoj san i postane glumica. U Njujorku je radila kao model i 1949. godine je debitovala na Brodveju. Tih godina se pojavila i u nekoliko TV serija, ali to su sve bile manje uloge, pa je 1951. godine krenula u Holivud. Iste godine pojavila se u filmu "Fourteen Hours". Bila je to mala uloga, ali ta uloga joj je otvorila vrata Holivuda. Sledeće godine se pojavila u vesternu "High Noon", u kojem su glumili Geri Kuper i Lojd Bridžis. Za ulogu Linde Nordli u filmu "Mogambo" (1953) u kojem su glumili Klark Geble i Ava Gardner, Grejs je bila nominovana za Oskara za najbolju žensku sporednu ulogu.

Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor)
Fatalna filmska diva ljubičastih očiju


Ova rođena Engleskinja zavodljivih oblina, ljubičastoplavih očiju i svetle puti, veoma rano je osvojila filmske gledaoce širom sveta. Njena nesumnjiva lepota, kombinovana sa neverovatnom harizmom, čine je i dalje rado gledanom, a njen glumački potencijal je i danas za mnoge glumice nedostižan

Najveću, i po mnogima najlepšu filmsku divu svih vremena, Elizabet Tejlor, odlikuje buran život - osam puta se udavala, desetinu puta je bila hospitalizovana, pročula se kao skandal dama koju je osuđivao Vatikan, postala je poznata kao ljubitelj skupog nakita, dobitnica je dva Oskara. Ko se ne seća fatalne Glorije Vandorous u "Buterfild 8", najlepše Kleopatre na filmskom platnu, spretne i uporne Megi iz drame "Mačka na usijanom limenom krovu". Ova rođena Engleskinja, zavodljivih oblina, ljubičastoplavih očiju i svetle puti, veoma rano je osvojila filmske gledaoce širom sveta. Njena nesumnjiva lepota kombinovana je sa neverovatnom harizmom zbog koje je i dalje rado gledana, a njen glumački potencijal je i dan-danas za mnoge glumice neprevaziđen.

Elizabet Tejlor je rođena 27. februara 1932. godine u Londonu. Zbog Drugog svetskog rata, Elizabet sa porodicom 1939. godine odlazi u Los Anđeles. Ljubičasta boja njenih očiju bila je toliko upadljiva da su je holivudski režiseri primetili još u desetoj godini života i dali joj manje uloge. Već sa 12 godina dobila je ugovor sa filmskom kućom "Metro-Goldwyn-Mayer" i do svoje sedamnaeste godine snimila je čak pet filmova. Od svoje osamnaeste godine počinje da dobija ozbiljnije uloge i u narednih deset godina snima 15 filmova. Prvi veći uspeh postiže u filmu "National velvet", gde glumi trenera konja. Film je postao blokbaster, i MGM inkasira tada neverovatnih četiri miliona dolara.

Elizabet 1954. snima film "Div", gde glumi sa Džejms Dinom i Rok Hadsonom. Posle ovog filma slede tri nominacije za Oskara. Prvu 1957. za film "Raintree country" u kome glumi južnjakinju Suzan Drejk. Film kod kritike ne prolazi najbolje, ali Elizabet glumi sa neverovatnim južnjačkim akcentom, koji će kasnije isprobati i u ulozi Megi u filmu "Mačka na usijanom limenom krovu". Za ovu ulogu joj je izmakao Oskar. Ponovo je za Oskara nominovana 1959. za ulogu u filmu "Iznenada prošlog leta". Nominacija je ozbiljna i računa se da će dobiti Oskara. Međutim, Oskar odlazi u ruke Simon Sinjore za "Sobu na vrhu". Konačno, 1960. za ulogu u filmu "Buterlfild 8", Elizabet dobija Oskara. Ona je dugo odbijala ulogu Glorije Vandorous u ovom filmu - fatalne, ali nesrećne animir dame. Sam film nije oduševio kritiku, a mnogi smatraju da ni Tejlor u filmu nije bila senzacionalna. Ovaj film se poklopio sa nesrećnim okolnostima u životu same Elizabet. Njen suprug, Majkl Tod gine u avionskoj nesreći. Prvi Oskar Elizabet Tejlor je, po mnogima, bio Oskar utehe, ali i Oskar nade - nade da će sada zrela glumačka zvezda i dalje briljirati u svojim ostvarenjima i da najviše filmske nagrade tek predstoje. Ova očekivanja su bila ispravna. U filmu "Ko se boji Virdžinije Vulf", koji je snimila sa svojim petim, po mnogo čemu obožavanim i nikad prežaljenim suprugom, Ričardom Bartonom, Elizabet daje svoju, možda, najbolju rolu. Uloga alkoholičarke oštrog jezika (u filmu se koriste psovke, što je novina u tadašnjoj holivudskoj produkciji), smatra se neprevaziđenom u njenoj kasnijoj karijeri. To je njen drugi Oskar, ali nažalost i poslednji. Brojni filmovi koje je kasnije snimila nisu dostigli autentičnost i punoću ove drame.

Romi Šnajder (Romy Schneider)
Žena za snove i snevanje


U svom burnom i kratkom životu snimila je 60 filmova i postala vamp-žena Holivuda posle Drugog svetskog rata. "Ja se iznajmljujem za snove", glasi jedna njena filmska rečenica. Romi Šnajder se uistinu uselila u snove mnogih i postala ideal lepote, ne samo ženske, nego lepote uopšte.

Već pola veka svake godine prvog, drugog i trećeg dana Božića na nemačkim televizijskim kanalima se prikazuje romantična filmska trilogija o životu austrougarske kraljice Elizabete, čuvene Sisi koju glumi mlada Romi Šnajder. Omiljena i nesrećna austrougarska kraljica je, zahvaljujući savršenoj glumi Romi Šnajder, ponovo živa, dobijajući savremeni imidž, a Romi je dobila novo ime - Sisi, kako su je svi u Beču od mila zvali.

Romi Šnajder se rodila 23. septembra 1938. godine u dane kada je Hitler umarširao u Beč. Kao glumačko dete, Rozmari Magdalena Albah prve dane detinjstva provela je kod bake na selu, ne sluteći da se oko nje odvijaju dve strašne drame - drama njene zemlje koja je prihvatila ideologiju nacizma i drama braka njenih roditelja koja se završila razvodom 1945. godine. Devojčica je tada data u internat Goldštajn kod Salzburga na brigu časnim sestrama. Katolički internat napušta 1953. i vraća se majci Magdi Šnajder, koja se te godine udaje za jednog bogatog kelnškog ugostitelja. Sa svojom majkom nedugo zatim glumi u filmu Hansa Depea "Kad beli jorgovan ponovo procveta". Imala je tad samo petnaest godina.

Depresivno i odbačeno dete iz internata započinje tada svoj novi život pod imenom Romi Šnajder. U svom burnom i kratkom životu snimiće šezdeset filmova, postavši tako ne samo jedna od vamp-žena Holivuda posle Drugog svetskog rata, nego i simbol jedne nove Nemačke koja se rađala iz pepela nacisitčkog stradanja. Romi Šnajder je bila Austrijanka, ali svet ju je otpočetka doživljavao kao Nemicu.

Godine 1955. snima film "Devojaštvo jedne kraljice", u kome glumi omiljenu austrougarsku vladarku Elizabetu. S ovom ulogom se potvrđuje kao jedna od najomiljenijih glumica u evropskim bioskopima. Taj će lik ona kasnije razviti u filmu "Sisi", koji će postati jednan od njenih glumačkih "zaštitnih znakova". Ona je umela da stvara karakter, govorio je tad Ernst Mariška, njen reditelj, radila je to svim svojim bićem.

Ponesena prvim uspesima, ona napušta glumački studio na bečkom "Max Reinhard seminaru" i sa svojom majkom odlazi u Holivud, gde biva dočekana kao zvezda, sa primamljivim ponudama "Diznijevih" i MGM studija. Tu se sreće sa mladim francuskim glumcem Alenom Delonom, koji tada postaje filmska zvezda u usponu. Strasne ponude mladoga Francuza Romi ne može da odbije i nedugo zatim odlazi s njim u Pariz. Iako je ljubav sa Delonom bila puna trzavica i patnje, Pariz će postati glavno životno odredište Romi Šnajder. Tu se početkom šezdesetih godina na jednom snimanju sreće s uglednim italijanskim režiserom Lučijanom Viskontijem, koji joj predlaže da igra glavnu ulogu u pozorišnom komadu "Šteta što nije kurva" slavnog Džona Forda, koji biva postavljen u pozorištu "Theatre de Paris".

