Smeh za dobro zdravlje

Ukrade Ciga komšiji kokošku i ode do obližnjeg potoka da je tu očisti i ispeče. Očerupao on kokošku, očistio je, naložio vatru i taman da je stavi na ražanj, kad se začu strogi glas:
• Ko je tamo, šta to radiš?
Istog trena Ciga baci onu kokošku u potok. Nakon nekoliko trenutaka iza grmlja izlazi policajac. Upita pandur Cigu sumnjičavo:
• Šta to radiš?
• Ništa.
• A otkud toliko perje tu?
• A to? Ma to kokoška otišla da se kupa, a ja ost'o da joj čuvam perje.


Došao Ciga kući i kaže mu žena:
• Cigo bre, svi imaju TV u boju, jedini mi nemamo.
Kaže Ciga:
• Odkud nam pare?
• Imam ja malo na štednu knjižicu, ti dodaj još malo pa će kupimo.
I kupe oni TV. Posle par dana kaže Ciganka:
• Cigo bre, svi imaju auto, mi nemamo.
• Ma odakle nam pare?
• Imam je na knjižicu, ti dodaj malo pa će kupimo.
I kupe oni auto. Posle par dana kaže Ciganka:
• Cigo, svi idu na more, jedino mi ne idemo.
• Ma odakle nam pare?
• Imam ja na knjižicu, ti dodaj malo pa će idemo i mi na more.
I odu oni na more. Ulazi ciganka u vodu da se kupa i ušla do kolena kad čujes Cigu:
• Ne bre dalje!
• Što? - pita ciganka.
• Pa da ne pokvasiš štednu knjižicu, jebem li ti mamu ciganjsku.


Ulazi Ciga muzičar u autobus i spazi ženu kako plače:
• Šta je bilo, gospođa? Mogu li nešto da vi sviram, da ve razveselim? - pita on.
• Pa eto, moj sinovac Milan se utopio u Drini ...
• Dobro gospođa, evo ovako: Moj Milane, gurnem ti ga strini, kog si kurca tražio po Drini ...


Uhapsili panduri Cigu:
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Oni opet udri, udri, udri po njemu.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija:
• Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?


Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl i na biciklu džak. Carinik ga pita:
• Šta imaš u tom džaku?
Ciga:
• Ništa, gospodin carinik, samo pesak!
Carinik:
• Jaoo ... mene si našao da zajebavaš!
Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pesak u njemu. Pusti ga carinik. Nedugo nakon toga dešava se ista scena, Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pesak. Ponovi se to još nekoliko puta, i na posletku kaže carinik Cigi:
• Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš šta švercuješ?
Ciga:
• Pa, kako šta, gospodin carinik, ... bicikle švercujem, šta bi drugo?!


Polagao Ciga vozački, instruktor pokaže Cigi znak STOP i pita Cigu kakav je to znak? A Ciga će njemu:
• Aluminijski, gazda, aluminijski.


Ciga i Ciganka čekaju red ispred kardiološke ambulante:
• Šta je tebi, gospođo, kakve probleme imaš?
• Imam vaginu pektoris. A, ti, šta je tebi?
• Ja imam penis mejker – kaže Ciga.


Došao Ciga kod frizera:
• Dobar dan, jel' može jedno šišanje?
• Može - kaže frizer - kako želite?
• Pa ovako kume, sa jedne strane mi ostavi rupu veličine pesnice, a sa druge tri-četiri manje rupice. Pozadi repovi da mi budu neravni, a šiške da mi idu ukoso i da budu retke ...
• Pa ne znam da li ću znati tako da Vas ošišam.
• A prošli put si znao, pička ti materina!


Čita zgodna đevojka seks magazin na plaži. Prilazi joj Crnogorac pa pita:
• A reči đevojko pišu li tu koji su najbolji u seksu?
• Piše ovđe Madžari ...
Opet će Crnogorac:
• A pišu li koji imaju najveći?
• Piše ovđe Indijanci ...
Na to će Crnogorac pružajući ruku:
• E red je onda da se i ja predstavim, ja sam Lajoš Vinetu!


Odlučili Crnogorci da pred grupom turista otvore grob i pokažu Njegoša! I učiniše to. Gledaju ga turisti sa čuđenjem ( e, junaka ), no jedno dete dobaci:
• Ma nije on Crnogorac!
Svi ga pogledaše, a direktor muzeja upita:
• A kako ti to znaš?
Na to će dete:
• A, đe su mu trenerka i mobilni?


Leži Crnogorac na nudističkoj plaži, stavio šešir na polni organ i na šešir ceduljicu: GLEDANJE 5 EURA! Naiđu dve dame, stave 5 eura, podignu šešir i pogledaju. Onda jedna dama upita:
• A koliko košta da malo radi?
Crnogorac odgovara:
• Makni se jadna, on da hoće raditi ne bi prosio!


Kaže jedan Crnogorac drugom:
• Danas sam radio!
A drugi će na to:
• Ma nemoj, a đe ti je antena?


Šta je Isus rekao Crnogorcima pre nego što je razapet na krst?
• Ne radite ništa dok se ne vratim!


Došao u Crnu Goru novopečeni gazda iz Rusije, pa kaže svom čoveku:
• Treba mi sutra 18 jakih crnogorskih momaka za posao.
• Nema problema šefe, sutra su tu.
Drugi dan stiže kamion sa 22 čoveka. Gazda pita:
• Pa šta je to? Rekao sam 18 Crnogoraca, a ne 22.
• Pa šefe, ima 18 Crnogoraca, plus 4 Bosanca.
• Koji će mi moj četiri Bosanca?
• Pa da ih istovare.


Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena:
• Ama, čo'če, đe su vam puževi?
• Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!


Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori:
• Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!


Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?


Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.


Kako se crnogorska mačka javlja na telefon?
• Alo, ođe leopard!


Sedi Crnogorac u dvorištu, mrzi ga da živi. U neko doba dohvati mobilni i pozove ženu. Ona se javi sa sprata:
• Šta je?
• Ama, ženo, imamo li mi još onije serum protiv zmijskog ujeda?
• Imamo - odgovori ona - a što, da te nije ujela zmija?
• Ama nije, no se primiče!


Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.


Dva Crnogorca opljačkali banku, vratli se kući i doneli novac.
Kaže jedan drugom:
• I, hoćemo li da brojimo ili da čekamo da na Dnevniku kažu koliko smo uzeli?


Prolazi Piroćanac nekom opasnom, mračnom ulicom, sretnu ga trojica mangupa i zatraže mu novac, a on ne da. Izbi tuča, biju se oni pola sata i jedva savladaju Piroćanca, uzmu mu novčanik a u njemu samo 5 dinara! Kaže prvi mangup drugom:
• Uuuu, da je ovaj imao 10 dinara u novčaniku, razbio bi nas!


Došli gosti kod Piroćanca i vide da ovaj na reveru nosi crnu traku. Pitaju ga za razlog, a on odgovara:
• Ma, juče mi umro otac ...
• Čoveče, kako umro kada smo ga jutros videli naslonjenog na kapiju?!?
• A, to smo ga mi naslonili da primi penziju kada dođe poštar.


Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Zvone policajci Muji na vrata. Mujo pita:
• Ko je?
• Policija.
• Šta hoćete?
• Malo da popričamo.
• Kol`ko vas ima?
• Dvojica.
• Pa popričajte


Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao:
• Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno?
Na to će Fata:
• Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!


Lala se za par godina braka sa Sosom udebljao. Kad je prešao sto kilograma pošalje ga Sosa doktoru. Doktor ga pregleda od glave do pete i na kraju mu kaže:
• E moj Lalo, ovako ćemo - moraš jesti 100g spanaća, dva tvrdo kuvana jajeta, čašu jogurta, 50g posnog sira i šnitu integralnog hleba.
Lala kimne glavom i upita:
• Dobro, doktore, samo mi recite da li to uzimam pre ili posle jela?


Došao Mujo kod psihijatra i kaže:
• Gospodine uvaženi psihijatru, imam jedan veeeeliki problem - uvek sanjam isti san. Ispred mene su jedna velika vrata, a ja ih guram, guram i nikako da ih otvorim.
Psihijatar:
• Ne razumem, objasnite mi malo detaljnije, piše li šta na tim vratima?
Mujo:
• Piše: Vuci


Vraća se Mujo iz Nemačke, vozi novi mercedes, strane table, ... Na ulasku u selo pukne mu guma. Stade Mujo da zameni gumu kad naiđe Haso, dohvati ciglu i razbi prozor na mercedesu.
• Šta to radiš, Haso?!
• Kad možeš ti da kradeš gumu, mogu i ja radio – odgovori Haso.


Otišo Haso u ZOO-vrt, zastao kod papagaja i gleda. Papagaj progovori:
• Šta buljiš, budalo?
Haso odgovori:
• Jeb'o mater ako nisam mislio da si 'tica.


Mujo u autobusu daje svoju kartu kontroloru, on gleda, gleda, ... pa mu kaže:
• Gospodine, ovo je dečija karta!
A Mujo će:
• Eto vidite koliko sam dugo čekao autobus!


Došao Haso na odmor u Egipat i rešio da se okupa u Nilu i pliva on tako kad od jednom pred njega iskoči krokodil! Haso zavapi sav izbezumljen:
• Nemoj Lacosta, majke ti!


Bosna. Rat je ... Izgubio se Mujo na Trebeviću i sreće vod četnika, na čelu sa vojvodom.
• Znaš li ti ko smo mi? - priupita vojvoda.
• Ako bog da ... skrivena kamera - odgovara Mujo.


Češlja se Mujo u kupatilu i pevuši:
• Šuška se šuška da mi je ko puška!
Sluša to Fata, pa odgovara:
• Možda jeste, možda nije, za pišanje dobar ti je!