Barbara Strejsend (Barbara Streisand)
Velika pevačica, glumica i zavodnica


Skrenula je na sebe pažnju još kao neugledna tinejdžerka velikih očiju, jarkocrveno obojenih noktiju i hirovite naravi. "Njujork tajms" je početkom 80-ih godina pisao da je Barbara "najuticajnija mejnstrim američka pop pevačica posle Frenka Sinatre". Osvojila je dva "Oskara" i nebrojeno drugih filmskih i muzičkih priznanja

Pevačica koja je samo u SAD-u prodala preko 70 miliona albuma, po čemu je ispred nje jedino Elvis Prisli i "Bitlsi", ne krije da zbog užasne treme nikad nije volela javne nastupe. Zato je u celoj karijeri održala samo 70 koncerata. No, popularnost joj zbog ovoga nikada nije bila dovedena u pitanje. Album "Guilry Pleasures", koji je snimila 2005. godine, bio je njen pedeseti zlatni album.

Barbara Strejsend nije zapamtila oca Emanuela, poreklom poljskog Jevrejina. Iako je bio siromašan, sam se školovao, 1928. diplomirao i dobio posao učitelja u osnovnoj školi na Menhetnu. Dve godine posle diplome oženio se devetnaestogodišnjom Dajanom Rozen, ruskom Jevrejkom. Barbara se kao drugo dete Strejsendovih rodila 24. aprila 1942. godine. Kada joj je bilo 14 meseci, ostala je bez oca koji je u 35. godini života umro od posledica moždanog udara.

Kada je 1949. napunila sedam godina, Barbara je nastupila kao pevačica na školskoj priredbi gde joj je cela dvorana aplaudirala. Barbari su se u školi druga deca često podsmevala i nisu je volela. Jedini prijatelj joj je bio jedan, takođe usamljeni, dečak - Bobi Fišer, budući svetski šahovski prvak. Maštala je da postane pevačica. Uporno je vežbala, a kad ne bi učila reči novih pesama, gledala je TV emisije u kojima su nastupali zabavljači: Dijana Šor, Peri Komo, Ela Ficdžerald, Džudi Garland i Frenk Sinatra. Pohađala je i časove glume kod Alana Milera, gde je upoznala dvadesettrogodišnjeg Roja Skota koga je zainteresovala neugledna devojka velikih očiju, jarkocrveno obojenih noktiju i hirovite naravi. Postao je njen prvi ljubavnik, ali je majka Dajana saznala za njihovu vezu i prisilila kćerku da je prekine.

Da bi zaradila za sebe, zaposlila se kao telefonistkinja na centrali štamparije na Menhetnu, a onda joj se, potpuno neočekivano, osmehnula sreća. Upoznala je glumca Barija Denena, sina imućnog kalifornijskog poslovnog čoveka. Kad je pred njim otpevala pesmu "Day by day", predložio joj je da se prijavi na amatersko takmičenje u noćnom klubu "The Lion" u Grinič Vilidžu, inače okupljalištu homoseksualaca. Nije htela ni da čuje, ali je na kraju prihvatila - i pobedila. Posle toga je počela da nastupa i u drugim klubovima.

Sofija Loren (Sophia Loren)
Najseksipilnija žena sveta bez intriga i skandala


Slavna italijanska filmska diva je izgradila mit o sebi kao o ženi kojoj je porodica svetinja, koja je mužu, slavnom producentu Karlu Pontiju, verna supruga, rodivši mu dva sina. Muškarci su je obožavali zbog bujnih zanosnih oblina, upoređujući je sa "rekom gorko-slatke crne čokolade"

Magija filmskog platna je potpunija kada vas sa njega gleda Sofija Loren, čuvena Lolo, tvrde filmofili širom sveta. Početkom šezdesetih godina prošlog veka postala je pravi seks-simbol, posebno posle filma "Atila, Bič Božji" sa Entonijem Kvinom. Rođena je u Rimu 20. septembra 1934. godine kao vanbračno dete u siromašnoj porodici. Pravo ime joj je Sofija Vilani Šikolone. Kao mlada devojka, živela je sama sa majkom, u bedi, na periferiji Napulja, sve dok nije, zahvaljujući svojoj mediteranskoj upadljivoj lepoti, bila primećena i pozvana da učestvuje u snimanju reklamnih spotova. Zatim je učestvovala i na konkursu za mis Italije, da bi posle toga počela da igra epizodne uloge u pojedinim filmovima.

Vrata filma su joj se širom otvorila zahvaljujući susretu sa Karlom Pontijem, koji joj je 1951. godine pod imenom Sofija Lazaro omogućio da recituje u ANI. Već 1952. godine ulogom u filmu "Najdraža" menja umetničko ime i počinje da nosi Loren sa kojim će postati poznata širom sveta. Snimala je sa najboljim rediteljima i glumcima kao što su Frenk Sinatra, Ričard Barton, Klerk Gebl, Marlon Brando, Čarli Čaplin i mnogi drugi. Najpoznatiji filmovi su joj: "Grofica iz Hong Konga", "Brak na italijanski način", "Ponos i strast", "Subota, nedelja, ponedeljak". Oskar američke filmske akademije je dobila 1961. za "Coćaru", a 1991. za životno delo. Na 24. Filmskom festivalu u Istanbulu dobila je, takođe, nagradu za životno delo.

U Meksiku se 1957. godine udala za Karla Pontija, što je izazvalo burna reagovanja i pravi skandal u katoličkom svetu, zbog njegovog prethodnog braka i velike razlike u godinama. Ponovili su venčanje u Italiji, 9. aprila 1966. godine. Svadba je naljutila moraliste i zbog toga su neki časopisi godinama bojkotovali filmove u kojima je Sofija igrala.

Snimila je preko stotinu najrazličitijih filmova, od tragedija do komedija. Sa Marčelom Mastrojanijem snimila je osam filmova, a prvi je bio "Kakva šteta što je takva". U Holivudu je snimila "Čežnju pod brestovima" i "Crnu orhideju" sa Entoni Kvinom, "Lađu za stanovanje" sa Kerijem Grantom, zatim "Coćaru" i "Dve žene". Za "Coćaru" Sofija će reći: "Pre Coćare bila sam izvođač, posle nje glumica". Mnoge scene u tom filmu podudaraju se sa Sofijinim detinjstvom, kada se sa porodicom vraćala iz Napulja, posle povlačenja nemačkih nacista. U "Dve žene" je glumila udovicu koja sa decom pokušava da preživi rat u Italiji. Sa Čarlijem Čaplinom, kao rediteljem, snimila je "Groficu iz Hong Konga". Čaplin je ovaj film režirao sa velikim entuzijazmom, a Sofija je u njemu glumila sa Marlonom Brandom. Film je bio dobar, ali ga je kritika proglasila staromodnim. Čarli Čaplin od tada više nije snimao, ali je ostao veliki prijatelj sa Sofijom. U SSSR-u snima "Suncokret", sa Ričardom Bartonom 1973. "Putovanje", a godinu dana kasnije film "Kratak susret". Snimila je i jedan mjuzikl - "Čovek iz Manče". Jedan od njenih poslednjih filmova je "Pret-a Portret" sa Kim Bejsindžer, Šer i Džulijom Roberts. Na 59. Filmskom festivalu u Veneciji 2002. godine, van takmičarskog dela programa, prikazan je film "Među neznancima" u kome je Sofija glumila sa Žerardom Deprdijeom, Klausom Marijom Brandauerom i Mirom Sorvino. Film je režirao njen sin Edvard Ponti. Tada se Sofija, posle dvadeset godina, ponovo pojavila na ovom filmskom festivalu.

Džesika Lang (Jessica Lange)
Cenjena i poštovana američka glumica


Ona je dvostruka dobitnica Oskara. Na filmu je debitovala 1976. u rimejku "King Konga", čuvenoj avanturističkoj priči o gorili koji se zaljubljuje u krhku platinastu plavušu. Džesika Lang jednako uspešno nastupa i u pozorištu, igrajući na Brodveju i londonskom West Endu

Džesika Lang je dvostruka dobitnica Oskara. Jedna je od najcenjenijih glumica na svetu. Na filmu je debitovala 1976. u rimejku "King Konga", u čuvenoj avanturističkoj priči o gorili koji se zaljubljuje u krhku platinastu plavušu. Postala je prva glumica u istoriji Holivuda koja je imala dve nominacije za Oskara u jednoj godini. Godine 1982. odigrala je dve značajne uloge u filmovima "Frances" i "Tootsie" i za obe zaradila nominaciju za Oskara. Za ulogu u "Tootsie" dobila je nagradu Akademije u kategoriji najbolja sporedna ženska uloga. Glumačko umeće i talenat potvrdila je 1994. ulogom u filmu "Plavo nebo", za koju je dobila Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu.

Džesika Lang rođena je 20. aprila 1949. godine u Minesoti, od oca Alberta Džona Langa i majke Doroti Florens Salman. Treća je od četvoro dece u porodici Lang. Njena šestočlana porodica često se selila iz mesta u mesto, te je ona često prekidala školovanje. Nakon završene srednje škole Džesika je dobila stipendiju za državni fakultet umetnosti u Minesoti. Na fakultetu je ostala vrlo kratko jer se zaljubila u Paka Grandea, fotografa i amaterskog režisera. Sa njim je u starom kamionetu proputovala celu Ameriku, a zatim i Evropu. Na putu su snimali dokumentarne filmove o Romima. Sa Pakom se venčala 1970. godine. Tokom 1971. i 1972. Džesika uči glumu u Parizu, da bi se 1973. vratila u Njujork. Dok je pohađala časove glume u Njujorku, radila je kao manekenka za "Wilhelmina modeling agency".

Džesika Lang na filmu je debitovala 1976. godine Između više od sto kandidata izabrana je za glavnu ulogu u filmu "King Kong". Film nije doživeo očekivan uspeh, a ni Džesika nije bila zadovoljna sa onim što je u ovom filmu pokazala. Nakon lošeg početka i po onoj narodnoj "prvi se mačići u vodu bacaju", 1979. ostvaruje bolju rolu u filmu "Sav taj džez", a sa filmom "Poštar uvek zvoni dva puta" (1981) ostvarila je, može se reći, svoj prvi uspeh.

Prelomna godina za filmsku karijeru Džesike Lang bila je 1982. godina. Ona je te godine odigrala dve značajne uloge u filmovima "Frances" i "Tootsie" i za obe zaradila nominaciju za Oskara. Za ulogu u komediji "Tootsie" dobila je Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu. U film "Frances", tj. biografskoj priči o životu američke glumice Frances Farmer, Džesika izvanredno portretira ovu nesrećnu glumicu iz 30-ih i 40-ih godina prošlog veka. Uz Lagnovu, zapažene role u filmu su imali i Kim Stanli i Sam Šepard. "Tootsie" postaje jedan od najpopularnijih filmova svih vremena. Ova romantična komedija Sidnija Polaka govori o muškarcu (Dastin Hofman) koji se maskirao u ženu kako bi dobio ulogu u TV seriji. Svoj neobični glumački angažman krije od svojih poznanika i prijatelja. Vremenom mu je sve teže da glumi ženu, pogotovo od kada se zaljubio u glumicu Džuli (Džesika Lang), samohranu majku koja glumi jednu od medicinskih sestara u ovoj seriji. Film je osvojio pregršt nagrada. Džesika Lang je, kako smo već rekli, osvojila Oskara za najbolju žensku sporednu ulogu, kao i Zlatni globus u istoj kategoriji. Film je osvojio tri Zlatna globusa, dve BAFTA nagrade i imao devet nominacija za Oskara.

Meril Strip (Meryl Streep)
Najnagrađivanija holivudska diva


Rekorder je po broju nominacija za Oskara među glumcima - čak 14 puta je bila među pet glumica koje su bile izdvojene kao najbolje u jednoj sezoni. Do sada je snimila preko 50 filmova. Zovu je ženski Robert de Niro, kako zbog poštovanja koje je zaslužila kod publike i kritike, tako i zbog svojevrsnog pristupa pri ulaženju u likove koji tumači

Meril Strip je, bez sumnje, jedna od najboljih i najviše nagrađivanih holivudskih glumica svih vremena. Rekorder je po broju nominacija za Oskara među glumcima - čak 14 puta je bila među pet glumica koje su bile izdvojene kao najbolje u jednoj sezoni - od toga 11 puta u kategoriji najbolje glavne role. Poslednja njena nominacija za Oskara, rekordna 14. bila je 2007. godine za ulogu kraljice mode Mirande Prisli u romantičnoj komediji "Đavo nosi Pradu". Meril je do sada osvojila dva Oskara - za glavnu ulogu u "Sofijinom izboru" 1982. godine i za sporednu ulogu u "Krameru protiv Kramera" 1978. godine. Meril je dobila šest Zlatnih globusa, više nagrada BAFTA, nagrada Emi i američku pozorišnu nagradu Toni. Nagradu za životno delo Američkog filmskog instituta (AFI) dobila je 2003. godine. Hauard Strindžer, jedan od ljudi koji vodi AFI, izjavio je da je Meril Strip jedna od najvećih umetnica u istoriji američkog filma.

Meril Strip je ove godine dobila i počasnu nagradu Filmskog udruženja Linkolnovog centra u Njujorku. "Njena pojava na filmu uvek oduševljava, uz uvek prisutnu inteligenciju i duhovitost. Ona istinski oličava svaki lik koji igra", navelo je Udruženje u obrazloženju svoje odluke. Slavna glumica je 2003. dobila i najviše francusko odlikovanje za umetnost. "Vi ste jedan od idola ljubitelja filma, a u srcima Francuza zauzimate posebno mesto. Vi predstavljate Ameriku koju volimo, Ameriku slobode, talenta i velikodušnosti, Ameriku koja odbija da se zatvori sama u sebe", rekao je francuski ministar kulture Žan Žak Ejagon koji joj je u Parizu uručio priznanje. Do sada je snimila preko 50 filmova. Zovu je ženski Robert de Niro, kako zbog poštovanja koje je zaslužila kod publike i kritike, tako i zbog svojevrsnog pristupa pri ulaženju u likove koji tumači.

Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer)
Omiljena i priznata dama holivudska


Svoju glumačku karijeru Mišel Fajfer je započela nastupima u televizijskim reklamama i serijama. U sam vrh holivudskog glumišta svrstava se 80-ih godina prošlog veka filmovima "Lice sa ožiljkom" i "Veštice iz Istvika". Fajferova je radila sa puno poznatih holivudskih zvezda, a oprobala se i u producentskom poslu

Plavokosa lepotica, u trapericama omiljenim glumica, Mišel Fajfer rođena je 29. aprila 1958. godine u Santa Ani u američkoj državi Kalifornija, od oca Ričarda Fajfera i majke Done Taverne. Sa očeve strane ima nemačke krvi, a sa majčine švajcarske i švedske. Pored starijeg brata Rika, ima dve mlađe sestre Dedi i Lori, koje su se takođe oprobale u glumi. Nakon završene srednje škole 1976. godine, Mišel se upisala na "Golden west comminity college", no ubrzo je odustala od školovanja kako bi se posvetila glumačkoj karijeri. Počinje da se pojavljuje na takmičenjima lepote. Pobeđuje na "Miss Orange Country" 1978. godine i učestvuje na "Miss California". Zapažaju je producenti i angažuju za snimanje televizijskih reklama.

Krajem 70-ih godina počinje da nastupa u televizijskim serijama, a prvu zapaženiju holivudsku ulogu ostvarila je u "Briljantinu 2" 1982. godine, u ne tako uspešnom nastavku čuvenog mjuzikla "Briljantin" iz 70-ih godina. Nije dugo proteklo da se Mišel pojavi u još zapaženijoj ulozi. Godine 1983. nastupa u čuvenom filmu o gangsterima "Lice sa ožiljkom" reditelja Brajana de Palme, pored isto tako čuvenog Al Paćina. Film prati uspon i pad gangstera Tonija Montane (Al Paćino) koji kao siromašni kubanski imigrant dolazi na Floridu i počinje da gradi kriminalnu karijeru polako preuzimajući lokalnu trgovinu drogom. Mišel u ovom filmu, koji obiluje scenama nasilja i svakojakim vulgarizmima, glumi Tonijevu ženu. Ova rola Fajferovoj je nepovratno otvorila vrata Holivuda - 1985. se pojavila u filmovima "Into the night" i "Ladyhawke", a 1987. u poznatom filmu "Veštice iz Istvika" u kom su, pored nje, glumili Džek Nikolson, Šer i Suzan Sarandon.