Pita mali Ciga svoju majku:
• Mamo, mamo, kako sam se ja rodio?
A majka će:
• Pa, ... ja i tata smo legli da spavamo ... i ujutru, kad smo se probudili, ti bio ispod ćebeta.
Sutradan se mali Ciga budi i vidi bubašvabu u svom krevetu i kaže joj:
• Imaš sreću što sam ti ćale, inače bih te sad zgazio!


Sinko, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo draga, ja sam vozač.


Prodaje Ciga na ulici kaiševe:
• Ajmo narode, kaišovi, kaišovi! Da deca imaju sve petice ... kaišovi, kaišovi ... navali narode!


Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući.
• Jesi li normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! - zagrmi kapetan.
• Gos'n kapetan, Mileva me 'oće, moram kući. Smak sveta će bude ako ne odem, ima nađe drugog!
• Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo?!
Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže:
• Gospodin kapetan, ja doš'o!
• A ko si ti?
• Pa, Ciga, znate, pustio si me kući ...
• Pa gde si ti, magarče jedan, jesam ti rekao da dođeš sutra?!
Tek će Ciga:
• Gos'n kapetan, ja doš'o danas ...

Ženska u autu, stoji ispred semafora a kraj nje staje Mujo sa svojim autom. Gledaju se oni međusobno, pa Mujo počne da spušta prozor. Riba, sva srećna, počne i ona da spušta prozor misleći da će joj Mujo nešto reći ... a Mujo će:
• Šta je, i ti prdnula?


Hodaju Mujo i Haso ulicom. Zaskoči ih pljačkaš i zatraži sav novac koji imaju. Obojica brzo izvade novčanike i počnu da vade novac. Na to se Mujo okrene prema Hasi i pruži mu jednu novčanicu:
• Bolan Haso, evo ti onih 100 evra koje ti dugujem ...


Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče:
• Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata.
A Haso će:
• Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.


Dođi Haso, nešto važno da ti kažem!
• Reci Mujo, šta je?
• Angela Merkel dolazi u Sarajevo!
• Pa što to meni pričaš, bolan, Mujo? Nisam ti ja Gavrilo Princip!


Mujo i Fata šetaju obalom mora. Vide oni slikara kako slika zalazak sunca, pa će Mujo:
• Vidiš, Fato, kako se čovek muči kad nema foto-aparat ...


Šetaju Mujo i Haso Zenicom pa će Haso:
• Je li Mujo je l` ti osećaš da nešto smrdi?
• Ma Haso to ti je smog.
• Pa, ne znam da li je s tvog ili s mog ali bolan smrdi u pizdu materinu!


Ode Mujo do trafike da kupi cigarete. Kupuje cigarete i dok otvara kutiju primeti napomenu na kutiji:
• Pušenje uzrokuje impotenciju.
Ljuto se zabrine pa se vrati do trafike i obrati se prodavcu:
• Jarane, je l' mogu ja zameniti ove cigarete za one od kojih se dobija rak?


Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu.
• Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju.
• Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri?
• To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba.
• Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ!
• Može! PUUF!
I probudi se Mujo ujutro i čuje:
• Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!


Išao Haso ulicom i naiđe na prosjaka, poderanog i prljavog. Prosjak ga zamoli da mu ovaj udeli koji cent. Haso ga pita:
• Jarane, piješ li ti?
Ovaj mu odgovori da ne pije. Zatim ga Haso pita:
• A kurvaš li se?
Ovaj mu odogovri da se ne kurva, onda mu Haso reče:
• Daću ti 10 evra, ali da ideš sa mnom kući da pokažem ženi kako izgleda čovek koji ne pije i koji se ne kurva.


Piše Mujo Hasi, koji je otišao u Nemačku:
• Bolan Haso, pišem ti pismo u tri tačke:
Prva tačka: Celo selo spava sa tvojom Fatom.
Druga tačka: I ja sam spavao sa njom.
Treća tačka: Šta kažeš na drugu tačku?
Odgovara Haso:
• Bolan Mujo, odgovaram ti u tri tačke:
Prva tačka: Selo nije veliko.
Druga tačka: Fata ima sidu.
Treća tačka: Šta ti kažeš na drugu tačku?


Pitali Muju na birou za zapošljavanje šta je po zanimanju. On odgovori:
• Pomoćni bagerista.
• A šta Vam je to?
• Pa ono što bager ne može, ja lopatom ...



Ulazi Mujo u kafanu i viče konobaru:
• Daj pivo!
• Koje?
• Kako ko je, pa ja sam, Mujo!


Priča Mujo Hasi:
• Prošle noći sam sanjao strašan san.
• A šta to?
• Sanjao sam da jedem špagete!
• Šta je tu, bolan, strašno?
• San k’o san, ali kad sam se probudio, nigde kanapa od pidžame!


Dođe Mujo kod Hase u posetu. Posle večere i prijatnog druženja ponudi mu Haso, da prespava kod njega, ali ...
• Kod Fate ne možeš spavati, kod mene isto tako ne, jedino možeš spavati kod bebe, - kaže Haso.
• Pa, neću spavati kod bebe! - odgovori mu Mujo, - daj ti meni jastuk pa ću leći u kupatilo u kadu, biće sve u redu!
I tako legne Mujo u kadu i zaspi. Drugi dan rano ujutro probudi ga neko. U kupatilo dođe prelepa devojka duge crne kose, dugačkih nogu i velikih sisa.
• Zdravo, - kaže ona, - ja sam Beba!
• Zdravo, - kaže Mujo, - ja sam idiot.


Pao Mujo na ispitu iz književnosti pa onako nasekiran prošao pored biste Alekse Šantića i opsovao:
• Jebem te, Andriću, i tebe i tvoj Gorski vijenac!


Krali Mujo i Haso kukuruze i dogovorili se da Mujo krade, a Haso da čuva stražu. Krali oni tako i iznenada naiđe policajac. Pita on Hasa:
• Šta to radiš u ovo doba?
• Smišljam stihove.
• Dede kaži jedan.
Počne Haso da peva:
• Gore nebo, dole trava, čučni Mujo vidi ti se glava.
Kaže policajac:
• Dede još.
• Dole trava, gore nebo, beži Mujo bog te jebo.


Otišao Mujo u padobrance. Treba da skače po prvi put, ali kaže on svom nadređenom:
• Sanjao sam sinoć moju tetku i ona mi je rekla da mi se padobran neće otvoriti.
• Daj ne lupetaj Mujo. Evo ti moj padobran, ako ne veruješ da će se otvoriti, a ti meni daj svoj.
Skoči Mujo i njemu se otvori padobran. Kad pokraj njega nešto proleti:
• Mujooo!!! Jebem ti tetkuuuuu ....


Utrči Haso u kafić:
• Mujo! Neko ti je ukrao auto!
• Jesi li video ko je to bio?
• Ne, ali zapisao sam registraciju.


Došao Mujo kod Hase u posetu, a Hasi oba uha u zavojima:
• Šta si to uradio, bolan?
• Ma pusti, peglao košulju kad zazvoni telefon. Umesto za telefon, ja se uhvatim za peglu i opečem uho.
• A šta ti se desilo sa drugim uhom?
• Pa, ... hteo sam da nazovem hitnu.


Došao Mujo iz Amerike, pita ga Haso:
• Bolan Mujo, kako je u Americi?
• E moj Haso, oni su ti trideset godina iza nas! Tamo je još uvek sve dobro!

Fata se šminka, a Mujo komentariše:
• Što se mažeš, kao da će ti to pomoći?
• Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan.
• Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.


Kako Mujo psuje svom sinu mater? Kad sin ima 10 godina:
• Jebem ti mater!
Kad sin ima 20 godina:
• Jebaću ti mater!
Kad sin ima 30 godina:
• Jebo sam ti mater!
Kad sin ima 40 godina:
• Jebo ti pas mater!


Nosi Haso ormar uz stepenice i sreće komšiju. Komšija ga upita:
• Haso, gde ti je Mujo, da ti pomogne?
• Evo ga unutra, nosi fioke.


Kopaju Mujo i Fata krompir, pa Muji pukne drška od motike. Kaže mu Fata:
• Bolan, idi kod Hase i pozajmi motiku, dok ovu našu ne opravimo.
Ode Mujo i razmišlja usput: "Doći ću kod Hase, on će mi dati motiku i reći da pazim da je ne polomim kao i moju. Ja, kak'i sam baksuz, ima da je slomim, a Haso, kak'i je baksuz, ima da me tuži i završićemo na sudu. Ja, kak'i sam ludak, ima da mu svašta kažem na sudu i da ga mlatnem, pa ću zaglaviti zatvor ..." U tom trenutku, stiže on pred Hasinu kuću, izlazi Haso i pita ga:
• Mujo, jarane, kojim dobrom?
A Mujo će, kao iz topa:
• Ma nosi se u pizdu materinu i ti i tvoja motika!


Mujo ljutito govori Hasi:
• Ako misliš da si pametniji od mene, onda si stvarno glup!


Pobegl Mujo i Haso iz zatvora i još im samo preostaje da preskoče neku ogradu. Međutim, tuda prolazi policajac i njih dvojica trk iza dva grma. Policajac čuo neko šuškanje pa se prodera:
• Ko je iza prvog grma?
• Mijau - mjauknu Mujo!
• Ko je iza drugog grma? - upita policajac.
• Isto mačka! - odgovori Haso.


U kafani Mujo upoznaje nekog lika, i zapodene razgovor:
• Jarane, čime se baviš?
• Ja sam ti kontrolor leta! - odgovara lik.
Mujo će:
• Boli te uvo, sad je proleće, ne radiš ništa ...


Dobio Mujo pilotsku dozvolu pa poveo Hasu helikopterom da razgledaju panoramu grada. Helikopter pao, nađena crna kutija i ustanovljeno je da su poslednje reči izgovorene u kabini glasile:
• Mujo, matere ti, gasi taj ventilator, ubi nas promaja!


Pita Mujo Fatu:
• Da li bi spavala sa mnom za 1.000 evra?
• Pa, kad razmislim, bih!
• A za 10 evra?
• Kako se usuđuješ?! Šta ti misliš, ko sam ja?!
• To smo već utvrdili, sada se samo cenkamo!


Mujo i Haso veliki fudbalski fanovi se dogovore da ko prvi umre dođe onom drugom u snu i javi mu da li se gore na nebu igra fudbal. Desilo se tako da Mujo prvi umre i kao što su se dogovorili jedno večeri dolazi Hasi u snu da mu javi.
• Haso,imam jednu dobru i jednu lošu vest - reče Mujo.
• Kaži prvo dobru - odgovara Haso.
• E pa ovako, dobra je ta da se gore na nebu fudbal igra još kako.
• Odlično, hajde mi reci sada lošu vest.
• Braniš u nedelju!


Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina:
• Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina!
• Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu!
• London? Gde ti je to?
• To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva.
• U jebote, koja vukojebina!


Sreli se Mujo i Haso na ulici, pa Mujo pita Hasu za datum. Haso odgovara:
• Stvarno nemam pojma koji je datum danas.
• Bolan, što ne pogledaš u novinama, pod miškom su ti?
• Ne vredi, od juče su ...


Hvali se Mujo pred jaranima:
• U kupatilu smo stavili WC šolju od mermera, sa bronzanim nitima, ... ima elektro podizanje ...
Haso će na to:
• Sigurno će vam govno biti veoma zahvalno!


Pita Mujo Hasu:
• Haso šta bi ti uradio kad bi se desio smak sveta?
Haso odgovori:
• Ja imam vizu, pa pravac Nemačka!


Mujo se nesretno zaljubio u Fatu koja ga ne šljivi ni pet posto, pa je jednog dana zaustavi u čaršiji i skrušeno upita:
• Fato, bona, rec’ ti meni iskreno, imam li ja kak’e šanse kod tebe?
Fata ga pogleda ispod oka i odbrusi:
• Eto, pravo da t’ kažem, ti si mi drugi na pop’su! Mujo se poveseli:
• Super, bona, a ‘ko je prvi?
Fata hladno orgovori:
• Bilo ko!


Mujo radi kao prodavac u salonu polovnih automobila:
• Da li vam mogu pomoći gospodine?
• Kupio bih ovog golfa jedinicu!
• Haso, jarane, nisam te prepoznao koliko si smršavio.
• Doktori mi daju još najviše mesec dana života.
• Što onda kupuješ taj sjebani auto?
• Uvek sam ga želeo, koliku garanciju daješ?
• Ih, jarane, za tebe doživotna!

Dotrčao mujo u kafanu i sa vrata viče:
• Magistrirao Haso!
• Gde, gde, gde - zapitaše svi redom.
• Na magistrali, spizdio ga FAP!


Mujo i Haso sede za stolom i ispijaju pivu, dok Mujica sedi na noši i kenja:
• Kada odraste, ovaj mali će ti biti političar - kaže Haso Muji.
• Otkud znaš? - upita Mujo.
• Sere, a gleda te pravo u oči - mirno odgovori Haso.


Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!


Mujo se seksa sa Fatom, ženom svog druga Hase. Zazvoni mobilni, javlja se ona, a Mujo će nakon razgovora:
• Ko je zvao?
• Haso je zvao, kaže da je s tobom na kuglanju, jebaću mu mater kada se vrati kući.

Kaže Ciga kompanjonu:
• U petak dolaze Roling Stonsi na Marakanu!
Ovaj mu ogovara:
• Uuuu, Zvezda će` gi iscepa!



Pijanog momka prate tamburaši iz kafane. To ugleda pop i kaže mu:
• Sram te bilo kad te svirači prate!
• Bolje oni nego ti !



Perica priča Ivici:
• Tata je rekao komšinici da je dobra riba.
• I, ... šta se posle desilo? - upita Ivica.
• Pa ništa, ... samo mu je mama polomila pribor za pecanje.



Leži Ciga na trotoaru i pored njega natpis 'PARALIZOVAN OD ROĐENJA'. Prilazi neka žena, stavlja pare u kutiju i kaže mu:
• Moglo je biti i gore, mogli ste biti slepi od rođenja!
A Ciga joj odgovori:
• Kad sam bio slep, uvalili mi neke lažne evre, zamalo nisam zaglavio na robiju.

Dosao starac kod doktora na pregled. Doktor, nakon pregleda kaze:
- "U odlicnoj ste formi. Kako uspevate da imate odlican krvni pritisak i da ste u odlicnoj formi a imate 80 godina?"
Starac mu kaze:
- "Lako...Ustajem rano, prije zore...Lovim paunove po citav dan pa me to drzi u formi."
Doktor mu kaze:
- "Lovite paunove? Ne....To nije razlog vaseg odlicnog zdravlja..Mora da je nasledno. Koliko godina je imao vas otac kad je umro?"
Starac zacudjeno na to odgovori:
- "Ko kaze da mi je otac mrtav?"
Doktor:
- "Hocete da kazete da vam je otac jos uvek ziv? Pa koliko godina ima on?"
Starac:
- "Ima 99 godina. Bas je jutros bio samnom u lovu. To i njega drzi u dobroj formi."
Doktor:
- "Aha...Razumem... Ali to ipak nije razlog. Koliko godina je imao vas deda kad je umro?"
Starac, ljutito:
- "Ko kaze da je mrtav??"
Doktor:
- "Hocete da kazete da vam je deda jos uvek ziv??? On mora da ima oko 120 godina"
Starac: "Deda ima 118 godina."
Doktor, sav frustriran na to kaze:
- "I...pretpostavljam da je i on sa vama lovio paunove jutros?"
Starac:
- "Ne...Ne...on nije jutros mogao sa nama da ide u lov jer se priprema za svadbu."
Doktor:
- "Zasto pobogu hoce da se ozeni sa 118 godina?"
Starac:
- "Ma on bas i ne bi.... nego mu roditelji kenjaju."



Evropska i srpska svadba

Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.
-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.
-Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera...
-Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.
-Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.
13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.
14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.
17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.
.......................
Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.
-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.
-Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka.
-Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva'estrojku.
-Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.
13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje ''Rumenka'' i ''Vlaško kolo'', al' na sintisajzeru.
14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu.
21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata.
Deda 'vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira.
Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj ''Ambasador''- poklon njegovog dede.
Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca svastiku

Definicije:


*Звечарка*
Девојка оптерећена накитом.
Чујеш је пре него што је видиш.
На себе ће набацати и турске букагије, само ако шљаште и звецкају.

*Детињство*
То ти дође к'о квалитетно пијанство,
знаш да је било до јаја, ал' се ипак
не сећаш шта се све дешавало.

*Недостатак кондиције*
Када потрчиш а твоја душа каска за тобом 10 минута.

*Ауто аларм*
Безбедносни уређај у комшијином аутомобилу,
чија је сврха постојања да пробуди тебе, не би ли ти
пробудио комшију и јавио му да нешто није у реду.

*Фудбал*
Фудбал је разбибрига за две врсте
мушкараца. За оне који немају девојке и
за оне који имају жене.

*Хашки оптуженик*
Највиши чин у српској војсци.

*Крџа*
Цигарета или цигара од које искашљете
једног великог ванземљца ујутро кад се
пробудите, и мирни сте до следећег јутра.
Од ових финих, кашљуцате по цео дан.

*КЛОЊСКА ВОДА*
ВОДА ИЗ КЛОЊЕ КОЈА ВАС ИСПРСКА НАКОН
ШТО ПОВУЧЕТЕ КАНАП ОД ВОДОКОТЛИЋА.

*Време ће учинити своје*
Стратегија Републичког фонда
за пензијско и инвалидско осигурање.

*Крем*
Друштвени слој у функцији финог премаза,
који најчешће заклања поприлично буђав лебац.

*Ничија земља*
Блато у ходнику за које нико да
призна да га је баш он унео.

*Намигуша*
Ракија од које после истресања прве чашице
обавезно затвориш бар једно око и стресеш се.

*Учење на даљину*
Студијски програм гдје је књига
у једној соби, а ја у другој.

*Срећа у несрећи*
Када те удари струја, док је јефтинија тарифа.

*Ти би у Индији светиња била*
Суптилан начин да немилој особи
женског пола саопштите да је крава.

*Наркомани*
Једини који се више радују
пакетићима него деца.

*Документарац*
Новчаник већине становника Србије.

*Бубица*
Инсект са академским образовањем.

*Усисивач*
Ствар која, и кад ради и кад
не ради, скупља прашину.

*Дођем ти*
Дужничко-поверилачки однос
на којем почива српска привреда.