Katrin Denev (Catherine Deneuve)
Francuska lepotica - dama


Francuska spisateljica Fransoaz Sagan za Katrin Denev je rekla: "Zna da svojim francuskim šarmom zavede Amerikanca, a Francuza američkom lepotom". Rožeu Vadimu je zračila erotikom jer je istovremeno i anđeoska i senzualna. Roman Polanski je rekao: "Denev uvek deluje kao seksi devica", a Fransoa Trifo je konstatovao: "Dovoljno je nju posmatrati pa da budete srećni"

Francuska filmska diva Katrin Denev je po oceni kritike i obožavalaca jedna od najlepših filmskih glumica druge polovine 20. veka. Ona je žena koja i u sedmoj deceniji života reklamira kozmetiku za lice. Ambasador je UNESCO-a za očuvanje svetske filmske baštine i dosad je snimila više od šezdeset filmova. Ono što je razlikuje od mnogih filmskih diva, pogotovo holivudskih, jeste da nikad nije dozvolila da bude predmet novinarskih tračeva, da se spominje njen brižno čuvan privatni život. U intervijuima je uvek otvoreno pričala o svom profesionalnom životu, ali čim bi neko pokušao da prodre u njen svet, u kome se iza melahoničnnog pogleda krila iznenađujuće krhka žena, vešto je izbegavala odgovore. �U određenom smislu ja sam slavna nepoznata glumica. Svesno se predajem svom poslu, ali sam još u mladosti zadržala taj otklon od novinara i javnosti, i uvek sam živela svoj privatni život", kaže Katrin Denev.

U najveća glumačka ostvarenja Katrin Denev ubrajaju se filmovi "Šerburski kišobrani" 1963. u režiji Žaka Demija, "Odvratnost" 1965. Romana Polanskog, "Lepotica dana" 1967. i "Tristana" 1970. Luisa Bunjuela, "Poslednji metro" 1980. Fransoa Trifoa. Gluma Katrin Denev naišla je na pozitivan ođek među kritičarima, koji su joj dodelili Zlatnu palmu u Kanu 1964. za "Šerburske kišobrane", franscusku filmsku nagradu Cezar za "Lepoticu dana" 1967. i za "Poslednji metro" 1981. godine, nominaciju za Oskara 1993. za "Indokinu", Zlatnu školjku za životno delo u San Sebastijanu 1995. godine, Zlatnog medveda na festivalu u Berlinu 1998. i Zlatnog lava u Veneciji 1998. godine. U Kanu joj je 2005. dodeljena Zlatna palma za interpretaciju. Uručujući joj ovo priznanje, predsednik Kanskog festivala Gilles Jacob je kazao da je ona "Ketrin Hepbern na francuski način".Gilles nije krio kako želi ispraviti jednu nepravdu, pošto uprkos mnogobrojnim filmovima koji su se takmičili u Kanu počevši od "Šerburskih kišobrana", Katrin Denev nikada nije dobila nagradu za interpretaciju. "Vi ste sjajna glumica sposobna da odigra sve uloge, ostajući uvek tajanstvena", kazao je predsednik festivala, zaključivši da "nisu sve legendarne glumice Amerikanke".

Nastasja Kinski (Nastassia Kinski)
Lepa Nasta filmska maca


Mnoge njene filmske uloge, kažu kritičari, bile su više bazirani na telesnom izgledu nego na glumačkom talentu. Postala je poznata i slavna rolama u filmovima "Ljudi mačke" i "Pariz Teksas", kao i posterom čuvenog fotografa Ričarda Ejvedona na kome je pozirala gola "obomotana" zmijom

Jedna od kultnih glumica i lepotica 70-ih i 80-ih godina minulog veka bila je, bez sumnje, i nemačka glumica Nastasja Kinski. Mnoge njene filmske uloge, kažu kritičari, bile su više bazirani na telesnom izgledu nego na glumačkom talentu. Svojom pojavom je uzdrmala i promenila do tada važeće standarde ženske lepote. Postala je seks simbol iako nije imala bujne grudi i zanosne obline. Proslavila se 1981. posterom čuvenog fotografa Ričarda Ejvedona za koji je pozirala gola "obomotana" zmijom, a javnost se zgražala 1976. kada se kao maloletnica pojavila naga u filmu "To the devil a daughter".

Nastasja Kinski je rođena 24. januara 1961. godine u Berlinu. Ona je poljsko-nemačkog porekla. Kćerka je ekscentričnog nemačkog glumca Klausa Kinskog, koji je poljskog porekla i pravo ime mu je Klaus Ginter Nakzinski što je i pravo prezime Nastasje, i pesnikinje i glumice Rut Brigite Tocki. Roditelji su joj se razveli 1968. godine, posle čega je oca retko viđala. Zbog nezavidnog materijalnog položaja, sa majkom je bila primorana da živi u komuni u Minhenu. Počela je da glumi sa 12 godina, a na filmu je debitovala 1975. u filmu Vima Vendersa "Pogrešan pokret" (Wrong movement), gde glumi nemu devojku Minjon umesto glumice Lize Krauzer. Kada je imala 16 godina, Nastasja je napustila redovno školovanje, posle čega je pohađala školu glume kod čuvenog Lija Strazberga. Godine 1976. se pojavljuje u horor filmu britanske produkcije "To the devil a daughter", gde se kao maloletnica neprimereno razgolićuje. S ovim u vezu se dovode kontraverzni podaci o datumu njenog rođenja. Naime, po američkim vlastima rođena je 1959. godine, dok je po podacima iz Nemačke rođena 1961. godine. Nastasja se 1978. pojavila u erotskom filmu "Stay as you are" sa Marčelom Mastrojanijem. Produkcijska kuća "New Line Cinema" u Americi je film pustila decembru 1979. godine, koji je Kinskoj doneo veliku popularnost i na tom tržištu. Magazin "Time"je napisao: "Kinski je jednostavno očaravajuća, seksi i duhovna u isto vreme, a sve to sa jednom neizmernom lakoćom".

Nastasja je sa 15 godina započela romantičnu vezu sa čuvenim rediteljem Romanom Polanskim, koji je od nje bio stariji blizu 30 godina. Polanski je, podsetimo se, 1977. u Americi optužen za silovanje trinaestogodišnje devojčice. Iz Amerike je, ne sačekavši presudu, pobegao u Pariz i više nikada nije kročio na tlo Sjedinjenih Država, pa ni 2003. kada je osvojio Oskara. Postoji priča koja opisuje njegovo upoznavanje sa Nastasjom. U oktobru 1976. u Minhenu Polanski se nakon prve probe Verdijevog "Rigoletta" u produkciji Bavarske državne opere uputio na večeru s jednim nemačkim kritičarom i dve devojke. Po završetku večere, njih četvoro su otišli u njegov hotelski apartman. Reditelj je s jednom od devojaka otišao u krevet, dok je druga zabavljala pozorišnog kritičara. No, kada se reditelj tokom noći probudio, video je da pomenutog novinara nema a da devojka s kojom se zabavljao imena "Nasta" spava na fotelji. Probudio ju je i pozvao na seks u troje, na šta je ona bez velikog oklevanja pristala. Kasnije je otkriveno i puno ime te devojke - bila je to Nastasja Kinski, mlada nemačka glumica. Tada je imala 15 godina, a Polanski 43 godine.

Demi Mur (Demi Moore)
Večno mlada glumica


Demi Mur se proslavila ulogama u filmovima "Duh", "Striptiz" i "Nepristojna ponuda". Mnoge joj se žene dive zbog toga što se udala za 15 godina mlađeg muškarca. Ulaže silne novce u održavanje mladalačkog izgleda. Bez bora, celulita i svega onoga što prati njene vršnjakinje, ona i u 45. godini pozira za magazine.

Demi Mur je rođena kao Demetrija Džin Gajnes, 11. novembra 1962. godine u mestu Rozvel, u američkoj državi Novi Meksiko. Demin otac Čarls Harmon ostavio je njenu majku pre nego što se ona rodila, samo dva meseca nakon venčanja. Majka Virdžinija ponovo se udala, a porodica se zbog prirode očuhovog posla često selila. Odrastanje i detinjstvo Demi Mur nije bilo nimalo srećno - suočavala se sa siromaštvom, zlom alkoholizma, nasiljem i na kraju sa samoubistvom očuha. Sa 16 godina napustila je školu i bavila se poslom modela u Evropi, a 1980. se s nepunih 18 godina udala za engleskog rokera Fredija Mura. Brak je potrajao četiri godine. Bračnom paru Mur u to vreme prva komšinica je bila Nastasja Kinski, kojoj je Demi pomagala pri uvežbavanju scenarija, odlučivši pritom da i sama postane glumica.

Godine 1982. biva izabrana na audiciji za glavnu glumicu TV serijala "General Hospital". Godina njenog velikog uspeha je 1984. - igra kokainsku zavisnicu u "St. Elmo's Fire", za koju joj i nije bilo potrebno veliko pripremanje budući da je i sama imala problema s drogom i alkoholom. Na insistiranje režisera Džoela Šumahera morala je da potpiše ugovor kojim se obavezuje na lečenje ili će u protivnom izgubiti ulogu. Ovaj neobični ugovor promenio joj je život i problem zavisnosti se više nikada nije pojavio. Posle ovoga, vrata filmske umetnosti su joj bila širom otvorena. Tokom 90-ih je postala jedna od najuspešnijih i najplaćenijih holivudskih glumica. Usledili su filmovi, kao što su: "Sedmi znak" (1988), "Duh" (1990), "Nekoliko dobrih ljudi" (1992), "Nepristojna ponuda" (1993), "Razotkrivanje" (1994), "Striptiz" (1996) i mnogi drugi.

U filmu "Nepristojna ponuda" Adrijana Lina, Robert Redford nudi ni manje ni više nego milion dolara za jednu noć sa Demi Mur. Nastojeći da ostvare svoj životni san, mladi supružnici Dejvid (Vudi Harelson) i Dajana (Demi Mur) se zadužuju i kupuju zemljište ne bi li tako sagradili kuću iz snova, no recesija im remeti planove. U nemogućnosti da finansiraju izgradnju i nastave sa otplatom kredita, razmišljaju kako da prikupe dodatna finansijska sredstva. Moguće pozajmice su nedovoljne. Odlučuju da okušaju sreću u Las Vegasu, tražeći izlaz u igrama na sreću. Početnička sreća ne traje dugo, što ih dovodi na početak puta i na rub očaja. Tada na scenu stupa milioner Džon Gejdž (Robert Redford) kome Dajana zapada za oko, nakon čega izlaže svoju nepristojnu ponudu - milion dolara za jednu noć.

Džodi Foster (Jodie Foster)
Fascinantna glumica visoke profesionalnosti


Njena je filmska karijera potrvrđuje kao glumicu izuzetnih sposobnosti, kvaliteta i inteligencije, a o njenom glumačkom talentu najrečitije govore dva osvojena "Oskara" i dva "Zlatna globusa". Gotovo svi partneri joj priznaju visok profesionalizam, a Ričard Gir je njen pristup poslu opisao kao fascinantan

Alisa Kristijan Foster, poznata pod svojim umetničkim imenom Džodi Foster, u svet filmske industrije ušla je još sa pet godina. Prvi i nikad zaboravljeni angažman doneo joj je statiranje u čuvenoj "Kopertonovoj" reklami, sa kučencetom koje je vuče za kupaće gaćice. Stvarnu filmsku slavu doživela je nakon uloge u kultnom holivudskom ostvarenju Martina Skorseza "Taksista", u kojem je igrala pored tada već slavnog Roberta de Nira. Za ulogu malololetne prostitutke u tom filmu nominovana je za "Oskara", ali je to veliko priznanje dobila tek mnogo godina kasnije. Pre "Taksiste" već je imala zavidno iskustvo na velikom platnu, ali uglavnom u dečijim Diznijevim filmovima, a prvu ulogu je dobila sa samo osam godina. Džodi Foster je rođena 1962. godine, i spada u malobrojnu plejadu glumaca koje pored talenta krasi i diploma čuvenog "Jela". Rođena je u porodici vazduhoplovnog oficira Lucijusa i filmske producentkinje Evelin Foster. Otac je, međutim, Džodinu majku napustio nekoliko meseci pre nego što se ona rodila. Ipak, majka joj je uspela omogućiti solidno obrazovanje, u čemu su ipak glavnu ulogu imale i Džodine lične sposobnosti, koja je još na koledžu, odnosno u ekskluzivnoj školi za francuski jezik u Los Anđelesu dokazala da je najbolja u klasi. Nakon toga Džodi odlazi na Univerzitet Jel, koji završava sa diplomom za književnost sa natprosečnim uspehom.

Celokupna njena filmska karijera potrvrđuje je kao glumicu izuzetnih sposobnosti, kvaliteta i inteligencije, a o njenom glumačkom talentu najrečitije govore dva osvojena "Oskara", dva "Zlatna globusa", kao i nagrada Američkog udruženja glumaca. Iza sebe ima mnoštvo uspešnih uloga na velikom platnu, a poslednjih godina se pojavljuje i u ulozi reditelja i producenta. Publika je uglavnom zna kao glumicu izražene individualnosti i sjajnog talenta, a nekoliko njenih glumačkih ostvarenja, osim onog nezaboravnog u filmu "Taksista", ostaće upisana u antologiju savremenog svetskog filma. Pojava maloletne prostitutke u "Taksisti" koja je u vrućim pantalonicama, prozirnoj bluzi i cipelama sa štiklama, krstarila Njujorkom u potrazi za mušterijom, užasnula je puritance. Ovim je tinejdžerski seks iz realnosti prodro na filmsko platno. Zahvaljujući "Taksisti" počelo je, prvi put, otvoreno da se govori o problemu dečje prostitucije i infantilne polnosti. Džodi Foster je nastupala je u trilerima, kriminalističkim, romantičnim filmovima, komedijama, dečjim i naučnofantastičnim filmovima, a među njena najbolja ostavrenja ubrajaju se uloge u filmovima "Optužena", "Kad jaganjci utihnu", "Kontakt", "Soba panike", "Red letenja" i "Insajder". U filmu "Kontakt" pojavljuje se kao strastvena i svom poslu izuzetno posvećena naučnica, koja delom i iz ličnih i sentimentalnih razloga pokušava da dokaže postojanje života u svemiru, hrabro se upuštajući u izazove nepoznate inteligencije iz dubokog svemira. Zbog impresivne uloge naučnice i svemirskog istraživača, 1998. godine po njoj je nazvan asteriod 17744 - "Jodiefoster". Kao režisre Fosterova debituje 1991. godine sa filmom "Mali čovek Tate", koji je kritika dočekala uglavnom sa pohvalama, a režirala je i film "Kuća za praznike". Od 2001. godine počinje i da producira nezavisne filmove.

Vitni Hjuston (Whitney Houston)
Slavna pevačica nestalnog duha


Svoju pevačku karijeru započela je u crkvenim horovima, kao i većina crnih pevača. Slovi za jednu od najslavnijih i najuspešnijih ženskih muzičkih izvođača u istoriji, čiju su karijeru dugu već 25 godina obeležili brojni nastupi, hitovi i nagrade, ali i problemi u privatnom životu. Oprobala se i kao fotomodel i glumica

Američka pevačica Vitni Hjuston je prva pevačica koja je imala sedam singlova zaredom na mestu broj jedan, a obrada pesme Doli Parton "I will always love you" postala je najveći hit ženskog izvođača u celoj muzičkoj istoriji. Poput mnogih crnih pevačica, i Vitni Hjuston je svoju pevačku karijeru počela u crkvi.

Vitni Elizabet Hjuston rođena je u Nju Džerziju 9. avgusta 1963. godine. Njena majka Sisi Hjuston je bila bluz i soul pevačica, rođaka joj je poznata pevačica Dion Vorvik, a kuma čuvena Areta Franklin, tako da je Vitni odrastala u živom muzičkom miljeu. Dion Vorvik je imala sopstveni muzički studio, tako da je Vitni još u detinjstvu često sretala popularne pevače koji su tu snimali albume. Dok je majka bila na turnejama sa Elvisom Prislijem i Aretom Frenklin kao prateći vokal, otac je vodio računa o deci. Vitni je bila treće, najmlađe dete porodice Hjuston. Nije imala puno prijatelja i ostala deca crnačkog porekla su je zadirkivala jer je njena koža bila svetlije puti, a kosa isuviše duga. Sa 11 godina Vitni počinje da nastupa kao muzički solista u juniorskom verskom horu baptističke crkve i uči da svira klavir. Majka je uči da peva.

Kada je bila tinejdžerka, roditelji joj se razvode i ona ostaje sa majkom. U katoličkoj crkvi upoznaje svoju najbolju prijateljicu Robin Kraford, koju opisuje kao "sestru koju nikada nije imala". Dok je majka nastupala po noćnim klubovima, Vitni je bila sa njom. Kasnije, Krafordova postaje njen lični asistent i kruže glasine o mogućoj lezbijskoj vezi. Sa samo 14. godina joj se nudi pevački ugovor, ali majka se ne slaže sa tim jer smatra da joj je škola preča. Sa 16 godina peva prateće vokale za "Chaka Khan" za pesmu "I'm every woman". Ranih 80-ih godina radi kao fotomodel. Pojavljuje se u "Vogueu", a u "Seventeen" je prva crnkinja koja krasi naslovnicu ovog magazina. Snima reklame, pridružuje se majci na turnejama i radi na svojoj muzičkoj karijeri.