Bila jednom 3 praseta. Pijetrenčiki. Trunku mas’ nisu imali.
Kad gi pogleda čovek, odma’ da mu se prijede.
Imaše jednu majku, krmaču. Ona gi je neko vreme čuvala, ali vu
dodija jedan dan i reče im: „Aj’ mrš iz kuću, konji jedni, vreme
je sami da živite.“
Pogledaše se praci, vidoše nema zajebavanje, krenuše polagčke.
Zaodiše po grad neko vreme. Paziše se samo da ne zalutav prema stočnu.
„Ako tamo zalutamo, završimo u šerpu“ – reče najmudrije prase.
„Sad je i prasetina pojeftinela, neće nam se mnogo misliv ako ne
uvativ“ – ubaci se drugo prase.
Koe će prvo, razmišljaju se, aj će idu da traživ rabotu. Na zavod
ne beoše prijavljeni, a i da jesu ne bi mnogo vajdu imali. Nego ovako,
na crno će. Odoše kod jednog, kod drugog, nigde rabota nema. Kude pa ima
rabota, tuj nema plata. Kod jednog na kapiju vidoše natpis „Koljamo praci“.
Jednoglasno odlučiše da ne ulaziv kod njega.
Izpizdeše tako praci, odustadoše od traženje rabotu.
Koe će radiv, dosadno im, odlučiše će praviv kuću. Svako za sebe si po jednu.
Odoše do opštinu da vidiv za dozvolu. Oni im rekoše idite do Uslužni centar,
iz Uslužni gi poslaše u građevinsku inspekciju a ovi iz inspekciju poslaše gi
po burek pa do Katastar. Iz Katastar odoše do Direkciju za stambeno
komunalni poslovi. Tamo im nadavaše milion papira i dve uplatnice. Rekoše
papiri mož i da izgubiv, al’ bez uplatnice da se ne vrćav.
Kad sve završiše, s’ papiri, dođoše praznici. Ne radi se 17 dana. Sve spojeno.
„Kad smo čekali godinu dana, će pričekamo još malo“ rekoše oni. Na kraj im dadoše im dozvolu.
Sad, prvo prase se misli, s koj kompir da pravi kuću. Seti se da je komšija
zaje*ao slamu u njivu još letos. Ode ukrade nekol’ko bale preko noć i za
dva tri dana napravi kuću. Jes’ da nije neka, misli se prase, al’ nema vetar
da mi duva poza uši i kiša da mi pada u šiju.
Drugo prase se suočava sa isti problem. Nema pare, nema rabotu, nema materijal
a oće kuću. Misli se ono, pola ljudi po grad nemav za ‘leb, a imaju kuću, sediv po kafići
po cel’ dan, kako to može. I sinu mu ideja. Sigurno su pravili od granjke kuću.
Krenu ono po grad da traži. „Granjke ima na svaku ćošku“ – misli se prase. I zaista
beše tako. Ovi iz zelenilo kastrili neke granjke po grad pa si gi zamočali tuj, po 3
meseca se ne podizaju. Nađe prase materijal, probra malko, jer nešto se skapalo,
istrulelo, nešto dobro. Vrnu se na lokaciju određenu građevinskom dozvolom i napravi
kuću. Gleda gu ono pa si priča samo sa sebe: „Od granjke je, nema prozori, nije tol’ko
toplo, al’ će pomine.“
Treće prase gleda onej dve kuće pa se smeška podmuklo. „Ću ve vidim zimi, majmuni jedni“
- vika im.
Odluči ono da pravi kuću od cigle. Kude sad da nađe sve što mu treba.
Seti se da mu jedan lopov što drži stovarište ostao dužan neke pare još poodavno.
Ode kod njega i uzede malo od cigle, cement nekol’ko džaka, žicu jed’n kotur. U Moravu obezbedi
šoder. Iskopa rupu, išolovao je z daske, napravi temelj, udari gornju ploču. Dovede
neki pijani dunđeri iz Crnu Travu te mu napraviše krov.
Taman svi završiše tej rabote oko kuću kad ete ga vuk. Ide otkud Vinarce. I pravo na ovoj
prase sa najslabu kuću od slamu. Vide ga prase još iz dvorište pa vika: „E, da ga je*em, eve
ga ovaj. Dobro be, možeš li ti neku pričicu da promineš ili te mora u svaku ima?“
„S’ću ti sve kuću iskršim što me zakecuješ“ – odgovori vuk. Priđe on do kuću, prase šmugnu unutra.
S’d, vuk ne beše mnogo inteligentan. Umesto da kupi šibicu u trafiku prekoput, pa da zapali na govedo
kuću, on će duva.
Dunu vuk, razlete se slama. Vide prase da nema zajebancija s’ vuka i metla kod
drugo prase.
„Otvaraj vrata da ulegnem, prekanta mi vuk kuću na brzinu“ – usplahireno reče prase.
Otvori mu ono vrata, utrča ono unutra, zaključaše se. Ćutanje.
Dođe vuk i do drugu kuću. „Vi li ste mislili će se sakrijete u tuj kuću od pritke?“ -
upita vuk.
„Nema šanse da gu iskršiš be“ – reče drugo prase, „ovoj su bukove granjke!“
Uzede vuk vazduh, dunu jednom, kad ‘oćeš, poče da kašlje, počeše cigare na nos
da iskačav. Teše crkne. Kad se malo primiri, uze on još jednom vazduh. Poviše
nego prvi put. Iskuba pritke iz ležište. Ostadoše praci na utrinu.
Kude će, šta će, trčanje kod treće prase.
Treće prase beše u dvorište nešto, kad gi vide, precepi se. Misli se kude će gi
sad ovi dvojicu spovira po kuću.
„Kude ste poleteli? Kude? Što si dom ne idete?“ – upita treće prase.
„Ne rovi, nego ne puštaj u kuću, vuk ne juri da ne izede“ – rekoše u glas oba praseta.
„Le, le, le, le, ulazajte onda, ne mora se sobuvate – reče ono.
Dotrča vuk, al’ prase već zaključalo vrata i turilo rezu. Poče on nešto da preti
ponovo kako će im oduva kuću ko i na ovija dvojicu.
Kad treće prase odgovara iznutra: „Šuntav li si be ti vuče, pa znaš li kol’ko
sam ciment potrošija samo na temelj, a kude su cigle, monte, armatura. Mož’ da
duvaš kol’ko ‘oćeš.“
I stvarno. Rasipa se vuk duvajći. Aj što je kuću duvao, nego
ga vide i milicija pa ga i oni teraše da duva. Al’ ništa ne beše. Sok je pio samo.
Vide vuk da nema vajda, pa se seti, će se spušti kroz odžak. Al’ pošto samo jede i spije
jedva prote debelu guzicu. Poče se spušta na dole, kad praci založili oganj. Ogladneli, pa
turili nešto da se kuva. Osmudiše guzicu na vuka samo tako. Sve gu u plikovi napraviše.
Izlete on k’o metak iz dimnjak i pravac dom. Protrča samo pored liju, ne gu ni pogleda.
„Kad dođeš dom namaži dupe s’ Kolynos i ‘ladne obloge turaj“ – uzviknu mu ona.
Tako su prasići živeli srećno u svojoj kućici od cigala dok ih jednog prelepog prolećnog
dana, sa prvim zracima sunca ne istera sudski izvršitelj. Porez nisu platili…

Stanje na računu 3.02 dinara. Pa juče te uplati
mamu ti…. Pogledam kroz prozor – sunce. Proceni ga – toplo.
Ću si pođem na maj’čku. Ene kude je.
Spremi se, izmi se, obuko se, očešlja se, krenu.
6 metra od kuću dočeka me prvi talas. Kažev naučnici to je kretanje
vazduha, posledica različitih atmosferskih pritisaka između
dve lokacije. A ja se mislim koe oće nek’ je, duva pa rasipuje.
Razvigorac je ovoj, znam ja. Prolećni vetar, razvija goru,
biljke, životinjke, donosi proleće. Al’ ovde s’m raznosi kese.
Dok si ja takoj razmišljam od kese, jedna mi se ovrte oko noge. B’š
kod zeleni pijac onde. Bela. Roda Cash&Carry. Zakasa s’ nju.
Oslobađam se od kesu, pregovaram sa jednu ženu za ćarape 5 para – 100
dinara i nastavljam dalje. Kako prođo onuj krivinu i izađo na glavnu
tako mi drugi, snažniji talas ‘ladnog vazduha, napuni usta sa šoder. Priđo do trafiku.
Reko: „Dopuna?“
Vikav: „Nema!“
Reko: „Dobro.“
St’mni mi se pred oči. I pored onol’ko sunce. Krenu prema čitaonicu.
Do trafike onej. Ne da čitam, daleko bilo. Bitnije stvari s’d završa’am.
Pirka si vetar, ušiljile mi se dlake na ruke, pljuckam si prašinku,
ljudi u jakne, ja glumim leto. Mrznem. Stig’o.
Reko: „Dopuna?“
Vikav: „Nema!“
Reko: „Dobro.“
Pođo dalje. Kod Terra Novu ima još ‘edna. Uvati me crveno na semafori pa
pretrča. Tako da pobrzo stigo. Aj sad od ponovo. Pričam, a zrna prečnika
od 0,005mm od 2mm mi rskav pod zubi.
Reko: „Dopuna?“
Vikav: „Nema!“
Reko: „Fala.“ – mora ga promenim malo, poterao me neki baksuz, mislim se.
Kude sad? Kod Elu Centar onej što su, sigurno ima. Tuj sve ima.
Samo nemav da mi rasitniv kad im potražim.
Dok se tako majem, naviru mi misli.. od kad li nije izmeteno u ovaj grad.
Kude su oni sa onej pravene metle, što me zametoše milion puta na
ulicu pa sad ne mog’ da nađem ženu da se skrasim, kude je onaj kamion
iz „Komunalac“ s’ jednu četku što poviše raznosi nego što zbira ili oni
što razvukuju creva po glavnu svaki put kad iskočimo u grad.
Razmišljam, a suze mi tečev. Ne što sam se zasekirao za nji svi,
nego što mi s’d vetar utera pesak i u oči. E da ga je*em b’š ovaj kredit
i četvorku i terminali što ne radiv.
Stigo do kraj.
Reko: „Dopuna?“
Vikav: „Za ko’lko!“
Reko: „Za 96 dinara i dve WOW žvake strovberi“
Vikav: „Koje be?“
Reko: „Od jagodu“

Operacija uspela.
Vr’ćam se zadovoljno dom.
Ni vetar mi više ne smeta.
Duva mi u grbinu…

Za doručak pripremite ribanjke za 4 osobe.

I sami gi izedite.

Za ovaj doručak nam je potrebno:

* Nekoliko parčeta beton – tvrd ‘leb pekare „Sunce“

* Dva poskupa jajca (od 16 dinara)

* Sol – koj voli

* Zejtin (kupljen na akciju)

Nasipemo zejtin u tiganj. Do vr’. K’o da nam je poslednje.