Tokom 80-ih pojavlje se na MTV-u kao prva crnkinja među tada dominirajućim "belim" rok muzičarima. Vitni je prvi ugovor potpisala 1983. godine sa kućom "Arista", a prvi album pod nazivom "Vitni Hjuston" objavila je marta 1985. godine. "You give good love" postao je njen prvi hit, a pesma "Saving all my love for you" dobila je Gremi nagradu. Usledila je karijera bogata hitovima, nagradama, nastupima. Već sa trećim albumom, "I wanna dance with somebody", postigla je veliki komercijalni uspeh i osvojila Gremi nagradu po drugi put.

Žilijet Binoš (Juliette Binoche)
Skromna diva nesvakidašnje lepote


Njena elegancija, inteligencija i odlučnost kod današnjih glumica se retko sreće. Kaže: "Ako imam neku veštinu kao glumica, onda je to veština da 'probudim' ljude, da im ukažem na ono što je bitno... Filmovi su otvorena vrata. Ispred svakih vrata ja menjam svoj karakter i život"

U opisivanju Žilijet Binoš ne štede se komplimenti. Ona je u svojoj lepoti i nevinosti gotovo eterična; njena lepota je nesvakidašnja kao da dolazi iz drugog sveta, ona je mirna spolja a iz njenog pogleda izvire vatrena strast, njena elegancija, inteligencija i odlučnost kod današnjih glumica se retko sreće, samo se neki od komplimenata koji se upućuju ovoj slavnoj francuskoj glumici. Režiser filma "Čokolada" Lase Halstrom kaže da je ona savršen spoj ozbiljnosti i inteligencije. U anketama brojnih modnih magazina, tiha i po prirodi skromna Žilijet, birana je više puta među najlepše i najpoželjnije žene sveta. Žilijet je 1995. postala reklamno lice francuskog "beauty brand"-a "Lancome". Saradnju sa ovom kućom Žilijet je obnovila početkom ove godine.

Žilijet Binoš je rođena 9. marta 1964. godine u Parizu, od oca vajara i pozorišnog reditelja Žan-Mari Binoša i majke glumice Monike Stalens. Majka joj je poljskog porekla, a baka i deda su bili zatvorenici nacističkog konc-logora Aušvica. Žulijet ima francusko, flamansko, brazilsko i marokansko poreklo. Njena sestra Marion Stalens je takođe glumica i fotograf. Roditelji su joj se razveli kada je imala četiri godine. Pohađala je katoličku školu. Sa petnaest godina otišla je na školovanje u specijalnu srednju školu za umetnost, posle koje je upisala Nacionalni konzervatorijum dramskih umetnosti u Parizu.

Žilijet kaže da filmove u mladosti nije gledala."Moji roditelji su bili jako siromašni. Kad sam bila mlada, nije bilo novca za bioskop. Film sam otkrila tek kada sam počela da ih snimam", kaže ona. Sa osamnaest godine dobila je malu ulogu u nezavisnom filmu "Liberti bele". Dok je pokušavala da započne glumačku karijeru, narednih pet godina radila je kao službenica u gradskom sekretarijatu i kao slikarski model. Sa 24 godine dobija prvu veliku ulogu u filmu Filipa Kaufmana "The unbearable lightness of being" (1988), rađenom prema romanu Milana Kundere. Ta uloga je bila dosta hvaljena i nagrađivana i ona je za Žilijet Binoš bila "okidač"za dobijanje novih ponuda.

Sandra Bulok (Sandra Bullock)
Ona je ljupka, lepa i draga


Ona je tip "devojke iz susedstva" - ljupka, lepa i draga. Pođednako je vole žene i muškarci, mlade i starije generacije, mada je njen atraktivan, pomalo latino izgled dovoljno "zarazan" za mnoge obožavaoce. Časopis "People" ju je 1996. proglasio jednom od 50 najlepših žena sveta, a 1998. rangirana je među 100 najuspešnijih filmskih zvezda svih vremena

Sandra Anet Bulok pripada generaciji modernih američkih glumaca koje ne opterećuje glamur holivudskog "zvezdanog sjaja" i koji, bez svake sumnje, žive svoj običan ljudski život na način koji su sami izabrali. Ona takođe predstavlja tip "devojke iz susedstva", ljupke, lepe i drage, zbog čega je i krug njenih obožavalaca tako raznolik - nju pođednako vole žene i muškarci, mlade i starije generacije, iako je njen atraktivan, pomalo latino izgled ipak dovoljno zarazan za mnoge muške obožavaoce.

Sandra Bulok je rođena 26. jula 1964. u Arlingtonu, u Zapadnoj Virdžiniji. Majka Helga Majer, Nemica po rođenju, bila je operska pevačica, a otac Džon Bulok snabdevač Pentagona. Pod uticajem majke je i sama kao dete pevala u dečijim horovima, a pratila ju je često i na njenim turnejama po Nemačkoj, gde je dobro naučila nemački jezik.

Bulokova je nakon osnovne škole pohađala Vašingtonsku visoku školu, u kojoj je bila predvodnica navijačica, ali je takođe redovno učestvovala i u školskim pozorišnim aktivnostima, gde je verovatno i razvila sklonost ka glumi. Pošto je diplomirala, 1982. godine upisuje dramu na "East University" u Severnoj Karolini, u Grinvilu, ali je fakultet napustila pre završetka studija u nameri da se potpuno posveti glumačkoj karijeri. Najpre je pokušala da u Njujorku, na Menhetnu, dobije neki angažman, radeći pritom kao kelnerica, garderobeka, spravljačica koktela... Istovremeno, pohađala je i časove glume, prihvatajući usput manje angažmane, u studentskim filmovima. Šansa da pokaže šta ume pružila joj se na Brodveju u predstavi "Nije vreme za letenje", što je bio njen istinski debi u glumačkoj profesiji. Redatelj Alan Levi koji ju je video u toj predstavi bio je oduševljen njenom glumom i ponudio joj učešće u jednom od svojih TV filmova, što joj je dalje otvorilo vrata za nove uloge. Nakon toga Sandra odlazi u Los Anđeles, gde dobija seriju manjih uloga u nekoliko nezavisnih filmskih ostvarenja, ali i vodeću uloga u kratkom serijalu NBC-a u televizijskoj verziji filma "Zaposlena devojka". Posle toga slede značajne uloge u mnogim filmovima, koje su joj donele svetsku slavu. Do sada je ostvarila niz zanimljivih i zapaženih rola u filmovima "Ljubavni napitak broj 9", "Stvar zvana ljubav", "Požar na Amazonu", "Nestajanje", "Brodolom", "Ozloglašena", "Predskazanje", "Razbijač", "Princ Egipta", "Dok si ti spavao", "Otkaz od dve nedelje", "Kuća na jezeru"... Fakultet je, inače, kasnije ipak završila, kada je postala već iskusna i slavna glumica.

Selma Hajek (Salma Hayek)
Najlepše grudi Holivuda


Ova raskošna lepotica prva je meksička glumica slavna i poznata u Holivudu još od vremena čuvene Dolores Del Rio. Njenu glumačku karijeru obeležila je hrabrost i jasan cilj, uprkos neodobravanju roditelja koji su imali druge planove za svoju kćerku

Sa 20 godina bila je zvezda sapunica, igrala u teatru, sa 25 otišla u Holivud, a sa 30 već bila filmska zvezda u usponu. Do sada se pojavila u preko 30 filmova. Radila je kako u Holivudu, tako i u Meksiku i Španiji. Danas, iako u petoj deceniji, i dalje je među najtraženijim holivudskim glumicama. Dokazala se kao glumica, reditelj i producent. Ova džepna Venera sa svojih 157 centimetara i ponosna vlasnica raskošnih grudi, potpuno je razbila novoameričke filmske standarde lepote: ne krasi je blazirani osmeh, niti skoro providna put, nema žilavo mišićavo telo, niti grudi koje pokazuje bikini a sakriva svaka malo šira bluza, nego se u svoj svojoj lepoti, na veliku radost svih muškaraca, vazda vide. Ona je, osim što je lepa, seksepilna, bogata, i srećno udata i brižna majka.

Selma Hajek Himenez rođena je 2. septembra 1966. godine u gradu Koacakoalkos u državi Verakruz u Meksiku. Majka joj je Meksikanka, Dijana Himenez, operska pevačica, dok joj je otac Sami Hajek, libanski imigrant, bogati biznismen. Odrasla je u imućnoj katoličkoj porodici, da bi je sa 12 godina poslali u internat. Tamo je bila nestašna, pa su je roditelji poslali u Hjuston kod tetke gde je ostala do svoje 17. godine. Bila je odlična gimnastičarka s velikim šansama da uđe u olimpijski tim. Po povratku u Meksiko Siti upisala je studije na Odseku za internacionalne komunikacije. Ubrzo je odustala od toga i odlučila se za ono što je želela od malena - da bude glumica. Počinje da nastupa u lokalnim pozorištima, a zatim i na televiziji. Prvu televizijsku ulogu dobija u sapunici "Nuevo Amanecer" (1989), a zatim glavnu ulogu u veoma popularnoj meksičkoj seriji "Tereza" (1989-1990). Za nastupe u ovoj seriji nagrađena je nagradama "Premio TV" i "Novela i Heraldo", meksičkim pandanom Emi nagrade i postala velika meksička zvezda. U želji za većom karijerom, napušta seriju i odlazi u Los Anđeles, kako bi bila bliže Holivudu.

Po dolasku u Los Anđeles imala je puno teškoća jer latino glumice tada nisu dobro prolazile u Holivudu. To je, međutim, nije sprečavalo da krene od novog početka, što je značilo naučiti novi jezik i zaboraviti lagodan život u Meksiku. Studira glumu kod Stele Adler. Upornost se brzo isplatila. Počela je da dobija manje i gostujuće uloge u "Nurses, dream on" (1992) i "Sinbad show" (1993). Uskoro je angažovana u filmu "Mi vida loca" (1993) gde je imala manju ulogu, ali je bila zapažena. Nakon toga joj se pružila dobra prilika u filmu Roberta Rodrigeza "Road racers" (1994). Potom se nakratko vraća u Meksiko kako bi glumila u mini-seriji "El vuelo del aguila" (1994) i u filmu "El callejon de los milagros", koji je osvojio najveći broj nagrada u istoriji meksičkog filma. Za ulogu u ovom filmu Selma Hajek je nominovana za nagradu Arijel (Mexican Academy Award). Uloga kojom se pokazala kao prava holivudska glumica bila je, bez sumnje, rola u još jednom Rodrigezovom filmu - "Desperado" (1995), gde glumi sa Antonijom Banderasom. Bio je ovo prelomni trenutak u njenoj glumačkoj karijeri, posle čega su joj vrata Holivuda bila širom otvorena.

Nikol Kidmen ( Nicole Kidman)
Filmska diva kojoj golotinja nije strana


Isprva starleta iz Australije uspela je da se uvrsti u red oskarovaca u kasnim 30-im godinama života kada se od Holivuda mnoge glumice zauvek opraštaju. Kjubrik je tražio glumicu kojoj filmske scene seksa nisu strane, Baz Lurman je tražio igrački, ali i vizuelno harizmatičnu glumicu, a Van Sant glumicu koja može da zavodljivošću isprovocira tinejdžere. Sve su to našli u Nikol Kidmen

Crvenokosa, visoka i elegantna, dokazano dobra glumica, jedna je od retkih koja posjeduje stav i držanje prave holivudske, glamurozne filmske dive. Kada su po završetku snimanja Kjubrikovog filma "Širom zatvorenih očiju" Rada Šerbedžiju novinari upitali da li je istina da je Tom Kruz stvarno tako nizak, kako se priča, Šerbedžija je odgovorio: "Pored Nikol Kidmen, svaki muškarac izgleda kao kepec". Ova Australijanka ima vrtoglavu visinu od preko 180 centimetara, prirodno riđu kosu i intenzivno bled ten. Nema sumnje da je i njena lakoća obnaživanja na filmu imala velikog uticaja na njenu medijsku popularnost. Kjubrik je tražio glumicu i glumca kojima filmske scene seksualne strasti nisu strane, Baz Lurman je tražio igrački, ali i vizuelno harizmatičnu glumicu, a Van Sant glumicu koja može da zavodljivošću isprovocira tinejdžere. Baz Lurman je oduševljen njenom pojavom izjavio: "Ima tako duge noge i ruke, nekoliko puta smo menjali kostime za nju". Hladnu lepotu Nikol Kidmen upoređuju sa lepotom Grejs Keli, a gotovo savršenu glumu sa glumom Meril Strip.

Nikol Kidmen je rođena je 20. 6. 1967. godine na Havajima kao Nikol Meri Kidmen. Njen otac dr Antoni Dejvid Kidmen je klinički psihijatar, a majka, En Mek Neil Kidmen, medicinska sestra. Zajedno sa roditeljima i sestrom Antonijom, Nikol je detinjstvo provela u predgrađu Sidneja Greenwich. Isprva zainteresovana za balet, već u šestoj godini otkriva glumu, i uz veliku podršku roditelja počinje da glumi u australijskom pozorištu. Već tada prilično visoka, Kidmen ne nailazi na razumevanje vršnjaka koji njeno višesatno vežbanje u pozorištu "Philipe Street Theatru"u Sidneju i izbegavanje sunca ismevaju, dajući joj pogrdan naziv "Storky" - roda. Ne nalazi pratioca za ples na maturskoj večeri i ,uskoro, po završetku srednje škole, potpuno napušta dalje školovanje. Počinje da glumi na australijskoj televiziji, i već posle nekoliko manjih uloga u televizijskim serijama, "Bankok Hilton" i "Vietnam", dobija svoj prvi australijski "Zlatni globus". Svoj prvi veliki američki debi ostvaruje u osrednjem trileru Filipa Nojsa, "Dead calm", da bi, zahvaljujući svom sposobnom američkom agentu, 1990. dobila ulogu u "Danima grmljavine", gde joj je partner bio, ni manje ni više nego tadašnja vodeća američka zvezda u usponu Tom Kruz. Kruzu se atraktivna Australijanka svidela na prvi pogled, i po njenoj priči, Kruz ju je lično kontaktirao za vreme njenog snimanja u Japanu, insistirajući da ona prihvati ulogu u filmu. Na snimanju filma počinje romansa između Kruza i Kidmenove. Iste godine, 1990. ona se udaje za Kruza. Narednih 10 godina Nikol Kidmen provodi u senci svog muža, i to će biti godine propalih pokušaja da stekne svoj glumački identitet i odobrovolji do tada prilično apatičnu kritiku i stekne simpatije publike.

Ketrin Zita Džons (Catherine Zeta-Jones)
Prelepa britanska diva


Ova prelepa i ponosna Velšanka popularna je postala 1991. godine sa serijom "The darling buds of May". Pored toga što se ističe lepotom, ona pleni i svojim glumačkim talentom. Jako dobro peva i pleše. Osvojila je Oskara 2003. godine za ulogu u mjuziklu "Čikago"

Britanska glumica Ketrin Zita Džons jedna je od onih svevremenskih lepotica kakve se retko rađaju, pleneći lepotom gde god se pjave. Ketrin s punim pravom nosi nadimak "Prelepa", koja i na pragu četrdesete godine izgleda jednako dobro kao i pre 15 godina. Popularna je postala 1991. sa serijom "The darling buds of May". Pored toga što se ističe lepotom, ona pleni i svojim glumačkim talentom. Jako dobro peva i pleše. Osvojila je Oskara 2003. godine za ulogu u mjuziklu "Čikago".

Ketrin Zita Džons rodila se 25. septembra 1969. u Svanziju, primorskom gradu na južnoj obali Velsa, u Velikoj Britaniji.. Rodila se u radničkoj porodici, oca Daja Džonsa, Velšanina, i majke Patriše Fer, Irkinje. Ima dva brata, Dejvida i Lindona. Brat Dejvid danas je producent u njenoj filmskoj kompaniji, a Lindon je njen menadžer. Ime je dobila po bakama. Očeva majka bila je Zita Džons, a majčina majka Ketrin Fer. Od malih je nogu pokazivala sklonost ka glumi, zabavljajući članove porodice. Već sa 11 godina učestvuje u pozorišnim grupama, a sa 14 dobija značajnije uloge u pozorišnim predstavama. Pohađala je privatnu školu "Dumbarton house" u Svanziju, gde je bila prosečan učenik. Kasnije napušta školu i upisuje glumu na "The arts educational schools" u Čiziku. Sa 15 godina se seli u London kako bi svoju pozorišnu karijeru upotpunila i filmskom. Dve godine kasnije dobija vrlo značajnu ulogu u trupi "West End" mjuzikla "42st street", a nakon godinu dana i glavnu ulogu u ovoj predstavi.