Bajat ‘leb isečemo na parčiki.

Prispojte korke od ‘leb koje su se razletele na sve strane.

Opsujte sebe jer ponovo niste naoštrili nož.

Na ćošku od sudoperu iskršimo dva jajca.

Ako jajca smrdiv, vrnite se do prodavca i tako mu se naderite

da se trese cel’ pijac. Obavezno ga podsetite na njegovo

selsko poreklo i pomenite majku hoštaplersku.

Ukoliko jajca ne smrdiv znači da nas nije preje*ao

tako da možemo da nastavimo sa pripremanjem obroka.

Jaja turiti u tanjirče. Mutite gi s’ viljušku. Il’ s’ prs’.

Isečene kriške od leb natopkajte u taj jajca.

Prvo s’ jednu, onda s’ drugu stranu.

Turite tiganj na ringlu. Uključite ringlu na trojku.

Pogledajte ima li jeftina struja. Nema.

Napsujte distribuciju, jer gu uključujev samo preko noć.

Kad se zejtin užegne položite prvu krišku u tiganj.

Nakon nekoliko trenutaka zejtin će početi da pršti i

da vas gori po prsti i ruke.

Dok psujete proizvođača suncokretovog ulja što

sipuje svašta u zejtin obrćajte lagano kriške.

Ostavite ribanjke 4-5 minuta.

Zapričajte se sa ukućani od politiku.

Ribanjka se ugljenisala na jednu stranu.

Odlepimo je od tiganja dok psujemo političari.

Gotove ribanjke serviramo dok su još vruće jer posle za gola

gom** nisu.

Uz ovaj obrok možete popiti čašu kvalitetnog

jogurta sumnjivih lokalnih proizvođača.

Ili izedite dve velije sirenje.

Nutritivna vrednost porcije

Dugotrajna upotreba ribanjki će vam uspešno zakrčiti arterije

i drugi krvni sudovi. Ovaj pržen ‘leb s’ jajca omogućava

da se izrazbolimo i od srce. Kao glavni razlog raširene upotrebe

ovog recepta navodi se gre’ota da se ‘leb baca.

Prijatno!

Samo dva dana nakon što smo se usrećili u nedelju novi
potresi osetili su se u Bugarsku. Najverovatnije zbog
bliskost naša dva naroda, koja je ostvarena kroz vekove
nosenja kace z gorivo i boksovi Marlboro crveni (meko
pakovanje) preko granicu, pola Leskovac je osetio obavezu
da mora nešto da iskomentariše.

Seizmologija je i inače pored bavljenje s’ važne političke
teme na svaku ćošku, stojanje u red, ogovaranje, majanje
i sadenje džinčiki, hobi za usput na mnogi Leskovčani.

Prvi samit stručnih ljudi koji su prošli pored Republički
seizmološki zavod kad su se majali po Beograd, održan je tog
jutra u pola 3 na Fejsbuk.
Preliminarni izveštaji glasili su „Liiii“, „Leeej“ i
„Zemljotres“.
Povodom ovog događaja oglasili su se i iz seizmološke stanice
Barje-Leskovac. Oćev platu.

Naši ljudi su prošli obuku za ovakve opasne situacije tako
da su obučeni za to. Mada se u ovom slučaju videlo da neki
i goli spijev.
Međutim, do sada je primenjivan skup nepisanih pravila po Leskovac,
koja sam rešio da zapišem.
Dakle…

KO’E URADITI KAD UDARI POTRES JAK K’O ATOMSKA BOMBA

1) Osetili ste da vi se nešto trese u stomak.
Razmislite prvo o tome ko’e ste jeli danas. Možda je od
kuvana jajca.

Ako gi niste jeli, a i ne tera ve da se izbljujete, onda
je najverovatnije zemljotres.

Ako se celi tresete sa svem krevet il’ fotelju, napsujte
komšiju za svaki slučaj, možda ponovo nešto radi u dvorište.

Ako to nije slučaj onda je najverovatnije zemljotres.

2) Kada utvrdite da je zemljotres, u zavisnosti od toga
kude se nalazite, obavezno posedite tuj još neki minut.

Ako ste na ulicu popričajte s’ ljudi ko’e ima novo, kako
su.
U slučaju da se nalazite u kola ponašajte se potpuno
prirodno – zajebite gi na sred trotoar da nikoj ne mož’
da prođe dok ne završite svoje rabote.

Ako ste doma, razmislite o stvarima koje vas okružuju.
Gledajte koja od nji’ mož’ da vi icepi glavu najbolje.

Ako spavate, ripnite se iz krevet. Pogledajte levo, desno
i kad utvrdite da je treskanje prošlo vrnite se na spanje,
jer se nikad ne dešava da posle zemljotres ima još dvajes
potresa.

Ako ne mož’ da se uspijete izađite na prozor. Gledajte nešto.

3) Uključite seizmograf u struju.

4) Ako nemate seizmograf il’ nemate struju, na osnovu
intenziteta klatenja lustera i pravca kretanja šporeta
po kujnu odredite da l’ je epicentar u Mađarsku, Grčku,
Rumuniju il’ Lakošnicu.

5) Desetinu minuta posle potresa napišite seizmološki
status na fejsbuk. Obavezno turite smajli da se vidi
kako se od ništa ne plašite.

6) Ako stvari po kuću počnev da padav, stanite pod futeri
na vrata. Ako vrata ispadav sa svem futeri butnite se pod
astal i zovnite stolara da mu se iznavikate zbog vrata.

Ako i na njega otpada nogarka zapamtite od sad da za
4.999 ne mož’ se kupi dobar astal u Leskovac.

7) Proverite instalacije po kuću.
Ako vam je pukla cevka u klozet, obavestite Vodovod
i mirno čekajte dva, tri sata u vodu do gušu.

Proverite električne instalacije. Ako su negde u prekid
ne zovite Distribuciju jer vam se neće javiv.

8. Uvek pored sebe držite baterijsku lampu. I kad nije
zemljotres. Jer svaki dan počeše da isključuju struju.
S’mo nešto opravljav.

9) Ako ste pod stres zbog treskanje, zapamtite da je od velike
važnosti za vaš organizam da se još s’ nešto otrujete.
Zapalite cigaru.

10) Prekrstite se pre i nakon upotrebe gore navedenih pravila.

11) Sutradan se izmijte malko s’ vodu po oči i izađite u grad.

12) Uvek imajte kišobran pored sebe jer č’s po č’s pa zavrne.

13) Sa svi od red pričajte od zemljotres. Pitajte gi „da l’ su ga
osetili“. Dobar je fazon a i niko ga do sad nije pedes’ puta
provalio.

14) Ako čujete nekog da se uplašio, obavezno ga zaje*avajte zbog to.

15) Nakvacajte se z drugari u prvi kafić.

16) Na istom mestu ogranizujte Peti kongres nezvaničnih seizmologa
Leskovca.

17) Razmotrite fenomen pomeranja tektonskih ploča po rasednim linijama
i njegov uticaj na zapošljavanje za stalno u Toplanu. Počnite i od
politiku.

18) Završite svađanje od politiku.

19) Platite svoje piće ako niste uspeli da se ogrebete od nekog.

20) Idite si dom.

Nastupile su sveukupne tenzije po Leskovac i složenost
društveno-političke situacije. To je dovelo mnogi u
zabludu oko konačni ishod, pa sam zbog kompleksnosti
cirkusa nastojao da to objasnim na po pros’ primer sa
jednu ilustraciju na kraj.

Ima u ovaj grad ljudi koji mnogo voliv litije.
Voliv da poštujev običaji. A i da jedev. I da ne radiv
ništa. A da imav pare. Dakle, stručno rečeno neradnici,
gladne guzice i željni za dinar. Ljudi kojima je idenje
na litije stvar profesionalnog opredeljenja.

Iz gore navedenog vidimo da je osnovni cilj na litije
da se oni na’raniv. Redosled tova je unapred utvrđen
s’ nepisana pravila.

Prvo se iznosi meze. Ono se sastoji od salamu,
gložanski kačkavalj i neku z’dnju čajnu renomiranog
proizvođača. Meze nikad nije uzrok nesporazuma.
Nikoj u tuđ’ tanjir ne gleda i ne brka jer nema
ni koe da se izede tol’ko. Takođe od krastavčiki, kupus i
šopsku si uzne koj’ voli.

Ali svake ozbiljne litije imaju svoj trenutak
kulminacije napetosti. To su ti prelomni trenuci pre
meso, a posle čorbu.

Tad na gosti prolaze kroz glavu pozitivne misli – da l’
će ima od slaninku il’ od belo meso, al’ i onej najcrnje
- neće li samo na banicu ostanemo.

Mesko je zato i glavni uzrok litijskih nesporazuma.
Jer mesko na svaku litiju mora da bude. Bez njega
ne može. A uzrok prepirki, odma’ nakon prim’canja
do astal, je koj’ će od ko’e da uzme i koj’ će od
kuga da otme.

Otkad je svecka ekonomska nemka udarila i na naša
vrata iz Drvni kombinat,a u korelaciji sa to što
sve iskradoše po opštinu, pomanje za svi ostade.
Nastupiše crni dani za oči gladne.

U cilju ostvarivanja prava na jedenje gosti nastojiv da,
pre litije, demokratskim pregovorima po birtije rešiv ove
goruće probleme.
Zato praviv gostinske koalicije da bi, kad pristupiv
na litije, mogli pre svega da zauzmev pobolje mesto.
Poblizo do ovali i panice.
Ovo su udruženja koja okupljaju oko astal ljude sa ista
razmišljanja i interesovanja u pogledu otimanja od drugi
ljudi.
Njihova želja je da prostom većinom glasova obezbede
pobolji parčiki za sebe.