Dok je nastupala u londonskim pozorištima, zapaža je francuski reditelj Filip de Broka. Vodi je u Francusku i daje joj ulogu u svom filmu "1001 noć" iz 1990. godine (poznatom i kao Šeherezada). Bio je ovo filmski debi Ketrin Zite Džons, u kome je ostavila više nego dobar utisak. Već sledeće godine je doživela zvezdani uspeh u Velikoj Britaniji sa televizijskom serijom "Darling buds of May" u kojoj je igrala jednu od glavnih uloga. Nakon ovih uspeha, Ketrin je otišla u Holivud da tamo nastavi svoju filmsku karijeru. S određenim uspehom se pojavljuje u nekoliko televizijskih serija, ali učinak na velikom platnu je dosta skromniji. Zabeleženi su razočaravajući "Splitting heirs" (1993) sa Erikom Ajdleom i Džonom Klizom, "Blue Juice" (1995) sa Evanom Mek Gregorom, te visokobudžetni film "The Phantom" (1996) uz Bilija Zejna.

Gvinet Paltrou (Gwyneth Paltrow)
Zlatna holivudska devojka


Upoređuju je s gracioznom Grejs Keli i zanosnom Džesikom Lang. Svoje početke komentarisala je rečima: "velik trud i puno rada", što joj se bez sumnje isplatilo. Sa samo 26 godina osvojila je Oskara za glavnu žensku ulogu u filmu "Zaljubljeni Šekspir"

Krhka plavuša s glumačkim pedigreom, američka glumica Gvinet Paltrou uloge je na početku karijere birala pomno i pametno, radeći u niskobudžetnim i nezavisnim filmovima koji su joj omogućavali da se oproba u narjazličitijim karakterinim ulogama. Često je upoređuju s gracioznom Grejs Keli i zanosnom Džesikom Lang. Svoje početke komentarisala je rečima: "velik trud i puno rada", što joj se bez sumnje isplatilo. Sa samo 26 godina osvojila je Oskara za glavnu žensku ulogu u filmu "Zaljubljeni Šekspir". Najpoznatija je po emocionalno zahtevnim ulogama, poput one u filmu "Silvija", u kome tumači lik tragično preminule pesnikinje Silvije Plat i po lepršavim komedijama kao što su "Zaljubljeni Šekspir" i "The shallow hal". Ponekad su njene nesrećne ljubavne romanse izazivale veću pažnju od njenog glumačkog umeća.

Gvinet Paltrou rođena je 27. septembra 1972. godine u Los Anđelesu. Svet Holivuda bio joj je poznat još od detinjstva, s obzirom na to da joj je majka bila popularna glumica u svoje vreme - Blajd Daner, a otac filmski producent - Brus Paltrou. Svoju prvu ulogu imala je sa samo pet godina, u pozorištu u kome je glumila njena majka. Sa 11 godina seli se sa roditeljima u Njujork. Veze i uticaj majke u Holivudu omogućili su joj da dobije prve sporedne uloge u pojedinim filmovima i serijama. Godine 1992. Gvinet je odlučila da napusti studije istorije umetnosti, kako bi se potpuno posvetila glumi. Moramo reći da su je roditelji, uprkos neusmnjivom uticaju u Holivudu, odvraćali od dasaka koje život znače, ali je ona bila nepokolebljiva. Imala je pravo jer je, po mnogima, već zasenila slavu predaka.

Džulija Roberts (Julie Roberts)
Najdraža i najlepša među slavnima


Najtraženija i najplaćnija holivudska glumica, najlepša među poznatima, pleni pažnjom gde god se pojavi. Majka je troje dece i važi za skromnu pripadnicu lepšeg pola, koja sama čisti i održava kuću. U mladosti je znala da bude nestašna i nevaljala

Devojčica čupave crvene kose i velikog osmeha sanjala je da postane veterinarka, ali je postala najskuplja i najdraža američka glumica. Svako bi želeo da otkrije formulu ogromnog profesionalnog i privatnog uspeha Džulije Roberts. Za tu devojku iz Džordžije može da se kaže da je srećna koliko je i teška. Miljenica je Amerike i mnogi je smatraju najlepšom glumicom današnjice. Teško ćete joj se približiti, ali kada u tome uspete, obasja vas širokim osmehom. Kaže: "Ja sam samo obična osoba koja radi neobično dobro plaćen posao". Sume koje Džulija zarađuje po filmu, san su i mnogih slavnih muških zvezda. Ona je jedina glumica koja je četiri godine uzastopno po prihodima bila na prvom mestu - od 2002. do 2005. godine.

Džuli Fiona Roberts rođena je 28. oktobra 1967. godine u gradiću Smirna u američkoj državi Džordžija, u ne baš srećnom braku Voltera Grejda Robertsa i Beti Lu Bredmus. Džulija, njen brat Erik i sestra Liza imali su tegobno i traumatično detinjstvo, opterećeno čestim svađama i sporenjima roditelja koji su se na kraju razveli 1971. godine. Loši odnosi roditelja dramatično su se odražavali na decu koja su bila nesigurna u sebe i opterećena raznim frustracijama. Džulija kaže: "Bila sam uverena da sam strašno ružna. Imala sam velika usta, krive zube koji su takvi bili usled dugogodišnjeg sisanja palca, štrkljava, nosila sam naočare s debelim staklima". Odmalena je, kaže, volela životinje i sanjala da postane veterinar. Međutim, upisala je žurnalistiku na fakultetu, a kada je njen stariji brat Erik snimio nekoliko filmova, odlučila je da se i ona okuša kao glumica.

O svom opredeljenju za glumu kaže: "U Njujork sam došla prvi put da posetim sestru Lizu i brata Erika i nisam ni razmišljala o karijeri glumice. Taj put, međutim, bio je moj sastanak sa sudbinom. Da mi je neka gatara rekla čime ću da se bavim, ne bih joj verovala. Da nisam postala glumica, bavila bih se snimanjem dokumentarnih filmova jer me privlače putovanja svetom i otkrivanje novih mesta i ljudi. A možda bih nastavila i da studiram jer verujem da je kultura i obrazovanje moć". Ime Džuli promenila je u Džulija jer je u Udruženju glumaca već postojala registrovana glumica pod imenom Džuli Roberts.

O svojim životnim željama u mladosti još kaže: "Bila sam devojka koja je želela samo jedno - da ne budem anonimna". Vreme je pokazlo da je bila u pravu. Već 1988. pojavila se u dva tinejdžerska filma. Prvu veću ulogu dobila je u filmu "Satisfaction" u kome je glumila uz 16 godina starijeg Lijama Nisona, u koga se još na snimanju zaljubila. Posle nekoliko meseci veze preselila se kod njega u Kaliforniju. Prvi veći uspeh došao je već 1989. kada je bila nominovana za Oskara za sporednu žensku ulogu u filmu "Čelične magnolije", u kome je veoma uverljivo igrala mladu, tek udatu ženu koja se bori s dijabetesom. Ipak, njen prvi pravi uspeh je glavna uloga u filmu "Zgodna žena" pored Ričarda Gira, za koju je 1990. bila nominovana za Oskara. U ovom filmu Gerija Maršala, Džulija igra prostitutku Vivijen, koja posle dugog i napornog "rada po pločnicima" sreće svoga "princa na belom konju", finansijskog magnata (Ričard Gir) sa kojim doživljava kratak susret i ostvaruje san svake "telesne radnice" - da nađe muškarca, po mogućnosti bogatog, koji će je oženiti i burmom pretvoriti u čestitu ženu. Ovim filmom je stekla svetsku slavu i vrata filmske umetnosti su joj bila širom otvorena. Usledili su filmovi: "Dosije Pelikan" (1993), "Teorija zavere" (1996), "Venčanje mog najboljeg prijatelja" (1997), "Nothing hill" (1999), "Odbegla mlada" (1999), "Erin Brokovič" (2000), "Meksikanac" (2001), "Igraj svoju igru" (2001), "Ispovest opasnog uma" (2002), "Monalizin osmeh" (2003), "Igraj svoju igru" II (2004)... Za glavnu ulogu u filmu "Erin Brokovič" 2001. dobila je Oskara. Uloga samohrane majke u ovom filmu, koja je uprkos svim teškoćama dobila bitku protiv velike korporacije, zagađivača životne okoline, donela joj je zaradu od 20 miliona dolara. Kada već govorimo o njenim honorarima, pomenimo i to da joj je zarada za "Monalizin osmeh" iznosila neverovatnih 25 miliona dolara, što je bio najveći honorar koji je u istoriji filma dobila jedna glumica.