Nakon potpisuvanje sporazumi oko podele mesa, koalicije
stupaju u međusobno svađanje, psuvanje, popreko gledanje,
potplaćuvanje, beganje, demonstriranje, maglu prodavanje…

Koalicije se registrujev u Zavod za postizborne
koalicije, hoštapleraj i malverzacije.

Obično gi ima dve. Sa suproctavljenim interesima.
Jedni su otimali na prošle litije, a drugi ‘oćev na ovej da otimav.
Astalska većina odlučuje pobednika.

Strane u toku ovog procesa nastoje da unaprede demokratiju,
jednakost, ravnopravnost i nediskriminaciju u odnosima uz
astal tako da odmereno ističu svoji zahtevi za kopani,
polutke i slaninu velikodušno ustupajući na ostali od krilca,
trticu, kolenice i od rebra što ostane.

Tako beše i na ovej litije.

S’ jedne strane astal, odma’ od vrata kad ulegneš, beše
„Litijska koalicija“
Protivkandidati na glavni gosti, prvi među nenaješnicima.
Oni su imali 4 prectavnika. I jednog što vredi za četvoricu.
Taj jedan je gos’ na sve litije što beoše u Leskovac.
S’ njega vodi po nekol’ko čoveka. Koji ostanev gladni.
Jer on sve sam izede.
Izeo bi i sad, al’ ga njegovi tro’ica napuštiše iz moralnih
razloga. Nisu ‘teli da glođev koske.
Presekoše ga u sred zalče. A taman je krenuja da capne.
Ovaj koalicija prvo imaše većinu.
Sad imav samo ‘artiju na koju piše da imav većinu.
Zbog toj gi mnogo dožale, pa izađoše malo da šetav ovce
po ulicu. Da se smiriv.

Na drugu stranu, takoj, prekoput nji beše „Antilitijski blok“.
Glavni gosti z’dnje desetinu godine.
Oni kad sednev ne dizav se od astal.
Imaše dva prectavnika. Nemaše većinu.
Al’ iskoristiše nezadovoljstvo gladnih prectavnika
protivničke koalicije i sa dva tri kila prošlogodišnju
spržu i nešto malo od kominjak gu obezbediše.

I tako si je toj na litije u Leskovac.. svi sve znav, svi su
za sve u pravu i svi imav većinu.
I toj jabuče razdora narušava ionakoj klimavi odnosi među drčni.
Jer svaki koj’ jednom dođe na litije neće si ide dok ne
kusne nešto, a kako je već poodavno kod nas na svaki korak
zavladala demokratija, mora da se zna koj kad i kol’ko crpe i jede.

Gosti van koalicije u ova nestabilna vremena u kojima
se ne zna koj’ pije i jede al’ narod plaća, koriste svoje
raspoložive opcije i ubutujev se alternativno u dupe na
jedni il’ drugi u nadu da na litije, a i u postlitijskom
periodu, neće jedev s’mo gloginjke…..

NAPOMENA: za čitanje teksta, pored poznavanje latinice
neophodno i sveobuhvatno razumevanje politički cirkusi
koji se dešavav već duže vreme po grad

Dana 27.10.2012 godine oko pet, pola šes, šes, po istočnobogojevačko vreme (EBT), u sred grad, u organizaciji leskovačke saobraćajne policije sprovedena je akcija pod nazivom „Letenje po put“.
Vozač Pežoa ga je nagazio od kud most, pokušavajući da proleti kroz raskrnicu, zakovavši se u vozača iste firme koji se u taj momenat kretao od kud katastar i koji, kako nezvanično saznajemo, u biblioteku sigurno neje bija.

I dok se pola grad dzverio i slikao s mobilni, u kola se odigrala prava drama.
Od siline šljeposuvanja, u prvo vozilo su nastradale šes’ četvrtine s’ meso i tri jogurta, kao i četvrtina sa sir, stropoštavši se na patos pri čemu se razletelo i toj malo meso i sirenje što imaše u nji.
Moravac jogurti, na koji nikoj živ ne mož’ poklopče da odlepi
a da ga sve ne icepi i da se sve ne umaže, su doživeli istu sudbinu.
Četvrtina sa sir biće upamćena među radnici u prvu i studenti bez pare, a za sobom je ostavila dve osmine i masnicu na šoferšajbnu.

Pored nji, u kese na zadnju d’sku su bili i tri komada soci
od dva litra marke Coca – Cola, dve limenke pivo Nikšićko i kesa
z džinčiki, svi stečeni požrtvovanim radom i leganjem kod aerodrom, kod Žičku i u Pečenjevce u popodnevnu smenu tog kobnog dana. Pivo i sok su, dok ovo javljamo, i dalje dosta razmućkani i postoji mogućnos’ znatnog šljiskanja ako se otvoriv.

Vazdušni jastuci u aknuto vozilo beoše preje*ani ali gi Đoka Folcvagen opravi preprošlu nedelju, tako da su se uspešno aktivirali sprečivši na taj način da tri taze pljeskavice od deset, sa svi mogući prilozi, završiv pod sedište. Pošto su iznesene iz kola vidno izmušljane i spljeskane upitali smo u kakvo su trenutno stanje preživele pljeskavice.
Od nadležnih je stigao odgovor: „Će pominev!“

Tradicionalna praznična manifestacija startuje i ovej godine – „Novogodišnji karavan sa švercovane petarde“ dolazi u grad. Pokretač akcije je preduzeće „Liuyang i sinovi“ zvanični distributeri za Šangajske mušeme. Tura kreće iz njin podrum lociran u pokrajinu Đjansi, čim se utovari šleper. U Leskovac dolaziv od kud Bugarsku. Svoj doprinos akciji naplaćuju i bugarski i naši carinici.

Na centralne gracke lokacije (na zelen pijac i kod Beogracku) biće postavljeni dileri koji će, pored kapu, šal, rukavice i jaknu Montericu biti prepoznatljivi i po zvaničnu parolu „Karavana“ koja glasi „Petarde, petarde, bombe!!!“.

Građani možev da se uključiv tako što će za simboličnu sumu da kupiv na decu bez mozak kutiju petarde ili topovski udari koje će ona da vrljav kude stignev.

Iz komunalnu policiju saznajemo da će u cilju smanjenja pirotehnike na ulicu najoštrije kazniti svi koji prodavav semke i suncokret.

Ova akcija omogućiće na decu danonoćno prangijanje, kao i praznično isteruvanje iz mozak i obrćanje u stomak za ostali sugrađani.

Kako bi se povećala sigurnost mališana apelujemo na roditelji da gi ispuštav na ulicu sa upaljači, šibice i dva tri kila kineski barut u džepovi, a da se oni tom prilikom uspijev dom na fotelju… il’ krevet (kako gim zgodno).

Nudizam ima dug’čku tradiciju u Leskovac – od prekjuče. Još od tih drevnih vremena građani ovog mirnog grada na jugu Srbije, punog s mal’umnici, upoznati su sa aktivnosti ovih gologuzana i sa oduševljenje pijev lekovi za smirenje.

Grupa mladića i devojaka koji su u grad poznatiji kao „sekta“ i „narkomani“ izvela je svoj performans ili stručnije kerefeke pod nazivom „Aj ce skinemo goli pa ce deremo po ulicu k’o budale“.

Kroz istoriju pristalice nudzima su se trudili da putem gole guzice iskažev svoje mišljenje o zdravlju, nošenju odeće, pravima radnika… Ne znam usta za koe gi onda služiv. Već nekol’ko dana ovi leskovački nudisti isticav slični problemi na ljudi koji živiv u Južni blok, il’ idev na autobus il’ su nekim poslom zakasali u pet uj’tru u park.
Po rečima stručnjaka, iz ovog pokreta neštrojenih ‘oćev pre svega da navučev neku boljku, po mogućstvu zapaljenje pluća, i time ukažu na probleme u zdravstvu, to jest, da oni od psihijatriju u bolnicu ništa ne radiv čim su gi puštili do centar grad da dođev.
Takođe, želiv da istaknu ono što svi mi znamo, ali o tome niko nema hrabrosti da priča, a to je da je cena od sto dinara za tri para ćarape i dvesta dinara za gaće na zeleni pijac apsolutno neprihvatljiva i da oni nemav pare ni toj da kupiv, a kamoli nešto drugo.
Goli i bosi oni imaju poruku i za roditelji koji su zakasali s’ nji – „A be ne’am koe da nosim, sva deca imav, ja nemam.“ Tatko je na ovaj apel odgovorio sa ‘vatanje za gušu, dok je majka suzdržano držala sukaljku u ruke.
Što se tiče prava radnika poruka je jasna – uznite pa ni oderite kožu jer ni je još toj ostalo.

K’o što se vidi, reč je o hrabrim i pre svega ulavim mladim ljudima koji su ipak naišli na osudu građana Leskovca, jer i jedni i drugi nemav koe da rabotiv, pa se jedni sobukujev a drugi celo jutro razmatrav socijalne uzroke i nesagledive posledice sobukuvanja pred hotel Beograd.

Vlast, kao odgovor na ovaj bunt, planira da otvori Centar za nudizam u sred Leskovac kude će da se svrtiv svi oni koji su najebali u privatizaciju, radeli kod privatnika il’ uzeli kredit u banku.

Ova pojava odjeknula je danas i na internet. Javili su se mnogi građani koji na društvene mreže nudiv svoje usluge ripanja na kičmu, a pominju se i tojage raznih dimenzija. Od nadležni za rešavanje ovog problema dobijamo uveravanja da gi zabole kompir.

Iako je danas kiša racepuvala izašli smo na ulicu s kišobran, koji je vetar još onomad iskrivija, i pitali građani Leskovca „Šta je to nudizam?“

70% građana je odgovorilo „Koe dizam?“
23% građana je odgovorilo „Pušti me i’am trista rabote!“
7% građana je odgovorilo „Kude je be pošta ovde?“

Stigla je zima. A ja mnogo volim zimu. I ona stiže. Pa ima li ga toj negde osim u Leskovac.

Svanulo je divno januarsko jutro. Oštar mraz obrstio je sve voćke koje su se silom i’cvetale tako da letos nema ništa da blago da obiđemo. Snežni oblaci nadvili su se nad Leskovac.. u 7 sati ništa se po kuću ne vidi, glavu ću icepim. Dok polako ustajem iz svog kreveta, saznajem da je ledenica u sobu i da nesam ni trebaja da se dizam. Već u 9 sam spreman za novi dan i visim na prozor jer nema koe da radim.

Gledajući kroz svoja okna zaključujem da je belča natepao i da stvarno treba neki put da obrišem ovaj stakla. Na prozorima okolnih kuća mraz je napravio ledenu zavesu tako da će kroz nji’ muda da se vidi. Ceo grad pokrio je beli ćilim koji će se posle istopi i ima se ubačkamo k’o svinje dok pro’odimo kroz grad.

Vetar fijuče između krovova kuća dok se sa dimnjaka širi se gust dim.. k’o da z gume unutra loživ, a ne z drva. Kao sumaglica taj gar polako obavija grad i čini da prolaznici mirišev na dimljene vešaljke. Ljudi koračav po belom pokrivaču. Pošto ne gledav kude idev kraci im često odletiv na levo il’ desno. Nakon što se očukav od sneg sa osmehom nastavljav na kud dom dok gi guzica neizmerno boli.

Promrzli dživdžani šćućurili su se u svojim gnezdima. Njihov cvrkut se više ne čuje dok golubi i dalje letiv i serev po cel’ grad jer gi izgleda nikad nije ‘ladno. Pored toga na ulicama je i sve manje kučiki. Tek poneko od njih šeta po grad i gleda kog da icepi.

Komšijine zelene jelke dobile su novo belo odelo. Deda reče će mu gi iseče jer je ušeja pola metar u naš plac. Al’ komšija nije tako mislio pa s’d z dedu i geometra uživaju u zimskim čarolijama na sud.

Razdragana dečica se grudvav po ulice. Dok gledam njihovu bezbrižnu igru razmišljam se dal’ će mi prejebev prozor pa da izađe tatko da gi potepa. Sa crvenim nosićima iz koji teče dziva, ona se smejev i radujev snegu. Dok gi neko ne izgori z grudvu u glavu. A onda vijev i idev si dom. Dom gi od vrata dočekuje majkina topla ruka koja gi išljiska zatoj što su mokri do gušu.

A uveče sve utihne. Dok neka stoka ne počne da baca petarde koje su mu ostale od novu godinu. Nežne zimske pahulje igraju pod svetlošću onih uličnih svetiljki koje nisu prejebane. Znači na svaku treću. Prolaznici su retki. I očigledno mal’umni kad su s’d našli tad da se majev. Pola grad polako tone u dubok zimski san jer ujt’ru radi u prvu, dok druga polovina planduje oko nakladeni šporeti.

I dok pišem ove redove, zima polako pušta Leskovac iz svog ledenog zagrljaja, a sneg koji je pokrivao svaki kutak ovog malog mesta počinje da se razgomnosuje…

Program strucna praksa namenjen je nezaposlenim licima koja su se prvi put uclanila u neku stranku. Usmeren je na oni koji nemav radno iskustvo u struku neophodno da bi se prijavljuvali dvajes godine na zavod. Program se raspisuje po odluci Republicke izborne komisije i traje do pred izbori.
Opšti uslovi za kandidati:

- državljani republike Srbije bez dinar pare u džep
- jedva prizavršena neka škola
- clanska karta od stranku na vlas’
- još pešes clanske karte od stranke koje ce mož’ dodev na vlas’
- motivacija za rad u opštinu
- spremnost da se prihvati rabota i u Vodovod, ako nema mesto u opštinu
- odredeni broj godina radnog iskustva na poslovima lepenja tapete po kucu

Nakon podnetog zahteva kandidati sa završenu osnovnu i srednju školu dobivav cetke, a kandidati sa više i visoko obrazovanje kofe s lepak. Praksa se obavlja van prostorija poslodavca i po tamninu tako da se od kandidata zahteva da dobro gledav kude ko’e lepiv. U pet litra vodu ide dvesta grama lepak, tako da svi oni koji ga mnogo razvodniv ne ispunjavav uslove konkursa. Koncentracija pri obavljanju zadataka je bitna, jer ako ti kapne lepak na nove trenerke il’ farmerke, odma’ mož’ da gi vrljiš. Oni koji ne utepa milicija i ne icepiv kuciki vr’caju se kod poslodavca i zapocinju drugi deo prakse. Pored opšti uslovi, za drugi deo kanditati morav da ispunjavav i posebni uslovi, a to su:

- sposobnost rukovanja s komunikacioni uredaj marke „fiksni“
- odlicno poznavanje svi brojevi od 0 do 9
- mogucnost pamcenja minimum šes’, a maksimalno deset broja odjednom
- upornost u zvanje ljudi po cel dan, pogotovo u sred jedenje i cim gi u’vati dremka
- strpljivost dok gi sagovornici raniv z gomna

Kandidati ce tokom konkursa kontaktirati ljudi koji nemav više ni za ‘leb i trudice se da im prodav maglu. Na taj nacin se proveravav njine komunikacijske sposobnosti, trošiv pare iz budžet za telefon i zamajava narod. Baratanje sa proste i prostoproširene recenice je veoma bitno i svi oni koji ne posedujev ovuj esencijalnu veštinu prekidav praksu i bicev u najkracem roku postavljeni za direktori ili nacelnici sa po sto ‘iljade platu. Posedovanje sopstvenog telefonskog imenika je prednost.

Svi koji uspešno prodev selekciju upucuju se kod poslodavca kude potpisujev sv’ki mesec ugovor na odredeno.

*Pravo ucestvovanja na konkurs nemav:
- ona lica kojima je tatko, strina il’ teca neki kompir u stranku, jer oni ce dobijev rabotu kako ga obrneš
- lica osudena da lepiv plakati za drugu stranku
- lica na robiju ako ne pobegnev iz zatvor do dana isteka roka za prijavu

Šetao sam se po grad. Kiša je padala. Ustvari, nije padala, rasipuvala je. A ja sam više begao da me ne utepa sve, nego što sam se šetao.
Prođo pored kokice kod Robnu kuću velikom brzinom. Nisam ni stig’o da kupim jednu kesu za usput. Sledeći put ću, mislim se. Sve idem na tamo, a oči mi ostadoše na onoj džambo pakovanje.
I tamo, kude vekovima stoji česma koja jednom godišnje radi, i gde počinje putinka od kaldrmu što vodi do Tomin spomenik, upad’o u baru. Kadgod je kiša rosnula u ovaj grad, tu je imala bara. Bara iz pluskvamperfekat. I ja si toj znam. I pa cel’ život u nju upadam. Napuniše se nove patike s’ vodu, naređa na baru sve po spisak.
Krenu još korak, dva na tamo, kad sam gu ugledao. Bila je toj ljubav na prvi pogled. Urezana u sećanju ostala su mi slova od tablu na koju pisaše Ždeglovo i debeli vozač koj psuje nekog što prelazi na pešački. Iz taj autobus izađe ona… a po nju neki katlabani.
Zaobišla je baru gracioznim hodom i došla do klupice. Pogleda pa si rek’o sam sebi, ona gu zaobiđe, a ja utrča u nju k’o vol u kupus. Ponovo se iznervira. Digla je kraci i na klupicu turila čizmu, od skaj mislim da beše. Elegantno obrisa blato od nji s’ papirnu maramicu marke „Fresh“. Kulturna devojka, reko, neće da prlja grad. Takva mi
treba. Istog momenta sam stanuo pored modnu kuću zvanu „Kinezi“ da bajagi čekam nekog. Gledam si ja takoj u nju i čekam ovog nekog. Nisam planirao da vu prilazim. Nemašem muda tog kišovitog dana.
Kiša je, sa druge strane, nemilosrdno padala preteći da skine kilo i po puder i dvesta grama maskaru sa njenog prelepog belog lica. Na njoj se videlo da se jede za guzicu što nije ponela kišobran. Kapljice kiše su njenu bujnu smeđu kosu pretvorile u tamniju smeđu nijansu, nepranu mesec dana minimum. Ametom gu zalepi. Njena jakna marke „Ningbo-Jiangdong“, crne boje, sa krzno od grajevačku pustinjsku lisicu bila je takođe mokrc mokra.
Dok stajah tako, otpade mi ADDIDAS znak od patike. Samo se osmehnuh… I dok sam tako tugovao što nemam eksplozivna sredstva da miniram onaj butik u koj sam gi kupio, dođe vu drugarice i odoše si. Krenuo sam kući k’o zamočan.
Privukao me je njen agrarni personaliti, moram da priznam. Odlučija sam da joj, sledeći put kad gu vidim u grad il’ na pijac, priđem. Na pijac nisam imaja sreće tih dana. Između tezge s’ kupus, karfiol, jajca velika, srednja i mala nisam videja njen lik. Proveri i kod tezge sa sirenje. Nije bila tuj. Al’ dobar sir uzed’o. Bar neka vajda.
Tužan sam bio dok sam se vr’ćao dom. I tuj i narednu subotu. Razmišljao sam o njoj dok sam prolazio po Nišku ulicu. I dok su mi od dužine te ulice oticala jajca prolazila mi je kroz glavu jedna misao:
ne prodava li možda delovi za Tomos na onaj drugi pijac pa gu nema ovde?
Ma koj će se be maje č’k tamo. Presek’o ulicu na crveno i odo si dom.

Uspana lepotica

Nekada davno živeli su kralj i kraljica u Garetovu palatu. Kupiše stan na kredit. Posle mnogo godine rodi gim se ćerka, a još ni pola kredit nesu vrnuli. Nemav pare, koe će radiv, napraviše slavlje. Za sedamsto duše. Dodjoše svi iz Leskovac kravaj da donesev.

Među gosti beoše i 7 vile koje su svi iz zgradu zvali kad im se rodi dete da gi posle ne bi raznosili po komšije kako gi neće vikav. Jedino nisu pozvali jednu vilu na prizemlje što živeše. Kad toj ču baba, sabra se i ode na rođendan.

Čim uleže na vrata poče da kune: „Sve vi opustelo po kuću, pipka ve izela! Što me neste vikali?“
U toj vikanje prokunu i princezu da se b’cne na vreteno kad napuni šesnajes’ godine i da umre.

Kad toj čuše kralj i kraljica, sa svem paždraci gu izvrljiše iz kuću. Odvedoše princezu odma’ kod jednu babu u Jajnu da vu probaje. Al’ pošto nemašev dvesta evra da dav da se skroz skine kletva, baba gim reče da će se princeza natne na vreteno, al’ neće umre nego ce uspije i takoj ima sto godine da lega dok gu princ ne cune.

Napuni princeza 16 godine. Druga godina u srednju, sve jedinice, iz fizičko trojka. Kralj je po svaku cenu ‘teja da spreči da se princeza narčka na nešto, pa je naredio preko jednog čoveka iz opštinu da se sva vretena u Leskovac zapaliv, a sva mesta kude se radi s vunicu da se zatvoriv. Kralj je mislija da pošto je toj završija princeza nema šanse u cel’ Leskovac da se na nešto natne.

Međutim, jednom prilikom dok se majala pored Leteksov mos’, ko da gu je neki tepaja po uši, preskoči ogradu i uleže u začarani krug fabrike. Prolazila je pored opusteli magacini, gazila po neki navrljani oluci i sećala se kako joj je stari tatko pričao da su nekada davno među zidinama fabrike radili ljudi koju su pravili najubav štof na cel’ svet. Tol’ko je dobar bio da 99% ljudi na svet nesu znali za taj štof. Radili su u prvu i u drugu, a najviše su voleli da legav u treću. Ali jednog dana dođe zla gazdarica i kupi firmu. Sve mašine koje je merkala misteriozno su nestajale pa se među radnici proneo glas da gazdarica ima neke čarobne, gotovo hoštaplerske moći. Od tog vremena prošlo je mnogo, zlu gazdaricu je savladao čarobnjak iz miliciju, ali je ostala legenda da je fabrika začarana i da koj jednom ulegne u nju dinar pare u džep neće ima do kraj život.

Sve je toj princeza znala i pa se zaletela. Lutala je po fabriku, dok ne dođe do jednu halu. Pre nego što kroči u prostor ispunjen s memlu koja štipe za oči, očisti se od čičke koje joj se bejahu na’vatale na nogavice.

I tamo među goli zidovi, zamočane ćoške i trule d’ske stajaše neka gvožđurija. Princeza beše radoznala i ode da pogleda kol’ko gvožđe tačno ima i kol’ko bi za toj uzela pare na otpad kod Vitka. Ali među sav taj ošljak beše i neko staro vreteno od mašinu koji na princezu zapade za oko.

E, do kompiri – uzviknu ona – navojno kuglično vreteno bez spojnicu.. ovo je s’m za u đubre. Sunu se da ga podigne, al’ odma’ se narčka na njega i pade u san.

Čvrsto spanje beše. Godina, dve, tri… sto godine u Leteks nema nikoj da ulegne. Sve zaraslo u palamidu, granjke se isprečkale, pacovi kolo vodiv. Tek poneki radnik dođe pred kapiju da psuje što mu još platu nesu isplatili.

Jednom prilikom tim krajevima provužda princ na Yamahu od ‘iljadu i trista kubika sa šesnajes ventila. I taman što pređe Leteksov most upade mu mušička u oko. Prikoči on, poče da psuje kad u tom času primeti neki raspad od firmu sa svoje leve strane. Pola crepovi od krov beoše popadali, a pod krov se njihaše trava i šibljinke. Dimnjak se uzdizao visoko iznad ovuj džunglu i u njega su ptice napravile gnjezdo.

Mladi princ se uputi na obližnju pumpu da sipe gorivo jer ovaj motor jede benzin i da upita čija je ovoj firma. Pumpadžije mu rekoše da se toj ne zna više čije je, jer je raznosija koj je koe stigja.
Kupovaja i prodavaja svaki koji je došeja na vlas’ – reče jedan radnik dok mu uzimaše z’dnje pare za benzin. Danas se nikoj više ne usuđuje da ulegne u onol’ku travuljačinu da ga ne izedev zmije – upozoriše ga oni.

Ali princ je bija neustrašiv. Nakon nekol’ko dana kupi firmu s tatkove pare i krenu u njen obilazak. Rasipa se idejći dok ne dođe do poslednju halu u koju su nekad bili kompresori i mašine za šivenje, a s’d s’mo prašina. Tamo legaše princeza.

Z’ulava li je ovaj? – pomisli on.

Kad vu se približi i pobolje gu vide, princ se zaljubi. Priđe da gu poljubi. On gu cunu, ona ništa. Princ gu onda u’vati u svoje naručje kako bi gu što pre izneja iz on’j zaraz. Nakon što su izašli na kapiju, princezu turiše u prinčeve X5 – turbodizel kočije i ona se momentalno probudi. I zaljubi.

Vodi me u Dom zdravlja da primim tetanus – uzviknu ushićeno ona.
Princ i princeza na mestu fabrike otvoriše diskoteku, a ostalo sve preoraše i dadoše pod zakup. I živeli su srećno dok gi Agencija za privatizaciju neje najurila.

Na golemi praznici Leskovčani uglavnom na sve strane pokazujev
svoje pravoslavne vrline koje su se ukorenile u naš narod k’o palamida. Umerenost, moralnost, uzdržljivost su samo neke koje krasiv onija koji se danas razletiv da sečev il’ kradev badnjaci.

6. januar ubeležen je sa crveno slovo u kalendarčiki od pijac. Vernici dan započinju tako što se ripnev ujutru iz krevet time prekidajući svoj drevni običaj dizanja u pladne.

Po Badnjak idev ukućani, tatko i sin, al’ ako tatko radi u prvu on ide na rabotu, sin se organizuje z drugari, a majka vadi rakiju iz špajz. Bitan deo u jutarnji ritual je zvanje ostali vernici na mobilni i pituvanje: “ Će idemo li?“ Konfirmacija dogovora je bitna da bi
se znalo koj ide, a koj će spije dom k’o guzica .

Nakon što se zberev pred nečiju kuću ili zgradu i takoj nemijeni
prekrstiv, natezav rakiju. Ovo je bitno zbog proplaknjivanje duše
i zato što jede od ‘ladno.
Ovaj sabor vernika pred kapiju prekida neki od nji’ rečima „Ajmo!“
Red je da to bude onaj kog svi čekav i koj kasni dvajes minuta.
Nakon što ga naraniv z gom*a, krećev.

Pravac kretanja je prema neku šumu oko grad. Zbog odsustva geometra u ovakve prilike običaj je da toj bude tuđa šuma.

Na tom putu ovi mladi i ljudi nailaze na mnoga iskušenja, obično u vidu pivo u gajbe pred prodavnicu ili taze ‘leb u pekaru koja njinu veru stavljav na test. Al’ naučeni od malečko da će se ogrešiv budev li na ovaj dan neumereni u jelu i piću, il’ se ne daj Bože omrstiv, oni nepokolebljivo idev dalje noseći u torbu šesnajes kila domaće kobasičke i balonče rakiju.

Izbegnuvši primarni izazovi koji im namećev lukavi vlasnici selskih zadruga nastavlja po krivudav i asvaltiran put na kome su se našli. Nakon pešesto metra put prestaje i oni upadav u bare nastale usled toga što dva dana vrne kiša. Ova deonica puta je posebno zahtevna i samo najverniji ne odustajev bez obzira na pet kila blato koje gim se vata na čizme i na šibljinke koje gi s vremena na vreme izgoriv preko oči.
Put postaje posebno trnovit ako upadnev u bagrenje il’ divlje kupine. Svoju potragu tada mora da nastaviv kroz orano.

Međutim, u glavu gim je, pored paučinu, samo jedan cilj – Badnjak.
A do njega stizav samo ljudi sa naj’aču volju. Il’ s’ Ladu Nivu.

Tek kad stignu na cilj, a pre sečenje, obavlja se provaljivanje od
jedenje i pijenje svega postojećeg. Nakon što se torbe i flaše isprazniv, a u glavu nastane ringišpil, uzima se sekira.
Kako Badnjak simboliše hrast s koji se zagrevala pećina u koju je Isus rođen, izabira se isključivo drvo visine od šes’ do osam metra koje mož’ da zgreje petosoban stan sa svem precoblje.
Po starom verovanju prvi udarac u drvce treba da bude od kud istok. Al’ smanjena mogućnos’ nišanjenja uzrokovana z džibru nalaže da ga akneš kude stigneš.

Drvo treba da se preseče iz treći put. Međutim, s tupu sekiru dovoljno je i četeres puta. Običaj je da ga, dok pada, dočekav na rame šesnajes čoveka. Nakon što ga neki dočekav, a neki padnev sa svem njega, polazi se dom.

Za nosenje Badnjaka se izabirav samo najgolemi vernici, jer jedino njina grbina ima sve predispozicije za predstojeće secanje.

Badnjak se uveče unosi u kuću, ako mož’ da prođe kroz futeri, a po njega obavezno se unosi neki od drugari koj neje dobro podneja rakiju.